Društvo| Gost autor| Lingvistika| Mediji| Politika

Politička korektnost i ućutkivanje

tasadebeli RSS / 05.11.2017. u 15:16

Шта је то уопште „политичка коректност"'? Пре свега у језику, комуникацији? Какав је то конструкт? На каквим темељима је заснован? Да ли је то само идеолошки конструкт или је ипак достигнуће цивилизацијског развоја које је последица суштински измењених друштвених односа? Колико је политичка коректност уопште потребна демократском друштву? Слобода говора (проистекла из слободе мишљења) - то да. Али докле та слобода говора треба да иде? Где јој треба поставити границе? И да ли јој треба поставити границе?

И ако и поставимо те границе, није ли само питање тренутка када ће те границе бити злоупотребљаване за интересе уских кругова људи у чијим рукама је политичка, војна, економска и свака друга моћ?

Није ли политичка коректност у говору (из мисли насталом) само реинкарнација онога што смо у једнопартијском једноумном систему у којем смо живели деценијама (и у којем је „плурализам интереса" ступио на сцену само пар година пре увођења вишепартијског система) називали морално-политичка подобност?

Главни окидач за читаву ову серију питања била је једна реченица коју је наш блогодругар Милан Новковић написао у једном свом коментару на неком од претходних постова на овом нашем Блогу Б92:

„Ради се о мрачној злоупотреби политичке коректности."


Тако да је за овај мој дактилографски напор главни „кривац" поред ауторке књиге одакле је преузет одломак са истим насловом као што га има и овај пост и Милан којем се захваљујем на томе.

 

 fa9d4cdc4b173c3a70ea63b5b5ad5b5d.md.jpg

 

 

„Политичка коректност и ућуткивање

Посебан вид суптилног надзора друштвене комуникације представља савремени идеолошки конструкт „политичке коректности" који, парадоксално, у име демократије налаже стандардизоване комуникативне кодове и „политички безбедне" дискурсе. Концепт „политичке коректности" представља релативно нови и софистицирани идеолошки конструкт утемељен на стратегијама „тихе дресуре", који у духу Платонове Државе обавезује не само на препоручене кодове већ и на начине њихове контролисане интерпретације. Дресура/обликовање мишљења путем препоруке и обавезе/налога „политичке коректности", који се одвијају уз помоћ медија, и система gate keepinga, механизми који су препознатљиви и у феномену спирале тишине, уместо да једнообразно и масовно потчињавају све што имају под собом, они раздвајају, анализирају, разликују. Ова пракса суштински не чини ништа друго, сем што, како би то рекао М. Фуко дресира „покретна, збркана, некорисна мноштва тела и снага претварајући их у скуп појединачних елемената: малих одвојених ћелија, независних организама, развојних низова и ентитета, комбинаторних сегмената. Дисциплина „фабрикује" јединке; она је специфична техника одређеног начина владања којем су јединке уједно и циљеви и средства."

Политичка коректност не само што представља вид идеолошке индоктринације и тиме модел „превентивне цензуре", већ је истовремено и вид готово невидљивог „ућуткивања" неистомишљеника. Као и код Платона, прање мозгова, које данас спроводи глобални политички поредак преко медија, требало би да „обезбеди непроблематичну, бесконфликтну, очекивану, контролисану, или у нешто ширем смислу, редундантну комуникацију, у којој би сваки новум по дефиницији био онемогућен, а сваки код унапред детерминисан. Штавише, могло би се рећи да концепт „политичке коректности" у којем је садржан политички пројекат контролисане друштвене комуникације, у основи представља утопију једне бесконфликтне и суштински редундантне комуникације, комуникације без шума и буке.

Стратегије ућуткивања инкорпориране у пројекат „политичке коректности" амалгамирају забрану и допуштење, резултујући са једне стране или ћутањем или, пак, унисоношћу јавне сфере која одзвања од „хорског певања" исте идеолошко-политичке мантре. Ово „комуникацијско удвориштво", као идеална слика лакираног, безопасног а тиме и бескорисног друштвеног општења заправо представља савремени и што је још занимљивије опште прихваћени вид стратегија ућуткивања. Отуда би се могло рећи да се посебан вид цензорске праксе у пољу друштвене комуникације појављује управо у форми политичке коректности.

