Bitka za izlaznost!

Izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca iz novembra 2016. navodi više sumnjivih novčanih transkacija u kojima je učestvovao gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Mali je pod kontrolom imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, u trenutku kada je Uprava sastavila izveštaj. Sedamnaest računa imao je na svoje ime, najmanje jedan se vodio na njegovu konsultansku firmu, 21 račun imala je njegova bivša supruga i najmanje tri računa vodila su se na njihovu maloletnu decu.

Mali je imao punomoćje da raspolaže novcem sa još tri računa koji naizgled nemaju veze s njim. Jedan takav račun vodi se na arhitektu Boška Uroševića, drugi na kompaniju biznismena Slobodana Vučićevića, a treći na manje poznatu beogradsku firmu, piše KRIK.

Mali je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj, račun svoje supruge, ali i račune dece. Osim toga, novac je na račune stizao i iz ofšor zona – Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom, Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji.

Izveštaj otkriva i detalje o bugarskoj advokatici Ani Ivanovoj Panajotovoj, koju je Mali angažovao oko posla sa stanovima u Bugarskoj, a koju bugarska Finansijsko-obaveštajna služba (FOS) vodi kao rizičnu osobu jer je učestvovala u sumnjivim novčanim transakcijama.

Postupak protiv Malog pokrenula je Agencija za borbu protiv korupcije pre više od dve godine, reagujući na KRIK-ovo otkriće da je aktuelni gradonačelnik Beograda umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.

Agencija i Uprava za sprečavanje pranja novca poslale su izveštaje Višem tužilaštvu u Beogradu. U svom izveštaju Agencija je izrazila sumnju da je Mali učestvovao u pranju novca, a izveštaj Uprave opisuje sumnjive novčane transakcije.

Oba izveštaja pokazuju i da Mali barata novcem koji premašuje njegovu zakonitu platu – koja je nešto manja od hiljadu evra mesečno.

Više tužilaštvo je, uprkos svemu što su izveštaji pokazali, odlučilo da ne pokrene istragu za pranje novca.

Novinarima KRIK-a tužilaštvo nije želelo da dostavi službenu belešku u kojoj piše zbog čega je donelo ovakvu odluku, kao ni kopiju izveštaja Uprave za sprečavanje pranja novca. Novinari su, međutim, uspeli da dođu do izveštaja od izvora.

Ljubiša Stanojević, nezavisni revizor, kaže da transakcije opisane u izveštaju predstavljaju primere pranja novca.

„Ovo je kristalan slučaj pranja novca, uopšte nemojte da imate dileme oko toga. Toliko je jasno o čemu je reč", kaže Stanojević. „Tužilaštvo je moglo to daleko ozbiljnije da radi."

Nakon serije istraživačkih tekstova u kojima su otkriveni sumnjivi poslovi u koje je Mali umešan, ali i svedočenja njegove bivše supruge za KRIK, delovalo je da je njegova karijera prvog čoveka prestonice okončana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je javnosti u proleće 2017. da Mali nakon leta neće biti gradonačelnik.

Vučić, međutim, nije održao obećanje. Rekao je da ga je dao u trenutku slabosti i istakao da je Mali najbolji gradonačelnik koga je Beograd ikada imao.

Mali sada ima šansu za drugi mandat.

Treći je na izbornoj listi Srpske napredne stranke (SNS) za predstojeće beogradske izbore što ostavlja mogućnost da, ukoliko SNS pobedi, bude reizabran na mesto gradonačelnika.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za KRIK da je to moguće jer se na beogradskim izborima glasa za stranačku listu, a ne za ličnost. Da se glasa za ličnost, Milivojević je siguran da Mali ne bi bio kandidat za gradonačelnika.

„Mali je skriven iza drugih, pre svega takozvanih nestranačkih ličnosti", kaže Milivojević. „Kada se konstituiše gradska skupština, Srpska napredna stranka može da kaže 'E, sad ćemo iz inata da stavimo Malog'. Građani se više ne pitaju."

