Hrvatski Slobodan!

Rušenje Starog mosta, 8. 11. '93

Neuništiv duh Mostara

Haški Tribunal je potvrdio i nalaz iz prvostepene presude da je u udruženom zločinačkom poduhvatu progona bosanskih Muslimana, zajedno s osuđenima, učestvovao i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Osim njega, učesnici su bili i ministar odbrane Gojko Šušak i načelnik Generalštaba Hrvatske Vojske Janko Bobetko.

Jedan od optuženih, Slobodan Praljak, načelnik Genaralštaba HVO, inače osudjen na 20 godina zatvora, tokom izricanja presude je popio otrov, od čega je kasnije preminuo u bolnici.

Ovaj hrvatski ratni zločinac ostaće upamćen u istoriji beščašća na ovim prostorima kao nečovek koji je naredio rušenje Starog mosta u Mostaru.

Ironijom sudbine, Žalbeno veće, uz suprotno mišljenje sudije Fausta Pokara, zaključilo je da je rušenje Starog mosta bilo izvršeno u vojne svrhe, a ne radi zastrašivanja i terorisanja civilnog stanovništva.
Kako se navodi u zaključcima, utvrđeno je da je Stari most bio "od ključnog značaja za vojne aktivnosti" i da je kao takav bio legitiman vojni cilj, a tokom izricanja je poništen deo prvostepene presude kojim se taj čin smatra kao "bezobzirno razaranje".

Zato je današnje ispijanje otrova Slobodana Praljka istorijsko namirenje pravde za rušenje Starog mosta u Mostaru.

A presuda liderima Hrvata u Bosni i Hercegovini tokom rata od 1992. do 1995. još jedna potvrda da je režim Franje Tudjmana, kao i režim Slobodana Miloševića, nastojao svim sredstvima da pocepa BiH, na osnovu tajnog dogovora u Karadjordjevu marta 1991. godine.

Pravda je spora, ali dostižna, zar ne!?