Prinčevi i golje (O gradonačelniku Kosti Kumanudiju)

iko objektivan i normalan ne relativizuje niti revidira činjenice o zločinima komunista.

Ja nisam shvatio da pričaomo o zločinima nego o zabranama rada parija.
Ti zameraš kraljevini što je zabranila jednu partiju, a nisam pročitao da se žališ na komuniste što su zabranile sve.

Govoriš i bolduješ neku zaštitu radničkih prava pod komunistima, kao da se radnička prava mogu odvojiti od građanskih prava.

A to što citiraš nesporno tačne istorijske činjenice ništa ne govori o tvom objektivnom posmatranju stvari.
Mogu se naći i citirati nesporne činjejice koje i o Hitleru govore sve najbolje, ili o Gandiju sve najgore, ali to onoga ko bi ih poređao ne čini objektivnim.

Kad ti pored navođenja činjenice da su u kraljevini zabranili rad neke partije, navedeš i činjenicu da je i pored te zabrane postojlo više stranaka, a da su komunisti zabranili sve (i to je nesporna činjenica zar ne) onda možeš govoriti o istorijskim faktima.

Sve dok te fakte biraš, sve dok o komunistima loše prećutkuješ a "dobro" bolduješ, a u isto vreme se kao zalažeš za neki slobodu, teško da se o objektivnosti i nepristrasnosti, kad si ti u pitanju, može govoriti.

hoochie coochie man

iko objektivan i normalan ne relativizuje niti revidira činjenice o zločinima komunista.

Ja nisam shvatio da pričaomo o zločinima nego o zabranama rada parija.
Ti zameraš kraljevini što je zabranila jednu partiju, a nisam pročitao da se žališ na komuniste što su zabranile sve.

Govoriš i bolduješ neku zaštitu radničkih prava pod komunistima, kao da se radnička prava mogu odvojiti od građanskih prava.

A to što citiraš nesporno tačne istorijske činjenice ništa ne govori o tvom objektivnom posmatranju stvari.
Mogu se naći i citirati nesporne činjejice koje i o Hitleru govore sve najbolje, ili o Gandiju sve najgore, ali to onoga ko bi ih poređao ne čini objektivnim.

Kad ti pored navođenja činjenice da su u kraljevini zabranili rad neke partije, navedeš i činjenicu da je i pored te zabrane postojlo više stranaka, a da su komunisti zabranili sve (i to je nesporna činjenica zar ne) onda možeš govoriti o istorijskim faktima.

Sve dok te fakte biraš, sve dok o komunistima loše prećutkuješ a "dobro" bolduješ, a u isto vreme se kao zalažeš za neki slobodu, teško da se o objektivnosti i nepristrasnosti, kad si ti u pitanju, može govoriti.

Opet zamenjujete teze! Monarhisti su se od 1920. do 1941. koristili tipičnim komunističkim metodama vladavine, ali Vi to nikako ne možete da svarite. U tome je problem!

Ne može se malo ili mnogo biti trudan! U čemu je razlika ako zabranjujete jednu ili pet partija? Ako vojskom i policijom branite poredak? Ako zavodite diktaturu, ukidajući sve političke stranke? Pa zar ti potezi jednog monarha zvanog Aleksandar Karadjordjević nisu klasika komunizma!?

U čemu je razlika ako zabranjujete jednu ili pet partija?

U mnogo čemu.
Evo, recimo, Zapadna Nemačka je zabranila rad nacional socijalističke i komunističke pratije a Španija je zabranila rad baskisjke partije (tako nešto), faštičke stranke su svuda zabranjene, pa niko te države zbog toga ne smatra nedemokratskim, a nema države koja je zabranila sve stranke a da se smatra demokratskom.

Dakle razlika je sledeća, može se zabraniti rad jedne partije i pri tom ostati demokrata, a nije moguće zabraniti rad svih stranaka i ostati demokrata.
Ništa komplikovano jel da?

hoochie coochie man

U čemu je razlika ako zabranjujete jednu ili pet partija?

U mnogo čemu.
Evo, recimo, Zapadna Nemačka je zabranila rad nacional socijalističke i komunističke pratije a Španija je zabranila rad baskisjke partije (tako nešto), faštičke stranke su svuda zabranjene, pa niko te države zbog toga ne smatra nedemokratskim, a nema države koja je zabranila sve stranke a da se smatra demokratskom.

Dakle razlika je sledeća, može se zabraniti rad jedne partije i pri tom ostati demokrata, a nije moguće zabraniti rad svih stranaka i ostati demokrata.
Ništa komplikovano jel da?

Da li namerno ili slučajno previdjate jednu "sitnicu": na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS juna 1920. Komunistička partija je zahvaljujući GLASOVIMA BIRAČA postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima je pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd.

Filip Mladenović


KO JE PRVI POČEO, još 1920!?

Видим, и ти узимаш у обзир историјски контекст на који се позиваш само пар коментара изнад овог.

Naravno!

Istorijska je činjenica da su komunisti na prvim parlamentarnim izborima u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca GLASOVIMA BIRAČA osvojili 58 mandata, a da su na opštinskim izborima pobedili u Zagrebu i u Beogradu i u još 57 većih gradova širom kraljevine.

A reakcija režima na ovu volju birača? Tipično komunistička, zar ne?

Da li namerno ili slučajno previdjate jednu "sitnicu": na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS juna 1920. Komunistička partija je zahvaljujući GLASOVIMA BIRAČA postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima je pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd.

Nacionalsocijalistička stranka je imala veću podršku birača pa je zabranjena.
Jel trebala, ovako kao ti, da se poziva na rezultate izbora?

hoochie coochie man

Da li namerno ili slučajno previdjate jednu "sitnicu": na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS juna 1920. Komunistička partija je zahvaljujući GLASOVIMA BIRAČA postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima je pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd.

Nacionalsocijalistička stranka je imala veću podršku birača pa je zabranjena.
Jel trebala, ovako kao ti, da se poziva na rezultate izbora?

Opet revizija istorije: Nacistička stranka je na izborima za Rajhstag 1924. godine osvojila svega 3% glasova, a 1928. godine još manje, samo 2,6% glasova birača.

Njen uspon počinje tek od 1930. godine, sa jačanjem globalne ekonomske krize!

Njen uspon počinje tek od 1930. godine,

Aha, pa se zato ne računa :)
Računa se samo samo onaj ko je 1920 imao nekog uspeha.
E Filipe, Filipe...

Vidi, može se razgovarati o nekom krnjenju demokratije zabranom rada komunista, ali nije to baš tako jednostavno.
Ta partija, njeni članovi, je pokušala atentat na kralja, ubila ministra, otovreno zagovarala rušenje države i priključivanje nekoj stranoj sili, i to ne samo zagovarala nego i potpisala uslove te strane sile, i obavezala se na to.

Pa šta misliš da je normalno uraditi, a imajući u vidu situaciju da su u tom vremenu komunisti srušili moćnu rusku carevinu, a ovdašnji komunisti zagovarali isto tako rušenje u Jugoslaviji?

Zamisli neku sličnu situaciju sada, neka partija pokuša atentat na predsednika, ubije ministra, traži ukidanje suvereniteta Srbije i stavljanje Srbije pod vlast recimo Islamske Države, sa kojom ima potpisane neke dogovore.
Da li bi bilo ukidanje demokratije ako bi se takvoj stranci zabranio rad?

Filip Mladenović

Obznana je naziv za dekret kojim je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1920. godine zabranila rad Komunističke partije Jugoslavije i prokomunističkih sindikata, te suspendovala mnoga radnička i ustavna prava.

Komunistička partija Jugoslavije je zabranjena nakon što je sa velikim brojem glasova na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu juna 1920. postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd. U prestonici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. beogradskoj opštini nakon pobede komunista njihovom lideru Filipu Filipoviću nije dozvoljeno da preuzme fotelju gradonačelnika!!!

Posle obznane došao je tzv. Zakon o zaštiti države avgusta 1921. godine, kojim je na totalitaran način zabranjen rad jednoj legalnoj i legitimnoj partiji!
Koliko se daleko otišlo u represiji i masovnom kršenju ljudskih prava govori i sledeći primer: iz državne službe su otpušteni svi činovnici koji bi da vode "propagandu boljševizma", a oduzete su i stipendije za školovanje svim studentima za koje se sumnjalo da su komunisti!

Toliko o demokratiji i pravnoj državi izmedju I i II svetskog rata!

Hajde ako imaš muda objasni isto ovo, od reči do reči, donatorima od čijih para ti se isplaćuju honorari koje stavljaš u džep poslednjih meseci.

tyson

Filip Mladenović

Obznana je naziv za dekret kojim je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1920. godine zabranila rad Komunističke partije Jugoslavije i prokomunističkih sindikata, te suspendovala mnoga radnička i ustavna prava.

Komunistička partija Jugoslavije je zabranjena nakon što je sa velikim brojem glasova na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu juna 1920. postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd. U prestonici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. beogradskoj opštini nakon pobede komunista njihovom lideru Filipu Filipoviću nije dozvoljeno da preuzme fotelju gradonačelnika!!!

Posle obznane došao je tzv. Zakon o zaštiti države avgusta 1921. godine, kojim je na totalitaran način zabranjen rad jednoj legalnoj i legitimnoj partiji!
Koliko se daleko otišlo u represiji i masovnom kršenju ljudskih prava govori i sledeći primer: iz državne službe su otpušteni svi činovnici koji bi da vode "propagandu boljševizma", a oduzete su i stipendije za školovanje svim studentima za koje se sumnjalo da su komunisti!

Toliko o demokratiji i pravnoj državi izmedju I i II svetskog rata!

Hajde ako imaš muda objasni isto ovo, od reči do reči, donatorima od čijih para ti se isplaćuju honorari koje stavljaš u džep poslednjih meseci.

Živ nisam dok ne vidim kakvu besmislicu će glupander da izvali!

hoochie coochie man

Njen uspon počinje tek od 1930. godine,

Aha, pa se zato ne računa :)
Računa se samo samo onaj ko je 1920 imao nekog uspeha.
E Filipe, Filipe...

Vidi, može se razgovarati o nekom krnjenju demokratije zabranom rada komunista, ali nije to baš tako jednostavno.
Ta partija, njeni članovi, je pokušala atentat na kralja, ubila ministra, otovreno zagovarala rušenje države i priključivanje nekoj stranoj sili, i to ne samo zagovarala nego i potpisala uslove te strane sile, i obavezala se na to.

Pa šta misliš da je normalno uraditi, a imajući u vidu situaciju da su u tom vremenu komunisti srušili moćnu rusku carevinu, a ovdašnji komunisti zagovarali isto tako rušenje u Jugoslaviji?

Zamisli neku sličnu situaciju sada, neka partija pokuša atentat na predsednika, ubije ministra, traži ukidanje suvereniteta Srbije i stavljanje Srbije pod vlast recimo Islamske Države, sa kojom ima potpisane neke dogovore.
Da li bi bilo ukidanje demokratije ako bi se takvoj stranci zabranio rad?

Bili prvi slobodni parlamentarni i opštinski izbori u novoformiranoj Kraljevini SHS.

