[94] Transkript

      Sredinom dvijehiljaditih, kada sam iz banjalučkog naselja Obilićevo prešao u Rosulje, vrlo miran, tih i gotovo periferijski dio grada sa pokojim stambenim nizom zgrada i mnoštvom jednoporodičnih kuća načičkanih oko slijepih ulica blizu groblja Sv. Marko, živio sam sam u stanu bez interneta i televizora. U to vrijeme sam, pored čitanja knjiga i slušanja muzike, uglavnom pratio radio i to zagrebački Hrvatski radio koji je i onda imao bogat i zanimljiv program, posebno iz oblasti kulture, a meni je definitivno najdraži bio njihov dramski program. Tada sam poslušao ni sam ne znam koliko radio drama a neke od njih sam čak i snimao na kasete da bih ih kasnije, jednostavnim postupkom spajanja izlaznog kabla iz kasetofona sa priključkom za mikrofon na računaru, digitalizovao da ih lakše mogu slušati na kompjuteru. Posebno su mi bile drage radio igre dva manje poznata autora koja ću ovom prilikom, iz poštovanja prema njihovom pisanju, spomenuti: Stanislav Pejković i Sergej Mioč. Njihove radiokomedije ("Kako je komunizam prepila Antuku Šišmana", "Vratija se Šime", "Otpisani" i druge), uglavnom smještene u dalmatinski kraj sa specifičnim govorom Dalmatinaca i njihovim britkim humorom, i dan danas za mene, bez imalo pretjerivanja, predstavljaju prava mala remek-djela radiofonijske umjetnosti. (Da kojim slučajem imam saglasnost vlasnika autorskih prava vrlo rado bih ih učitao na internet da ih podjelim sa drugima jer mislim da su zaista vrijedne pažnje.) Naravno, pored u startu odlično napisanih komada kao i reditelja radio igre, koji dodatno obogaćuju dijaloge nekim zvučnim efektima atmosfere i pratećom muzikom, velika zasluga ide samim glumcima koji samo svojim glasom moraju uvjerljivo da iznesu napisane role i u tome leži glavna čar ovog audio stvaralaštva.
      Padalo mi je na pamet da nekad uradim i transkripciju spomenutih komada čisto da ih ogoljene sagledam na papiru u onoj formi u kojoj su originalno i nastali, ne bih li se dodatno divio samom majstorstvu, vještini i imaginaciji navedenih pisaca, ali onda sam došao na nešto zanimljiviju ideju: zapisati nešto što nikad nije ni bilo prethodno napisano već je u većini slučajeva rezultat dobro uigrane improvizacije oko osmišljenog (pa i ponekad zapisanog) skeleta ideje. To, istina u dosta manjem obimu, u filmu nije nikakva novina, mnogi čak i veliki reditelji poput Džarmuša i Kjubrika /vidi tekst [91]/ su ponekad naknadno dopisivali scenario unoseći u njega ono što su sami glumci izmislili i unijeli improvizacijom u scenu ali u potrazi za baš "nenapisanim" misao me neizbježno dovela do kultnog sarajevskog televizijskog šoua Top lista nadrealista, svima toliko poznatog na ovim prostorima da nije potrebno trošiti riječi o temama i učesnicima skečeva i serijala. Za njih znaju, što se kaže, i ptice na grani. Za podrobnije detalje o nastanku i realizaciji TLN serijala skrenuću samo pažnju na dva odlična dokumentarca "Šta bi rek'o doktor Arsla, ba?" (2005.) i "Eto, ba, Šahbaza" dostupna na internetu, kao i na Neletovu knjigu "Fajront u Sarajevu" (Laguna, 2015.), a ovo što u daljem tekstu slijedi jeste grubi transkript jednog od mojih omiljenih skečeva iz TNL3 sa profesorom informatike, Miljenkom Popovićem, koji dolazi kao gost kod nekulturnog voditelja TV emisije, koji je ovom prilikom posebno "opremljen" za ljubitelje dramskog teksta ili scenarija sa didaskalijama. (Vrlo je moguće da je ovo i prva transkripcija TLN u istoriji jer na internetu osim zapisanih pojedinih nezaboravnih replika nema ništa slično. Ako neko, kojim slučajem, ima neki link ili drugačiju informaciju molim neka me obavezno razuvjeri i demantuje.)

