Privremena radikalizacija i tajkuni

Ali kao sto rekoh nisam siguran sta je konkretno preovladjujuci motiv.

... pored motiva za podrsku radikalima, nisu do kraja najjasniji ni motivi samih radikala ... na kraju krajeva, ne znam, iza gomile parola (najcesce posvecenih drugima) radikali vrlo malo govore o sebi. Za sta se oni realno ustvari uopste i bore (ako se izuzme one u njihovoj prici sto je potpuno nerealno). Takodje, ko su uopste ljudi (sem petoro sestoro koji se vrte po televiziji) koji bi po ovoj prici trebalo da saucestvuju u vlasti ili da u potpunosti preuzmu vlast (da li oni uopste i postoje sem ovih pomenutih pet sest).

Sto vreme vise prolazi izgleda da je njihova osnovna ili mozda cak i jedina ideja (nesto sto su preuzeli od SM i MM, i u cemu su izgleda stekli i neke nove istomisljenike): dajte da prvo dodjemo na vlast, a posle cemo da razmisljamo sta cemo sa njom da radimo. Ostatak ce morati svidelo im se to ili ne taj svrsen cin da prihvati kao neminovnu realnost i da zivi sa svim nasim manama i ispadima, sto na kraju podrazumeva i neminovnu ekonomsku saradnju ... koja je, uzgred budi receno, i 30-ih dosta intenzivno tekla izmedju Nemacke USA GB uprkos svemu ... posebno na planu finansija.

Mozda je najpreciznije te motive i tu politiku definisao jedan od clanova famozne buduce koalicije (inace i sam minitajkun tezak n00e6 evra): mi smo za ekonomsku saradnju sa zapadom, bez obavezne politicke saradnje (sto vise love, po sto sumnjivijim uslovima). Kao sto je i Nemacka 30-ih nalazila investitore (mozda bas zbog te specificne politicke klime, odnosno politicke izolovane klime), tako se mozda i novopeceni politicki tajkuni kao i stari tajkuni nadaju da ce u nekom blazem obliku uspeti da u politcki izolovanoj drzavi obezbede investicije koje bi opet prolazile kroz njihove cerka firme i njihove ruke.

Pa ako su Coby i Delta u teskoj izolaciji zaradili 6-7 e9 evra, koliko bi neke nove/stare slicne firme zaradile u nekoj otvorenijoj formi izolacije. Ustvari, mozda je to logican nastavak jedne iste politike istog kruga ljudi: prvi korak je bio crna i siva ekonomska saradnja sa svetom bez politicke saradnje ( vredna <10e9$). Onda je sledeci moguci logican korak (unapredjena, evoluirana varijanta prethodnog) bela ekonomska saradnja bez politicke saradnje (koja bi verovatno bila vredna bar duplo vise od prethodne) . Malo li je. A za tu lovu, vec ce naci dovoljno ambicioznih karijerista koji ce im pomoci da opstanu na vlasti, verovatno duze i od samih idejnih tvoraca ove politike.

Jedino je pitanje da li je moguca bela ekonomska saradnja sa Evropom i svetom, bez politicke. Izgleda da radikali i njihovi istomisljenici, i mecene, ipak zele da empirijski potraze odgovor na ovo pitanje.

Sve što se dešavalo u našoj nedavnoj prošlosti išlo je na ruku bogaćenju jednog precizno razgraničenog kruga ljudi: komunističke elite i DB-ovih službenika tj. saradnika. Tajkuni su njihov izum i njihov proizvod. I ratovi i embargo, čak i smena vlasti 2000. bili su donekle pod njihovom kontrolom. Godine 2000, kad su potpuno uništili zemlju i do kosti ogulili gradjane, kad se približavala katastrofa (nedostatak struje, energenata, lekova, hrane, novca za osnovne potrebe države itd), a Milošević i njegov mladunac postali toliko pohlepni da je njima u njihovim zajedničkim (pretežno nezakonitim ili poluzakonitim) poslovnim poduhvatima ostajao tek jednocifreni procenat profita, dozvolili su da se MIlošević smeni, ali su se borili noktima i zubima da se ne sprovedu istinske reforme. Naročito im je bilo stalo da sačuvaju DB, ali i direktorska i druga upravljačka mesta u svim državnim i društvenim organizacijama (što će reći uvid i kontrolu nad procesima reforme) i, naravno, svoje bogatstvo. Njima zatvorenost Srbije jako odgovara. Na prvi pogled paradoksalno, ali oni najbolje trguju i posluju u uslovima izolacije, iako cena naših proizvoda i usluga (pa i preduzeća) pada, jer se povećava procenat njihove zarade. I to savršeno funkcioniše, sve do trenutka kad potpuno osiromaše stanovništvo.