Izveštaj Uprave otkriva da je Mali, zajedno sa suprugom i decom, kontrolisao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji.

Među ovima su i tri tračuna koji se ne vode na njegovo ili imena članova njegove porodice, a za koje je Mali „lice ovlašćeno za raspolaganje sredstvima."

Jedan je otvoren u „Telenor" banci na ime beogradskog arhitekte Boška Uroševića. Budući da „Telenor" banka u Srbiji posluje od septembra 2014, račun je otvoren u vreme dok je Mali bio gradonačelnik.

Mali ima moć da plaća ili podiže novac sa arhitektinog računa, ali u izveštaju nema detalja o transakcijama.

Novinari KRIK-a otkrili su da Uroševića i Malog povezuje međunarodna građevinska kompanija GTC.

Urošević je 2004. godine privatizovao „Minel Dinamo" – a na zemljištu ovog preduzeća GTC trenutno gradi šoping centar „Ada Mol" vredan 100 miliona evra.

Mali je poslovno povezan sa kompanijom GTC, o čemu je KRIK ranije pisao. Njegova ofšor firma „Alessio Investment" sa Britanskih Devičanskih Ostrva imala je pet odsto vlasništva u „Real estate developments", ćerki firmi GTC-a. Mali je kao gradonačelnik nekoliko puta bio glavni gost na ceremonijama „GTC"-a – polagao je kamen temeljac na njihovim gradilištima i sekao je crvenu traku pri otvaranju njihovog poslovnog kompleksa.

Novinari KRIK-a pokušali su da stupe u kontakt sa Uroševićem, ali su nam zaposleni u njegovoj kompaniji rekli da on nikada ne daje intervjue i da to neće učiniti ni sada. Ni GTC nije odgovorio na pitanja.

Izveštaj Uprave otkriva vezu Siniše Malog i sa poznatim srpskim privrednikom.

Mali je, kako se navodi u izveštaju, imao ovlašćenje za bankovni račun firme „Minel elvo" u vlasništvu biznismena Slobodana Vučićevića, poznatog u javnosti po brendu „Grand kafa".

Poslovni podaci pokazuju da je Mali bio član odbora direktora ove kompanije od juna 2008. do marta 2009. godine, ali je bio u upravnom odboru još nekoliko Vučićevićevih kompanija, među kojima i u televiziji „B92".

Novinari nisu uspeli da dobiju komentar od Vučićevića.

Uprava je otkrila i da je Mali imao kontrolu nad računom „Termotehna MR", male kompanije koja je tada bila u vlasništvu Miloša Đačića i Ranka Ivanovića. Mali je na ovaj račun uplatio 1,1 milion dinara (oko 15.000 evra) u avgustu 2008, a ova transakcija označena je kao sumnjiva.

Biznismeni su novinarima KRIK-a rekli da nisu znali da je Mali imao ovlašćenje da raspolaže novcem sa računa njihove firme. Ispričali su da je novac koji je Mali uplatio bio cena za garažu koju je kupio u luksuznom stambenom kompleksu „Oaza" u centru Beograda.

„Naša kompanija je postavljala klima uređaje. Kao kompenzaciju smo dobili garažu. Onda smo je prodali. Najčistija moguća transakcija", rekao je Ivanović novinarima, ali novinarima nije poslao ugovor o prodaji garaže.

Gradonačelnik Mali kupio je tri stana u „Oazi", o čemu je KRIK ranije pisao. Dva je uknjižio na svoje ime, a vlasništvo je nakon razvoda preneo na bivšu suprugu. Treći u katastru nikada nije upisao kao svoj, kako je u intervjuu za KRIK objasnila Marija Mali.

Uprava je Višem tužilaštvu ukazala i na druge transakcije koje se mogu smatrati pranjem novca.

U izveštaju se navodi da je Mali 15. novembra 2012. uplatio 47 hiljada evra u kešu na svoj račun. Poreklo ovog novca nije poznato.