Термин политичка коректност (често се користи скраћеница PC) у најопштијем смислу представља језичке и комуникативне праксе које су усмерене ка избегавању повређивања или вређања „непривилегованих" појединаца или група. Фраза Политичка коректност добила је посебно место у оквиру дебате која је отворена поводом А. Блумове књиге The Closing of the American Mind (1987) која из конзервативистичке перспективе критикује модерну културу либерализма. Теоретичари левице су сматрали да су заправо конзервативци и десничари лансирали термин како би скренули пажњу јавности са суштинских питања дискриминације, што је био део ширег „културног рата" против либерализма. Тако на пример Х. Кол излаже тезу према којој су заправо неоконзервативци који су промовисали термин PC, у ствари бивши комунисти који су настојали да покажу да су „егалитаријанске демократске идеје заправо ауторитарне, ортодоксне и под утицајем комунизма када се супротстављају праву људи да буду расисти, сексисти и хомофобични." Током деведесетих, конзервативци и десничари су користили термин „политичка коректност" у пежоративном смислу, тврдећи да је он моћно оружје у борби против неистомишљеника.

У сваком случају, употреба термина политичке коректности довела је до отворене поделе на Нас и Њих, Пријатеље и Непријатеље, на обема странама политичког спектра. Ангажовани у политичким борбама, медији су олако прихватили термин у намери да избегну појављивање предрасуда. Међутим, резултат је био не само обесмишљавање језика, већ и нова форма дискриминације оних којје серија „еуфемизама" требало симболички да заштити. У својој студији Lingua Tertii Imperii: Notizbuch eines Philologen (1947) В. Кламперер је показао шта својеврсни „семантички лифтинг" који је нацистичка пропаганда користила, може да учини за пропагацију једне идеологије. Он је показао да је у највећем броју случајева нацистички језик задржавао старе термине додајући им нова значења. Тако је настала серија еуфемизама који су истовремено и скривали и откривали право значење акција које су нацисти спроводили. Термин „евакуација" је значио депортацију, „покупити" је означавао хапшење, „концерт камп" је био еуфемизам за концлогоре, „криза" за пораз, „специјални третман" за убиство, а „интензивирано испитивање" за тортуру.

У орвелијанском духу, нацистички језик је подразумевао и неколико неологизама попут „аријанизација", „нордизација", „дејудаизација", „подљудски" итд. Главна стратегија употребе и креирања вештачког језика нацизма сводила се управо на употребу „недоличних речи" које су истовремено и описивале и порицале злочиначку праксу која им је била у основи. Тако се језик појавио истовремено и као оружје насиља (геноцида у овом случају) али истовремено и као његова жртва.

Проблем инструментализације језика, његовог прочишћавања и саображавања одређеном идеолошком коду може бити анализиран и с обзиром на питање о учинцима сваког „семантицида" који настоји да у потпуности деконцептуализује језик, што се у извесном смислу може препознати и у стратегијама пурификације садржаним у концепту „политичке коректности". Тако се и Г. Аниџар пита „може ли се тај покушај упоредити са покушајем да се успостави некаква неухватљива и коначно психотична 'чистоћа' језика. Занимљиво је да је по мишљењу критичара 'дресирања говора' као чворне тачке политичке коректности, LTI и даље део нашег савременог вокабулара, када у настојању да језик очисти од 'непријатних двосмислености' заправо утире пут много драматичнијем и погубнијем демократском близанцу тоталитаристичког 'новоговора' ."

Треба свакако рећи да се пре свега у Америци, као одговор левице, појављује термин „конзервативна коректност", којом се упућује на својеврсни „десничарски" комуникативни код којим се свако прекорачење, као и оспоравање права на ставове који су супротни идеологији либерализма, дискредитује као директни напад на категорију слободе изражавања. Неке десничарске групе сматрају да је политичка коректност која је изникла на основама „франкфуртске школе" заједно са концептом мултикултурализма, у основи стратегија подривања традиционалних, а пре свега хришћанских западних вредности.

Проблем са политичком коректношћу је пре свега у томе што прихваћен као универзална мантра либерализма, на исти начин као и конзервативистичак опција, интерпретира свако одступање од доктрине као врсту субверзије. Као нова идеолошка раван, политичка коректност се појављује у форми орвеловске „полиције мисли" налажући избор - или ћутање или озлоглашеност - на тај начин показујући да је језик истовремено и инструмент и извор моћи.

