Све Србљановићке Српског Свемира

na podlogu od kinoe i malo asparagusa će da prinesemo žrtvu u vidu manje šikaniranog cornish hen-a

E, uz to obavezno ide i sok od rabarbare.
Nemoj to da propustiš!

E, uz to obavezno ide i sok od rabarbare.
Nemoj to da propustiš!

Rubarb? Ako je to, e to mi raste divlje u dvorištu, moja računovođkinja pravi do jaja dobru pitu sa tim. Pa joj odnosem to žbunje, lišće, tamo na leto, i onda ona, kao radni zadatak, sačini pitu i donese šefu na posao. Onda posle par meseci lukavo traži povišicu, u uvek je dobije. Šta ću kad sam meka srca, a slab na te pite...

Šta ću kad sam meka srca, a slab na te pite...

meni je ovo, cist zen.

Kako mogu da ti pomognem?

Navrati na tople čvarke u subotu pridveče.

Vi tamo to numete...

Što je najgore ne koljemo u opšte u Vojvodini, koljemo u okolini Bombardiranje Srbije i Čačka. Mada, i da koljemo kod mene udvorištu ne bi to pravili.

Jel kolješ lično, ili samo držiš gudu za nogu?

Nadgledam poso. Siroto svinjče će da strada veče pre, pa dok mi stignemo biće spremno za pravljenje nadeva i topljenje čvaraka.

Видим да се негде још по свету слави 29.новембар

Zapravo smo prisiljeni na ovaj datum. Moj partner su-koljač ne može sledeći vikend, a ja ne mogu onaj zatim. Posle već kasno, neće da se osuši za praznike.

Navrati na tople čvarke u subotu pridveče.

Novi Sad, zemlja obećana:

Novi Sad, zemlja obećana:

I staro i mlado u redu. Ovde se zna šta valja.

srdjan.pajic

...sačini pitu i donese šefu na posao. Onda posle par meseci lukavo traži povišicu, u uvek je dobije...

Naravno da dobije, oxalic acid je otrovna i uvek može da ti podigne dozu kolača ako se ne ponašaš, ili počne da dodaje i lišće u kolač (od njega su se masovno trovali u WWI)

A ako počne da ti donosi i kale ili spanać za sva tri obroka lako ćeš primetiti - počinješ da brkaš kondenzatore u network analajzerima, komentare po blogovima, joguniš se i ne slušaš starije kolege, puštaš brkove, ... da sad ne nabrajam

(to je teorija, u praksi i ja konzumirma oxalic acid, samo iz bluberries, čokolade, ... izgleda da mi volimo te hrane (preterujem u zezanju u svemu osim u lišću rubaba - nećeš baš lako dobaciti do letalne doze, al daj šta daš, možda ti se nasmeši kamen u bubregu

Rubarb? Ako je to, e to mi raste divlje u dvorištu,

Pojma nemam.Znam da se podmladak upalio i kupovao sve i svašta da proba, pa tako jednom na kuhinjskom delu zateknemo praznu limenku soka od te - rabarbare.
Čoveče, kako je to imalo grozan miris, na sveže ofarbane daske il tako nešto slično, da ti na pamet ne padne da probaš.
Posle nam priznao da mu je i ukus bio odgovarajući. Mislim mirisu.

Baška što je za te novce mogao da uzme duplo više bilo kojeg pravog ceđenog soka, bez ikakvih dodataka, al beš ga, jedna je rabarbara.

Tako mi to ostalo kao simbol za "štogođ".


...a za pite nemam pojmna.
Nadam se da su bolje od soka.

Jel kolješ lično, ili samo držiš gudu za nogu?

E Srki, ako ti treba koljač, evo prijavljujem se.
Ja koljem lično.
Ili si možda nešto drugo mislio? :)

Ja koljem lično.

Ne vidi se slika, a baš me zanima.

Edit, sad vidim.

hoochie coochie man

Jel kolješ lično, ili samo držiš gudu za nogu?

E Srki, ako ti treba koljač, evo prijavljujem se.
Ja koljem lično.
Ili si možda nešto drugo mislio? :)

Pošto je Dan zahvalnosti, svezemaljski praznik, da se onda i ja zahvalim tvom dedi što, onomad, nije u šumi stigao mog dedu, pa obavio pomenuto, jelte, klanje, u potoku, te sam, uzročno-posledično, i ja sad tu gde jesam, i što mogu da podjebavam vas potomke kolaboracionista, sa bezbedne daljine.

Naravno da dobije, oxalic acid je otrovna i uvek može da ti podigne dozu kolača ako se ne ponašaš, ili počne da dodaje i lišće u kolač (od njega su se masovno trovali u WWI)

Evo ga i ovaj dokoni antivekser, koji u svemu nalazi neku zaveru i upozorava na hladne otrove, pa i kad je žbun rubarb-a u pitanju, a po čijoj računici bismo do sada već svi morali biti ili mrtvi, ili izgladneli, ili autistični.

Ovde se spanać krka redovno, kelj slabo, oženih greškom vegetarijanku, i sad se zlopatim, dok nas, što se kaže, smrt ne rastavi...Srećom, starije dete mora da jede sve, pa se onda i ja na to vadim da omastim neki vrat, ribić, dobro parče steka, ili bar dimnjenu kobaju sa čipotl papričicom koju prave tu na tvoje oči u radnji.

Inače, doktorirao sam na sarmici od zelja, doduše pravim uvek dve varijente, što je logistička zavrzlama: jedna sa mesom, za dete i mene, a druga sa tofuom. Tu drugu ni mačke neće da okuse...

Inače, doktorirao sam na sarmici od zelja, doduše pravim uvek dve varijente, što je logistička zavrzlama: jedna sa mesom, za dete i mene, a druga sa tofuom. Tu drugu ni mačke neće da okuse...

Mačka iako ima devet života nije blesava da ijedan od njih baci tek tako u vodu.

svezemaljski praznik

svezemaljski?
Možda, mada neki kažu da ste

da se onda i ja zahvalim tvom dedi što, onomad, nije u šumi stigao mog dedu,

Kad ga ti spakuješ Srki.....:)
Zamišljam dede kako se jure po nekoj šumi.

Tu drugu ni mačke neće da okuse...

Nenormalni Kinezi se dave u tom sranju. Kad smo bili tamo, svaki put kad kazu "sir", mi pitamo od cega. Tu se oni svaki put malo cimnu, pa kao tofu. A mi kazemo - dajte od mleka. Na to oni face naprave kao da smo rekli od... rbarba (stagod bilo).

Zamišljam dede kako se jure po nekoj šumi.

Makso ce se secati ovog sigurno. Pre nekih 10ak godina, bio je neki faking link koji otvoris, pa tamo budu trojica deda koji se zajendo kupaju u kadi, ali ne mozes da kliknes na close jer prozor bezi i svaki put te pita da li si siguran. MIslim, bila strasna zajebancija kad posaljes nekom kolegi dok mu prolazi sef pored racunara (ili keva kad je kod kuce). Ali bilo je onako zaista bolno za gledati.

alselone

Navrati na tople čvarke u subotu pridveče.

Hvala ti, gde čuo i gde ne čuo!

Srećan rad i dobra klopa.

svezemaljski?
Možda, mada neki kažu da ste

Bije srki, ali ni huči ne ostaje dužan.

EDIT: Nego, to klanje životinja je zanat koji ne bih mogao da savladam, a znaš i sam da volim s svime da se petljam i da naučim da radim. Gledao sam mnogo puta uživo kad majstor kolje svinju, užasno, nemam stomak za to, iako imam stomak za šunke i kobasice.

Bije srki, ali ni huči ne ostaje dužan.

Ajd priznaj da ti se Maša makar malo sviđa :)

EDIT: Nego, to klanje životinja je zanat koji ne bih mogao da savladam, a znaš i sam da volim s svime da se petljam i da naučim da radim. Gledao sam mnogo puta uživo kad majstor kolje svinju, užasno, nemam stomak za to, iako imam stomak za šunke i kobasice.

Upravo to što me svi zanati provociraju da ih koliko toliko radim, me i nateralo da i taj probam.
Jbg, jeste gadan taj trenutak, ne može čovek da se privikne do kraja, ali pregura se i to.
Pomaže što sad postoje spravice koje omamljuju životinju, nema glasa, nema pokreta, nema tog ružnog prizora ropca, ali opet nije baš prijatno.

srdjan.pajic

iako imam stomak za šunke i kobasice.

ONOG SEKUNDA kad budu napravili te stvari da su kao prave, ali stvarno kao prave (znači, da mi neko isprži pravu i veštačku slaninu i da ne raspoznam koja je koja) - prelazim u veggije. Tog sekunda.

Kada sam počeo da čitam tekst odmah mi je palo na pamet Selu u pohode. Kasnije sam video da si ga odlično obradio.
Ne bih sebe nikako svrstavao u elitu ali moj malecki doprinos umetnosti i kulturi van Beograda biće moja retrospektivna izložba u Nišu jula meseca.

Брате, шта ти мислиш, откуд Пајић зна да ја имам дебелу гузицу?

Što reče Maksa na drugom blogu gdlede Pikuca i neke zmije - ne bih ja sad na tome sad baš insistirao.