Birači izašli na glasačka mesta i glasali. Potom izbrojani glasovi i rezultat je bio te 1920. godine da je Komunistička partija osvojila najveći broj glasova birača u 59 većih gradova, uključujući Zagreb i Beograd.

Ista partija osvojila u parlamentu Kraljevine SHS 58 mandata i postala 3. politička snaga u novoj državi.

I šta je onda bilo, te 1920. godine, dakle godinu dana pre atentata na Ministra Draškovića?

Došli neki komunisti pa ukinuli rezultate slobodnh izbora?

Ne, nego monarhisti! To su istorijske činjenice kako je sve počelo. Prvo uzrok, pa onda - posledice!

tyson

Filip Mladenović

Obznana je naziv za dekret kojim je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1920. godine zabranila rad Komunističke partije Jugoslavije i prokomunističkih sindikata, te suspendovala mnoga radnička i ustavna prava.

Komunistička partija Jugoslavije je zabranjena nakon što je sa velikim brojem glasova na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu juna 1920. postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd. U prestonici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. beogradskoj opštini nakon pobede komunista njihovom lideru Filipu Filipoviću nije dozvoljeno da preuzme fotelju gradonačelnika!!!

Posle obznane došao je tzv. Zakon o zaštiti države avgusta 1921. godine, kojim je na totalitaran način zabranjen rad jednoj legalnoj i legitimnoj partiji!
Koliko se daleko otišlo u represiji i masovnom kršenju ljudskih prava govori i sledeći primer: iz državne službe su otpušteni svi činovnici koji bi da vode "propagandu boljševizma", a oduzete su i stipendije za školovanje svim studentima za koje se sumnjalo da su komunisti!

Toliko o demokratiji i pravnoj državi izmedju I i II svetskog rata!

Hajde ako imaš muda objasni isto ovo, od reči do reči, donatorima od čijih para ti se isplaćuju honorari koje stavljaš u džep poslednjih meseci.

Nema nikakvih donatora niti honorara koje stavljam u džep.

Samo mućkam glavom i mislim kakvim se sve podmetanjima ovde barata radi osporavanja istorijskih činjenica - da su monarhisti od 1920. do 1941. primenjivali tipične komunističke metode u obračunu sa opozicionim političkim strankama!

Pa onaj zločinac Puniša Račič usred parlamenta Kraljevine SHS 1928. godine iz revolvera ubi 3 poslanika i dva teško rani, i na sudjenju beše osudjen na 20 godina robije, od kojih je u zatvoru proveo - 13!!!
Eto koliko je demokratska i pravna bila ta Kraljevina SHS!

hoochie coochie man

U čemu je razlika ako zabranjujete jednu ili pet partija?

U mnogo čemu.
Evo, recimo, Zapadna Nemačka je zabranila rad nacional socijalističke i komunističke pratije a Španija je zabranila rad baskisjke partije (tako nešto), faštičke stranke su svuda zabranjene, pa niko te države zbog toga ne smatra nedemokratskim, a nema države koja je zabranila sve stranke a da se smatra demokratskom.

Dakle razlika je sledeća, može se zabraniti rad jedne partije i pri tom ostati demokrata, a nije moguće zabraniti rad svih stranaka i ostati demokrata.
Ništa komplikovano jel da?

Ali, ni baš tako jednostavno.

Ne bih se baš saglasio da se može ostati demokrata, zabranom i samo jedne partije.

To i jeste kvaka sadašnjih "demokratija".

Da dozvoli sve koje ih ne ugrožavaju i zabrani onu jednu koja ih dovodi u pitanje.

Preostaje ....samo revolucija.

Ona ista .....kojom su i oni uveli " demokratiju"

I šta je onda bilo, te 1920. godine, dakle godinu dana pre atentata na Ministra Draškovića?

Ništa.
Lepili letke po banderama i objavljivali tekstove po novinama.
Obzana je diignuta na nivo zakona tek posle atentata.

Ali, ni baš tako jednostavno.

Ne bih se baš saglasio da se može ostati demokrata, zabranom i samo jedne partije.

To i jeste kvaka sadašnjih "demokratija".

Da dozvoli sve koje ih ne ugrožavaju i zabrani onu jednu koja ih dovodi u pitanje.

Preostaje ....samo revolucija.

Ona ista .....kojom su i oni uveli " demokratiju"

Jeste malo nategnuto, ali se, sa druge strane posmatrano, ne može svaka ideja i svaka aktivnost prihvatiti kao legitimna.
Problem je što ne postoji mehanizam, objektivno sito, koje će odrediti šta može a šta ne može da prođe, pa se događa da ljudi, grešna bića, odlučuju prema svojim sklonostima, a to može da napravi probleme.

A kad bi se sve dopustilo, što teoretski lepo zvuči, zagovaraj šta hoćeš, izađi na izbore, pa koliko dobiješ to ti je, onda bi se legitimnim moralo tretitari i ideje o čistoj rasi, čistoj naciji, o proterivanju ili uništenju ovih ili onih.
A nije teško zamisliti da bi se lepo skockana priča o ugroženosti jednih, jedne rase, krvi, nacije, zbog krivice drugih mogla lepo prodati.

Opet izvrdavate suštinu: demokratija.

Većina birača je u 59 gradova, uključujući i Zagreb i Beograd, glasala za predstavnike Komunističke partije.

Slično je bilo i na parlamentarnim izborima te iste 1920. godine: 58 mandata za komuniste, na osnovu prebrojnih glasova birača širom Kraljevine SHS.
I!?

Slično je uradio i Milošević nakon lokalnih izbora krajem 1996. godine: prekrajao je izbornu volju, tj. krao je glasove.

Pa je u februaru 1997. morao da prizna prave rezultate, tj. pobedu opozicije u većem broju gradova širom Srbije donoseći tzv. lex specialis.

To monarhisti 1920. nisu ni pomišljali. Vojskom i policijom su sprečili potvrdu izborne volje gradjanstva Kraljevine SHS!

Filip Mladenović

Pa onaj zločinac Puniša Račič usred parlamenta Kraljevine SHS 1928. godine iz revolvera ubi 3 poslanika i dva teško rani, i na sudjenju beše osudjen na 20 godina robije, od kojih je u zatvoru proveo - 13!!!
Eto koliko je demokratska i pravna bila ta Kraljevina SHS!

Glupanderu, verovatno znaš i koja mu je "pravednička, revolucionarna ruka" nenaoružanom, da novoj, naprednoj državi uštedi troškove suđenja, presudila negde podno Kosmaja?

Ruka pravde ga je konačno stigla 17 godina nakon višestrukog ubistva u parlamentu Kraljevine SHS.

A za ono "glupanderu", poštovani "not...", evo divnog aforizma:

Za neke ne vredi rok trajanja. Pokvareni su od rodjenja!

Filip Mladenović

Ruka pravde ga je konačno stigla 17 godina nakon višestrukog ubistva u parlamentu Kraljevine SHS.

A za ono "glupanderu", poštovani "not...", evo divnog aforizma:

Za neke ne vredi rok trajanja. Pokvareni su od rodjenja!

Ruka pravde, u prevodu, došli komunistički banditi u kuću u kojoj je bio i ubili čoveka. Dobro je prošao, nisu ga zaklali, je li tako Glupanderu?

not2old2rock

Filip Mladenović

Ruka pravde ga je konačno stigla 17 godina nakon višestrukog ubistva u parlamentu Kraljevine SHS.

A za ono "glupanderu", poštovani "not...", evo divnog aforizma:

Za neke ne vredi rok trajanja. Pokvareni su od rodjenja!

Ruka pravde, u prevodu, došli komunistički banditi u kuću u kojoj je bio i ubili čoveka. Dobro je prošao, nisu ga zaklali, je li tako Glupanderu?

Šta je, poštovani "not..." drugo zaslužio bandit koji je u parlamentu jedne suverene kraljevine ubio 3 (tri) narodna poslanika, a ranio 2 (dva) narodna poslanika!?

Da je Kraljevina SHS bila pravna i demokratska država, taj bandit bi nakon regularnog sudskog procesa bio osudjen na smrt i pogubljen još 1929. ili 1930. godine!

Ima li većeg banditizma u životu jednog (ne)čoveka kakav je bio Puniša Račić!?

Filip Mladenović

not2old2rock

Filip Mladenović

Ruka pravde ga je konačno stigla 17 godina nakon višestrukog ubistva u parlamentu Kraljevine SHS.

A za ono "glupanderu", poštovani "not...", evo divnog aforizma:

Za neke ne vredi rok trajanja. Pokvareni su od rodjenja!

Ruka pravde, u prevodu, došli komunistički banditi u kuću u kojoj je bio i ubili čoveka. Dobro je prošao, nisu ga zaklali, je li tako Glupanderu?

Šta je, poštovani "not..." drugo zaslužio bandit koji je u parlamentu jedne suverene kraljevine ubio 3 (tri) narodna poslanika, a ranio 2 (dva) narodna poslanika!?

Da je Kraljevina SHS bila pravna i demokratska država, taj bandit bi nakon regularnog sudskog procesa bio osudjen na smrt i pogubljen još 1929. ili 1930. godine!

Ima li većeg banditizma u životu jednog (ne)čoveka kakav je bio Puniša Račić!?

Puna je država krivih, što ne uzmeš pištolj i ne zaređaš po kućama budaletino nedokazna? Ili postoji nešto što se zove sud...

not2old2rock

Filip Mladenović

not2old2rock

Filip Mladenović

Ruka pravde ga je konačno stigla 17 godina nakon višestrukog ubistva u parlamentu Kraljevine SHS.

A za ono "glupanderu", poštovani "not...", evo divnog aforizma:

Za neke ne vredi rok trajanja. Pokvareni su od rodjenja!

Ruka pravde, u prevodu, došli komunistički banditi u kuću u kojoj je bio i ubili čoveka. Dobro je prošao, nisu ga zaklali, je li tako Glupanderu?

Šta je, poštovani "not..." drugo zaslužio bandit koji je u parlamentu jedne suverene kraljevine ubio 3 (tri) narodna poslanika, a ranio 2 (dva) narodna poslanika!?

Da je Kraljevina SHS bila pravna i demokratska država, taj bandit bi nakon regularnog sudskog procesa bio osudjen na smrt i pogubljen još 1929. ili 1930. godine!

Ima li većeg banditizma u životu jednog (ne)čoveka kakav je bio Puniša Račić!?

Puna je država krivih, što ne uzmeš pištolj i ne zaređaš po kućama budaletino nedokazna? Ili postoji nešto što se zove sud...

Šta biste Vi uradili da je medju ubijenim narodnim poslanicima 1928. godine bio Vaš deda ili otac?

U slučaju bandita Puniše Račića to što se zove sud je bila sprdnja, a ne deljenje pravde.

Smrtne kazne u Kraljevini SHS najviše su izricane za ubistvo, a izvršavale su se na razne načine, najčešće vešanjem ili streljanjem. Od 1918. do 1940. izrečeno je oko 900 smrtnih kazni, a izvršena je 291 smrtna presuda.

Da je i prema Puniši Račiću primenjena pravda za trostruko ubistvo i dvostruko ranjavanje, on bi sada bio samo deo statistike o 291, odnosno 292 izvršene smrtne presude.