Политичка коректност је такође била често мета сатиричних интерпретација, према којима је „огрешење" о поменуте стандарде добијало гротескне форме. Тако на пример, из обзира према „Афро-Американцима", појам „црне" кафе је избачен из употребе, као што је и свакодневни језик губио на спонтаности увођењем стриктних родних и класних дистинкција. Са друге стране, извесно је да је примена стандарда политичке коректности, упркос позивању на традицију либерализма, отворила широки простор за увођење „index verborum prohibitorum", односно, да је представљала модерну стратегију табуизације одређених речи и израза. У том смислу би се могло рећи да се вокабулар политичке коректности појављује као нови језик „секуларне религије". Наиме, „давање попуста" Другима, општи „налог толеранције" и својеврсне стратегије „организоване друштвене љубави" у извесном смислу упућујуна заповест „воли своје непријатеље". Проблем је, међутим, у томе што се не може неко натерати да воли свог непријатеља „путем закона, будући да је закон - као институција присиле - и сам направљен од 'непријатељства'од којег је сам рационални поредак зависан.

 

 

b93894bf7107e3c60b2a6f133f771975--random-facts-fun-facts.jpg 

 

Управо у погледу феномена друштвене и културне стандардизације општења, могу се посматрати различите културне и епохалне промене које су се одигравале у сфери језика. Тако је у доба секуларизације, богохуљење и псовање Бога престало да изазива саблазан, на исти начин на који је данас отворени дискурс секса и сексуалних пракси престао да буде табу тема. Уместо тога, политичка коректност, ослањајући се на категорију политике идентитета жестоко осуђује „осуђивање" одређених пракси, најављујући нетолеранцију према непријатељима толеранције, односно према онима који користе дискриминаторни језик на темељу полних, расних, етничких, сексуалних или физичких разлика.

Изостављање или забрана употребе одређених термина настоји да отклони њихове пежоративне конотације, да подигне свест грађана о дискриминацији и ућуткивању одређених друштвених група. Упркос томе, извесно је да стратегија политичке коректности нуди својеврсну варијанту „новоговора" која претпоставља озбиљно кажњавање (ућуткивање или озлоглашавање) оних који јој се опиру или је на било који начин субвертирају. Ово је занимљиво стога што бранећи позиције либерализма концепт политичке коректности заправо објављује институционализацију цензуре, опозивајући на тај начин темељно право на слободу избора и на слободу говора.

Ипак, главни конзервативистички приговор стандардизацији говора у оквиру политичке коректности односи се на тезу да она, иако високо вреднујући разлике, а будући оријентисана на заштиту мањинских права (избора и преференција), заправо на један необичан начин интерпретира категорију егалитаризма, опозивајући разлике и тиме драматично рушећи постојећи вредносни систем. Такође, свако опонирање, свака критичка примедба, резултује оптужбама за предрасудно мишљење, које је унапред осуђено као контра-друштвено (контра новом систему вредности).

Општа критика упућена концепту политичке коректности односи се на чињеницу да без обзира који термин одређена „идентитетска група" изабрала за себе, нова имена постепено стичу исте омаловажавајуће конотације као и стари називи. На тај начин, политичка коректност суштински не доприноси смањењу дискриминације, већ је само премешта у другу симболичку и језичку раван."

 

 

Knjiga-o-cutanju-67014.jpg 

 


Читав текст (осим увода и овога овде у закључку) је одломак под истим поднасловом као и овај пост из књиге Зорице Томић „Књига о ћутању" (Чигоја штампа, Београд, 2016, стране 181-188)

(Нисам хтео овај пост да оптерећујем навођењем литературе која је дата у фуснотама у књизи. Ако ме не буде мрзело, искуцкаћу и литературу у неком од коментара.)

Овај ЛП Атомског склоништа појавио се пре скоро четири деценије, 1980. године, баш у тренутку када је на глобалну сцену громогласно ступило једно ново доба које по неким историјским уџбеницима већ називају доба тачеризма-реганизма, а ја му продужавам тај назив и додајем још доба бушизма-клинтонизма-блеризма-опет бушизма-обамизма-и ево сада трампизма.

 

 

 

 

 



Komentari (408)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski nsarski 23:14 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Ne zna, ono je jedina majka koju je ikad poznavala.


hoochie coochie man hoochie coochie man 23:23 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Ne zna, ono je jedina majka koju je ikad poznavala.