Ја сам, брате, закључио да тим нашим сународницима, када добијају пасош САД, па док рецитују напамет онај први члан америчког устава, у

Ne recutuješ ništa kad dobiješ pasoš, jer ti stigne poštom, ubace u sanduče, nemaš ni kome da odrecituješ taman i da hoćeš.

Ima ona ceremonija dodele državljanstva, ako na to misliš, gde se izmrmlja Pledge of Allegiance, usput te malo poduče od kakve si velike i sjajne zemlje upravo dobio državljanstvo, kao da to već sve ne znamo, inače koji bismo kur tu uošte bili, i to je otprilike to, koliko se sećam. S tim što su u mom slučaju na nas pustili i čopor osnovaca koji su prisustvovali ceremoniji, koje je bila u osnovnoj školi, da nas ispitaju ko smo i odakle smo, i kako smo došli ovamo (Mayflower ili neko drugo plovilo), i koliko smo srećni postignućem, sve to po službenoj dužnosti, mislim da posle pišu pisani zadatak iz maternjeg jezika, ili društvenog uređenja i dobijaju ocene.

Mislim, kad ovde već baratamo činjenicama, da pomognem malom ispravkom.

[quote=srdjan.pajic

Pošto je Dan zahvalnosti, svezemaljski praznik



Ameri praznuju što su istrebili Indijance i to je svezemaljski praznik?

not2old2rock

Ameri praznuju što su istrebili Indijance i to je svezemaljski praznik?

mislim da je htio da upotrebi stilsku figuru ironmana..
ili bješe ona na s.. svastika?
nešto od toga u svakom slučaju..

mislim da je htio da upotrebi stilsku figuru ironmana..

Tačno, iron(ija)man, to je ta figura koju sam nastojao upotrebiti.

Шта ти мислиш, да ли ће та идеја мог директора у школи имати прођу у овој и оваквој Србији?

Надам се да се родитељи неће много бунити... Ипак им не тражимо да дају паре из свог џепа за ту идеју...

Јарбол већ имадемо у дворишту, па тако ни то није проблем... Ионако зврји празан, никада на њему никаква застава није ни качена...

Ne znam, zavisi koliki je jarbol .

Ali bi me interesovalo, ako si voljan da obrazložiš: koja je ideja stvarno iza toga? Na koji se to tačno mehanizam oslanja? Jel da se malim dečijim mozgovima na silu i na vreme utera nacionalizam, znači mržnja prema komšijama, ljubav prema zastavi, uniformi, simbolima, ordenju, autoritetu, strojevom koraku, ratnoj trubi, sviraži i šarenoj laži? Čemu sve to, kad je jasno da će većina vlasnika tih mozgova, čim dođe u priliku, momentalno da zbriše iz te propasti, i ostavi iza sebe sve te napaljene nacoše od spuvanih nastavnika i krezubih seljačina koji će inače da im kroje sudbinu svojim izbornim odlukama, i gleda da nađe neko mesto gde se može živeti koliko toliko normalan život (been there, done that)? Ovo ostalo će u Dveri i Našiste, da srbuje na fejsbuku i bije žene u crnom, dobro, žene u celini, pedere, drugosrbijance, čereči Biljanu Srbljanović. Ili će završiti u depresiji, alkoholizmu, narkomaniji, nema treće, ok, ajde, neki će i u IT, gde će živeti u izolovanoj gotovo incestnoj odvojenosti od ostatka sveta, bar dok ne izađu na ulicu pa ih prvi manijak pokuša skinuti sa bicikle i lišiti ajfona.

Mislim, bez zezanja, ne razumem logiku, ni motivaciju, iz mog ugla meni to sa erektovanjem zastave svako jutro deluje kao ništa drugo do jadno lečenje nekakvog kompleksa niže vrednosti. Uostalom, zar nisu i nama to sve radili, u onoj Jugoslaviji: dizanje zastave u 6 ujutro uz Z. Čolića na Jakljanu, družetitomitisekunemo, sletovi, uranci, zaklinjanje na vernost, jedinstvo i bratstvo, itd, pa čim se ukazala prva prilika za organizovani zločinački poduhvat da se komšija druge nacionalnosti protera i siluje, i opljačkaju mu se televizor i bela tehnika, sve se zaboravilo, i zastava, i Čola, i Jakljan, i zakletve, nego udri po komšiji, do istrebljenja.

Ne brini, i ovde je slična stvar, i podjedanako je ne razumem, doduše, ne dižu zastave svaki dan nego o praznicima, i teraju decu da pledžuju alidžens, to ponegde i svaki dan. Ali bar živiš ko čovek, manje-više, pa ti to smaranje nekako lakše pada.

srdjan.pajic

Шта ти мислиш, да ли ће та идеја мог директора у школи имати прођу у овој и оваквој Србији?

Надам се да се родитељи неће много бунити... Ипак им не тражимо да дају паре из свог џепа за ту идеју...

Јарбол већ имадемо у дворишту, па тако ни то није проблем... Ионако зврји празан, никада на њему никаква застава није ни качена...

Ne znam, zavisi koliki je jarbol .

Ali bi me interesovalo, ako si voljan da obrazložiš: koja je ideja stvarno iza toga? Na koji se to tačno mehanizam oslanja? Jel da se malim dečijim mozgovima na silu i na vreme utera nacionalizam, znači mržnja prema komšijama, ljubav prema zastavi, uniformi, simbolima, ordenju, autoritetu, strojevom koraku, ratnoj trubi, sviraži i šarenoj laži? Čemu sve to, kad je jasno da će većina vlasnika tih mozgova, čim dođe u priliku, momentalno da zbriše iz te propasti, i ostavi iza sebe sve te napaljene nacoše od spuvanih nastavnika i krezubih seljačina koji će inače da im kroje sudbinu svojim izbornim odlukama, i gleda da nađe neko mesto gde se može živeti koliko toliko normalan život (been there, done that)? Ovo ostalo će u Dveri i Našiste, da srbuje na fejsbuku i bije žene u crnom, dobro, žene u celini, pedere, drugosrbijance, čereči Biljanu Srbljanović. Ili će završiti u depresiji, alkoholizmu, narkomaniji, nema treće, ok, ajde, neki će i u IT, gde će živeti u izolovanoj gotovo incestnoj odvojenosti od ostatka sveta, bar dok ne izađu na ulicu pa ih prvi manijak pokuša skinuti sa bicikle i lišiti ajfona.

Mislim, bez zezanja, ne razumem logiku, ni motivaciju, iz mog ugla meni to sa erektovanjem zastave svako jutro deluje kao ništa drugo do jadno lečenje nekakvog kompleksa niže vrednosti. Uostalom, zar nisu i nama to sve radili, u onoj Jugoslaviji: dizanje zastave u 6 ujutro uz Z. Čolića na Jakljanu, družetitomitisekunemo, sletovi, uranci, zaklinjanje na vernost, jedinstvo i bratstvo, itd, pa čim se ukazala prva prilika za organizovani zločinački poduhvat da se komšija druge nacionalnosti protera i siluje, i opljačkaju mu se televizor i bela tehnika, sve se zaboravilo, i zastava, i Čola, i Jakljan, i zakletve, nego udri po komšiji, do istrebljenja.

Ne brini, i ovde je slična stvar, i podjedanako je ne razumem, doduše, ne dižu zastave svaki dan nego o praznicima, i teraju decu da pledžuju alidžens, to ponegde i svaki dan. Ali bar živiš ko čovek, manje-više, pa ti to smaranje nekako lakše pada.

Ovoliko nacističkih tlapnji i potcenjivačkog odnosa prema nekome narodu nisam skoro pročitao.
Sramota.

Jel da se malim dečijim mozgovima na silu i na vreme utera nacionalizam, znači mržnja prema komšijama, ljubav prema zastavi, uniformi, simbolima, ordenju, autoritetu, strojevom koraku, ratnoj trubi, sviraži i šarenoj laži?

Ovde mislis na Ameriku, je l' tako?

Kapetan Blek...

tasadebeli

srdjan.pajic

Ali bi me interesovalo, ako si voljan da obrazložiš: koja je ideja stvarno iza toga? Na koji se to tačno mehanizam oslanja?

Mislim, bez zezanja, ne razumem logiku, ni motivaciju, iz mog ugla meni to sa erektovanjem zastave svako jutro deluje kao ništa drugo do jadno lečenje nekakvog kompleksa niže vrednosti.

Ne brini, i ovde je slična stvar, i podjedanako je ne razumem, doduše, ne dižu zastave svaki dan nego o praznicima, i teraju decu da pledžuju alidžens, to ponegde i svaki dan.

Па ето, сам си поставио питање и сам одговорио на њега.

(Јбт, ти к'о да си просветни радник! )


Ово остало што си исписао, то мора да је то та твоја прозорљивост коју сам поменуо у једном од претходних коментара стечена полагањем те Pledge of Allegiance и захваљујући којој ти "из оданде" много боље видиш неке ствари него они који су остали у Србији.

Али мене то не чуди. Рекох ти већ раније, мој две године старији од мене буразер (Мемфис, па Њаксвил, Тенеси) је имао исту такву жваку као и ти ( "Ви прљави, смрдљиви, бла-бла-бла у хорор бла-бла-бла Србији" ) у првих не знам колико година по исељењу из Србије и усељењу у САД.