TOP LISTA NADREALISTA 3
skeč (neformalnog naziva) "Profesor Miljenko Popović", 1991.
trajanje: cca 7 minuta
režija: Benjamin Filipović (1962-2006)

Likovi

VODITELJ [Nenad Janković aka dr Nele Karajlić]
PROFESOR [Zlaja Ivanišević]
PRVI GLEDALAC [Branko Đurić]
DRUGI GLEDALAC [Davorin Šegulja]
TREĆI GLEDALAC [Branko Đurić]
PRVI KAMERMAN [Zenit Đozić]
DRUGI KAMERMAN [Dražen Janković]
SPIKER [Branko Đurić]

Uobičajeni enterijer malog televizijskog studija pred početak emitovanja emisije. Profesor sjedi u jednoj fotelji i gleda u svoje papire. Voditeljeva fotelja je prazna.

SPIKER: [iz off-a] Uključujemo se u najnoviji program, 843-ći program Alternativne televizije Sarajevo.

VODITELJ: [Utrčava u kadar, odlaže jaknu i sjeda u svoju fotelju.] Ja sam malo zakasnio. Poštovani gledaoci, dobro veće i dobrodošli u naš osamsto čet'erest [duva iz nosa] treći, pardon, osamsto čet'erest treći kanal. Gost u studiju je... [profesoru] Vi ste taj profesor, jel', što su mi rekli gore? [profesor kimne] Milanko?

PROFESOR: Miljenko.

VODITELJ: Profesor Miljenko Popović, kažu gore: "Bog za elektrotehniku i kompjutere".

PROFESOR: To bi bilo neskromno malo.

VODITELJ: Boga m' su men' rekli da je bog za kompjutere i elektrotehniku, pa profesore možete l' Vi to nešto malo o... oko kompjutera?

PROFESOR: Da. Dobro veče prije svega i Vama i gledaocima i hvala što ste me zovnuli u ovu emisiju. Što se kompjutera tiče, kompjuterizacija uopšte podrazumjeva...

VODITELJ: Profesore, odma', odma' da Vas prekinem [skinuo patiku i masira golo stopalo desne noge] Ja se izvinjaem, mislim, neću reć' da Vam je priča glupa, 'naš malo sam nogu ugan'o, al' mora to brzo, brzo ić', strašno. Jeste l' Vi gledali naš program?

PROFESOR: Da.

VODITELJ: To začas ide, 'vako, 'vako [pucketa prstima] samo 'vako, 'naš. Hamo, Pipa i ostala ekipa i gotova emisija - da to prođe u sekundi. Zato molim Vas malo brže, taktičnije.

PROFESOR: Da. [trudi se da bude brži] Pa osnovno je savladati aplikacioni sistem...

VODITELJ: E joj profesore, majke m', Vi isto k'o da ste đak, a ne profesor! Pa ja, morate brate znat' [drži se za nogu], ugan'o sam malo nogu. Najbolje da mi krenemo sa telefonima, profesore, to ide začas, emisija je dinamična, televizija ne trpi sporo! [gleda u kameru i obraća se publici] Poštovani gledaoci, možete se javiti na naše telefone 461 584, zatim dobijete centralu i na centrali tražite jednu gospođu koja se zove Sabaheta. Sabaheta će vas spojiti sa Draganom, koji obično nije na lokalu na kome vi tražite već ode da igra karte na lokalu 122, pa ponovo nazovite Sabahetu da vam ona da lokal 122 ako ne bude na lokalu 120, ako je on na 122 lokalu tražite da vas spoji sa lokalom 503 i tu vam se javi jedna baba. Babi morate glasnije govorit', rec'te: "Baba, baba, volio bih u program", i tako to. Na taj način ćete lako dobit' naš program.

PRVI GLEDALAC: [glas preko telefona] Halo? Halo, jesam u programu?

VODITELJ: Jeste, jeste, kod kuće ste [smijeh].

PRVI GLEDALAC: Joj, teško vas je malo dob't', pogotovo ova baba na kraju - ništa ne ćuje.

VODITELJ: Ja, rec'te!

PRVI GLEDALAC: 'Alo?!

VODITELJ: Rec'te!

PRVI GLEDALAC: Da vam kažem...

VODITELJ: Ja!

PRVI GLEDALAC: Je l' mogu razgovarat'... Želio bih da pozdravim sve u studiju, i htjeo bih da pozdravim posebno ovog sa naočar... cvikeraša!

VODITELJ: [hrakne i pljune na pod] Pardon. Da, profesora!

PRVI GLEDALAC: I da mu postavim pitanje. Možete l' ga malo približ't'?

VODITELJ: Evo približ'ćemo ga.[kamera zumira profesorovo lice]

PRVI GLEDALAC: [tiše, obraća se nekom pored sebe] Joj Hamo, vid' mu glave, majke t'! [profesoru] Halo? Pro'sore?