Ne zna da je ta žena nije rodila?

ne može da zove nekog mama zato što će zbog toga neki tamo negde hučikuči da misli da to nije normalno?


Aman Makso, ko kome brani da i oca zove mama ako mu se tako sviđa?
Ili se stvrno ne razuemmo ili nema volje da se razuemo, ja samo kažem da izraz majka treba da znači to što znači i što je uvek značilo, da tu reč ne treba relativizovati, pa kad negde pročitam da je neko nekome majka da nemam dilemu šta se htelo reći.
Ne znam kako bi to pokvarilo odnose tvoje drugarice i njene "majke"

A i te priče, tvoja i Zilina, sve je to u redu, ali nisu one te koje definišu stvari.
Uporedo sa njima postoje i one o osobama koje su srećno odrasle u usvojiteljskim ili hraniteljskim porodicama, nekad i ne znajući ko su im roditelji, pa su ipak u jednom momentu krenuli u potragu za tim ljudima.
Tako da sigurno ne stoji ono Zilino
svi drugi su u celoj priči nevažni.

Izgleda da su ipak važni.

Zašto? Opet - ako ih obe doživljava kao majke,

Zato što je majka ne ona žena koju obožava, nego ona koja ju je rodila, kakva god da je.
Ona čije gene nosi i koje će ona preneti svom potomstvu.
Biologija čista, i neporeciva.
maksa83 maksa83 23:31 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Ne zna da je ta žena nije rodila?

Ne, apsolutno je svesna da to nije njena biološka majka, ali je zove tako zato što je za sve njene potrebe ona celog njenog svesnog života bila njena majka.

A i te priče, tvoja i Zilina, sve je to u redu, ali nisu one te koje definišu stvari.

Ali jesu. Tu se ne razumemo.

ili hraniteljskim porodicama, nekad i ne znajući ko su im roditelji, pa su ipak u jednom momentu krenuli u potragu za tim ljudima.

Zato što je majka ne ona žena koju obožava, nego ona koja ju je rodila, kakva god da je.
Ona čije gene nosi i koje će ona preneti svom potomstvu.
Biologija čista, i neporeciva.

O, što imam drugu priču za tebe.

Znam jednog momka (zapravo je već čovek) isto ga zovu Maksa, a koji je odrastao ovde u sirotištu. Kad je postao tinejdžer 2x je bežao iz sirotišta kod biološke majke u Nemačku (ono, švercovao se i krio po vozovima bez pasoša, k'o na filmu). Ova ga je oba puta vratila. Kad je sa 18 godina izbačen iz sirotišta (tako to funkcioniše, samo ti kažu - ćao, snađi se) a pošto je bistar i snalažljiv tip napravi biznis sa onim plastičnim (sad zaboravih ime, poznata firma) kantama i kontejnerima za koješta, i opari se čovek, pogotovo za one uslove veselih devedesetih. I kad je za to saznala njegova biološka majka odjednom ga se setila. Naravno da tad nije hteo da čuje za nju.

Toliko o biologiji.
freehand freehand 23:36 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Toliko o biologiji.

To je više o ekologiji, koliko ja to razumem.
hoochie coochie man hoochie coochie man 23:40 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Toliko o biologiji.


Nije to priča o biologiji, to je priča o ljudskim karakterima.
Ta nesavesna, loša, odvratna žena je i pored svega majka tom momku.
Termin majka ne označava karakter, on označava srodstvo, bilošku vezu.
Makar je do sad, do vremena političke korektnosti, to značilo, sad, vidim, da to više ne važi, pa se pitam što su se navrzli da obesmisle baš tu reč.

Ali jesu. Tu se ne razumemo.

Ako oni definišu stvari, šta čemo sa onim primerima koji pokazuju da je ljudima važno ko im je prava majka, i pored toga što ih je ona ostavila na krparici npr, a drugi ljudi su im pružili pažnju, udobnost, sigurnost...
Što takvi primeri ne bi bili oni koji determinišu, nego baš ti koje ti i Zili navodite?
zilikaka zilikaka 23:52 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Zato što je majka ne ona žena koju obožava, nego ona koja ju je rodila, kakva god da je.
Ona čije gene nosi i koje će ona preneti svom potomstvu.
Biologija čista, i neporeciva.