Данас није више такав. Јер то иде у фазама и мења се временом. Ваљда та прозорљивост од Pledge of Allegiance временом исхлапи. К'о нека кисела вода. Па постане онда нека врста бљутавог самосажаљевања због начина живота који се онда тамо води. И вечита кукњава како је њему најтеже...

Иначе је он исто брат бајкер, к'о и ти. (Ако сам те добро разумео?)

Једина утеха која га колико-толико вади из депресије сада јесте када седне на свог харлија и возика се по Апалачи маунтинс.

Али то може и по Србији да ради, јебеш му матер... Јер је то и радио раније по Србији. На свом харлију. Пре него је положио ту Pledge of Allegiance.

И мене је возикао на харлију по Србији.





(Ала преде овај тормо, маму му његову, а?)



Сад се буразер тамо возика сам, а ја немам с ким овде да перјам на харлију по Србији.


Тужан буразер, тужан ја.

zar nisu i nama to sve radili, u onoj Jugoslaviji: dizanje zastave u 6 ujutro uz Z. Čolića

Јбт, где си ти то растао, човече?

Мени су чак и у ЈНА, док трчим по кругу касарне под пуном ратном опремом и пушком испруженом испред себе у рукама (а ла оне вежбе из Официр и џентлмен) пуштали из звучника "Све је лако кад си млад" Прљавог казалишта.

И тако шест и по месеци обуке. Евентуално би понекада уместо Казалишта пустили Валентина... Оно "одлазим и више никад нећеш чути волим те још као прије..." (То је тада било најновије на домаћој сцени.)

А старији сам од тебе, колико знам...

Аууу, црни Пајићу!

Па ако си растао уз подизање заставе и Здравка Чолића ујутро, онда није ни чудо што толико мрзиш фатерланд и што си једва чекао да побегнеш одатле. Пардон, одавде.

Isuse, koliki kafanski čaršaf si ostavio, sa sve ostacima od večere, ali osim što si se bavio mojom dijagnozom, ne odgovori mi na postavljeno pitanje. Dakle, mehanizam, objašnjenje...ja sam ponudio svoje, možda je pogrešno, ali tako vidim stvari (i ovo pričam bar deset godina na blogu), no ne čuh tvoje obrazloženje. Mislim, kako će to tačno postrojavanje i dizanje zastave u tvojoj školi klince da pretvori u Dobre Srbe, a koji onda, posledično, neće odma pobeći iz takve kilave zemlje da postanu ovakvi drkoši, kao tvoj burazer ili ja, ili se odati drugim navedenim aktivnostima, nego će ozareni i spaseni ostati tu, gde sunce najbolje greje, harliji bolje predu, sve sam heroj do heroja, ako nije haški optuženik, itd, i postarati se da zaradi tvoju zasluženu penziju, to pod a), a pod b) da povrati privremeno zaposednute teritorije, i dovede u red one malobrojne, Klimave Srbe, da ih tako nazovem?

Ja sad ovo kad si napisao, već vidim ljude na blogu koji kažu: ne da su srećni što ti nisi predavao njihovoj deci, nego su srećni da im ona nisu ni išla u tu tvoju i direktorovu školu.

...

Btw, puštalo je i nama svako jutro i pred povečerje Stairways to Heaven u kasarni, pa nam ni to nije pomoglo, očigledno.

Можда Србија не би била надреална фарса да вас 500 000 паметних, образованих и младих нисте отишли из ње.

Али сад шта је, ту је.

Ти си тамо где јеси, ја сам овде где јесам.

Tamo vas pola miliona obrazovanih i pametnih a skromni Tasa ovde sam. Sirak tužni...

Можда Србија не би била надреална фарса да вас 500 000 паметних, образованих и младих нисте отишли из ње.

Da, znao sam da će već neko drugi ispasti kriv za beznadežnu situaciju u kojoj ste se (opet) našli još kad si krenuo sa tim erektovanjem zastave i postrojavanjem prvačića da pevaju himnu i pledžuju alidžens kome se već trenutno pledžuje. Jebiga, potrošiste komšije, sad je emigracija došla na red, posle domaći izdajnici i strani plaćenici, NGO-ovi, žene u crnom, dok na kraju ne ostane samo nastavno osoblje, jarbol, i prvačići da pevaju složno u horu, povezani u snoplje.

А ти се појавиш на Блогу, искењаш ми се на главу својим триповима о смрдљивој, ружној Србији и свима нама ружнима, прљавима и злима који смо у њој остали.

Pa niste samo vi ružni prljavi zli nacionalisti, štetočine jednom rečju, ostali u Srbiji. Ja kad tovarim, dosta pažljivo gađam.

I ne pojavljujem se, ja sam ovde odavno. I moja lista pritužbi protiv tebe i tvog aktivizma, ne samo tebe lično nego te hejterske, nacionalističke, neko reče stormfrontovske, struje je poduža, ali nemam sad vremena da elaboriram. Ja sam više puta ovde krajnje drugarski, odmereno i konstruktivno, predložio parkić i domine, u cilju zaštite Srbije od dejstva takvih dužebrižnika, čiji je jedini plod rada do sada bilo tih 500 iljada pobegulja koje su ti sad krive, a biće ih, izgleda još (mrtve i proterane sad da ostavim po strani).

Да ли си, рецимо, икада, чуо Милана )човек живи ван Србије много дуже од тебе) или Шарског који је такође често ван Србије или Наска (извините вас тројица што вас помињем, али морам) да тако кењају по глави нама који смо остали овде?

Ne znam za ovog naska, ali postoji velika razlika između nas trojice: Milanče i Šarski su otišli iz Srbije još dok je Tito bio (manjeviše) živ. Nisu videli i preživeli na svojoj koži nacionalističko divljanje, posledično propadanje, sa sve bombardovanjem na kraju. Tako da imam donekle drugačiju vizuru, trebalo bi to da uvažiš.

Ali ne bih više o ovome, nego da kažem da je meni taj tvoj burazer, kojeg često valjaš u blato kako ti dođe zgodno, krajnje zanimljiv lik, ali iz tvoje priče nije ni nalik meni, čak ni u naznakama. Svejedno, što ga ne dovedeš na blog, da napiše nešto?

srdjan.pajic

...Milanče i Šarski...

Srki, pošto si ovako "grubo" skrenuo pažnju na moje godine , bez obzira što sam ja spring-chicken prema Šarskom, evo ti my take, za koji mislim da je "prepametan", naravno, a zašto bih inače uopšte komentarisao, iako nije ni bitno da li sam više znanja "pofatao" na godine ili "promućurnost".

Ova samoironija oko reči "prepametan" mi je zato što sem se setio mojih fazona na blogu - da moja žena prati moj "smisao" za humor ovde, npr kako pokušavam da se našalim na tvoj račun, ja bih već odavno bio ne samo sav plav po cevanicama ispod stola, nego bi mi noge bile pololmljene - a opet, i pored plavljenja po celom telu ti uglavnom uzvratiš samo humorom, iskuliraš me, i laka nervoza ne probija na površinu .

To svađanje na blogu - ja sam na dotičnog došao sa 50 godina starosti - ako ne računam ženu, jelte, i par zagrejanih "razmena" na upravnom odboru, u neobavznom delu života sam se pre toga posvađao par puta do 50. godine. A i jednom, podsećame me kum, al ne Brka nego drugi, da sam samo povisio glas pošto smo svi u klubu nešto radili za takmičenje, a jedan nas zafrkavao, za vreme faksa, leškario i svuruckao gitaru.

Na blogu sam munjevito za pojas zadenuo jedno deetak zvezdica tih privih par godina - al posle sam većinu tih "srećnih" dobitnika sparingovanja video uživo, izvinio im se, izljubio, i to su sasvim cool ljudi - ni nalik onim ljutim "protivnicima" sa bloga.

To što mi pričamo bez previše razmišljanja, gde smo, izvan svog domena ekpertize, silni junaci, mislioci i vojskovođe, nema blage veze sa onim kako reagujemo u situacijama na terenu.

Smešan primer - kao što mi prijaju budalašenja razne vrste jednom mi je u dokonoj vožnji ćerke u školu, pola sata, kad je u mentalnoj aritmetici prešišala majku sa ETF diplomom, a sa 9 godina, pa pristigla i mene i ja rekao e nećemo više toga da se igramo, baš zafalila šačica stereotipa i ja počnem da "studiozno" posmatram ko me pušta da se uključim u gužvu, a ko ne. Nisam objavio naučni rad ali ovo su rezultati:

- Muškarci me pre puste nego žene (uzimao sam samo "uzorke" žena koje nisu uspele da vide kroz šoferšajbnu kako izgledam (kao ajd, ok, muškarci su blentaviji, rizikuju kašnjenje na posao, a žene ekgzistencijalnije.

- Crnkinje su me radili puštale u red nego belkinje.

- Al indijski muškarci skoro pa pakao, nikad.

Naravno, kako to često biva, i mimo moje (ne)svesti o besmislenosti i mnogo "bogatijih" i pažljivije odabranih stereotipa, na prvom jurenju čoveka za manju firmicu zaposlim Indusa, koji ne još da se jedva kreće nego se bukvalno "raspadao" (sad je cool, našli mu neku autoimunu boljku, kao rezultat alergije, pošto su mu isekli falični deo creva, sa 5 operacija ga spasili smrti od sepse, i samo mu rekli šta da ne jede - eno ga živnuo ko čigra, narasla mu kosa ponovo, sad mi jedan od boljih pajtosa).