PROFESOR: Da?

PRVI GLEDALAC: Jedno pitanje za Vas. Kako se kaže zmija?

PROFESOR: Kako se kaže zmija?

PRVI GLEDALAC: ZMIU GA! [smijeh]

VODITELJ: [smijeh] Oca m' mog...

PRVI GLEDALAC: Može l' još jedno, može l' još jedno pitanje?

VODITELJ: [duva iz nosa] More!

PRVI GLEDALAC: Alo? Pro'sore? Nazbaj ga [tiho] Joj, vid' mu glave! [glasno] Kak' se kaže, prof'sore, mala zmija?

PROFESOR: Mala zmija? Ne znam. Pretpostavljam da Vi znate?

PRVI GLEDALAC: ZMIU GA LOMA, prof'sore! [smijeh] Hvala, dov'đenja!

VODITELJ: [piša u dnu studija, zakopčava šlic i vraća se u fotelju] Joj, pravo Vam je šukn'o, joj, noga mi je profesore otišla, totalno! Prof'sore, evo 'vako idemo realno: jedno konkretno pitanje iz Vaše struke. Radi l' ona Fatima u Irisu, ona sa velikim fonasi, a?

PROFESOR: [čisti grlo] Khm, khm. Izvinjavam se. [vadi maramicu iz džepa i čisti staklo naočara] Veliki su problemi bili, od samog starta su nas pratili, ali smo trudom i zalaganjem uspjeli da prevaziđemo sve. Bilo je tu i...

VODITELJ: E prof'sore, molim Vas, najbolje bi bilo da mi odma' idemo sa novim telefonom, jer ja vidim da Vi ništa niste skontali kaka je televizija medij, to je začas: [pucketa prstima] Hamo, Pipa i ostala ekipa, gotovo! Telefon imamo l'?

DRUGI GLEDALAC: [glas preko telefona] Halo, jel' Mensur tu, molim Vas?

VODITELJ: [duva iz nosa] Ko?

DRUGI GLEDALAC: Ima li Mensura? Molim Vas požurite, frka mi je!

VODITELJ: [duva iz nosa] Nemam nikakog Mensura ovdje.

DRUGI GLEDALAC: Ma kako nema?

PRVI KAMERMAN: Ima! [ispred sebe gura kameru i ulazi u kadar]

VODITELJ: Evo Mensura, e'o! Izvini jaro!

PRVI KAMERMAN: [odgurne kameru u ćošak i sjeda na koljena profesoru koji sjedi u fotelji kojem se obraća] Čekaj malo, izvini, majke t'. [gledaocu] Zike je s' ti?

DRUGI GLEDALAC: Hajde požuri Menso, nabavio sam benzin!

PRVI KAMERMAN: Zike, je s' naš'o?

DRUGI GLEDALAC: Ma naš'o sam, hajde požuri!

PRVI KAMERMAN: E'o! Svaka čast! Je l' Super il' obični?

DRUGI GLEDALAC: Obični, Tita ti izbliza, požuri!

PRVI KAMERMAN: E'o dolazim, e'o sa'ćemo mi završ't' ovo još malo. Kako s' me naš'o matere t'?

DRUGI GLEDALAC: Ma ćuti, požuri, frka! Hajde!

PRVI KAMERMAN: [smijeh. voditelju] E slušaj da ti kažem, kol'ko ćemo mi radit' ovo?

VODITELJ: Još pet minuta.

PRVI KAMERMAN: Još pet minuta? Nema šanse.

VODITELJ: Hajd' molim te.

PRVI KAMERMAN: Nemoj, nema šanse još pet minuta! Ja za dva minuta gasim kameru, ne interesuje me.

VODITELJ: Nemoj majke t', 'ajd' još pet minuta, e'o sad ćemo s profesorom završit'.

PRVI KAMERMAN: [ustaje kreće nazad] Ne, ne, nema ni govora! [okreće se nazad] Joj, zaboravio sam kameru. [uzima kameru za ručku u povlači je sa sobom van kadra]

VODITELJ: Samo pet minuta.

PRVI KAMERMAN: Ma neću!

VODITELJ: 'Aj' molim te, bolan, što s' taki majke t'?

PRVI KAMERMAN: Zdra'o!

VODITELJ: [drži duplericu u rukama i obraća se profesoru] Profesore, vid'te ovo, vid'te ovo! A?

PROFESOR: [stavlja naočari i gleda] Ma, dajte, molim Vas!