Moj Huči, sad zadireš u neodbranjivo.
Dovoljno smo matori da znamo da svega ima pod kapom nebeskom.
Nekad je to svega bilo rezervisano za muškarce al napretkom nauke nema mnogo razlike. Dakle, od kad je čovečanstva biološki otac je mogao biti pod sumnjom.
Ono, znaš DNK (Da Nije Komšijino).

Šta su u toj tvojoj postavci ljudi koji pomoću doniranog genetskog materijala začnu dete?
I šta je onaj koji je donirao/la?

To je bre mislim i zakonski već rešeno.

I dalje, kojim pravom iko sme da se meša u odnose unutar porodice, i da ukida nekom mogućnost da i naknadno stekne roditelje koje doživljava kao jedine? Imaš odavno instituciju usvojenja gde su odnosi roditelj-dete u potpunisti izjednačeni kao u biološkoj porodici.
I isto to, kad neko jeste roditelj, što podrazumeva mnogo više od genetskog materijala, kojim pravom mu se to sme uskratiti i u nazivu?
Misliš da je za celu stvar presudno čije gene dete nosi?
Nije bre to osemenjavanje stoke pa da nekom treba evidencija da bi poboljšao mlečnost.

maksa83 maksa83 23:54 09.11.2017

Re: Тишина тамо!

Ako oni definišu stvari, šta čemo sa onim primerima koji pokazuju da je ljudima važno ko im je prava majka, i pored toga što ih je ona ostavila na krparici npr, a drugi ljudi su im pružili pažnju, udobnost, sigurnost...
Što takvi primeri ne bi bili oni koji determinišu, nego baš ti koje ti i Zili navodite?

Obe te "strane" su zapravo moja strana - ti ljudi definišu tu stvar kako je osećaju. Neko ima potrebu da nađe svoju biološku majku zato što je to za njega majka a ono nije, nekome je majka to što mu je ... ceo život bila majka.

Zašto TI moraš da kažeš da je jedan od njih u pravu a drugi nije?
zilikaka zilikaka 00:02 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Zašto TI moraš da kažeš da je jedan od njih u pravu a drugi nije?

Upravo.
Moja priča ima i nastavak.
Dete je još maloletno ali ima potrebu i želi i da uzme prezime hraniteljske porodice.
I to će se uraditi čim bude punoletan, usvojiće ga jer štono reče Maksa država do 18 godina brine a posle na ulicu.
Sad je to komplikovano jer o svemu odlučuje Centar za socijalni rada.
Znači, usvojenjem će dete iz moje priče steći pravo da mu to postanu zvanični roditelji.
I, zašto bi to ikome smetalo?
tasadebeli tasadebeli 00:04 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

nsarski

Pa, dobro, majkumu, to ide još od Biblije i Solomonove Pesme nad pesmama.

Tradicija, brattte, viševekovna.



Па јес, и то што кажеш. Занемарио сам тај детаљ.

Малопре ми моја жена каже да су у Ирану и петнаестогодишњаци добили право гласа на изборима.

Хтедох да је питам да ли то у Ирану важи и за жене, али ја немам право гласа ни у сопственој кући (а камоли у сопственој држави), па сам ћутао и гледао фудбал.

Знаш ли ти нешто више о томе?

Петнаест година... То је ипак револуционарно, зар не?

Само... У ком правцу?
maksa83 maksa83 00:11 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

I, zašto bi to ikome smetalo?

Mislm, stvarno, zašto? Zarad nečijeg (a koga se to zapravo uopšte ne dotiče) duševnog mira on mora da zove tu ženu - pomajka? Pomama? A njega poočime, potata? (Potejtou!)

Znam više priča o sirotištima i deci odande nego što želim, i reći ću samo - malo je plemenitijih stvari koje čovek može da uradi od usvajanja deteta.
tasadebeli tasadebeli 00:15 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

hoochie coochie man

Ne zna da je ta žena nije rodila?



maksa83

Ne, apsolutno je svesna



Ал' сте га, бре, закукуљили и замумуљили!

На крају ћу ја, читајући ову вашу расправу о мајкама и очевима, да се питам к'о мој покојни теча (иначе, човек здраве памети до последњег даха, професор БУ) док је пратио оне силне мексичке и шпанске серије:

"Разумем, Сале, у овим серијама кад отац не зна да има дете, па се силно изненади када се то дете, сада двадесетогодишњак, одједном појави код њега као нови лик у серији.