Da si mi zapisivao gluposti sa bloga pa mi s vremena na vreme mahao tim pred virtuelnim očima ja bih uglavnom pomilsio "ala laaažeš", ali ne zato da bih se izmigoljio, nego zato što se stvarno ne bih setio.

Da me vidiš u kafani nekad kako se derem i mlatim rukama ti moje "fazone" ne bi ni primetio, niti bi te uopšte dotakli, a kamoli s vremena na vreme izbacili iz takta.

Prosto, nači, moram da zaokružim domentar da mi Charli ne bi lupao packe, počeo sam i njega da se plašim (i evo kako je nemoguće iskontrolisati "urge" za zezanjem) - preozbiljno mi svašta ovde shvatamo, bez razumevanja, a kad razumemo - onda to prečesto pogrešno uradimo

Ja smem da se kladim da Tasa ništa od toga što ste mu vi razni prilepili kao jako loše u virtuelnoj reprezentaciji njegovog lika i dela u vašim glavama nije tačno, ljuto falširanje jednom rečju, ma šta i kako on pričao (ja prelećem preko svega na blogu pa mi sve geneze, smislovi i razumevanja uglavnom izmiču kontroli viših nivoa "svesti", ali "osećam" neke loše harmonije u vašim zaključivanjima - pre mi sve to vaše liči na sparingovanje, igre bez granica, kad već nismo u mogućnosti da na brzakao odjurimo na neki finiji izlet.

Možda grešim, ali male su šanse, jelte, prosto tako nalaže zakon fizike - ako sam prosečan onda prosečno i grešim, pa pošto kod kuće nikad nisam u pravu, nagađaš, ovde na blogu je tačno sve što kažem

Ne znam za ovog naska, ali postoji velika razlika između nas trojice: Milanče i Šarski su otišli iz Srbije još dok je Tito bio (manjeviše) živ. Nisu videli i preživeli na svojoj koži nacionalističko divljanje, posledično propadanje, sa sve bombardovanjem na kraju. Tako da imam donekle drugačiju vizuru, trebalo bi to da uvažiš.

Vidiš Pajke, i ja imam drugačiju vizuru, a pogotovo glede tvog pljuvanja po ovoj zemlji.
Najpre da kažem, ja sam se tri puta selio u Ameriku, i tri puta se vraćao.
Prvi put sredinom sedamdesetih kad sam otišao na studije. Amerika je tada bila dramatično različita, sjajna zemlja (politiku uopšte nisam pratio) u poređenju sa ovom danas. To je Amerika u kojoj sam se oženio, dobio decu, završio škole, ali to je samo moja perspektiva. U Jugi je u tom periodu, sudeći po nostalgiji koja se na ovom mestu iskazuje, bilo odlično - evo pitaj Filipa. On je pauzu za ručak u Beogradu koristio u Dubrovniku, kenjao o lepotama komunizma i bratstva i jedinstva, i sve o državnom trošku. Kad sam se nekoliko godina kasnije vratio svi su mi govorili: čoveče, šta si propustio! Bijelo Dugme, žurke, provodi, zezanje, najbolje vreme! Ljudima je bilo lepo. A ja sam otišao ne zato što mi je bilo posebno loše (ali nije bilo ni dobro), već sam hteo da mi bude bolje, da idem u bolju školu, da nešto ozbiljno naučim (i to sve o svom trošku).

Kad sam se vratio, onda su već bile lude osamdesete, Bora Čorba, Parni Valjak, Lepa Brena. Svi ushićeni, još uvek svima lepo, ali ja sam ipak ponovo otišao da mi bude bolje - nisam pobegao, samo sam hteo da mi bude bolja naučna okolina.
Kad sam se vratio, Sloba bio na vlasti. Dobijem posao u Švajcarskoj, u Ženevi, na 6 godina, u Jugi dele svetske plate, posao odbijem i vratim se u jesen 91. nazad na fakultet/Istitut. Ubrzo počeo rat i prateća sranja. Posle dve godine vidim da se ludilo ne može zaustaviti (mada sam se u par navrata obraćao studentima na demonstracijama, odmah uz Mihiza, uzaludno misleći da nešto može da se učini), Šešelj postao profesor - ej, profesor! Tada sam otišao da me blato ne zaguši.
Kada sam se vratio pre 6 godina situacija je izgledala malo bolje. Meni je bilo bolje - kaži šta god hoćeš, ali Amerika je ekstremno dosadna zemlja. Ja tamo odlazim samo kad moram, otprilike jednom u dve godine. I ovde je situacija sranje, mada mene lično ne dodiruje ni malo.
Kako da ti pišem o prednostima života u Srbiji? Nećeš ti to shvatiti, Pajke. Ovde, najpre, uživaš slobodu. Od svakog dana možeš da napraviš praznik. Ili da putuješ gde god hoćeš i kad hoćeš. Da provedeš dan gledajući omiljeni film, ili seriju, ako ti se gleda, ne razmišljajući da li je tog dana petak ili nedelja ili ponedeljak. Da jedeš mnogo kvalitetniju hranu jer imaš vremena da je izabereš, spremiš, ili odeš u restoran po izboru. Da piješ bolje vino, i gledaš lepše žene i devojke. Da se družiš sa interesantnim ljudima koji nemaju predatorske namere. Da provedeš lepo pre podne na splavu na Adi (ne mislim na one rugobe sa glasnom muzikom i jeftinim sponzorušama) u prijatnom društvu gledajući vodu i razmišljajući o prolaznosti reke i života. Da osetiš svako godišnje doba, proslavljaš slave, rođendane, venčanja, da opušteno blejiš sa ljudima koje od uvek znaš i bistriš i smeješ se dnevnoj i svetskoj politici, da te uveseljavaju klovnovi na vlasti i podguzne muve koje se iz sve snage trude da izgledaju iskreno i pošteno, da od pametnih ljudi povremeno čuješ i neki biser mudrosti o kome posle celu noć razmišljaš. Da uvidiš da ovde ima mnogo sposobnih i mudrih i nenametljivih ljudi, mada često namučenih životom, pa time iskrenijih. Da pričaš i čuješ smešne viceve. Da pišeš na blogu koji je već postao antropološki eksperiment. Ukratko, putujući praznik. To je moja vizura.

A tvoja? Ti si otišao, pobegao iz sranja, i s visine Stenovitih planina posmatraš ovu našu stvarnost, pljuješ po njoj jer, zaboga, niko ništa ne čini da je popravi. Šta si ti učinio da je popraviš? Pobegao si. Po istoj logici po kojoj ti kažeš da je ovaj ubogi narod zaslužio to što ga je snašlo, i ti si zaslušio one krvoločne klovnove-ubice u Vašingtonu. Što ih ne promeniš? Kako možeš da trpiš da postoje toliki beskućnici, tolike masovne psiho-ubice koji ubijaju nevin narod skoro svakog dana, toliko bolesnih ljudi koji nemaju nikakvo zdravstveno osiguranje, da u najbogatijoj zemlji na svetu čovek ima platu od koje ne može da živi, da te lažu vestima, da te plaše Putinom i pčelama ubicama iz Brazila, da je vest o tome koja od sestara Kardašijan ima veće dupe u istom rangu sa vešću da Ameri ozbiljno razmišljaju o upotrebi nuklearnog oružja, danas ili za koji dan. Da te zombiraju. Pitam te ovo kao svesnog i ozbiljnog čoveka.
Ja sam imao priliku da upoznam sve vrste naših iseljenika tamo - i one najstarije, i stare i mlađe i najmlađe. Ima ih svakavih, ali retko ko se s tolikom strašću, sistematski i ozbiljno, bavi pljuvanjem po zemlji iz koje su potekli. Ti si u tom smislu izuzetak. Čestitam!

I, najzad, glede one zastave u školi. Slažem se s tobom - to je potpuna glupost. Razumeo bih da škola ima svoj amblem, ili zastavu, pa, oko mora, neka deca iskazuju zajedništvo sa tom školom, kao što mnogi univerziteti imaju za svoje timove. Meni to sve zajedno vonja na nekakav militarizam, pa mi je automatski odbojno. To ne znači da tu školu treba automatski bombardovati jer nemaju zastavu EU ili NATO.

bez obzira što sam ja spring-chicken prema Šarskom

Da, da, dream on lover boy.
Ti si spring-chicken samo zato što si u inostranstvo otišao kasnije od mene - ja sam tamo već bio asistent na fakultetu kad mi je bilo 21 godina.

Ето, пренео сам ти искрено њиховим речима и шта то мој буразер и мој Кум, Срби рођени у Бгд. шездесетих година прошлог века, кажу за Блог Б92.

Okej, ima dosta ljudi "autsajdera" (u smislu da nisu registrovani na ovom portalu) koji tako misle o Blogu B92. (Meni su se tokom godina na mejl javljali takođe oni koji nisu registrovani ovdje, uglavnom krajišnici rasuti po svijetu, samo da pohvale, eto da mi kažu da prate i da čitaju spisanija. Tako da ima i njih.)