Nasuprot tome, najviše im smeta ono što je najkorisnije za gradjane Srbije: otvorenost zemlje prema svetu, EU integracije, oštra konkurencija medju ponudjačima proizvoda i usluga, dolazak stranog kapitala, intenzivne reforme, povećanje ukupnog fonda znanja društva, bolje obrazovanje, razvoj nauke, informatizacija, poštovanje svetskih pravila poslovanja, donošenje normalnih zakona, njihovo striktno poštovanje itd. Sve to njih izlaže konkurenciji kojoj nisu dorasli i zahteva od njih sposobnosti koje ne mogu ili ne žele da stiču. Zato je i logično da se one stranke koje je osnovao ili podržavao stari režim uz pomoć svojih DB-ovskih struktura trude da prekinu ili uspore proces EU integracija, izoluju zemlju i zadrže svoje stado za šišanje (nas gradjane) pod svojom strogom kontrolom. Ako sam u pravu, onda su EU integracije najveći saveznik gradjana Srbije. Onaj ko to bude uspeo da objasni gradjanima zaslužiće po mom mišljenju spomenik u centru prestonice.

Radikali će se ponašati onako kako jedino umeju: bučno, ali neefikasno i štetno. SRS ima samo jednog zaista pametnog i obrazovanog čoveka, Šešelja (mada je i on potpuno nepodesan za političara zbog užasne tvrdoglavosti i isključivosti, pa ne bi bitno popravio njihovu "krvnu sliku" čak i da je ovde). Svi ostali za upravljanje državom nemaju ni znanja ni sposobnosti, pa smo, kako ti reče, "nah...li", ako oni dodju na vlast.

PS: Ne znam kako stoji stvar sa finansiranjem stranaka, tj. učešćem tajkuna u tom finansiranju, ali vidim da su najžešći napadi i najoštrije kritike upućene DS-u koji zapravo jedini može i istinski želi da sprovede reforme i EU integracije. Ta činjenica meni mnogo govori.

Ako je tako a pretpostavimo da jeste zasto onda ne finiansira samo neke, one koje ce mu omoguciti takvo, zatvoreno trziste

Zbog toga što su mu sve stranke koje su bile na vlasti, a bile su bez malo sve, omogućavale uslove koji njemu odgovaraju.

nisam siguran da li sam dobro razumeo figuru sa gambitom

Ja sam pretpostavio da prvo pitanje podrazumeva "privremeu radikalizaciju" kao taktičku žrtvu, da bi se poduprla dobra strategija, tj ona koja izgleda najbolja na neki duži rok.

Iako pominješ kraći radikalizovani period to je meni jako opasan način zato što čak i ako je sistem (politika u Srbiji sa svim značajnim aktorima) jako spor i to sporo kretanje, zbog bezbroj mogućih putanja, može da ga odvede u mnogo po nas nepovoljniju situaciju koju nismo predvideli. Nismo imali dovoljno vremena, analitičke snage i znanja da stanje predvidimo pa taj put učinimo unapred neprihvatljivo napornim za one koje vidimo kao protivnike.

A sistem se još brzo kreće, vreme je dragoceno i slabo ga kontrolišemo.

Ovo je paralela opšte prirode, ja sam nula od političkog analitičara, ali razumem izazov.
Mi u IT-ju često koristimo nešto što bi se mogla nazvati "radikalizacia", tj žrtva slične prirode kakvu si ti naveo.

Npr u sistemu koji je definisan parametrima, ali ne na način dovoljno analitičan pa da pustimo matematiku da nam reši posao, mi imamo problem sledeće prirode:

Sistem je u nekom stanju, stabilnom. Nema veze što je stabilan pošto znamo da ima mnogo bolje stanje.
Ali, pošto je stabilan to znači da u koju god stranu krenem sa bilo kojim parametrom ja sam u lošijoj poziciju, tj dobijem lošiji sistem. Tj u nekoj sam dolini okružen planinama a cilj mi je da nađem najdublju dolinu.

Tu krenem sa radikalizacijom, grubo, nasumice, uzbrdo na sve strane. Dok sa nekog brda ne vidim još dublju dolinu.

Tu sličnosti prestaju - u IT'ju meni radikalizacija traje delić vremena koji mi je dat da rešim problem. To je jedna ogromna razlika.

Druga je da kad vidim da sam pogrešio ja se skoro trenutno mogu vratiti u prethodno najbolje stanje pa da probam neku drugu radikalizaciju.

Tj vreme nije problem.

A i moje planine se ne pomeraju :) (malo mi smešno kako ne mogu da se oduprem potrebi za metaforama i paralelama, amater).

malo mi smešno kako ne mogu da se oduprem potrebi za metaforama i paralelama, amater

Baš ga tupim, da budem konkretniji: ja mislim da u Maju treba glasati za soluciju koja će Srbiju staviti u najbolju poziciju u Junu, šta god da je ta pozicija, svako će imati neku ideju.

Ja znam da mi to nije radikalizacija, tj moja najbolja pozicija za Srbiju. A znam da je neophodna i zdrava opozicija, pa šta god te pozicije i opozicije bile :)

Meni je blog jedini prozor u srpski politički svet pa ću tako glasati, ako se prijavim, za Gordanu Č. i Ivana M.. Sećam se da mi je i Svilajnovic bio impresivan onomad davno al nekako se naljuti i ode s bloga :)

mislio sam na dolazak radikala na vlast.