Али никако не разумем како то може да мајка не зна да је својевремено родила дете, па се и она силно изненади када јој се то дете појави на вратима куће сада као одрастао човек.

Како то може?"

То га је силно збуњивало у тим серијама.
zilikaka zilikaka 00:20 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Taso, razvodnjavaš bez osnova.
Upravo je priča o suštini i formi. Ako negde postoji suštinski odnos roditelj-dete, zašto formom to negirati?

P.S. Termin staaratelj je po meni rezervisan za osobe tipa tetka, stric, baba, koji formalno ne mogu postati roditelji ali podižu to dete.
tasadebeli tasadebeli 00:35 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

zilikaka

Dakle, od kad je čovečanstva biološki otac je mogao biti pod sumnjom.



И зато паметни Јевреји лепо рачунају порекло искључиво по мајци, а не по оцу.


Иначе, јесте, ти и Макса сте у праву. У потпуности.

Али је у праву и Хучи у овоме када каже:

"Uporedo sa njima postoje i one" (приче, на њих Хучи мисли) "o osobama koje su srećno odrasle u usvojiteljskim ili hraniteljskim porodicama, nekad i ne znajući ko su im roditelji, pa su ipak u jednom momentu krenuli u potragu za tim ljudima."

И не само хранитељским, него и у усвојитељским породицама. (Законски је то лепо разграничено.)

Имао сам више таквих прича на које Хучи мисли са школском децом и у девет од десет случајева је било тако како Хучи каже.

Чак и када је биолошкој мајци (отац се не зна јер се ради наркоманки и проститутки са Косова) судски забрањен приступ јер јој је дете одузето пошто га је физички злостављала, терала да проси и на крају оставила на улици када је имао само 4 године, па се и не може рећи да се биолошке мајке сећа него више од пар слика у памћењу, то дете жели да је опет види.

(Знам то, сваки дан са њим разговарам, ево, већ трећу годину као његов разредни.)

Чак и онај слепи дечак четрнаестогодишњак о којем сам вам већ причао, којег је мајка зато што се родио слеп оставила као бебу у корпи на прагу туђе куће као у неким филмовима, и којег су други људи прихватили као своје дете а она га ниједном није обишла за тих 14 година, на моју примедбу када сам разговарао са њим да га не разумем зашто хоће, зашто толико жели и толико ми прича о томе да би волео се сретне са својом мајком када га је она оставила, одговорио: "Па да, наставниче, у праву сте. Али она ми је мајка."

И мени преостало само да ћутим.

Очигледно је да у тој "биологији" о којој Хучи говори, постоји нешто, нека тајна веза, која не подлеже ни законима ни рационалним објашњењима...

Ја за то немам назив... Не знам ни како бих га објаснио.

Али нешто ту постоји. У тој вези биолошке мајке (и оца, али у мањој мери) и детета.

Мислим да Хучи о томе прича.
tasadebeli tasadebeli 00:46 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

zilikaka

Taso, razvodnjavaš bez osnova.
Upravo je priča o suštini i formi. Ako negde postoji suštinski odnos roditelj-dete, zašto formom to negirati?



Само сам се нашалио.

Ево, у оном претходном коментару рекох какво је моје искуство са тим што називамо

suštinski odnos roditelj-dete


Пази, Зили, не оно што ја мислим, него оно што сам до сада виђао у тим случајевима. То нешто што не умем ни да му дам име између биолошке мајке и детета.

Кажем још једном, то су само моја искуства са тим клинцима...

А не умем да ти кажем шта мислим о томе јер не знам чак ни да назовем то што сам видео и слушао од тих клинаца.

А закони и прописи (хранитељ, старатељ, усвојитељ) су ту само да олакшају и учине практичним неке ствари кроз које онда та деца морају да прођу (типа, рецимо, наслеђивање имовине када је усвојење у питању јер је усвојено дете третирано у закону исто као и оно биолошко; и ако је тако и треба да буде тако; вероватно би правници знали да наброје још тога што закони и прописи само олакшавају у животу те деце).
zilikaka zilikaka 00:52 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Ne negira niko to o čemu pričaš.
Ljudi imaju potrebu da čuju i šta je deda radio kad je bio mlad, mada je isti možda umro pre njihovog rodjenja, al to je drugi par opanaka.
U celoj priči ostaje siva zona doniranje genetskog materijala.
Tu nema ni mogućnosti da se sazna ko i od koga.
Misliš da to nije prihvatljivo?