Meni je kul što si spomenuo Novkovića i Nenada kao svijetle primjere jer i ja, evo godinama, smatram, bez ikakvog dodvoravanja, da su u pitanju izuzetno pametni ljudi sa pozitivnim pogledom na život od kojih se da štošta pametnog naučiti i u tom smislu, pored ostalih blogera na ovom blogu koje cijenim, blog vidim i kao neku dodatnu životnu školicu, ako može tako da se nazove, pod uslovom da si kao korisnik ipak malčice fokusiran na takvu vrstu sagovornika i da apstrahuješ i ignorišeš razne negativne nuspojave ovog "antropološkog eksperimenta" kako ga Šarski naziva.

Neko moje višegodišnje iskustvo u virtuelnoj komunikaciji sa dijasporom otpilike mi govori da ima dva osnovna tipa ljudi (što se može sasvim dobro primjeniti i na nas domaće, Balkance) a sve u zavisnosti od nekog ličnog životnog uspjeha i zadovoljstva samim sobom:

1) prvi su oni koji su u novoj životnoj sredini kao stranci uspjeli da pronađu sebe i ostvare se profesionalno (pa i porodično), ti ljudi žive sasvim u skladu sa samim sobom i sa okolinom i njihove dodatne "aktivnosti" u vezi sa domovinom (pod uslovom da ih imaju jer ima i dosta onih koji su prosto "move on", otišli dalje sa životom i ne osvrću se pretjerano, daleko više komuniciraju sa strancima, putuju po svijetu, zanimaju se totalno drugim stvarima) su uglavnom kakvo-takvo nastojanje da se prenesu pozitivna iskustva, znanja, veze itd. da bi se neke stvari ovdje bar za milimetar pomjerile na bolje. Nerijetko su i članovi kulturno-umjetničkih društava, strukovnih udruženja, pa čak i doniraju novac u humanitarne svrhe, kreativne akcije i slično.

2) drugi su oni koji u inostranstvu tek preživljavaju ili skromno žive, štedeći teško zarađeni novac za svoje dalje životne planove i etape ali realno nisu ostvareni u pravom smislu te riječi i virtuelni odnos sa domovinom svode uglavnom na ispoljavanje frustracija i jedan nadmjeni pristup u kojem se ispoljavaju saznanja o organizovanijoj i uređenijoj društvenoj sredini od one koju su napustili.

Ima dosta takvih primjera, evo jedan moj poznanik sa studija, banjalučanin, koji je sa mnom išao prvih par godina na faks, iako je završio građevinsku tehničku školu i nije se pokazao kao neki student ali je digao sidro i prešao u Beč na studije. Dugo ga nije bilo, uglavnom godinama se patio da okonča studije da bi napokon uspio u tom svom poduhvatu, što ja naravno neizmjerno poštujem, i dobio diplomu arhitekte. E sad, od tog trenutka bio je redovan u kritici svega i svačega što se kod nas dešava i obraćao se preko socijalnih mreža nama poznanicima sa neuhvatljivih Olimpijskih visina u najmanju ruku kao da smo mi svi ovdje cijelo vrijeme drombuljali pupak i čuvali ovce, što uopšte ne potcjenjujem kao djelatnost - da je to došlo dotle da su kolege, malo u šali a više bogami u zbilji rekli - samo tako nastavi i ima da te dočekamo u Laktašima kad budeš dolazio kući da se malo razjasnimo a fakat je da u stvari preživljava - koliko sam čuo od zajedničkog prijatelja, još uvijek životari u nekom studenjaku u Beču.

nsarski

Kako da ti pišem o prednostima života u Srbiji? Nećeš ti to shvatiti, Pajke. Ovde, najpre, uživaš slobodu. Od svakog dana možeš da napraviš praznik. Ili da putuješ gde god hoćeš i kad hoćeš. Da provedeš dan gledajući omiljeni film, ili seriju, ako ti se gleda, ne razmišljajući da li je tog dana petak ili nedelja ili ponedeljak. Da jedeš mnogo kvalitetniju hranu jer imaš vremena da je izabereš, spremiš, ili odeš u restoran po izboru. Da piješ bolje vino, i gledaš lepše žene i devojke. Da se družiš sa interesantnim ljudima koji nemaju predatorske namere. Da provedeš lepo pre podne na splavu na Adi (ne mislim na one rugobe sa glasnom muzikom i jeftinim sponzorušama) u prijatnom društvu gledajući vodu i razmišljajući o prolaznosti reke i života. Da osetiš svako godišnje doba, proslavljaš slave, rođendane, venčanja, da opušteno blejiš sa ljudima koje od uvek znaš i bistriš i smeješ se dnevnoj i svetskoj politici, da te uveseljavaju klovnovi na vlasti i podguzne muve koje se iz sve snage trude da izgledaju iskreno i pošteno, da od pametnih ljudi povremeno čuješ i neki biser mudrosti o kome posle celu noć razmišljaš. Da uvidiš da ovde ima mnogo sposobnih i mudrih i nenametljivih ljudi, mada često namučenih životom, pa time iskrenijih. Da pričaš i čuješ smešne viceve. Da pišeš na blogu koji je već postao antropološki eksperiment. Ukratko, putujući praznik.

Bokte, pa što onda iz tog raja na zemlji, kako si ga ti opisao, dobro, sa par nekih manjih neugodnosti, svake godine pobegne, koliko ono beše ljudi, par desetina hiljada? Meni se čini, šarski, da ti nemaš blagog pojma kako živi prosečan čovek u Srbiji, sa dvestatrista evra mesečne plate, iako se hvališ time da si se vratio i uživaš sve pogodnosti kvalitetnog života. Ili se to sad malo praviš da ne znaš. Što je ok, mada je malo bezobrazno da mene onda prekorevaš za nekakav stav ili vizuru koji nije baš kao tvoj.

A tvoja? Ti si otišao, pobegao iz sranja, i s visine Stenovitih planina posmatraš ovu našu stvarnost, pljuješ po njoj jer, zaboga, niko ništa ne čini da je popravi.

Naprotiv, ta faza je odavno prošla, sad se uglavnom obraćam ovima koji bi još više sranja da naprave, uterujući sve živo u snopove pruća, poravnavajući i uniformišući, zastave i jarboli sa prvačićima included.

A tvoja? Ti si otišao, pobegao iz sranja, i s visine Stenovitih planina posmatraš ovu našu stvarnost, pljuješ po nj

oj jer, zaboga, niko ništa ne čini da je popravi. Šta si ti učinio da je popraviš.

Pa da vidimo: Sloba je pao sa vlasti dva meseca nakon što sam emigrirao. Za razliku od tebe, koji si se baškario sa velikom državnom platom, živeo na visokoj nozi, odbijao dobro plaćene poslove u Švajcarskoj da bi uživao u jugoslovenskom standardu, i zbrisao čim je malo zagustelo, ja sam drndao patike tamo po ulicama svaki bogovetni dan, svih deset godina, išao da stojim sa mojim profanima ispred Tesle kad su štajkovali glađu, posle i sa onima što su ih iznosili sa fakulteta, gledao sam uživo kad je Šešelj vadio pištolj na studente, umlatili me zamalo tamo u Kolarčevoj na kontramitingu... sve u nastojanju da se ona dileja nekako skine sa vlasti. I kad sam se umorio, i zaključio (pogrešno) da nema nikakve šanse za promenu, spakovao kofere i emigrirao. Eto, pa ti sad odmeri ordenje, ako ti to nešto znači. I uoči važan detalj od minus deset godina života.

Po istoj logici po kojoj ti kažeš da je ovaj ubogi narod zaslužio to što ga je snašlo,

Snašlo? Misliš to što je većina izabrala na izborima? Zašto to tako ne kažeš? Slično kao i ovde kod nas, pa se sad zlopatimo. A ako će ti biti lakše da znaš: ja ni ovde ne propuštam bilo kakav protest i priliku da kažem šta mislim o Trampu i njegovoj kliki, a sa njegovim ljubiteljima se svađam dvaput gore nego ovde na blogu, čak sam jednog ili dvojicu umerenijih, mislim, ubedio, dobio ih na upornost, ovi ostali hteli da me biju ili da me vrate na Mayflower. Ali se ne dam, videćemo koliko će biti uspešno na sledećim izborima.

Ima ih svakavih, ali retko ko se sistematski i ozbiljno bavi pljuvanjem po zemlji iz koje su potekli

Šta ovo uopšte znači, pljuvanje po zemlji iz koje se poteklo? To je obična frazetina kojom pokušavaš da mi zapušiš usta. Ja okrpim po istim konkretnim stvarima koje ne valjaju ni tebi, ni Tasi, ni Čarliju, ni mojim ukućanima koji su ostali u Srbiji, mislim, nadam se da vam ne valjaju, ali se to u mom slučaju drugačije boduje, jer ne živim u Srbiji? Ma, nemoj. To bodovanje me uopšte ne zanima, to bi valjda trebalo da bude jasno do sada.