Ali, pošto Kraljevina SHS nije bila ni pravna ni demokratska država, onda je bilo moguće da taj bandit za toliko počinjenih ubistava robija - 13 godina!!!
Dok su neki drugi, za samo jedno ubistvo bili vešani ili streljani u Kraljevini SHS!

Ali, pošto Kraljevina SHS nije bila ni pravna ni demokratska država, onda je bilo moguće da taj bandit za toliko počinjenih ubistava robija - 13 godina!!!
Dok su neki drugi, za samo jedno ubistvo bili vešani ili streljani u Kraljevini SHS!

Isdtini za volju osuđen je i robijao u kraljevini Jugoslaviji.

freehand

Ali, pošto Kraljevina SHS nije bila ni pravna ni demokratska država, onda je bilo moguće da taj bandit za toliko počinjenih ubistava robija - 13 godina!!!
Dok su neki drugi, za samo jedno ubistvo bili vešani ili streljani u Kraljevini SHS!

Isdtini za volju osuđen je i robijao u kraljevini Jugoslaviji.

Kako je robijao? U Požarevcu, gde mu se preselila porodica i gde je imao poluslobodni status slično kao Dragoljub Milanović, osudjeni direktor RTS-a.

Za jednostruko ubistvo se u Kraljevini SHS izricala i sprovodila smrtna presuda vešanjem i streljanjem. Puniša Račič je počinio trostruko ubistvo i "odrobijao" za to - 13 godina!

Ne može se malo ili mnogo biti trudan! U čemu je razlika ako zabranjujete jednu ili pet partija? Ako vojskom i policijom branite poredak? Ako zavodite diktaturu, ukidajući sve političke stranke? Pa zar ti potezi jednog monarha zvanog Aleksandar Karadjordjević nisu klasika komunizma!?

Kako nisu. Isti je kao Tito.

Hajde ako imaš muda objasni isto ovo, od reči do reči, donatorima od čijih para ti se isplaćuju honorari koje stavljaš u džep poslednjih meseci.

Saće da počne da ti persira. Čim ga neko propisno iznervira, odmah prelazi na Vi.

Zamisli neku sličnu situaciju sada, neka partija pokuša atentat na predsednika, ubije ministra, traži ukidanje suvereniteta Srbije i stavljanje Srbije pod vlast recimo Islamske Države, sa kojom ima potpisane neke dogovore.
Da li bi bilo ukidanje demokratije ako bi se takvoj stranci zabranio rad?

A zamisli ovo.

Socijalisti na redovnim izborima osvoje vlast.Ili bilo koja druga neliberalna opcija.
Kakva je reakcija tzv.demokrata ?

Čile.

1." Demokratija" nije jednoznačan pojam. U teoriji se govori o bar 200 modaliteta.

2. U većem periodu svoje istorije je bila ekskluzivna. Isključeni su bilo mnogi po ekonomskom , starosnom, obrazovnom, polnom , rasnom i dr.principima.

3.Sama po sebi nema gotovo nikakvu vrednost, osim što stvara privid participacije u političkom odlučivanju i delegitimiše nasilje i oružano razračunavanje suprotstavljenih političkih opcija, štiteći zapravo liberalne vrednosti,utemeljene na svojinskom principu.

Pri svakom pokušaju da se društvo svojinski organizuje na drugi način "demokratska" društva su se odricala demokratije i autoritarnim načinom branile - svoju ideologiju.

Demokratija njima ništa ne znači osim što je sredstvo koje je dobro dok funcioniše u njihovu korist i napušta se kada ne daje željeni rezultat.

Ništa manje im nisu "vredna" i autoritarna rešenja.

U celokupnoj diskusiji na blogu gubi se iz vida da je u jednom periodu istorije fašističko - nacistička ideologija, koja je uključivala eugeniku i socijal - darvinizam bila trend ne samo u Nemačkoj i Italiji, već i mnogim drugim zapadnim društvima.

Kao nova ideja.

Iz te perspektive - pojave nove evropske ideje - treba ceniti i osudjivati ili ne i domaće zastupnike ili pristalice.


......

I na kraju ....

Kriza legitimiteta zapadnih društava je u tome što ona više ne mogu da se pozivaju ni na demokratiju, ni na liberalizam.

Dosledno ih primenjujući kopaju sebi grob.

Princip slobodnog tržišta i konkurencije moraju da napusti zbog konkurentnije Kine.

Demokratiju - zbog činjenice da su nezapadnim društvima neke druge vrednosti ,a ne svojina ili liberalizam, ključno mesto koje ih homogeniše i politički organizuje.

Dakle, Kina i recimo Islam.

Protiv njih Zapad ne može da se bori demokratskim, liberalnim metodama.

Predstoje autoritarna rešenja. I u spoljnoj i unutrašnjoj politici.

Filip Mladenović

Bili prvi slobodni parlamentarni i opštinski izbori u novoformiranoj Kraljevini SHS.

Birači izašli na glasačka mesta i glasali. Potom izbrojani glasovi i rezultat je bio te 1920. godine da je Komunistička partija osvojila najveći broj glasova birača u 59 većih gradova, uključujući Zagreb i Beograd.

Ista partija osvojila u parlamentu Kraljevine SHS 58 mandata i postala 3. politička snaga u novoj državi.

I šta je onda bilo, te 1920. godine, dakle godinu dana pre atentata na Ministra Draškovića?

Ако се већ позивамо на историјски контекст и ситуацију у том тренутку...


А шта је било само две године пре тих (уставотворних) избора у тек створеној Краљевини СХС?

Комунистички револуционари нису побили Романове, плавокрвну фамилију краља Александра?

Па шта је било само годину и по дана пре тих узбора?

Социјалистичка Радничка Партија Југославије (са све комунистима после конгреса уједињења) није приступила Трећој интернационали за коју се знало да јој диригују ти терористи који су побили руску царску фамилију краља Александра?

Па шта је било само шест месеци пре тих избора?

Није дошло до раскола у Социјалистичкој Радничкој Партији Југославије и она се није поцепала на социјалдемократе и комунисте? *

И сад да кукумавчимо за забраном рада Комунистичке партије, у старту од свог оснивања једне терористичке организације по свим параметрима која је од самог свог настанка рушила ту тек новостворену државу Јужних Словена користећи терористичке методе како су им саветовали патрони из Треће интернационале? И која се појавила на тим изборима после раскола у Социјалистичкој Радничкој Партији Југославије (комуниста) где су се комунисти попичкали са социјалдемократама само 6 месеци пре избора? (Вероватно по налогу својих патрона из Треће интернационале.) И да кукумавчимо како је краљ Александар био диктатор?

Фићо, шта би ти урадио на месту краља Александра те 1920. године да ти толико гласова на изборима освоји једна партија која отворено заговара распад тек створене државе?

Понашао би се деморатски и допустио да руше државу?

И то државу српском крвљу створену!

(Сећаш се шта је Радић у Скупштини питао пре него га је Пуниша Рачић 1928. упуцао?

Радић:"Па добро, колико више кошта та ваша српска крв?"

Говно једно, допусти себи само 10 година од завшетка тог Првог светског рата и стварања државе Јужних Словена да то каже у Београду и у Србији која је у стварању те Југославије изгубила трећину свог укупног становништва и 60% мушкараца старости од 18 до 55 година!)

Шта би ти, Фићо, урадио у тој ситуацији 1920. године?

Ако се не варам, 70 година касније заговарањем поштовања демократских принципа (али не и основног демократског принципа принципа један човек-један глас јер то није одговарало сецесионистичким републикама и њиховим патронима споља, него се заговарала некаква колективистичка демократија на националним основама, истим онаквим какве је та забрањена Комунистичка партија Југославије заговарала од самих својих почетака) се и распала коначно та држава, у својој првој фази постојања монархија, а у другој фази република.

Краљ Александар је вукао логичан потез у датој ситуацији. Те 1920. године.

И да се разумемо, не браним краља Александра. Уопштено говорећи, Карађорђевићи ми уопште нису омиљена династија због 3 милиона Срба изгинулих под њиховом владавином.

Vojnička pesma

Nisam je za srebro ni za zlato plako,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih je rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnicâ raj.

A šta je meni do tih mramornih dvora
tučnog ponoćnog sata,
što očima slepim odbijati mora,
sestri sramnoj od brata?

A šta je meni do velmoža u svili,
sa sokolom na ruci?
Otac mi je sebar što na točku cvili,
a kćer mi glođu vuci.

Baš ništa me za crkve duša boli,
za silnoga cara dom.
Za grčke ikone poleguša golih
u robovskom hramu mom.

Dao je njinoj duši oproštaj
guslara seljački poj.
U njivama mi je sahranjen lelek taj,
u prokleti večan znoj.

Nisam ja za srebro ni zlato plako,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.

Али, реци ми, мућни главом, шта је требало краљ Александар да ради у тој ситуацији (спољнополитичкој и унутрашњеполитичкој те 1920. године?

Да допусти распад земље створене само две године пре тога?


Не мере се историјски догађаји из данашње перспективе, него ваљда из перспективе историјског тренутка у којем су се дешавали?






_________________________________________________________________________

* - Мог деду, предратног социјалисту, марковићевца, секретара синдиката графичких радника којег је краљева жандармерија између два светска рата хапсила за сваки штрајк на Чукарици, ми деца из фамиолије памтимо како седи у дворишту после ручка, листа Политику и све време виче да цела улица чује:"Мајку вам јебем комунистичку!!!"

Док баба кроз прозор довикује:"Ћути, Бранко, ухапсиће те!"

Нису га дирали јер је тада био већ у годинама и био је отац палог борца јер је изгубио једног од својих синова на Сремском фронту.

Predrag Brajovic

Супер цртица.

Хвала!


Ево ти још једна на тему хапшења. О средњем слову. Из нешто каснијег периода очева на службеном путу.

Иначе, то са хапшењем, у свакој револуцији најважније јесте остати жив првих дана и недеља по њеном наступању. После, и ако те ухапсе, далеко је већа шанса да ћеш остати жив.

Мог матог ухапсило 1949, непуних годину дана после скидања униформе у којој је био од 1944. и два пута рањаван и два пута хапшен, са све скидањем чинова да би се установило да су потказивачи давали лажне исказе.

А ово 1949. имало везе са Информбироом.

Умардељали ћалета и држали га месец дана (срећом, те га не послаше по кратком поступку на летовање на Голи оток) да би установили да имају погрешног човека.

А то су установили захваљујући средњем слову у имену и презимену.

Па га онда пустише к'о да ништа није било.

И ја памтим мог маторог како стоји изнад мене још откао сам научио да пишем и како ми држи буквицу:

"Где ти је средње слово? Када се потписујеш, обавезно да стављаш средње слово!"

На споменику матором пише његово име са све, наравно, средњим словом иако су каменоресци гунђали што ја инсистирам на томе.

И ја данас, Брајо, по аутоматизму, обавезно се потписујем са средњим словом. Што ти је дриловање од детињства, чудо једно.

И уопште се не чудим што ми се матори читавог живота трудио да остане дорЧолски музичар зајебавајући успут кеву због њеног партијског стажа од 20 година, до пада Ранковића (Мада су њене сумње почеле још од убиства Крцуна, право да ти кажем EDIT: Само да још додам да је кеви шеф на њеном послу у Војној штампарији био онај већ помињани поводом оног писма Титу о масонима генерал Иван Гошњак.)