Ja lično ne vidim razlog zašto insistirati na bilo čemu.

U pitanju su ljudske duše, pa pustimo da akteri svake priče sebi urede stvar kako žele.
tasadebeli tasadebeli 00:59 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

zilikaka

U pitanju su ljudske duše, pa pustimo da akteri svake priče sebi urede stvar kako žele.





Да, и ја сам за то.
blogovatelj blogovatelj 01:07 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Pa, dobro, majkumu, to ide još od Biblije i Solomonove Pesme nad pesmama. Ne reče li on: a garden enclosed, a fountain sealed za svoju dragu, što će reći da je nevina i da se ne brije...hmmm..."dole".
Tradicija, brattte, viševekovna.


Ima i domaće poezije. Svetska, a naša!

"Oj keceljo visoka planino,
što pod tebe crna gora raste,
a u gori bunar vrele vode,
Na bunaru crvena ćuprija
tu dolazi gologlav delija,
glavom klanja oće da se banja"

Vladimir Vlaja Milić
Narodni stihotvorac iz Glibovca, kod Smederevske Palanke.
zilikaka zilikaka 01:11 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Pade mi na pamet slučaj Esme Redžepove. Ako je meko zaslužio Nobelovu nagradu za mir, onda je to svakako ona.
Othranila je onoliko dece i bila im majka. Neki su to prihvatili kao pravog roditelja, neki verovatno nisu.
Za nas ostale je da se u to ne mešamo.
blogovatelj blogovatelj 01:13 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Малопре ми моја жена каже да су у Ирану и петнаестогодишњаци добили право гласа на изборима.


A petnaestogodišnjakinje?

PS. Pitaj ženu, stvarno me zanima.
maksa83 maksa83 01:19 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

"Oj keceljo visoka planino,
što pod tebe crna gora raste,
a u gori bunar vrele vode,
Na bunaru crvena ćuprija
tu dolazi gologlav delija,
glavom klanja oće da se banja"


Moj u nekoliko navrata pominjani kolega izbosne je u prethodnoj firmi imao običaj da pusti ovo čisto iz fazona:

Transkribovaću početak za one koji nemaju cojones da kliknu:

Igrali se u šumarku ja i mala Mira (2x)
imala je vjevericu a ja zeca fina (2x)

Refren: (2x)
Komšinica Mira zeca uhvatila,
a ja malu vjevericu
iju iju komšinicu

Vjeverica skakutala sa grane na granu (2x)
zavukla se maloj Miri pod kecelju plavu (2x)

opet refren, 2x
Komšinica Mira zeca uhvatila,
a ja malu vjevericu
iju iju komšinicu

Komšinice Miro nismo više djeca (2x)
Daj mi svoju vjevericu ja ću tebi zeca (2x)

(opet refren 2x, da ne ponavljam)

Kad je tako dragi.. <e ovo dalje ne razumem> (isto 2x, oba puta ne razumem)

Dakle nije mi jasno šta se desilo na kraju, računam da je ishod bio povoljan, ali ne znam dok mi se ne rastumači tačan modalitet.

Dodatno, ja sam ovaj spot zumirao jedno 20x da shvatim koje gitare imaju ona dvojica desno (liči na polušuplji ES335 sa trapeznim tejlpisom , a ova druga malo liči na prvi Hendrixov crveni Danelectro), i pokušao sam da čujem šta oni tu tačno sviraju ali nisam uspeo. Eto, pa ako neko zna.

blogovatelj blogovatelj 01:33 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Dodatno, ja sam ovaj spot zumirao jedno 20x da shvatim koje gitare imaju ona dvojica desno, i pokušao sam da čujem šta oni tu tačno sviraju ali nisam uspeo. Eto, pa ako neko zna.