Za razliku od tebe, koji si se baškario sa velikom državnom platom, živeo na visokoj nozi, odbijao dobro plaćene poslove u Švajcarskoj da bi uživao u jugoslovenskom standardu, i zbrisao čim je malo zagustelo, ja sam drndao patike tamo po ulicama svaki bogovetni dan, svih deset godina, išao da stojim sa mojim profanima ispred Tesle kad su štajkovali glađu, posle i sa onima što su ih iznosili sa fakulteta, gledao sam uživo kad je Šešelj vadio pištolj na studente, umlatili me zamalo tamo u Kolarčevoj na kontramitingu... sve u nastojanju da se ona dileja nekako skine sa vlasti. I kad sam se umorio, i zaključio (pogrešno) da nema nikakve šanse za promenu, spakovao kofere i emigrirao. Eto, pa ti sad odmeri ordenje, ako ti to nešto znači. I uoči važan detalj od minus deset godina života.

Prvo, nikakvu veliku državnu platu nisam imao, već prosečnu platu prosečnog profesora, kao i svi drugi. Sva druga primanja sam zaradio kao postdoc, ništa posebno, tek da se preživi.
Tvoje stajanje sa protestantima mi malo liči na ono partizansko: "jel sam se ja za ovo borio? " I ja sam bio na protestima kada sam bio u zemlji, ali sam ubrzo uvideo da je sve to bilo zamajavanje naroda, što se kasnije potvrdilo kao tačno. Mene je, na primer, pogodio gumeni metak ispred Skupštine (još ga negde čuvam). Ali, ne tražim da zbog toga imam privilegije kao neki prvoborci - ne pada mi na pamet. Vratio sam se jer sam se nadao da je ono ludilo 91. sa balvanima prolazna stvar, i da ipak može da bude bolje.

I najzad, tvoja poslednja citirana rečenica: uvideo si da nema šanse za promene pa si otišao. Odakle ti onda moralno pravo da se sada bečiš na one koji nisu tišli, i još kao nešto pokušavaju, uprkos svemu? Recimo, ja nisam učestvovao ni posredno ni neposredno u dovođenju Miloševića na vlast - nisam bio tu. A ti? Kako si ti mogao da dozvoliš da on dođe na vlast. Zašto ste ga birali? Pa kad sam se vratio 91. sve je bilo već kasno i sranje je počelo. Sjebali ste mi zemlju, čoveče! Onako divnu, Titinu.
Vidiš, ovo gore sam napisao da bi ti predočio tvoju logiku. Ti sada pljuješ po ljudima ovde jer su stvari totalno sjebane, a ne pitaš se da li tebe treba pljuvati što je Milošević došao na vlast, a ti ništa nisi preduzeo. Bio si tu, mogao si, barem teorijski. Ljudi su danas, kao i ti onda, umorni i razočarani - najviše što možeš da uradiš je da ih pustiš da prežive kako umeju. A mladi odlaze, i treba da odlaze ako misle da će im biti bolje.

nsarski

bez obzira što sam ja spring-chicken prema Šarskom

Da, da, dream on lover boy.
Ti si spring-chicken samo zato što si u inostranstvo otišao kasnije od mene - ja sam tamo već bio asistent na fakultetu kad mi je bilo 21 godina.

Auuu, ja sam, onda, bio deda kad sam ovde došao, sa 29 godina

Evo nešto smo se i mi opet uzvrpoljili, vreme nam za neko seljenje, još nam samo "clever north wind" fali (Chocolat, ko je zaboravio)

I da se vratimo na temu bloga (kad si me toliko isprovocirao, uh, uh!), tj na g-đu Ajne Seri!

Tasa je tačno, mada pomalo nediplomatski, opisao tu "elitu" kojoj je ispod časti, ili čega već, da uopšte polemišu sa onima "ispod". Ja mislim da je takav stav destruktivan i pedagoški loš. Odvratan. Ne priliči eliti. Ne priliči nikom.
Ako želiš da znaš moje mišljenje, istinska elita na ovom blogu je čovek kao što je Saša Zorkić, astronom i entuzijasta, koji vodi časopis Astronomski Magazin, koji ima strpljenja da laicima ukazuje na interesantne stvari na nebu, da prenosi svoj entuzijazam i zanos na klince i odrasle. Možda će se među njima naći i neko dete koje će jednog dana poći tim putem, učiniti nešto važno i veliko. Ako iko ima prava da zagovornicima horoskopa, recimo, kaže "aj ne seri", to je Saša. A, ipak, on to ne radi nikad. Ako se malo zainteresuju za astronomiju i nešto nauče, ljudi će dići ruke od horoskopskih tlapnji i budalesanja koje im se svakodnevno serviraju. Barem neki, nadati se.

Astronom u Srbiji? U ovoj Srbiji? Pa, još jedino je gore i teže da budeš kosmonaut u Srbiji. Mnogi bi odustali i od same pomisli, a, eto naš blogokolega radi svoj posao, obrazuje ljude koliko može i ne žali se da je okružen neznalicama i pojmarošima koji veruju u gluposti. Za to ima moje veliko poštovanje.

Naša je profesorka antičke drame, s druge strane, na prvom koraku izgubila živce i svoju pedagošku dužnost obavila skatološkim komentarom. Kakav komentar, takva elita.

Sve što se usudjujem da kažem na ovo je - nit je Amerika nekada bila "sjajna zemlja", nit je "danas drastično različita" i "dosadna", kako se gore tvrdi (uvek je suštinski bila jedno te isto, give or take) - nego ste vi ljudi - omatorili. I promenili su vam se prioriteti, prosto ko pasulj. I bolje vam leži čamac na Adi nego ganjanje uspeha po Menhetnu, i to je sasvim prirodno. I ja, priznajem, sasvim poznajem - čak delim - to osećanje.

Samo to onda tako treba i reći. Kratko i jednostavno, bez ikakvih čaršava i mistifikacija, a posebno bez popovanja i prebacivanja.

Sve što se usudjujem da kažem na ovo je - nit je Amerika nekada bila "sjajna zemlja", nit je "danas drastično različita" i "dosadna", kako se gore tvrdi (uvek je suštinski bila jedno te isto, give or take) - nego ste vi ljudi - omatorili.

Da, posebno si u pravu za ovo "omatorili". To jesmo. Ipak, kad sam prvi put video Ameriku, sa 17 godina, dolazeći iz one Juge, meni je izgledalo kao da sam došao na drugu planetu. Ali, zaista, Ameriku je nemoguće opisati jednim pridevom, kao ni Srbiju, uostalom.

P.S. Nemam čamac na Adi, ali imam dobre stare drugare koji imaju i čamce i splavove i koji su tamo skoro ceo život proveli ne mareći mnogo za gradsku buku i frku u pozadini. Ako se sećaš Andrićeve pripovetke "Zeka" biće ti jasno kako to izgleda. Svet za sebe.

свињским папцима у сафту

OK, neću više o tvojim diplomatskim manirima, ali nemoj ni ti da vređaš papke u saftu. Svako ima pravo na njih, makar jednom godišnje.

tasadebeli

...


И прави одговор на моје писање о "елити" је када неко напише нешто о елити, а не да се бави Тасиним ликом и делом на Блогу, свињским папцима у сафту и сличним темама.

Нисам уопште без разлога окачио онај снимак концерта са Таша где су заједно наступили Колибри и Симфонијски оркестар РТС, а којем је присуствовало 15000 (у Србији Субурбији, бре! ) људи.

Ja na blogu o eliti neću pričati o svinjskim papcima, nego o telećim repovima.
U BG se sa priličnim nipodaštavanjem govori o južnoj i jugoistočnoj Srbiji, bez obzira što su Leskovac, Pirot i Vranje bili industrijski giganti u Titinoj Jugoslaviji.
Tako ja odem u Niš jedared, drugar mi uglavi sastanak u Nisalu i Elektronskoj industriji, završimo to - i kaže on da idemo da čalabrcnemo nešto.
Rekoh važi, samo ja neću da se to pretvori u žderanje mesišta i slično.
I tako odemo da pojedemo teleće repove, tj. nešto najukusnije što sam do tada jeo.
Ovo je u principu, uvod u priču o eliti, jer nedavno kada sam bio kod njega u Nišu, nismo uopšte ni ručali - nego smo 5 sati šetali i razgovarali.
Ono što me je poprilično dirnulo je, da mi je rekao da kada god ima nekakav problem, on tada 'razgovara' sa mnom - naravno, virtuelno, pitajući sebe kakav bi moj odgovor na konkretnu situaciju bio.
A on je veoma iskusan psiholog, valjda zna šta priča - a deluje mi da ipak nije skrenuo.
Zašto sam ovo banalizovao u priči o eliti.
Jednostavno zato, što po mom shvatanju, niko ne može da bude pripadnikom elite, a da, pre toga, nije dobar čovek.
Svaki pripadnik elite za sebe to zna.

И прави одговор на моје писање о "елити" је када неко напише нешто о елити, а не да се бави Тасиним ликом и делом на Блогу, свињским папцима у сафту и сличним темама.

Pa nemoguće je pisati o eliti kao odgovor na pisanje o "eliti" jer se očigledno radi o dva potpuno različita skupa i pojma (inače se ovo drugo ne bi stavljalo pod navodnike). I onda bi došlo do toga da svi pod ta dva pojma podrazumevaju različite stvari i da komentarišu imajući u vidu svoje razumevanje, te se nikada ne bismo saglasili.

Hoću da kažem da, domaćine, nisi definisao predmet diskusije, pa se i ne može diskutovati o tome.