секретара синдиката графичких радника

Nego, pusti ti visoku politiku, da li ti se deda petljao i u klubu?

niccolo

секретара синдиката графичких радника

Nego, pusti ti visoku politiku, da li ti se deda petljao i u klubu?

Што би рек'о Фукс кратко и јасно:

Filip Mladenović

tyson

Filip Mladenović

Obznana je naziv za dekret kojim je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem decembra 1920. godine zabranila rad Komunističke partije Jugoslavije i prokomunističkih sindikata, te suspendovala mnoga radnička i ustavna prava.

Komunistička partija Jugoslavije je zabranjena nakon što je sa velikim brojem glasova na prvim posleratnim izborima za Ustavotvornu skupštinu juna 1920. postala 3. po snazi stranka sa 58 osvojenih mandata, a na opštinskim izborima pobedila u 59 najvećih gradova novoosnovane države, uključujući Zagreb i Beograd. U prestonici Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. beogradskoj opštini nakon pobede komunista njihovom lideru Filipu Filipoviću nije dozvoljeno da preuzme fotelju gradonačelnika!!!

Posle obznane došao je tzv. Zakon o zaštiti države avgusta 1921. godine, kojim je na totalitaran način zabranjen rad jednoj legalnoj i legitimnoj partiji!
Koliko se daleko otišlo u represiji i masovnom kršenju ljudskih prava govori i sledeći primer: iz državne službe su otpušteni svi činovnici koji bi da vode "propagandu boljševizma", a oduzete su i stipendije za školovanje svim studentima za koje se sumnjalo da su komunisti!

Toliko o demokratiji i pravnoj državi izmedju I i II svetskog rata!

Hajde ako imaš muda objasni isto ovo, od reči do reči, donatorima od čijih para ti se isplaćuju honorari koje stavljaš u džep poslednjih meseci.

Nema nikakvih donatora niti honorara koje stavljam u džep.

Jeste; i računi se plaćaju sami.

Filip Mladenović

Kada monarhističke Vlade donose i primenjuju Obznanu i Zakon o zaštiti države, a sam kralj zavodi diktaturu, to nije komunistički, totalitarni način vladanja. Ma kakvi!

A naše nevinašce Kosta Kumanudi je, pored sedenja u fotelji Ministra finansija, bio leta 1922. godine i par nedelja V.D. Ministra unutrašnjih dela!!!

Што се тиче демократије, плурализма, вишепартијског система, све што смо постигли по тим питањима, постигли смо у том периоду наводне "мохархистичке тираније", крајем 19 века и у првој половини 20 века.Период комунистичке диктатуре је велики корак уназад по питању демократије, плурализма, вишепартијског система, независног судства и поделе власти, у односу на период Краљевине Србије/СХС/Југославије.

У том "монархизму" постојале су и друге политичке странке/покрети а не само владајућа,у скупштини се расправљало о Обзнани по интерпелацијама појединих посланичких група.

У комунистзичком систему није ни постојала опција да постоји нека друга политичка странка/партија сем комунистичке.Не само да је било забрањено да постоје некомунистичке странке, него је морала да постоји само једна комунистичка партија.Било је покушаја да се оснује алтернативна КПЈ али су они прогањани и хапшени.

Filip Filipović je na prvim izborima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1920. godine izabran na komunističkoj listi za gradonačelnika Beograda. Uprkos pobedi na izborima, Filipu Filipoviću nije dozvoljeno da stupi na dužnost gradonačelnika Beograda. Policija je već 27. avgusta 1920. rasturila novoizabranu gradsku upravu na čelu sa Filipom Filipovićem. Kako se to dogodilo opisao je jedan od učesnika toga događaja, Vladimir Mirić:

"Dotadašnji vršilac dužnosti predsjednika opštine, Danilo Zivaljević, pozvao nas je da, 26. avgusta, u osam časova, dođemo kako bismo službeno izvršili primopredaju. Kada smo sutradan počeli pojedinačno da dolazimo u Opštinu, primetili smo da je policija zaposela prostorije Opštine, da nikome ne dozvoljava da priđe, osim nama koji smo imali legitimaciju opštinske uprave. Tako sam i ja propušten da uđem u zgradu. Tamo sam naišao na upravnika grada Beograda Manojla Lazarevića. Unutra je već bio i novoizabrani predsednik Filip Filipović i potpredsednik Mika Todorović. Todorović je tada upitao, pokazujući na Lazarevića: Filipe, ko je ovaj gospodin što sedi na predsedničkoj stolici; beogradski birači nisu njega izabrali za predsednika? Zašto ti ne zauzmeš predsedničko mesto? Živko Jovanović je tada počeo da pominje neke zakonske paragrafe i da dokazuje Manojlu Lazareviću kako je to kršenje zakona. Na to mu je Lazarević kratko odgovorio: ’Ja sam ovđe samo izvršni organ kome je naređeno da ovako postupi. Vi potpišite rešenje i žalite se. Rok na žalbu je8 dana! U kancelarijama Opštine nije bilo ni jednog službenika; njihova mesta bili su zauzeli toga dana policajci. Upravnik grada saopštio nam je da samo kolektivno, svi odjednom, možemo ići, dok nam pojedinačni izlazak nisu dopuštali; telefone nam takođe nisu dali na upotrebu. [...] Posle dužeg savetovanja složili smo se da bi svaki naš fizički otpor unutra bio besmislica. Razlog za naše suspendovanje bio je tobože u tome što nismo položili zakonsku zakletvu, što je drug Pavle Pavlović prilikom polaganja zakletve dao izjavu: da nas verska zakletva neće vezivati i prinuđivati na dobar rad, već Obaveza koju smo dali našim biračima.“

Policija je već 27. avgusta 1920. rasturila novoizabranu gradsku upravu na čelu sa Filipom Filipovićem.

jel' to ovaj isti?

23. septembra Tito policijskim organima NKVD daje pismenu izjavu naslovljenu "Moj odnos sa osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji naše partije". U njoj se izjašnjava povodom partijskih drugova, od kojih su sedmorica već bili "raskrinkani" i streljani u Moskvi... Tito se uglavnom negativno izjašjava o sledećim streljanim drugovima: .. Milan Gorkić, Filip Filipović...

Filip Filipović ... jugoslovenski političar komunističke orijentacije, jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i njen prvi sekretar. Do 1937. godine živeo je u Moskvi. Februara 1938. godine je uhapšen, a aprila iste godine osuđen i pogubljen, za vreme "Staljinovih čistki“.

posle ne valja kralj.

Ma Broz je kriv za sve!
I za to što se kralj Aleksandar Karadjordjević ponašao kao tipična komunjara, od Solunskog procesa 1917. godine do 1929. godine: Šestojanuarska diktatura je višegodišnji period diktature u Kraljevini Jugoslaviji, koji je započeo 6. 1. 1929. godine, kada je kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove, uveo cenzuru, proglasio ideologiju „integralnog jugoslavenstva“ i državi promenio ime u Kraljevina Jugoslavija.

Jedini otpor diktaturi pružila je Komunistička partija Jugoslavije, pozvavši narod na oružani otpor, koji je policija krvavo ugušila!

Filip Mladenović
I za to što se kralj Aleksandar Karadjordjević ponašao kao tipična komunjara

To Fićo!
evo ti nešto sa lica mesta. Da je kralj bio veća 'komunjara' nego Tito

Živojin Pavlović...
Kada smo prinuđeni da konstatujemo da komunisti imaju mnogo više prava u jednoj „truloj“ buržoaskoj demokratiji nego komunisti u „sovjetskoj demokratiji“, koja ih uništava na desetine hiljada, onda zbilja ima nešto trulo u tom režimu...

Živojin Žika Pavlović je bio istaknuti jugoslovenski komunista ...Bio je član CK KPJ i blizak saradnik Generalnog sekretara KPJ Milana Gorkića

Pavlovića su tokom Užičke republike u jesen 1941. godine uhvatili, zatočili i najtežim mukama mučili partizani. Njegovo hvatanje i potonju likvidaciju je organizovao Slobodan Penezić Krcun.

23. septembra Tito policijskim organima NKVD daje pismenu izjavu naslovljenu "Moj odnos sa osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji naše partije". U njoj se izjašnjava povodom partijskih drugova, od kojih su sedmorica već bili "raskrinkani" i streljani u Moskvi... Tito se uglavnom negativno izjašjava o sledećim streljanim drugovima: .. Milan Gorkić, Filip Filipović...

Filip Filipović ... jugoslovenski političar komunističke orijentacije, jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i njen prvi sekretar. Do 1937. godine živeo je u Moskvi. Februara 1938. godine je uhapšen, a aprila iste godine osuđen i pogubljen, za vreme "Staljinovih čistki“.

Да би на чело Партије дошао (Т)КО?

Имаш право да три пута погађаш, Филипе?

Постоји и помоћ при одговору: Онај што признаје само суд своје партије.

Дакле, Фићо?

Само пожури, време истиче...

кada je kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove, uveo cenzuru, proglasio ideologiju „integralnog jugoslavenstva“ i državi promenio ime u Kraljevina Jugoslavija.

Што је исто урадио и Тито, само није држави дао име Краљевина Југославија.

И није се прогласио за цара. А могао је...

Само џабе све то, Фићо.

Нити је краљу ослањање на монархију и војску нити је Титу ослањање на партију и војску помогло да та држава Југославија опстане.

А то је, чини ми се, суштина читаве приче.

Кад не иде, не иде... Све друго је само силовање.

Србије.







EDIT: Фићуленце!

А (т)ко је то овог човека потказао Гестапоу јуна 1941, па га они стрељали ту, испред Градске скупштине Београда, у оном парку кроз који ми данас пролазимо?

И зашто га је потказао Гестапоу?










Да није Недић, мајку му колаборационистичку?

А (т)ко је то овог човека потказао Гестапоу јуна 1941, па га они стрељали ту, испред Градске скупштине Београда, у оном парку кроз који ми данас пролазимо?

E, je l' gleda neko Senke nad Balkanom?

Ovaj Mustafa Golubić je tamo najbolji frajer (iz moje strejt perspektive).

Koincidencija? Ne bih rekao.

E, je l' gleda neko Senke nad Balkanom?

Ovaj Mustafa Golubović je tamo najbolji frajer (iz moje strejt perspektive).

Koincidencija? Ne bih rekao.

Primetio ja

Bjelogrlić je izgleda opsednut njime.
I u Montevideu mu je našao mesto, i isto, motor, opak frajr i ta slika o njemu.

E, je l' gleda neko Senke nad Balkanom?

uopšte nije loša. čak za naše uslove odlična.

Ovaj Mustafa Golubović je tamo najbolji frajer (iz moje strejt perspektive).

ma i original je bio faca. Negde sam naleteo na podatak da je (na tajnom zadatku) držao obućarsku radnju i pravio odlične moderne cipele za to vreme.

uopšte nije loša. čak za naše uslove odlična.

Malo previše krvi za moj ukus.

Malo previše krvi za moj ukus.

A previše seksa za moj.

Kuda ide ovaj svet...

uopšte nije loša. čak za naše uslove odlična.

Dobra je serija.

