The fragile generation

Moj sin treba da krene u prvi razred naredne godine. Zbog toga počeli smo da se raspitujemo u školi koji učitelji i učiteljice primaju prvi razred naredne godine i sakupljali smo iskustva po komšiluku. Jedna od stvari koja mi je najviše zapala za oko je činjenica da svi roditelji iz ulice voze decu u školu iako do škole ima samo 400 metara (merio sam) i samo jedan prelaz puta ali sa semaforom. Raspitujući se dalje saznao sam da u našem naselju čak postoji i školski autobus koji kupi decu koja žive i na manje od kilometar do škole. To je 15 minuta dečijeg hoda.
Sve mi je to bilo veoma čudno ali sam u tom momentu procesiranje tih činjenica ostavio pozadinskim procesima u mozgu. Ali sam zatim sasvim slučajno na radiju uhvatio emisiju koja je pričala o Lomljivoj generaciji (ako je to dobar prevod za Fragile generation) i o Free range parenting. Tada su mi se kockice spojile i zaista sam se zamislio.

Koliko straha je danas ugradjeno u nas, kako posmatramo današnji svet i koliko zaista nemamo ili imamo poverenja u našu decu da će se snaći u njemu. Današnja deca se mahom uzgajaju kao teletina. Nadgledana i hranjena non stop. Nemaju šansu i poverenje da imaju samostalno nenadgledano vreme. Sve ređe imaju šansu da odu sami negde, samo izadju iz kuće i kažu „idem napolje". Livade i šume zamenjene su igraonicama obloženim sunđerima i strunjačama i nadgledane kamerama.
Pogotovo na zapadu, što znači da će biti i kod nas za samo par godina.
U Americi samo 13 posto đaka pešači samostalno do škole. Čak i oni koji idu autobusom imaju iza sebe roditelje kao telohranitelje koji stoje iza njih dok ne uđu u bus. Fudbal na livadi zamenjen je organizovanim i nadgledanim „sportićima" za decu.
Na primer, deca ispod 8 godina, pa čak i ispod 12 u Koloradu, ne smeju sami da idu u biblioteku jer ih tamo očekuju opasnosti kao što su stepenice, liftovi, električna oprema, i drugo.
Koliko god vam možda zvučalo neverovatno, ali u Floridi se desio slučaj u kom su roditelji optuženi za zanemarivanje jer se njihovo dete od 11 godina igralo nenadgledano u svom dvorištu tokom 90 minuta. U Floridi je jedna majka uhapšena jer je pustila dete da samo ode do parka da se igra.

Mi smo pustili našeg sina da ode do prodavnice samostalno sa 6 godina, letos. Otišao je biciklom da kupi sebi slatkiš. Pre neki dan otišao je prvi put peške, što mu je bilo malo strašnije ali je bio presrećan kad se vratio, jer je pobedio strah i jer je bio koristan mami i tati. Ali moram priznati da je strah ugrađen i u mene, da sam se dva puta sakrivao iza žbunja u dvorištu sa kog se može videti put niz ulicu, da li dolazi ili ne.

Ovo leto sam, mislim, prvi put video zreo ringlov (dženariku). Šta više, bilo ih je puno drvo, puno drveće. Niko se nije penjao da ih bere.