Druga primedba mi je što ti se opet ispoljava komesarski mentalitet, ti ćeš da odrediš o čemu će se diskutovati i ko ne diskutuje o tome što je komesar rekao da ima da se diskutuje - Vojvođanin (ili ono drugo).

niccolo

...


Druga primedba mi je što ti se opet ispoljava komesarski mentalitet, ti ćeš da odrediš o čemu će se diskutovati i ko ne diskutuje o tome što je komesar rekao da ima da se diskutuje - Vojvođanin (ili ono drugo).

Baš simpatično da ti optužuješ Tasu za komesarski mentalitet.

Каже: Не могу, куме, да органски поднесем тај Блог, на њему се окупљају таква говна од људи да бих ја неке тамо само стално терао у пичку материну.

Tolerantan ti kum, prihvata različite stavove i mišljenja.

nsarski

Kako da ti pišem o prednostima života u Srbiji? Nećeš ti to shvatiti, Pajke. Ovde, najpre, uživaš slobodu. Od svakog dana možeš da napraviš praznik.

Da provedeš dan gledajući omiljeni film, ili seriju, ako ti se gleda, ne razmišljajući da li je tog dana petak ili nedelja ili ponedeljak.

Akademija pruža posebnu slobodu u radnom rasporedu, ali toga ima u svakoj državi. Zloupotreba te i takvih sloboda u Srbiji je korelisana sa niskim nivoom nauke. Arogantni egoistični tapkači u mestu na pozicijama moći. Ove nove generacije što se vraćaju (sa iskustvom iz SAD i manjim egom) će ih valjda oterati u istoriju.

nsarski

ali Amerika je ekstremno dosadna zemlja.

Ovim si jedino i puno samo o sebi rekao.

nsarski

Ili da putuješ gde god hoćeš i kad hoćeš.

I ovde je situacija sranje, mada mene lično ne dodiruje ni malo.

Pajić

Meni se čini, šarski, da ti nemaš blagog pojma kako živi prosečan čovek u Srbiji, sa dvestatrista evra mesečne plate, iako se hvališ time da si se vratio i uživaš sve pogodnosti kvalitetnog života.

Pominjanje lagodnosti u Srbiji i ljubljenje slobode u Srbiji meni deluju kontradiktorno sa činjenicom da prof svako malo ide na univerzitet u Katru radi par hiljada evra mesečno (vrlo slobodarski,
život u hotelu među talibanima) --- ili ako lično i ne mora više da ide, proponent je tog mehanizma.

srdjan.pajic

Jebiga, potrošiste komšije, sad je emigracija došla na red,

Tako smo u mogutjnosti, ne možemo samo da platimo porez, operemo ruke i savest.

Juče (relativno lepo vreme u Srbiji), dve grupe izbeglica na autoputu piči peške ka Beogradu.

Uživaj bre u životu, mani se moralnih pridika sa visine.

Bili Piton

Sve što se usudjujem da kažem na ovo je - nit je Amerika nekada bila "sjajna zemlja", nit je "danas drastično različita" i "dosadna", kako se gore tvrdi (uvek je suštinski bila jedno te isto, give or take) - nego ste vi ljudi - omatorili. I promenili su vam se prioriteti, prosto ko pasulj. I bolje vam leži čamac na Adi nego ganjanje uspeha po Menhetnu, i to je sasvim prirodno. I ja, priznajem, sasvim poznajem - čak delim - to osećanje.

Samo to onda tako treba i reći. Kratko i jednostavno, bez ikakvih čaršava i mistifikacija, a posebno bez popovanja i prebacivanja.

Ti bi ovde bio potpuno u pravu da je osnov rasprave bilo neko romantičarsko sećanje sa temom "kako sam prvi put video Kip slobode". Nego nije,reč je o politici, generalno.
A u pravu si i što se godina tiče, ali opet sa druge strane: u međuvremenu se pokažu nekad skriveni slojevi, nauči se nešto, sazna, ogoli, a realno i fokus se pomera na druge stvari.

Не доносимо ми овде никакве одлуке. Углавном само кажемо оно што мислимо. Па када нам се мишљења поклопе, добро, а ако нам се не поклопе, опет добро. Али суштина ове комуникације, барем како је ја видим, и јесте да пре свега појединац размени то своје мишљење са што више других људи који можда могу да му укажу и на другачије углове гледања на ствари (тему поста).

Jes, pa ti preneseš da je tvoj kum rekao da sam ja,na primer, ono i da me šalje tamo.
Sav si Taso od demokratije, slobode javne reči i poštovanja prava na drugačije mišljenje.

Akademija pruža veliku slobodu u radnom rasporedu, ali toga ima u svakoj državi. Zloupotreba te slobode u Srbiji je korelisana sa niskim nivoom nauke. Arogantni egoistični tapkači u mestu na pozicijama moći. Ove nove generacije što se vraćaju će ih valjda oterati u istoriju.

Eto ti ga sad! Odakle ti ideja da zauzimam bilo kakvo mesto, posebno ono koje ima moć? Da ti kažem: ne zauzimam.

nsarski
ali Amerika je ekstremno dosadna zemlja.


Ovim si jeidno i puno samo o sebi rekao.

Stvar ukusa. Meni je dosadna. Sada.

Pominjanje lagodnosti i ljubljenje slobode u Srbiji meni deluju kontradiktorno sa činjenicom da prof svako malo ide na univerzitet u (slobodarskom) Katru radi par hiljada evra mesečno --- ili ako lično i ne mora više da ide, proponent je tog mehanizma.

Da, ja se u Srbiji osećam udobno i slobodno. Sada.
Zimi, neko ode na more da pregura loše vreme i kijamet, ja u Katar. Trenutno je vikend, 27C, sunčano i prijatno. Drago mi je da je i u Srbiji danas prijatno vreme.

1) prvi su oni koji su u novoj životnoj sredini kao stranci uspjeli da pronađu sebe i ostvare se profesionalno (pa i porodično), ti ljudi žive sasvim u skladu sa samim sobom i sa okolinom i njihove dodatne "aktivnosti" u vezi sa domovinom (pod uslovom da ih imaju jer ima i dosta onih koji su prosto "move on", otišli dalje sa životom i ne osvrću se pretjerano, daleko više komuniciraju sa strancima, putuju po svijetu, zanimaju se totalno drugim stvarima) su uglavnom kakvo-takvo nastojanje da se prenesu pozitivna iskustva, znanja, veze itd. da bi se neke stvari ovdje bar za milimetar pomjerile na bolje. Nerijetko su i članovi kulturno-umjetničkih društava, strukovnih udruženja, pa čak i doniraju novac u humanitarne svrhe, kreativne akcije i slično.

2) drugi su oni koji u inostranstvu tek preživljavaju ili skromno žive, štedeći teško zarađeni novac za svoje dalje životne planove i etape ali realno nisu ostvareni u pravom smislu te riječi i virtuelni odnos sa domovinom svode uglavnom na ispoljavanje frustracija i jedan nadmjeni pristup u kojem se ispoljavaju saznanja o organizovanijoj i uređenijoj društvenoj sredini od one koju su napustili.

jos jedan u sridu. bravo bojane.



nekako pronalazim ovde i sebe (pretenciozno bi bilo da sebe stavljam u isti kos sa jos nekim ovde pomenutim blogerima), a bogami i pajketa.

mesan

nsarski

Kako da ti pišem o prednostima života u Srbiji? Nećeš ti to shvatiti, Pajke. Ovde, najpre, uživaš slobodu. Od svakog dana možeš da napraviš praznik.

Da provedeš dan gledajući omiljeni film, ili seriju, ako ti se gleda, ne razmišljajući da li je tog dana petak ili nedelja ili ponedeljak.

Akademija pruža posebnu slobodu u radnom rasporedu, ali toga ima u svakoj državi. Zloupotreba te i takvih sloboda u Srbiji je korelisana sa niskim nivoom nauke. Arogantni egoistični tapkači u mestu na pozicijama moći. Ove nove generacije što se vraćaju (sa iskustvom iz SAD i manjim egom) će ih valjda oterati u istoriju.

nsarski

ali Amerika je ekstremno dosadna zemlja.

Ovim si jedino i puno samo o sebi rekao.

nsarski

Ili da putuješ gde god hoćeš i kad hoćeš.

I ovde je situacija sranje, mada mene lično ne dodiruje ni malo.

Pajić

Meni se čini, šarski, da ti nemaš blagog pojma kako živi prosečan čovek u Srbiji, sa dvestatrista evra mesečne plate, iako se hvališ time da si se vratio i uživaš sve pogodnosti kvalitetnog života.

Pominjanje lagodnosti u Srbiji i ljubljenje slobode u Srbiji meni deluju kontradiktorno sa činjenicom da prof svako malo ide na univerzitet u Katru radi par hiljada evra mesečno (vrlo slobodarski,
život u hotelu među talibanima) --- ili ako lično i ne mora više da ide, proponent je tog mehanizma.

Akademsko i nadasve tolerantno zapažanje.
Do džadža !
Strašno.

nsarski

Akademija pruža veliku slobodu u radnom rasporedu, ali toga ima u svakoj državi. Zloupotreba te slobode u Srbiji je korelisana sa niskim nivoom nauke. Arogantni egoistični tapkači u mestu na pozicijama moći. Ove nove generacije što se vraćaju će ih valjda oterati u istoriju.