Bjelogrlić je izgleda opsednut njime.
I u Montevideu mu je našao mesto, i isto, motor, opak frajr i ta slika o njemu.

Glumca ili Mustafu?
Gledao sam Montevideo ali se ne sećam njega, od "istorijskih" likova sećam se Pašićevog sina koji je prikazan kao dripac.

uopšte nije loša. čak za naše uslove odlična.

Kažu oni koji gledaju Peaky Blinders da je Bjela masovno krao odande, milje, fazon muzike (koja se meni u serijji sviđa), kadrove, sve. Meni ne smeta pošto nisam gledao Peaky Blinders.

Inače sam pogodio ko je Kaluđer još pre nego što su dali prvi hint.

Glumca ili Mustafu?

Mustafu.
Ono, Milutinac (Viktor Savić), komunista, nešto dogovara oko utakmice, i u nekom trenutku se pojavljuje tip na motoru, opasnog izgleda (ne mogu sad da se setim imena glumca pa da me ubiješ) potseća ga na obećanje dato "organizaciji" ovome se noge odsecaju.
Epizodica, ali baš zbog Mustafe mi ostala u sećanju.

Inače sam pogodio ko je Kaluđer još pre nego što su dali prvi hint.

Klinac ubicu i Kaluđera.

(mada malo 'skremblujemo' kanal kad krenu 'eksplicitne' scene)

Ono, Milutinac (Viktor Savić), komunista, nešto dogovara oko utakmice, i u nekom trenutku se pojavljuje tip na motoru, opasnog izgleda (ne mogu sad da se setim imena glumca

Nema ga na imdb u full cast sekciji, a ima i "Pijani navijac"...

Ovde ga igra neki Goran Bogdan izbosne, nikad čuo mada mi deluje blago poznato. Bila bi fora da ga je igrao u oba filma.

Ех, да је Швабо још овде, не бисте ви овако кокодакали на мом блогу... Тја.

Pusti bre Brajoviću narod da se zabavlja i veseli, nemoj biti cork-sniffing snob. (Ovaj izraz sam skoro naučio, samo vežbam da ga ne zaboravim).

Klinac ubicu i Kaluđera.

Zar za ubicu još uvek nije 100% sigurno da je baš onaj koga su za to trenutno optužili.

(mada malo 'skremblujemo' kanal kad krenu 'eksplicitne' scene)

To, to, skremblujte, sva sreća pa nema full pristup Internetu gde neće naći ni sliku ženskog članka na nozi, a kamoli nešto gore.

Bila bi fora da ga je igrao u oba filma.

Nije jbg, sad sam proverio

Igor Đorđević ga igra.

Zar za ubicu još uvek nije 100% sigurno da je baš onaj koga su za to trenutno optužili.

Malcu bio sumnjiv sa potezanjem noža kod uništenja njegovih slika. 'previše očigledno' kaže

To, to, skremblujte, sva sreća pa nema full pristup Internetu gde neće naći ni sliku ženskog članka na nozi, a kamoli nešto gore.

malo truba da gledamo porodično.
A za ostalo? druga godina. već počeo da izlazi sa devojkom u grad.

maksa83

E, je l' gleda neko Senke nad Balkanom?

Na HBO ide serija "Vavilon Berlin." U seriji je glavni lik inspektor Rat koji je izašao iz Velikog rata sa posttraumatskim stresom (drhtavica, stalno pije lekove da je spreči), koji krije od pretpostavljenih, u vezi je sa ženom svog brata nestalim u prethodnom ratu, koju krije od svih. Fabula se vrti oko zlata Romanovih koje je skriveno u jednom vagonu tajno pristiglom u Berlin. Berlin je pun izbeglica iz Rusije (aristokratija, umetnici...) koji se zbog tog zlata sukobljavaju međusobno i sa tajnim agentima ambasade SSSR. Tu su naravno i prostitutke, noćni klubovi sa raspusnim životom bogatih, droga etc. Sve se to dešava 1929.g, politička situacija je složena, tajne službe rade, policija korumpirana...

Sličnost sa serijijom "Senke nad Balkanom" primećuje se već na prvi pogled, a da li je slučajna, to ne znam.

Igor Djordjevic ga igra.

A pa bolji je frajer ovaj Senke nad Balkanom Mustafa nego taj iz Montevidea.

Inače, originalni Mustafa najviše liči na negativca iz Shootera (flokiii):

Sličnost sa serijijom "Senke nad Balkanom" primećuje seveć na prvi pogled, a da li je slučajna, to ne znam.

Dakle Bjela ukr'o SVE.

Ovde ga igra neki Goran Bogdan izbosne, nikad čuo mada mi deluje blago poznato. Bila bi fora da ga je igrao u oba filma.

Hrvatski glumac danas. Igrao u jedinoj dobroj seriji snimljenoj kod nas u poslednjih bezbroj godina, Vere i zavere, po romanu Aleksandra Tišme.




pa vi gledajte bjelu i dalje

pa vi gledajte bjelu i dalje

Ja hoću, meni ono ok. Nije stelarno, ail je sirovo i zanimljivo, pogotovo za domaću produkciju,a i muzika mi se sviđa.

BebaOdLonchara

Hrvatski glumac danas. Igrao u jedinoj dobroj seriji snimljenoj kod nas u poslednjih bezbroj godina, Vere i zavere, po romanu Aleksandra Tišme.

Vrlo uspješan i u SAD.

maksa83

Malo previše krvi za moj ukus.

A previše seksa za moj.

Kuda ide ovaj svet...

Krv, seks, droga... Samo fali rokenrol!

Ako smem da primetim , dotični gospodin ima program bolji od mnogih nakon 2000-te.

Ili bar, ne mnogo gori.

U svakom slučaju da je sada kandidat, namučio bi aktuelne političare.

Krv, seks, droga... Samo fali rokenrol!

E, ali uopšte ne fali. inspektor Bjela hoda kroz blatnjavu Jatagan Malu, a u pozadini twangy teksas-misisipi gitara... Ne zajebavam se.

maksa83

Krv, seks, droga... Samo fali rokenrol!

E, ali uopšte ne fali. inspektor Bjela hoda kroz blatnjavu Jatagan Malu, a u pozadini twangy teksas-misisipi gitara... Ne zajebavam se.

To mi je promaklo. Onda ima sve elemente dobre serije.
A Mustafa? Velika enigma!

Inače, originalni Mustafa najviše liči na negativca iz Shootera (flokiii):

Pogrešnu seriju gledaš. Jeste (kao ☻) negativac, ali Varga iz Farga ;>
(čak je i kravata ista ☻)

maksa83

Ех, да је Швабо још овде, не бисте ви овако кокодакали на мом блогу... Тја.

Pusti bre Brajoviću narod da se zabavlja i veseli, nemoj biti cork-sniffing snob. (Ovaj izraz sam skoro naučio, samo vežbam da ga ne zaboravim).

Kakvo zabavljanje, ja propištah od jada i čemera.
Čoveče, pa ovde se ne zna da li se više plače za Filipom Filipovićem, Gorkićem ili našim Mustafom Golubićem sivim tićem?!
Jesu komunisti al dobri ljudi, da ih čestiti srpski domaćin na ranu privije isto ko našeg Leku.
I zajedničke su im dve divne osobine koje ih čine prihvatljivim: em su mrtvi što je najbolje, em im je Tito radio o glavi.
Dobro, malo je kum kod onog Mustafe zajebao sa imenom, al valjda je bio pijan a otac Mustafin nije hteo kuma da sekira i da menja ime, pa će i njemu dobri blogeri tradicionalisti da oproste-

Овде се представља да су комунисти победили на изборима 1920 године и да им је "монархистички" систем "украо" победу и спречио их да преузму власт.То не одговара историјским чињеницама.

На изборима 1920 године комунисти нису победили, већ су били четврта странка по броју гласова(12.4%), а трећа је била Хрватска сељачка странка, али су комунисти добили више мандата због изборног система.
Успех на једним изборима ништа не значи, јер се у парламентарним демократијама избори одржавају периодично а не само једном у 20 година.Уосталом, на тим фамозним изборима 1920 године, који су једини важни криптокомунистима, 87.6 % бирача није гласало за КПЈ-већина од 7/8 бирача није подржала комунисте.

У Краљевини СХС/Југославији је до 1941 године одржано 7 парламентарних избора-1920,1923,1925, 1931, 1935 и 1938 године, а после забране КПЈ, комунисти су своју странку преименовали у Независну радничку партију Југославије, која је после Обзнане учествовала на изборима и никада више није остварила неки значајнији успех.

Комунисти 1920 године нису били исто што и КПЈ 40-тих година.На пример,1920 године један од истакнутих чланова КПЈ и секретар те партије је био Живко Топаловић, и његове присталице су биле чланови КПЈ.Таква КПЈ из 1920 године је била конгломерат комуниста, социјалиста, социјалдемократа и то је имало утицаја на изборни резултат.
Из КПЈ се 1921 године издвојила Топаловићева Социјалистичка парттија,а остатак КПЈ су потресале фракционашке борбе све до 1937 године.

Брозова КПЈ из 30-тих и 40-тих година је једно екстремистичко крило КПЈ из 1920 године.

На изборима 1920 године комунисти нису победили, већ су били четврта странка по броју гласова(12.4%), а трећа је била Хрватска сељачка странка, али су комунисти добили више мандата због изборног система.
Успех на једним изборима ништа не значи, јер се у парламентарним демократијама избори одржавају периодично а не само једном у 20 година.Уосталом, на тим фамозним изборима 1920 године, који су једини важни криптокомунистима, 87.6 % бирача није гласало за КПЈ-већина од 7/8 бирача није подржала комунисте.

Izborni sistem koji im je dodelio broj poslaničkih mesta nisu ni smislili ni doneli komunisti. A njihov rezultat treba posmatrati i kao reakciju ocenu rezultata tadašnje vlasti od strane naroda kako narodni poštovaoci to inače vole da čine. Dakle, možda komunisti nisu bili zlato ali se po tim rezultatima vidi kakva im je bila konkurencija.
A što se potonjih izbora i rezultata tiče prilično je neozbiljno tumačiti ih u situaciji otvorene i prikrivene diktature i stalni pritisak što tajne što normalne policije. Imali su kadrovi ozne na čemu da se školuju.

freehand

Izborni sistem koji im je dodelio broj poslaničkih mesta nisu ni smislili ni doneli komunisti. A njihov rezultat treba posmatrati i kao reakciju ocenu rezultata tadašnje vlasti od strane naroda kako narodni poštovaoci to inače vole da čine. Dakle, možda komunisti nisu bili zlato ali se po tim rezultatima vidi kakva im je bila konkurencija.
A što se potonjih izbora i rezultata tiče prilično je neozbiljno tumačiti ih u situaciji otvorene i prikrivene diktature i stalni pritisak što tajne što normalne policije. Imali su kadrovi ozne na čemu da se školuju.

Изборни "успех" од 12.4% не значи никакву "народну пресуду" тадашњем режиму.То једноставно није изборни резултат којим нека партија може да се дичи.

Изборни "успех" од 12.4% не значи никакву "народну пресуду" тадашњем режиму.То једноставно није изборни резултат којим нека партија може да се дичи.

