MLADIĆ SA AMERIČKOM ZASTAVOM

           Niko ne zna ko je mladić sa fotografije. Nije moguće stupiti u kontakt ni sa kim ko bi imao da kaže nešto o njemu. Svi su ili mrtvi ili zaboravljeni. Zapravo, nikoga ni ne zanima ko je on. Poznat je kao mladić sa američkom zastavom. Zvaću ga Miki.

            Rođen kao jedino dete u porodici. Bio je plod neželjene trudnoće i majka ga je proklinjala još dok ga je nosila. Njegov otac nije podnosio svoju ženu i tukao ju je i tokom tih devet meseci. Usled neadekvatno održavane trudnoće, rođen je pre vremena i pravo je čudo kako je uopšte preživeo prvih nekoliko meseci života. Kao beba, bio je često bolestan. Pažnje mu je bilo posvećivano tek toliko da preživi. Prohodao je sa tri godine. Prvu reč izgovorio sa pet. Niko se ne seća koja je to reč bila. Nema ga na porodičnim fotografijama, jer one ne postoje. Kroz celo detinjstvo boluje od raznih bolesti koje usporavaju njegov razvoj. U osnovnoj školi je nevidljiv. Ne ističe se, znanjem, ni nestašlucima. Ne pohađa vanškolske aktivnosti. Uspešan je taman koliko je potrebno da se svrsta u prosek. Nema hobi. Nije učlanjen u biblioteku. Nije talentovan za muziku. Ne ume da crta. Nema bicikl. Nema psa. Devojčice ga ne konstatuju. Drugi dečaci pričaju sa njim, ali ga niko od njih ne poziva na kućna druženja. Nije zainteresovan za sport. Ima svoj broj socijalnog osiguranja.

            Smrt oca dočekao je bez suza. Zaljubio se, ali nikome nije pričao o tome. Ona nikada nije saznala. Nikada nije napisao ni jednu pesmu. Upisuje srednju školu, ali je ne završava. Bez oproštajne poruke, jedne letnje noći, posle treće godine, beži od kuće. Ukrcava se na teretni voz sa namerom da stigne u Njujork. Niko se ne trudi da ga pronađe.

            Smuca se po ulicama Menhetna. Prosi. Spava na otvorenom. Nalazi loše plaćene poslove. Nadniči na tri mesta. Iznajmljuje jeftine sobe. Nikome ne piše. Povremeno prelista stare novine. Menja poslove. Uči da barata alatom. Vešt je i brzo savladava mnoge tehnike upotrebe. Sve lakše menja poslove. Razmišlja o tome da kupi bicikl. Petkom izlazi u bar. Ponekad ode u bioskop. Iznajmljuje sobu na Osmoj aveniji.

            Kupuje bicikl. Počne da puši. Razmišlja o tome da kupi gramofon. Povremeno kupuje Njujorker. Dobija posao u alatnici na donjem Menhetnu. Suvo je i toplo na njegovom novom radnom mestu. Kupuje gramofon. Razmišlja o tome da kupi auto. Redovno ide u bioskop, a ponekad i na Brodvej.

            Razmišlja o tome da se učlani u Republikansku stranku. Na jednom uličnom skupu, povodom Niksonove kampanje, dobio je američku zastavicu i bedž na kom piše I’m proud. Neka žena je zamolila da ga fotografiše. Nikson gubi u Njujorku ali postaje predsednik. Iz novina saznaje da mu je majka umrla. Ne odlazi na sahranu. Rat u Vijetnamu se nastavlja.

            Kupuje auto. Potuče se u baru, ali se sve završi bez policije. Kupuje revolver. Nalazi posao u prodavnici alata tri bloka od mesta gde živi. Razmišlja o tome da kupi televizor. Po prvi put odlazi u Muzej moderne umetnosti i penje se na zgradu Empajer Stejta. Kupuje televizor. Jednog Božića, kolege sa posla, zamolile su ga da glumi Deda Mraza na priredbi. Odbio ih je bez objašnjenja. Druži se sa ljudima, ali nikoga ne zove u stan. Ne ide u posete. Kada je kolega sa posla umro, odlazi na sahranu, ali ne i na bdenje. Gleda utakmice Niksa, Jenkisa i Džajantsa, nekada sam, nekada sa kolegama. Razmišlja o tome da kupi prikolicu na Floridi. Ne udvara sa ženama, odbija udavače. Ne oseća potrebu. Nikada nije. Otkupljuje prodavnicu alata u kojoj je radio poslednjih deset godina. Razmišlja o tome da kupi psa. Glasa za Buša starijeg. Kupuje psa. Sledeće godine, u agenciji, kupuje prikolicu i mesto u naselju prikolica na Floridi. Postaje član biblioteke. Iznajmljuje veći stan. Planira da napravi policu za knjige. Kupuje knjige. Razmišlja o tome da gramofon zameni cd plejerom.

            Kupuje cd plejer, a sve svoje ploče pokloni najbližoj školi. Proda svoju prodavnicu lancu prodavnica alata. Razmišlja o tome da kupi nov automobil. Ostane na mestu direktora poslovnice. Kupuje nov automobil. Sedi sam na parkingu Medison Skver Gardena i gleda u svoj revolver. Utakmica je već počela. Zagledan je u cev. Trgne se. Podigne pogled ka retrovizoru. Ponovo se fokusira na cev. Ostavi oružje u pretinac i izađe. Niksi izgube.

            Glasa za Buša mlađeg. Pas ugine. Odlazi na tromesečno putovanje Evropom. Posećuje Francusku, Italiju i Grčku. Septembarski napad gleda na TV-u u hotelskoj sobi na Santoriniju. Razmišlja o tome da se penzioniše. Leti na Floridu da vidi svoj budući dom. Odlazi u penziju. Prodaje staru prikolicu. Kupuje veću. Topi se na suncu. Dobija poštu, samo reklame i izvode iz banke. Nikome ne piše. Razmišlja o tome da kupi foto-aparat ili kameru. Odustaje. Kupuje čamac. Uči da peca. Sve češće izlazi na okean, sam. Smanjuje se. Spava više od pola dana.

            Miki danas ima preko sedamdeset godina. Sedi u fotelji i lista monografiju Diane Arbus. Uvek se zadrži na fotografiji mladića sa američkom zastavom. Niko sem njega ne zna ko je taj momak na fotografiji. Ponosan je na sebe.