Onda to i ne bi bila bas nekakva posebna radikalizacija Srbije, u smislu da radikalizaciju shvatamo kao "intenziviranje" nekog stanja stvari.
Dolazak radikala na vlast je vise kao kada sebe konstatujemo u ogledalu, a da nismo posebno odusevljeni onim sto vidimo.

e sad je samo pitanje ima li Nikolić snage da postane srpski Sanader?

mislim da nema.
i ne vidim nikoga u njihovim
prvim redovima, ko bi imao.:(

Jeste se smracilo i seva ali ne verujem da ce biti nevremena iako su svi znaci tu.

Tajkunizacija i velika pljacka naroda desile su se svim zemljama u tranziciji a evo, sada su te zemlje u Evropi, nema veze sto su pre nas tamo vec ima veze sto je narod shvatio da sa tajkunima zapravo niko nece da se obracuna mada to svi obecavaju. Nece niko da sece granu na kojoj tako udobno sedi. Ako ih ne placaju tajkuni placa ih neko drugi i na narod zapravo niko ne misli, taj narod je samo zvaka.....e sad verujem da su i najzadrtiji shvatili da se sa tjakunima nece obracunavati nijedna vlast . Ugradili su se medjusobno jedni drugima tako duboko da je iluzorno izgubiti jos desetak godina na nadu da ce iko raskrinkati to klupko. Zato se 80% gradjana izjasnjava za Evropu a tu su i glasovi onih koji glasaju za radikale, to je onja rocenat gradjana koji su posle pada DOSa iz revolta dali glasove radikalima. Sada je u igri mnogo vise pa ce to "kaznjavanje" ( verujem) za trenutak da se odlozi u stranu. Zato sto narod zeli da se krene napred cak i po cenu da se sa tajkunima niko ne obracuna. Najgore od svega je sto se nama na izborima nude kao spasioci i jedini moguci kandidati bas ljudi koji su tajkune amnestirali, koji su ih zakonima zastitili. Njima se ne veruje vise uopste i tu je najveca opasnost a ne u radikalima kao takvim. Medjutim ja sam samo glasac, nemam pojma o politici ali cu opet glasati onako kako bi svima nama bilo bolje, da se deca zaposle, da imamo bar deo onoga sto svet ima pa makar imali i tajkune, imali ih i drugi pa odose u Evropu, sta ce faliti nama? Pa da ih ganjamo posle, onako usput...?

niko nije ni rekao da je isto.

Analogija podrzumeva slicnost a ne identicnost.

jedna od razlika, naprimer: Hdz je stvorila modernu hrvatsku drzavu, dok je Srs upropastila sve cega se do sada dohvatila ... ili prvi su nesto za one koji su za njih glasali i uradili, dok drugi (zajedno sa SM i sl.) nisu nista drugo nego gomila obicnih gubitnika (alavih pride).

Jedino sto im je jos preostalo da mogu da poraze je izgleda ova zemlja (mozda zato sto se jos uvek nije dovoljno oporavila da bi na njih i njima slicne bila imuna).

Markonio

Mislim da će jedina dilema na predstojećim izborima biti - izaći ili ne izaći.
Ako izadjete i glasate bilo koga, vaš glas će svejedno otići na isto mesto.
A ako ne izadjete, svakako ćete tog dana otići u "Maxi" i potrošiti bar 500 din. I opet će vaš "glas" završiti na istom mestu.

Vala bas, ali ako ne izadjes imaces utisak da je sve to neko umesto tebe odlucio , pa onda uradi sam, bilo sta sto mislis da je dobro ali ga ti uradi a ne neko drugi umesto tebe.

mariopan

... ali ako ne izadjes imaces utisak da je sve to neko umesto tebe odlucio , pa onda uradi sam, bilo sta sto mislis da je dobro ali ga ti uradi a ne neko drugi umesto tebe.

Naravno da cu izaci, ali ipak imam utisak da sve vreme neko drugi odlucuje umesto mene/nas.

igipop

Trend rasta ni njima nije zagarantovan. Ima puno primera stranaka koje su imale jako visoke rejtinge a onda jednostavno nestale ili se vratile na 5-10%

Evo pogledaj italijanske komuniste - bili najjača stranka decenijama, konstantno u opoziciji, a evo na poslednjim izborima ni cenzus prešli nisu. Može to da se desi i radikalima, ali bojim se da je to proces koji traje decenijama.

Ivan Marović

Evo pogledaj italijanske komuniste - bili najjača stranka decenijama, konstantno u opoziciji, a evo na poslednjim izborima ni cenzus prešli nisu. Može to da se desi i radikalima, ali bojim se da je to proces koji traje decenijama.

Ali Italijani nemaju Kosovo; taj neiscrpan izvor politicke energije, perpetuum mobile trece vrste!

Markonio

Ali Italijani nemaju Kosovo;

Nemamo ga ni mi :(