Ne znam gde si našao reč "presuda" u mom komentaru. Tamo se pominje "ocena". A kakav je rezultat za jednu novoosnovanu strankuu tom momentu - eto poverovaću ti na reč da nije nikakav. Šta god da i danas pročitam u bilo kojoj parlamentarnoj demokratiji o dvocifrenom procentu na izborima za stranku koja postoji manje od godinu dana a na koji vlast reaguje histerično.

maksa83

E, ali uopšte ne fali. inspektor Bjela hoda kroz blatnjavu Jatagan Malu, a u pozadini twangy teksas-misisipi gitara... Ne zajebavam se.

Tačno zamišljam. Pa i to je neki pomak od Šotre i Vokija Kostića. Valjda. Konačno.

milanb

freehand

Izborni sistem koji im je dodelio broj poslaničkih mesta nisu ni smislili ni doneli komunisti. A njihov rezultat treba posmatrati i kao reakciju ocenu rezultata tadašnje vlasti od strane naroda kako narodni poštovaoci to inače vole da čine. Dakle, možda komunisti nisu bili zlato ali se po tim rezultatima vidi kakva im je bila konkurencija.
A što se potonjih izbora i rezultata tiče prilično je neozbiljno tumačiti ih u situaciji otvorene i prikrivene diktature i stalni pritisak što tajne što normalne policije. Imali su kadrovi ozne na čemu da se školuju.

Изборни "успех" од 12.4% не значи никакву "народну пресуду" тадашњем режиму.То једноставно није изборни резултат којим нека партија може да се дичи.

Da su te 1920. komunistički gradonačelnici preuzeli regularno dobijenu vlast na opštinskim izborima u Zagrebu, Beogradu i još 57 većih gradova Kraljevine SHS, da je u parlamentu 58 komunističkih poslanika moglo da ostvari regularno osvojene mandate, verovatno bi već na sledećim izborima ostvarili još bolji rezultat.

Medjutim, monarhisti su se PRVI setili potonjih komunističkih metoda, i uz pomoć vojske i policije, dakle oružja i gole sile, poništili izbornu volju gradjanstva Kraljevine SHS.

Dokle i zašto se zatvaraju oči pred ovim notornim istinama!?

freehand

Ne znam gde si našao reč "presuda" u mom komentaru. Tamo se pominje "ocena". A kakav je rezultat za jednu novoosnovanu strankuu tom momentu - eto poverovaću ti na reč da nije nikakav. Šta god da i danas pročitam u bilo kojoj parlamentarnoj demokratiji o dvocifrenom procentu na izborima za stranku koja postoji manje od godinu dana a na koji vlast reaguje histerično.

У сваком случају резултат од 12.4% просто није на нивоу "изборних успеха" КПЈ/СКЈ у периоду од 1945-1990 године од 99,8%-99,9%.

Filip Mladenović

...
Medjutim, monarhisti su se PRVI setili potonjih komunističkih metoda, i uz pomoć vojske i policije, dakle oružja i gole sile, poništili izbornu volju gradjanstva Kraljevine SHS.
...

Dokle i zašto se zatvaraju oči pred ovim notornim istinama!?

Тзв."монархисти" се нису први пут сетили комунистичких метода, нити је у Краљевини СХС/Југославији примењивано било шта што је имало везе са комунистичком репресијом.

Реакција државе на појаву једне субверзивне и антидемократске политичке организације као што је комунистичка партија је била више него одмерена, може се рећи и непримерено блага.Та репресија је била потпуно оправдана.

ПОстоји велика историјска одговорност власти Краљевине СХС/Југославије што се није оштрије обрачунала са комунистичком субверзијом.

Tačno! Ali su zato Nikola Pašić i njegov sin Rade Pašić simboli demokratičnosti, pravne države i ekonomskog prosperiteta:

Čim je Srbija iz seljačkih opanaka zakoračila u takozvanu kapitalističku „prvobitnu akumulaciju kapitala“, rodila se i korupcija putem liferacija za vojsku, preduzimačkih poslova za državu, koncesija, zakupa, provizija, dnevnica, priznavanja fiktivnih ratnih odšteta… Milioneri su nicali kao pečurke, u skladu sa tadašnjom narodnom poslovicom: KAD UMUKNU TOPOVI, NASTUPAJU LOPOVI".

Čuveni srpski političar Nikola Pašić Baja u politiku je ušao kao puki siromah, a onda je cela njegova imovina 1921.godine procenjena na oko 30 miliona dinara,što je bila sedmina ukupnog budžeta Kraljevine Srbije pre njenog ulaska u rat 1914.godine. A inače, niko i nikada neće saznati koliko je zaradio i raskalašno trošio i potrošio Pašićev sin Radomir Rade Pašić. Bez njega nije mogla da prođe ni jedna korupcionaška afera. Sin Rade je govorio da ne može da živi bez 500 hiljada dinara mesečno, a to je bilo vreme kada je plata sudije iznosila oko 1.500 dinara.

Radomir Rade Pašić rođen je 1892.godine kao prvi sin Nikole Pašića. Škola mu nikako nije išla od ruke i izbacivan je iz gotovo svih beogradskih škola. Ali, stari Baja je nekako izdejstvovao da se privatna Zdelarova gimnazija prizna za javnu školu, pa je u toj školi i sin Rade nekako stekao matursko svedočanstvo. Sa tim svedočanstvom Rade odlazi na studije u Pariz.

U Parizu je država Srbija nadoknađivala njegove kafanske račune i polomljeni inventar u lumperajkama, a draguljari grada svetlosti su zadovoljno trljali ruke kada je u njihove radnje „princ“ iz siromašne Srbije dovodio svoje ljubavnice da ih daruje najskupljim nakitom. Tamo je kod jednog juvelira uzeo dragulj vredan 350.000 franaka, dao adresu srpskog poslanstva u francuskoj prestonici i položio kaparu od 30.000 franaka. Dragulj je prodao i potrošio sav novac, a dug nije vratio. Pošto je neko vreme proveo u pritvoru, pušten je na intervenciju srpskog poslanstva, kojem je na čelu tada bio Milenko Vesnić. Vesnić je kasnije pričao da je navodno rekao Nikoli Pašiću da bi on, kao otac, trebalo da nadomesti sinovljev dug, budući da je Poslanstvo već dosta puta i samo to činilo. Stariji Pašić se nije obazirao na ove prekore, već je naredio da se trošak stavi na račun dispozicionog fonda.

Sledila je velika afera poznata pod nazivom „Omnium Serbe“. Radetov „poslovni ortak“ Francuz Markiz de Milo ponudio je u ime francuskog konzorcijuma izgradnju Fabrike oružja za Kraljevinu SHS. I naravno, njegov zastupnik u ovom poslu bio je Radomir Pašić, a uz gotovo neverovatne uslove. Srbija bi besplatno trebala da ustupi zemljište i izgradi prugu do fabrike, omogući iskorišćavanje sirovina, oslobodi konzorcijum carine , garantuje monopol u snabdevanju vojske i verovali ili ne – unapred plati prvu porudžbinu u visini petogodišnje proizvodnje fabrike , uz zelenaške kamate i provizije… „Aranžman“ je procureo u javnost, ali je čitavih godinu dana bilo pokušaja da se on ipak progura, sve dok čitava priča nije zaustavljena na intervenciju Nikole Pačića.. U međuvremenu se saznalo da je Srbija odbila ponudu da dobije jednu fabriku oružja na ime ratnih reparacija, kako bi otvorila prostor za fabriku koju je nudio „tatin sin“.

Ali, ako projekat „Omnium Serbe“ nije stigao da se unovči, sledi nova afera pod imenom „Adamstal“. Kraljevina SHS je naime veliki broj svojih vozova remontovala u Amstdalu u Čehoslovačkoj. Zbog slovense solidarnosti Česi su bili spremni da sačekaju sa naplatom, ali su rate sve više kasnile. Direktor fabrike je došao u Beograd gde mu je lično sugerisano da „podmaže“ Rada Pašića i njegove saradnike kao posrednike u poslu. Kada je to učinio uplate rata su postale redovnije, ali je dug zbog posla ugovorenog u češkim krunama, čiji je kurs u međuvremenu upetorostručen, na ime kamata već bio skočio sa 3 na 150 miliona dinara!

Ovaj skandal se ipak nije mogao „pokriti“ pa je u Skupštini izabran Anketni odbor za ispitivanje ove i još nekih afera. Naročitu buku je dizao radikal Dragiša Stojadinović koji je decenijama proganjao i raskrinkavao Pašićevog sina. Otac je na sve moguće načine branio sina Radomira, a ostalo je zabeleženo da je oko jedne afere oko 160 vagona šećera čak rekao: „Dete, pa voli slatko“!
Anketni odbor je doneo zaključak da nisu krivi Rade i njegova bratija,već „državna administracija koja nije sprečila korupciju“!

Oko 70 godina kasnije Slobodan Milošević, na pitanje kako se njegov sin Marko obogatio, odgovorio je slično kao Nikola Pašić za svog "slatkog" Radomira: "Nosio je gajbice!"

milanb

Filip Mladenović

...
Medjutim, monarhisti su se PRVI setili potonjih komunističkih metoda, i uz pomoć vojske i policije, dakle oružja i gole sile, poništili izbornu volju gradjanstva Kraljevine SHS.
...

Dokle i zašto se zatvaraju oči pred ovim notornim istinama!?

Тзв."монархисти" се нису први пут сетили комунистичких метода, нити је у Краљевини СХС/Југославији примењивано било шта што је имало везе са комунистичком репресијом.

Реакција државе на појаву једне субверзивне и антидемократске политичке организације као што је комунистичка партија је била више него одмерена, може се рећи и непримерено блага.Та репресија је била потпуно оправдана.

ПОстоји велика историјска одговорност власти Краљевине СХС/Југославије што се није оштрије обрачунала са комунистичком субверзијом.

Ta organizacija je regularno učestvovala na prvim posleratnim parlamentarnim i opštinskim izborima održanim 1920. godine i osvojila većinu u 59 većih gradova Kraljevine SHS i 58 mandata u parlamentu!

Dakle, tadašnji monarhistički režim je u skladu sa načelima pravne države, parlamentarizma i demokratskih principa trebalo da ispoštuje volju biračkog tela Kraljevine SHS.

Umesto toga, monarhisti su se 25 godina pre komunista dosetili komunističkih metoda, tj. oružja i gole sile i sprečili da se ispoštuje izborna volja tadašnjih birača širom Kraljevine SHS.

Eto ko je prvi počeo, tj. ko je prvi primenio komunističke metode u obračunu sa opozicijom!

Filip Mladenović

Tačno! Ali su zato Nikola Pašić i njegov sin Rade Pašić simboli demokratičnosti, pravne države i ekonomskog prosperiteta:

Čim je Srbija iz seljačkih opanaka zakoračila u takozvanu kapitalističku „prvobitnu akumulaciju kapitala“, rodila se i korupcija putem liferacija za vojsku, preduzimačkih poslova za državu, koncesija, zakupa, provizija, dnevnica, priznavanja fiktivnih ratnih odšteta… Milioneri su nicali kao pečurke, u skladu sa tadašnjom narodnom poslovicom: KAD UMUKNU TOPOVI, NASTUPAJU LOPOVI".