Eto ti ga sad! Odakle ti ideja da zauzimam bilo kakvo mesto, posebno ono koje ima moć? Da ti kažem: ne zauzimam.

Ah izvini, nisam hteo da impliciram da si među tim pajacima.

Nepošteno je samo, ja mislim, to što veličaš nekakvu slobodu i lagodnost iz svoje pozicije u Srbiji kad toliko mladih naučnika pati u senci tih pajaca i guši se u groznom sistemu.

Lagodu imaš jer si karijeru razvio na Zapadu, ako ti zatrebaju pare trkneš do talibana, dakle šta je pohvalno i uzbudljivo što se Srbije tiče ne razumem --- iskreno mi je drago što je tebi lično udobno u Srbiji, što pod stare dane nostalgišeš kraj oronulih kuća i ispijaš kafe s drugarima, no lažna je poruka da je u Srbiji "slobodno i udobno" dok je Amerika "dosadna i propala".

Ah izvini, nisam hteo da impliciram da si među tim pajacima.

Pa kako li ti se otelo? Naterao te neko?

mesan

nsarski

Akademija pruža veliku slobodu u radnom rasporedu, ali toga ima u svakoj državi. Zloupotreba te slobode u Srbiji je korelisana sa niskim nivoom nauke. Arogantni egoistični tapkači u mestu na pozicijama moći. Ove nove generacije što se vraćaju će ih valjda oterati u istoriju.

Eto ti ga sad! Odakle ti ideja da zauzimam bilo kakvo mesto, posebno ono koje ima moć? Da ti kažem: ne zauzimam.

Ah izvini, nisam hteo da impliciram da si među tim pajacima.

Nepošteno je samo, ja mislim, to što veličaš nekakvu slobodu i lagodnost iz svoje pozicije u Srbiji kad toliko mladih naučnika pati u senci tih pajaca i guši se u groznom sistemu.

Lagodu imaš jer si karijeru razvio na Zapadu, ako ti zatrebaju pare trkneš do talibana, dakle šta je pohvalno i uzbudljivo što se Srbije tiče ne razumem --- iskreno mi je drago što je tebi lično udobno u Srbiji, što pod stare dane nostalgišeš kraj oronulih kuća i ispijaš kafe s drugarima, no lažna je poruka da je u Srbiji "slobodno i udobno" dok je Amerika "dosadna i propala".

Izvini, samo da primetim ...
Mislim da ovo boldovano jednostavno nije tačno, jer po onome što čitam (od tvojih jetkih i ciničnih komentara), tebi nikako ne može da bude iskreno drago da je ikome dobro ko ne misli u dlaku kao ti.
Doduše, da se ogradim, možda i nije tako (kako se meni čini na osnovu tvojih komentara).

Nepošteno je samo, ja mislim, to što veličaš nekakvu slobodu i lagodnost iz svoje pozicije u Srbiji kad toliko mladih naučnika pati u senci tih pajaca i guši se u groznom sistemu.

Izvini ti, jer sada idem na neku večeru pa ću ti odgovoriti malo kasnije. Posebno o našim mladim naučnicima koji su sjajni uprkos svemu.

Па ако погледаш НАЧИН на који су се мени обраћали поједини блогери овде не говорећи о теми, него о Таси, ово што си ти рекао само значи да сам постао један од њих. Један од вас, пошто и ти имаш удела у томе својим коментарима.

То само значи, Николо, да сте ме прихватили као једног од својих, зар не?

Apsolutno netačno. Ja ti nikada nisam određivao o čemu ćeš da pišeš, nit na tvom blogu niti u komentarima na drugim blogovima. Jesam komentarisao šta mislim o napisanom, ali ti nisam određivao šta ćeš da pišeš (a ti daj link koji govori suprotno ako si sposoban). Dok ti svaki čas kmečiš kako ljudi ne komentarišu ono što ti smatraš da treba da komentarišu.

Demokratija podrazuma da svako diskutuje o onome što mu je zanimljivo u tom momentu. Tome i služe različiti nizovi komentara. Pa ti počneš novi niz da bi diskutovao o "eliti". A Profesor počne drugi niz da bi diskutovao o eliti. A Alselone počne treći niz da bi diskutovao o tome šta spremati za ručak za vikend. Čarli počne peti niz da bi pisao gluposti. I tako redom...I onda dođeš ti i napušiš sve koji ne pričaju o onome što ti odrediš da imaju da pričaju.

tasadebeli

freehand

Ah izvini, nisam hteo da impliciram da si među tim pajacima.

Pa kako li ti se otelo? Naterao te neko?

И само још да додам ово на онај претходни мој коментар (знаш ти већ мене са тим едитима):

Када ме више не будеш видео овде, то значи да сам почео да мислим о Блогу Б 92 исто што и мој буразер и мој Кум, а што ја за сада само преносим, као што ти рекох.

Šta ima veze.
Evo, ja za neke ljude na blogu mislim isto kao tvoj brat i njegov kum.
Ali, sa druge strane, ima dosta ljudi koji su sušta suprotnost onima koje pominje tvoj brat i njegov kum.
Eeee, zbog tih drugih sam i ja ovde.

Па ако погледаш НАЧИН на који су се мени обраћали поједини блогери овде

Da, to je bilo jezivo.

tasadebeli

Једи говна, мајмунчино једна.

И да знаш, ти си овде још и добро прошао.

Пупана сам успут и напушио.

Тебе нећу. Знам да ти ниси баш толико лицемерно говно као он.

Мислим, говно од човека јеси, али ипак не толико говно као Пупан.

одмах по окачињању

Odmah po kačenju

Када ме више не будеш видео овде, то значи да сам почео да мислим о Блогу Б 92 исто што и мој буразер и мој Кум, а што ја за сада само преносим, као што ти рекох.

Dosta tanak pokušajmimikrije. Ja nekako imam neki jeziv osećaj da preko tih komrakova i kuma i batice sve neko na mene misli u tim njihovim rečenicama al ne umem da opišem ni kako ni zašto.
A mrzi me sad da tražim, ali sve su kockice iz te slagalice tu negde.

Е, па чивут те је ту онда стварно и "напушио", што каже Николо.

Sad mi nije jasno, jesi li ga napušio ili nisi, prvobitno reče da ga nisi napušao, a sada da jesi.

Nešto slično kao što si meni rekao da ti branim da pričaš o čemu želiš, pa kad te pozovem da to dokažeš nekim linkom, a ti opušteno preskočiš taj deo mog odgovora.

А где сам ја то рекао да Максу нисам "напушио"?

И да знаш, ти си овде још и добро прошао.

Пупана сам успут и напушио.

tasadebeli

Сад се осећам к'о они ликови из "Коње убијају, зар не?"

Zamisli tek kako je nama *




* (nisam hteo ali kad se baš nameštaš na penal - kako ono beše, rukarucinismoturci).

Пупана сам успут и напушио.

Израз "напушавање" си ти први употребио

Realno postaje urnebesno...

freehand

Ah izvini, nisam hteo da impliciram da si među tim pajacima.

Pa kako li ti se otelo? Naterao te neko?

Ne, brzopleto sam skratio taj paragraf pa je skočio sa profa na stanje profanske scene u SRB.
Konkretne zamerke na račun nsarskog i one na račun većine profana sam razjasnio u drugom komentaru i čini mi se da profa prihvata dijalog i da će nam napisati svoje viđenje izbliza.
Izvinjavam se i drugima zbog nejasnoće nastale zbog žurbe.

tasadebeli

freehand

Када ме више не будеш видео овде, то значи да сам почео да мислим о Блогу Б 92 исто што и мој буразер и мој Кум, а што ја за сада само преносим, као што ти рекох.

Dosta tanak pokušajmimikrije. Ja nekako imam neki jeziv osećaj da preko tih komrakova i kuma i batice sve neko na mene misli u tim njihovim rečenicama al ne umem da opišem ni kako ni zašto.
A mrzi me sad da tražim, ali sve su kockice iz te slagalice tu negde.

Мимикрија?

После оног ПП?

Мућни главом, што би рекао Филип.

Да је мимикрија, ти тај ПП не би никада добио.

Ma ovde, Taso.
Ovde ti to radiš u trećem licu i preko trećih lica.
Što se PP tiče ja takve stvari ne pominjem javno, al kad već insistiraš - u toj si se podužoj epistoli ponavljao i ponavljao i izgleda da ipak ništa ne shvataš. Možda nećeš, možda ne možeš, ne znam to.
A nisam ti odgovorio jer nisam umeo da smislim ništa što nije već rečeno mnogo puta, pošto ni u tvojoj poruci nema ničega što i ovde nije ponovljeno nebrojeno puta..

Taso,
Šta se pravdaš ?!
Pojedinci su tebi rekli da popušiš, ti si njima odvratio - i šta sada ?
Idemo dalje.

Шта је ту урнебесно?

Ti si urnebesan.

Него сам помислио да би то било некако... Па рецимо људски с моје стране после свих оних узајамних пљувања на неколико постова пре тога.

Ja tebe, Taso, nigde nisam pljuvao.
Sve što sam ikad rekao o tebi (nick Tasadebeli, ne znam ko si, šta si i kakav si u RL) mislim i dalje i spreman sam da ponovim i potpišem.