To se dogodilo pola godine nakon što je SNS pobedio na parlamentarnim izborima. U januaru 2013, Mali je postavljen za ekonomskog savetnika tadašnjeg potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, a u aprilu sledeće godine za gradonačelnika Beograda.

Pošto u trenutku polaganja ovog iznosa nije bio funkcioner, Agencija za borbu protiv korupcije nije se bavila uplaćenim novcem.

Novac nepoznatog porekla uplaćivan je i na račun njegove bivše supruge – pre i nakon što je Mali dobio poziciju u državi. Uprava u izveštaju otkriva da je Marija Mali na svoj bankovni račun položila 125.000 evra u gotovini – od 2006. do novembra 2013.

Agencija za borbu protiv korupcije izračunala je da je Marija Mali na račun uplatila 95 hiljada evra više nego što je mogla zvanično da zaradi – i to u periodu nakon 2013. godine kada je Mali postao funkcioner.

U intervjuu koji je novinarima KRIK-a dala u februaru prošle godine, Marija Mali je rekla da je tih 95 hiljada evra bio novac koji joj je suprug davao u gotovini ne govoreći joj odakle mu. Ona je tada, po njegovim nalozima, novac uplaćivala na svoj račun i trošila ga, kako je rekla, na potrebe porodice.

Kada je Agencija upitala za poreklo novca, suprug ju je naterao da dâ lažnu izjavu, kako je ispričala novinarima KRIK-a. Slagala je Agenciju da je novac pronašla nakon smrti oca.

„Otišla sam kod Siniše u kabinet i rekla mu: 'Nemoj to da radiš', ali mi je objasnio kako je to jako bitno zbog dece. Da ja time moram da zaštitim decu. Ja sam, naravno, pre svega, majka", rekla je tada Marija.

Nakon incidenta koji je pratio ovaj događaj, u kojem je gradonačelnik fizički napao suprugu, bračni par Mali se razveo.

Uprava za sprečavanje pranja novca takođe je otkrila da su Siniša Mali i njegova supruga dodatno uplatili oko 25.000 evra na račune svoje troje maloletne dece.

U izveštaju se ukazuje i na sumnjivih 40.500 evra koji su uplaćeni Malom na račun njegove agencije „Oli consulting". Novac je došao sa računa kompanija koje su registrovane i na lokacijama često korišćenim za skrivanje vlasnika firmi – Hong Kong, Švajcarska, Bugarska i Luksemburg. Uplate su vršene na ime konsultantskih usluga, ali se u izveštaju ne navode imena firmi koje su Malom prebacile novac.

Najsumnjivija transkacija, međutim, bila je uplata na lični račun Siniše Malog 2009. godine.

Mali je 9. septembra 2009. godine primio 525.000 evra od ofšor firme „Alessio investment" registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

Novac je transferisan sa računa u švajcarskoj banci i zvanično je uplaćen kao cena za kupovinu kompanije „Ferdi genetics" koju je Mali prodao firmi „Alessio investment". Novinari KRIK-a su, međutim, otkrili da je direktor „Alessio investment"-a bio upravo Siniša Mali. On je tako samom sebi isplatio ovu sumu.

Zaposleni u srpskom ogranku banke Hypo Alpe Adria otkrio je istu stvar, pokazuje izveštaj Uprave. Detalj koji mu je pomogao da shvati da je posao lažan bio je taj što je srpska kompanija koju je Mali prodao sebi bila gotovo bezvredna.

„Prema podacima iz finansijskog izveštaja, preduzeće 'Ferdi genetics' je klasifikovano kao malo sa samo jednim zaposlenim i neznatnim finansijskim pokazateljima", naveo je zaposleni u banci u izveštaju koji je poslao Upravi za sprečavanje pranje novca.

Nikada nije otkriveno poreklo tog novca, ali je Agencija za borbu protiv korupcije pratila kako je potrošen – Mali je njime isplaćivao kredit banci koji je uzeo kada je kupio dva stana i četiri garaže u „Oazi" i stan u luksuznom bugarskom letovalištu „Sveti Nikola".