Čuveni srpski političar Nikola Pašić Baja u politiku je ušao kao puki siromah, a onda je cela njegova imovina 1921.godine procenjena na oko 30 miliona dinara,što je bila sedmina ukupnog budžeta Kraljevine Srbije pre njenog ulaska u rat 1914.godine. A inače, niko i nikada neće saznati koliko je zaradio i raskalašno trošio i potrošio Pašićev sin Radomir Rade Pašić. Bez njega nije mogla da prođe ni jedna korupcionaška afera. Sin Rade je govorio da ne može da živi bez 500 hiljada dinara mesečno, a to je bilo vreme kada je plata sudije iznosila oko 1.500 dinara.

Radomir Rade Pašić rođen je 1892.godine kao prvi sin Nikole Pašića. Škola mu nikako nije išla od ruke i izbacivan je iz gotovo svih beogradskih škola. Ali, stari Baja je nekako izdejstvovao da se privatna Zdelarova gimnazija prizna za javnu školu, pa je u toj školi i sin Rade nekako stekao matursko svedočanstvo. Sa tim svedočanstvom Rade odlazi na studije u Pariz.

U Parizu je država Srbija nadoknađivala njegove kafanske račune i polomljeni inventar u lumperajkama, a draguljari grada svetlosti su zadovoljno trljali ruke kada je u njihove radnje „princ“ iz siromašne Srbije dovodio svoje ljubavnice da ih daruje najskupljim nakitom. Tamo je kod jednog juvelira uzeo dragulj vredan 350.000 franaka, dao adresu srpskog poslanstva u francuskoj prestonici i položio kaparu od 30.000 franaka. Dragulj je prodao i potrošio sav novac, a dug nije vratio. Pošto je neko vreme proveo u pritvoru, pušten je na intervenciju srpskog poslanstva, kojem je na čelu tada bio Milenko Vesnić. Vesnić je kasnije pričao da je navodno rekao Nikoli Pašiću da bi on, kao otac, trebalo da nadomesti sinovljev dug, budući da je Poslanstvo već dosta puta i samo to činilo. Stariji Pašić se nije obazirao na ove prekore, već je naredio da se trošak stavi na račun dispozicionog fonda.

Sledila je velika afera poznata pod nazivom „Omnium Serbe“. Radetov „poslovni ortak“ Francuz Markiz de Milo ponudio je u ime francuskog konzorcijuma izgradnju Fabrike oružja za Kraljevinu SHS. I naravno, njegov zastupnik u ovom poslu bio je Radomir Pašić, a uz gotovo neverovatne uslove. Srbija bi besplatno trebala da ustupi zemljište i izgradi prugu do fabrike, omogući iskorišćavanje sirovina, oslobodi konzorcijum carine , garantuje monopol u snabdevanju vojske i verovali ili ne – unapred plati prvu porudžbinu u visini petogodišnje proizvodnje fabrike , uz zelenaške kamate i provizije… „Aranžman“ je procureo u javnost, ali je čitavih godinu dana bilo pokušaja da se on ipak progura, sve dok čitava priča nije zaustavljena na intervenciju Nikole Pačića.. U međuvremenu se saznalo da je Srbija odbila ponudu da dobije jednu fabriku oružja na ime ratnih reparacija, kako bi otvorila prostor za fabriku koju je nudio „tatin sin“.

Ali, ako projekat „Omnium Serbe“ nije stigao da se unovči, sledi nova afera pod imenom „Adamstal“. Kraljevina SHS je naime veliki broj svojih vozova remontovala u Amstdalu u Čehoslovačkoj. Zbog slovense solidarnosti Česi su bili spremni da sačekaju sa naplatom, ali su rate sve više kasnile. Direktor fabrike je došao u Beograd gde mu je lično sugerisano da „podmaže“ Rada Pašića i njegove saradnike kao posrednike u poslu. Kada je to učinio uplate rata su postale redovnije, ali je dug zbog posla ugovorenog u češkim krunama, čiji je kurs u međuvremenu upetorostručen, na ime kamata već bio skočio sa 3 na 150 miliona dinara!

Ovaj skandal se ipak nije mogao „pokriti“ pa je u Skupštini izabran Anketni odbor za ispitivanje ove i još nekih afera. Naročitu buku je dizao radikal Dragiša Stojadinović koji je decenijama proganjao i raskrinkavao Pašićevog sina. Otac je na sve moguće načine branio sina Radomira, a ostalo je zabeleženo da je oko jedne afere oko 160 vagona šećera čak rekao: „Dete, pa voli slatko“!
Anketni odbor je doneo zaključak da nisu krivi Rade i njegova bratija,već „državna administracija koja nije sprečila korupciju“!

Oko 70 godina kasnije Slobodan Milošević, na pitanje kako se njegov sin Marko obogatio, odgovorio je slično kao Nikola Pašić za svog "slatkog" Radomira: "Nosio je gajbice!"

Постоји битна разлика између корупције у владајућим структурама, и система који је физички елиминисао политичке противнике, вршио масовна погубљења без икаквог суђења, отварао конц-логоре за политичке противнике, увео култ личности итд.

Једноставно, то су неупоредиве ствари, Пашићи су нешто украли, а комунистичка братија побила толико људи.

Filip Mladenović

Ta organizacija je regularno učestvovala na prvim posleratnim parlamentarnim i opštinskim izborima održanim 1920. godine i osvojila većinu u 59 većih gradova Kra
Umesto toga, monarhisti su se 25 godina pre komunista dosetili komunističkih metoda, tj. oružja i gole sile i sprečili da se ispoštuje izborna volja tadašnjih birača širom Kraljevine SHS.

Eto ko je prvi počeo, tj. ko je prvi primenio komunističke metode u obračunu sa opozicijom!

Комунистички методи су први пут примењени у Русији 1917 године, а не у Краљевини СХС 1921 године.Комунисти у тадашњој Краљевини СХС су приступили Трећој интернационали(Коминтерни) и тако постали секција међународног комунистичког покрета са седиштем у Москви.Они су тако престали да буду посебна партија већ су постали страна агентура.
Зато су забрањени, а не због неког страха владајућих структура од неког изборног "успеха" комуниста 1920 године, који постоји само у фантазијама љубитеља Брозових злочина.

Комунисти никада нису уживали неку нарочиту подршку у народу, никада на вишестраначким изборима нису освојили већину.Једноставно 12 % је далеко од неке опште подршке народа, и то је било само на једним изборима.


Није реч о једној од грађанских политичких странака из времена Краљевине Србије/СХС/Југославије , које су освајале/губиле већину , улазиле/излазиле из владе, биле у опозицији, освајале 5, 10 или 20 % на изборима итд.

Реч је о партији која нас је јахала пола века, која је прожимала цело друштво својим структурама, која је овде наметала своју идеологију као једину истину.За такве радње комунисти нису имали никада легитимитет и већинску подршку народа/бирача.

Нека огромна репресија према комунистима у предратној Југославији је обичан мит.Наводно је убијено 400 комуниста за 20-так година(од тога већина у међусобним фракционашким обрачунима), а 600 комуниста је убијено у Стаљиновим чисткама.Комунисти су за неколико месеци убијали по 400 људи у једном срезу, после тзв "ослобођења".

Зато су власти Краљевине СХС/Југославије морале да буду много оштрије према комунистима, тај немар и преблаг однос према комунистима је неодговорност према овом народу.

Никада није била забрањена цела КПЈ већ само њено екстремистичко крило, које ће после московских чистки прерасти у стаљинистичку Брозову КПЈ 1937 године.Део комуниста на челу са секретаром КПЈ Живком Топаловићем(други секретар је био Филип Филиповић) је основао Социјалистичку партију Југославије и наставио легалан политички рад и учествовао на изборима и добијао посланике.

Остатак комуниста је преименовао своју партију у Независну радничку партију и учествовао на изборима 1923 године и освојио 1% гласова.

Јасно је да су комунисти у предратној Југославији уживали много више политичке слободе, него некомунистички покрети/странке/организације у комунистичкој Југославији.

Pusti bre Brajoviću narod da se zabavlja i veseli, nemoj biti cork-sniffing snob. (Ovaj izraz sam skoro naučio, samo vežbam da ga ne zaboravim).

Da su te 1920. komunistički gradonačelnici preuzeli regularno dobijenu vlast na opštinskim izborima u Zagrebu, Beogradu i još 57 većih gradova Kraljevine SHS, da je u parlamentu 58 komunističkih poslanika moglo da ostvari regularno osvojene mandate, verovatno bi već na sledećim izborima ostvarili još bolji rezultat.

Brale, ponovio je ovo sto puta. Kakav pacijent!

Tačno zamišljam. Pa i to je neki pomak od Šotre i Vokija Kostića. Valjda. Konačno.

Ima svašta, to tako twangy reverbovane gitare, pa blaaagi remiksi čarlstona a la Gramophonedzie (započeto u Montevideu sa onim "Sa-mo ma-lo, ma-lo bi' te ta-koo" ). Meni skroz ok.

Edit: Imam osećaj da neko iz Gramophonedzia ima veze sa muzikom iz serije i Montevidea, ali me mrzi da kopam imena i upoređujem.

ту сам бре максо, штасдереш ноћом касно, хоћеш бре децу да ми пробудиш...

овај вавилон берлин је кренуо пре месец дана да се емитује, тако да је прилично немогуће да је бјелогрлић носио воду током њиховог снимања и крао фазоне... можда је читао књиге по којима је вавилон берлин снимљен...

сенке су сасвим ок серија, и музика ми је исто супер, то онај словенац мањифико радио, ако се не варам...

а голубић у серији има супер чизме са српом и чекићем... сад кад хипстерица провали, па крену чизме са нагриженом јабуком за две хиљаде ојра...

blogovatelj

verovatno bi već na sledećim izborima ostvarili još bolji rezultat.

Brale, ponovio je ovo sto puta.

Jeste. I treba. Svi bi danas imali krovove da su njima omogućeni bolji rezultati u kraljevini.
Tito Filipu postavio krov još pedeset treće i do juče trajao. Sad ga oduv'o vetar i niko neće Filipu da postavi nov krov. Dušmani jedni bezdušni.

Eh da ga požive bog još jedno sto godina danas bi bila ostvarena parola 'jedan čovek, jedan krov'

Filip ko pokvarena ploca, a vi zaludni mu nesto objasnjavate.
A sto se komunjara tice, valjda je lekcija naucena, sledeci put kad izmile ...

а голубић у серији има супер чизме са српом и чекићем... сад кад хипстерица провали, па крену чизме са нагриженом јабуком за две хиљаде ојра...

Ne bih ja potcenjivao nagriženu jabuku, jer da to ne valja ne bi Volođin gubernator Severne Amerike slao sa toga svoje legendarne tvitove.

bene_geserit

Filip ko pokvarena ploca, a vi zaludni mu nesto objasnjavate.
A sto se komunjara tice, valjda je lekcija naucena, sledeci put kad izmile ...

Da nije to zato što Filip sve vreme govori o činjenicama a hor o Filipu?