VODITELJ: Valja l' Matilda? Sedamn'est godina oca m' [smijeh]. Profesore, hajde brzo da završimo ovo u trenutku, boli me noga nešto, užasno sam loše [glasno kašlje] prehlađen! [hrakne i pljune na pod] Pardon. Rec'te.

PROFESOR: [pauza. stavlja naočari] Pa...

VODITELJ: [ljutito] I jee, nemoj mi "pa" majke t'! Daj rec' odma' šta imaš! Najbolje profesore majke mi, pošto Vi ne shvatate televiziju kao medij brzi...

TREĆI GLEDALAC: [glas preko telefona] Baba! Baba!

VODITELJ: Imamo telefon!

TREĆI GLEDALAC: Baba! Baba!

VODITELJ: Halo?

TREĆI GLEDALAC: Baba!

VODITELJ: Halo?

TREĆI GLEDALAC: Halo baba! Baba, možete l' me u studio prebac't'?

VODITELJ: E, u studiju ste, dobro je, baba Vas je prebac'la.

TREĆI GLEDALAC: Eeee, hvala najljepša, ovako: ja sam stalni vaš gledalac, gledam vaš program, sviđa mi se. Al' sam frapiran ponašanjem vašeg gosta! To je tako nekulturno! Mislim, kako ga nije stid? Ja sam mor'o djecu u drugu sobu odvest' jer je to takva nekultura da tako auditorij ne može da to trpi! Nemojte molim vas, ovo je najdobronamjernije što vam želim reć', nemojte tak'e goste zvat'!

PROFESOR: Ja se izvinjavam ako sam Vas nečim uvrijedio ili...

TREĆI GLEDALAC: 'MA MATERI SE IZVINJAVAJ, JES' ČUO?! NEKULTURNI STVORE ONAJ!

VODITELJ: Jes' profesore, majke m', morate, mislim, drugi put mislit'! [go do pasa, pokazuje profesoru nešto u predjelu ramena] Joj, što me ovdje nešto ujelo, profesore, vid'te molim Vas.

PROFESOR: [prekipi mu konačno. ljutito, mlati papirima] 'Ma haj'te molim Vas, pa dajte, pa šta je ovo?! Pa nisam ja doš'o ovdje tek tako što sam htio, mene je urednik Vaš zvao! Jer me urednik Vaš zvao! [treći gledalac nešto priča] Evo on još priča...

VODITELJ: E'o ima čo'ek pitanje.

PROFESOR: ...umjesto Vi da ga prekinete!

VODITELJ: Stani bolan glupi profesore!

PROFESOR: 'Ma haj'te molim Vas!

VODITELJ: [gledaocu] Halo momak, imaš li pitanje?

TREĆI GLEDALAC: KO VAS JE TAKO NEKULTURNOG DOVEO NA NAŠU TELEVIZIJU?

PROFESOR: Hoćete prekinut' ga Vi?

VODITELJ: Ne, pita te čovjek! Nemoj ništa, vidiš da sam povrijeđen. [podigne ruke u vis i gleda ispod pazuha] Čujemo l' se profesore?

PROFESOR: "Čujemo l' se profesore?"

VODITELJ: Čujemo l' se profesore? [smijeh]

PROFESOR: 'Ma haj'te molim Vas, doš'o sam ovdje što su me zvali, a ne onaj zove, onaj tamo [pokazuje naočarima na kamermana] priča za naftu sa ovim, Vi pričate s ovim! [ustaje iz fotelje] Kako vas stid nije?!

VODITELJ: Ja! I šta? I šta je logično?

PROFESOR: [kamerman nešto dobaci] Molim?! Pa ja nisam došao ovdje da se sa mnom tjera za...

VODITELJ: I šta je logično?

PROFESOR: 'Ma idite svi, i ti, i Zike, i Mensur...

VODITELJ: To! To! To!

PROFESOR: ...i ti [pokazuje na voditelja, u kadar ulaze prvi i drugi kamerman i približavaju se profesoru] u sto, i ti isto [pokazuje na drugog kamermana], u sto, u hiljadu...

VODITELJ: U šta? U šta?

PROFESOR: ...u sto hiljada! [otrese papirima od stolić]

VODITELJ: U šta?

PROFESOR: Peršuna! Eto!

VODITELJ: [svi razočarani, odmahuju rukama i udaljavaju se od profesora] Peršuna? [ljutito odgurne kameru]

PRVI KAMERMAN: E, ja idem stvarno, mene ne interesuje!

VODITELJ: Peršuna?

PROFESOR: Ja se izvinjavam...

PRVI KAMERMAN: 'Ma doviđenja! [profesoru] Izađi!

[zoom in. fade out. kraj]