Izveštaj Uprave otkriva nove detalje o poznatom slučaju kupovine 24 stana u bugarskom letovalištu na obali Crnog mora.

Kao što je KRIK otkrio pre više od dve godine, Mali je kao direktor dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva kupio dve firme u Bugarskoj koje su posedovale 23 stana na crnomorskoj obali. Još jedan stan kupio je na svoje ime.

Čiji novac je Mali investirao u ovu kupovinu koja se desila 2012. i 2013. nikada nije otkriveno. Kupljeni stanovi vrede oko pet miliona evra, kako su novinari proračunali. Nakon što su apartmani kupljeni, kompanija je počela da ih prodaje.

Mali je negirao da je bio uključen u kupoprodaju stanova nakon što je postao gradonačelnik tvrdeći da su njegovi potpisi na dokumentima nakon aprila 2014. falsifikovani. Bugarski poslovni registar ga demantuje. Prema zvaničnim informacijama, Mali je bio zastupnik ofšor firmi do januara ove godine – kada je zamenjen bugarskom advokaticom Anom Ivanovom Panajotovom koju je još 2012. angažovao da podnese dokumentaciju bugarskom registru.

Srpska Uprava za sprečavanje pranja novca dobila je pojedine informacije o kupovini stanova od kolega iz Bugarske.

U izveštaju uprave piše da im bugarska Finansijsko-obaveštajna služba (FOS) nije dostavila podatke o poreklu novca kojim su kupljeni stanovi. FOS je, međutim, potvrdio da je Mali bio direktor dve bugarske firme koje su kontrolisale nekretnine.

U trenutku kada je izveštaj Uprave sačinjen, u novembru 2016, bugarske kompanije posedovale su osam apartmana i 23 garaže u letovalištu „Sveti Nikola". FOS je otkrio i da su kompanije u međuvremenu kupile dva stana i garažu u bugarskoj prestonici Sofiji.

FOS je otkrio da su bugarske kompanije prodavale stanove tokom 2012, 2013. i 2014, a novac zarađen njihovom prodajom transferisan je na račune drugih kompanija.

Deo novca je, tako, otišao bugarskoj kompaniji „Akladi" u vlasništvu Srđana Dabića, bivšeg srpskog košarkaša i direktora srpskog ogranka ruskog „Lukoila" – od koga je Mali kupio bugarske stanove.

Njih dvojica su sarađivali još 2002. godine kada je Mali bio direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju i sa Dabićem dogovorio da „Lukoil" kupi srpsku nacionalnu kompaniju „Beopetrol". Savet za borbu protiv korupcije označio je ovaj posao kao koruptivan i naveo da je „Lukoil" oštetio državu.

Drugi deo novca od prodaje bugarskih stanova završio je u kompaniji „Mang ltd". S obzirom da izveštaj ne sadrži nikakve detalje o ovoj firmi, KRIK nije mogao da utvrdi ko je njen vlasnik.

Bugarske kolege obavestile su Upravu za sprečavanje pranja novca da se advokatica Siniše Malog Ana Ivanova Panajotova pojavljuje u bazi sumnjivih transakcija – uključujući i onu koja ima veze sa kupoprodajom stanova.

Kao sumnjivo označeno je njeno poslovanje sa Mihailom Rimerom iz Kazahstana koji je uplatio nepoznat iznos na njen bankovni račun, a ona mu nakon nekoliko dana vratila novac. U izveštaju se ne navodi koliki iznos je u pitanju.

Veze između Rimera i Panajotove sežu do 2009. godine, kada joj je Rimer prodao stan u kompleksu „Sveti Nikola".

Mihail je brat Igora Rimera, kiparskog državljanina koji je u Moldaviji bio pod istragom zbog pokušaja da gradi u zaštićenom području nacionalnog parka, 40 kilometara od prestonice Kišinjev, otkrio je istraživački portal RISE Moldova.

Mihail investira novac svog brata Igora, otkrili su novinari bugarskog istraživačkog portala Bivol. Igor je Mihailu dao pozajmicu od oko 250.000 evra da kupi stan od 125 kvadrata u Burgasu.