Filip sve vreme govori o činjenicama

Studenti su tokom demonstracija 1968. istakli plakate: „Dole crvena buržoazija“, „Dole kneževi socijalizma“, „Lopovi sa crvenim knjižicama!“, „Feudalci u dedinjskim vilama i mercedesima!“, „Mi smo sinovi radnog naroda“, „Dosta je korupcije“, „Protiv sve većeg bogaćenja pojedinaca na račun radničke klase – protiv akcionarskog socijalizma – protiv nezaposlenosti koja tera naše radnike u kapitalističke zemlje na rad“, „Svima jednake uslove za školovanje“

maksa83

а голубић у серији има супер чизме са српом и чекићем... сад кад хипстерица провали, па крену чизме са нагриженом јабуком за две хиљаде ојра...

Ne bih ja potcenjivao nagriženu jabuku, jer da to ne valja ne bi Volođin gubernator Severne Amerike slao sa toga svoje legendarne tvitove.

само луд би потцењивао јабуку, технички су то супер производи, а такав маркетинг какав они имају је тек мастерпис...

а волођа не типка сам, газда само усмено изда наредбе, нижи рангови куцкају :)

јуче видех вест, драмосер александар је на "ти" са јенсом, чак је од њега тражио да довуче још више војске за окупацију сопствене земље

е стварно тај путин не уме губернаторе никако да изабере, све кретен до кретена... трамп, вучић

milanb

Filip Mladenović

Ta organizacija je regularno učestvovala na prvim posleratnim parlamentarnim i opštinskim izborima održanim 1920. godine i osvojila većinu u 59 većih gradova Kra
Umesto toga, monarhisti su se 25 godina pre komunista dosetili komunističkih metoda, tj. oružja i gole sile i sprečili da se ispoštuje izborna volja tadašnjih birača širom Kraljevine SHS.

Eto ko je prvi počeo, tj. ko je prvi primenio komunističke metode u obračunu sa opozicijom!

Комунистички методи су први пут примењени у Русији 1917 године, а не у Краљевини СХС 1921 године.Комунисти у тадашњој Краљевини СХС су приступили Трећој интернационали(Коминтерни) и тако постали секција међународног комунистичког покрета са седиштем у Москви.Они су тако престали да буду посебна партија већ су постали страна агентура.
Зато су забрањени, а не због неког страха владајућих структура од неког изборног "успеха" комуниста 1920 године, који постоји само у фантазијама љубитеља Брозових злочина.

Комунисти никада нису уживали неку нарочиту подршку у народу, никада на вишестраначким изборима нису освојили већину.Једноставно 12 % је далеко од неке опште подршке народа, и то је било само на једним изборима.


Није реч о једној од грађанских политичких странака из времена Краљевине Србије/СХС/Југославије , које су освајале/губиле већину , улазиле/излазиле из владе, биле у опозицији, освајале 5, 10 или 20 % на изборима итд.

Реч је о партији која нас је јахала пола века, која је прожимала цело друштво својим структурама, која је овде наметала своју идеологију као једину истину.За такве радње комунисти нису имали никада легитимитет и већинску подршку народа/бирача.

Нека огромна репресија према комунистима у предратној Југославији је обичан мит.Наводно је убијено 400 комуниста за 20-так година(од тога већина у међусобним фракционашким обрачунима), а 600 комуниста је убијено у Стаљиновим чисткама.Комунисти су за неколико месеци убијали по 400 људи у једном срезу, после тзв "ослобођења".

Зато су власти Краљевине СХС/Југославије морале да буду много оштрије према комунистима, тај немар и преблаг однос према комунистима је неодговорност према овом народу.

Никада није била забрањена цела КПЈ већ само њено екстремистичко крило, које ће после московских чистки прерасти у стаљинистичку Брозову КПЈ 1937 године.Део комуниста на челу са секретаром КПЈ Живком Топаловићем(други секретар је био Филип Филиповић) је основао Социјалистичку партију Југославије и наставио легалан политички рад и учествовао на изборима и добијао посланике.

Остатак комуниста је преименовао своју партију у Независну радничку партију и учествовао на изборима 1923 године и освојио 1% гласова.

Јасно је да су комунисти у предратној Југославији уживали много више политичке слободе, него некомунистички покрети/странке/организације у комунистичкој Југославији.

Ako je tako kako ste napisali u svom komentaru, zašto monarhisti nisu sprečili komuniste da uopšte učestvuju na prvim posleratnim parlamentarnim i opštinskim izborima te 1920 godine!?

Nešto tu logički, a ni činjenično ne štima, zar ne!?

Dakle, prošle su sve regularne procedure uoči pomenutih izbora 1920, i prijavljivanje stranaka i njihovih kandidata, i izborna kampanja širom Kraljevine SHS, i izlazak birača na glasanje, i prebrojavanje glasova i zvaničan Izveštaj izborne komisije.

I šta onda!? Monarhisti se tek tada setili, kada su uvideli koliko su na zakonit i demokratski način komunisti osvojili glasova, da PRVI primene komunističke metode, 25 godina pre pojave Broza i njegove diktature, Dakle, gola sila, oružje, vojska i policija!

Nadam se da ćemo se barem saglasiti da je zavodjenje Šestojanuarske diktature kada je kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove, uveo cenzuru... KLASIČAN, tj. TIPIČAN komunjarski potez, i to 16 godina pre Broza!!!

Ili ćete i za tu diktaturu imati neko razumevanje i objašnjenje!?

maksa83

Koincidencija? Ne bih rekao.

hoochie coochie man

Bjelogrlić je izgleda opsednut njime.

Мислим да то није у питању Бјела толико колико писци сценарија и за Монтевидео и за Сенке који користе опробани рецепт Добрице Ћосића и историјским личностима дају улогу у фикцији.

У Монтевидеу се, рецимо, појављује Црњански. Једино што поуздано знамо јесте да Црњански заиста и јесте играо својевремено фудбал (мислим у Панчеву, док је био у професор тамошње гимназије) и да јесте волео фудбал.

А сад... Да ли је долазио на утакмице репрезентације Југославије 1930? Мож' да бидне, не мора да значи...

Али је рецепт за читаност/гледаност очигледно успешан. Да се мало заголица машта гледаоца/читаоца.

Иначе, рекоше ми да је један од сарадника на сценарију за Сенке над Балканом и Дејан Стојиљковић. Онај из Ниш. П-70. (ЛИНК)

Константиново раскршће, Дуге ноћи и црне заставе, Знамење анђела (Каинов ожиљак нисам још прочитао )


И ту се може видети исти тај рецепт.

Рецимо, у Дуге ноћи и црне заставе Кнез Лазар три године пре Косовске битке шаље три своја "специјалца", Косанчић Ивана, Топлицу Милана и Милоша Обилића на "турску територију" да му из Прилепа Марка Краљевића, турског вазала, донесу реликвију за коју се мисли да је од великог и судбоносног значаја за предстојеће догађаје.

Па убркљаш мало фантастике (виле, вампири итд.) и ето ти заголицавања маште читалаца.

Па тако и за Сенке над Балканом.

И, можда сте приметили, серија има понешто од стрипске форме (извините, ово је мој израз, не знам за бољи).

То и није чудно јер се Стојиљковић бавио много и стрипом. И писање му је такво.

У форми стрипа. То јест, сценарија за стрипове. На појединим местима у његовим романима баш се такав утисак стиче.

freehand

bene_geserit

Filip ko pokvarena ploca, a vi zaludni mu nesto objasnjavate.
A sto se komunjara tice, valjda je lekcija naucena, sledeci put kad izmile ...

Da nije to zato što Filip sve vreme govori o činjenicama a hor o Filipu?

Ironija sudbine: upravo je usmeravanje pažnje na autora, a ne na iznete činjenice tipičan komunjarski metod!

Predrag Brajovic

Комунисти никада нису уживали неку нарочиту подршку у народу, никада на вишестраначким изборима нису освојили већину.

Често наводим ово: мој отац, који је био првоборац, високи партизански официр, неко време у Титовој пратњи и командант постојеће артиљерије, који је у октобру 1944. скинуо своје политичке чинове и задржао само војни -- ушао је у Београд заједно са Русима. Претходно, по Србији, како ми је причао, нигде није био дочекан као ослободилац, осим у Јабланици и Топлици, у том крају, где је, верујем, тада било црногорског живља.

"Svi politički pokušaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktivnom pravcu i odvoji od komunista propali su i moraju biti odbačeni... U ovoj zemlji narod ne poznaje autoritete. Stare političare i političke stranke, sem jedne beznačajne šake ljudi, niko ne priznaje... Svaki predlog koji dolazi odozgo unapred se odbija. Nikome ništa ne veruje narod. Za komunističkim banditima ide kao slep... Činjenica je da se politički sredstvima ne može stati na put sadašnjem razvoju stvari."

Iz Izveštaja komandi u Berlinu Upravnog komandanta Beograda Haralda Turnera, kraj 1941. godine.

Filip Mladenović

Ako je tako kako ste napisali u svom komentaru, zašto monarhisti nisu sprečili komuniste da uopšte učestvuju na prvim posleratnim parlamentarnim i opštinskim izborima te 1920 godine!?

Nešto tu logički, a ni činjenično ne štima, zar ne!?

Dakle, prošle su sve regularne procedure uoči pomenutih izbora 1920, i prijavljivanje stranaka i njihovih kandidata, i izborna kampanja širom Kraljevine SHS, i izlazak birača na glasanje, i prebrojavanje glasova i zvaničan Izveštaj izborne komisije.

I šta onda!? Monarhisti se tek tada setili, kada su uvideli koliko su na zakonit i demokratski način komunisti osvojili glasova, da PRVI primene komunističke metode, 25 godina pre pojave Broza i njegove diktature, Dakle, gola sila, oružje, vojska i policija!

Агенције за сондирање јавног мњења зезнуле ствар?

Можда се није очекивао такав резултат на изборима?

Можда није краљ имао пре избора зелено светло Француза и Енглеза?

Па тек накнадно добио подршку за забрану једне терористичке организације која у свом оснивачком принципу има рушење те државе у којој је он краљ?

У тренуцима док Зелени кадар вршља по земљи и власт се труди да уопште и успостави власт на целој територији.

Nadam se da ćemo se barem saglasiti da je zavodjenje Šestojanuarske diktature kada je kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove, uveo cenzuru... KLASIČAN, tj. TIPIČAN komunjarski potez, i to 16 godina pre Broza!!!

Ili ćete i za tu diktaturu imati neko razumevanje i objašnjenje!?

После убиства Радића у Скупштини?

Па да сам био на краљевом месту, не да бих распустио Скупштину и урадио све то остало, него бих пострељао та говна пре него што они мене убију у Марсељу 1934.

Уосталом, тако је и Тито радио поучен краљевим искуствима.

Па смо добили Голи оток.

Да поновим питање, Фићо, из претходног коментара.

Шта би ти урадио да си био на краљевом месту те 1920. и 1929?

Допустио распад државе као што је то урађено 1991?

Predrag Brajovic

Црњански заиста и јесте играо својевремено фудбал (мислим у Панчеву, док је био у професор тамошње гимназије) и да јесте волео фудбал.

Ако се добро сећам, и на Ријеци.

Иначе, писци сценарија су професионални писци, Владимир Кецмановић и Стојиљковић. То уме да да леп резултат. (Кустурици се тачно види да је сам почео да пише сценарија за своје филмове.)

К'о са Сидраном ономад...