Novinari nisu uspeli da dođu do Mihaila Rimera za komentar.

U izveštaju Uprave navodi se da je nekoliko sumnjivih velikih novčanih transakcija stizalo sa Kipra i Rusije na račun Panajotove.

Ona je zvanično primala novac za kupovinu stanova, ali ga je koristila u druge svrhe – uplaćivala na račune koje je kontrolisala, uvećavala kapital firmi u kojima je bila zastupnik ili ga je pozajmljivala drugima.

„Ovo su bile transakcije... bez jasne logike", piše u izveštaju.

Novinari bugarskog Bivol-a zatražili su od FOS-a više informacija o transakcijama, ali im je rečeno da je slučaj strogo poverljiv i da ne mogu da daju više detalja.

Više tužilaštvo u Beogradu ostalo je imuno na sve sumnjive transakcije koje je o Malom otkrila Uprava.

U odgovoru na pitanja novinara KRIK-a, tužilaštvo je reklo da je „nakon detaljne i sveobuhvatne analize našlo da ne postoje dokazi koji bi ukazali da se u radnjama gradonačelnika Siniše Malog stiču elementi bilo kog krivičnog dela iz (naše) nadležnosti."

Sumnje na pranje novca nisu jedine koje su odbačene.

Tužilaštva u Srbiji nisu pokrenula istrage ni u drugim slučajevima za koje se sumnja da je umešan Mali – uključujući i bespravno rušenje u Savamali 2016. godine. Tada je grupa maskiranih osoba tokom noći porušila oko hiljadu kvadrata privatnog poslovnog prostora u Hercegovačkoj ulici, dok se policija nije odazvala pozivima građana da izađe na teren.

Podsetimo, u intervjuu za KRIK Marija Mali rekla je da joj se bivši muž pohvalio da je organizovao rušenje jer su objekti predstavljali prepreku izgradnji projekta „Beograd na vodi".

„Ispričao je to kao najobičniji događaj. 'Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli su ljudi u sred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio, ali eto sve sam ja sâm organizovao, izveo sam akciju'. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice."

Tužilaštvo do danas nije otvorilo istragu u ovom slučaju, niti saslušalo Malog – uprkos urgencijama Evropske unije da se on što pre okonča.

Istraga nije pokrenuta ni povodom tvrdnji da je Mali bivšu suprugu prislio da lažira izjavu datu Agenciji za borbu protiv korupcije.

Jedini slučaj u kome je doneta presuda u vezi je sa KRIK-ovim otkrićem da je Mali nezakonito prisvojio oko 10 hektara državnog zemljišta i na njemu započeo proizvodnju organske materije za uzgoj šampinjona.

U ovom slučaju Mali nije bio pod istragom, ali je Privredni sud u Pančevu u septembru prošle godine presudio da zemlja treba da se vrati državi. Na presudu je uložena žalba i do danas nije doneta konačna odluka.

Zoran Stojiljković, bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor na Fakultetu političkih nauka, rekao je za KRIK da nije iznenađujuće što Mali nikada nije bio pod istragom.

„Stranka i koalicija očuvali su na ovaj ili onaj način uticaj na izbor organa pravosuđa", kaže Stojiljković. „Zato što smo ostali neka vrsta partokratskog poretka, nikad nismo došli do ravnoteže i podele vlasti u kojoj imate punu autonomiju pravosudnih organa."

„Čak i gde nema direktnog pritiska institucije vode računa šta će uraditi kada je reč o visokopozicioniranim predstavnicima vlasti. Tužilaštva po pravilu ne pokrenu istragu, proglase se nenadležnim ili konstatuju da je to izvan njihovog okvira. Ponekad toliko prolongiraju da prođu godine i da se stvar reši onda kada postane politički neinteresantna."

Hajde da izlistamo procene blogerki i blogera za one koji će preći cenzus i ući u novi gradski parlament.

Moj procena: SNS, Djilas, Šapić, DS, SPS, NDBGD.