Kakav pank!
Kao student podstanar imao sam gazda Mila saPala. Tad sam prvi put i čuo za Pale, pre ratova, u Antino vreme. Nekada ranije ga je žena ostavila, ali tako što je sačekala da ode kod rodbine na Pale, a ona se u međuvremenu odselila iz gajbe, odnela bukvalno sve, uključujući i prekidače i četku za ribanje klonje.
Vratio se iz posete rodbini, a stan mu je čudno odzvanjao. Kad je hteo da uključi svetlo, napipao je žice koje je ona iskusno izolovala, da ga ne bi odrobijala.
To veče, pred ponoć, morao je da kuca komšijama na vrata i da ih zamoli da mu daju dušek na naduvavanje i ćebe, da prespava u svom stanu.
Imao je kasetu sa zvucima Kalesije, a hit stih mi je ostao u sećanju:

"Pijem pivo i rakiju vruću,
uveo sam telefon u kuću"

A gitare... Pa neke tarabe. Moj ortak je imao gitaru Harmony, original Les Paul Custom, samo ivica malo drugačija. Pravilo se svačega po svetu.
maksa83 maksa83 01:40 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Kad je hteo da uključi svetlo, napipao je žice koje je ona iskusno izolovala, da ga ne bi odrobijala.



. Pravilo se svačega po svetu.

Pravilo se, pravilo se, pa kad su se Japanci sedamdesetih primili na gitare počeli su da prave Fender kopije (Ibanez, Tokai, Greco...) koje su bile bolje i jeftinije od Fendera, i onda je Fender bukvalno morao da ode tamo i pokupuje te proizvođače da ga ne bi potopili. Edit: I naravno onda su došli Kinezi pa se tek sad pravi, postoji cela industrija lažnih Gibsona (zovu ih Chibson) za koje moraš da imaš oštro oko da ih provališ.
tasadebeli tasadebeli 01:43 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

blogovatelj
Малопре ми моја жена каже да су у Ирану и петнаестогодишњаци добили право гласа на изборима.


A petnaestogodišnjakinje?

PS. Pitaj ženu, stvarno me zanima.



Шалио сам се, Блоги, питао сам је ја то одмах јер и мене стварно занима, али није знала да ми одговори јер тамо где је прочитала ту информацију не пише ништа за право гласа за жене у Ирану ни о извору информације.

Ради се о неком уџбенику за учење енглеског језика Pearson Longmana који она користи у својој школи у којем је тај новински чланак на енглеском o изборима у разним земљама само прештампан из неких новина, али није речено одакле је, из којих је то новина.
blogovatelj blogovatelj 03:56 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Edit: I naravno onda su došli Kinezi pa se tek sad pravi, postoji cela industrija lažnih Gibsona (zovu ih Chibson) za koje moraš da imaš oštro oko da ih provališ.


Ja sam video Blekberi lažnjak. sve isto napravljen ko pravi. Spolja nema razlike, samo iznutra.
c_h.arlie c_h.arlie 06:32 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

maksa83
Ne zna da je ta žena nije rodila?

Ne, apsolutno je svesna da to nije njena biološka majka, ali je zove tako zato što je za sve njene potrebe ona celog njenog svesnog života bila njena majka.

A i te priče, tvoja i Zilina, sve je to u redu, ali nisu one te koje definišu stvari.

Ali jesu. Tu se ne razumemo.

ili hraniteljskim porodicama, nekad i ne znajući ko su im roditelji, pa su ipak u jednom momentu krenuli u potragu za tim ljudima.

Zato što je majka ne ona žena koju obožava, nego ona koja ju je rodila, kakva god da je.
Ona čije gene nosi i koje će ona preneti svom potomstvu.
Biologija čista, i neporeciva.

O, što imam drugu priču za tebe.

Znam jednog momka (zapravo je već čovek) isto ga zovu Maksa, a koji je odrastao ovde u sirotištu. Kad je postao tinejdžer 2x je bežao iz sirotišta kod biološke majke u Nemačku (ono, švercovao se i krio po vozovima bez pasoša, k'o na filmu). Ova ga je oba puta vratila. Kad je sa 18 godina izbačen iz sirotišta (tako to funkcioniše, samo ti kažu - ćao, snađi se) a pošto je bistar i snalažljiv tip napravi biznis sa onim plastičnim (sad zaboravih ime, poznata firma) kantama i kontejnerima za koješta, i opari se čovek, pogotovo za one uslove veselih devedesetih. I kad je za to saznala njegova biološka majka odjednom ga se setila. Naravno da tad nije hteo da čuje za nju.

Toliko o biologiji.

Da.
Meni je uvek žao kada sam tokom školovanja svoje dece saznavao da je neko od drugara sa jednim roditeljem - kada takva deca dođu kod nas u kuću, žena i ja se još više trudimo (mada za ženu ne znam da li je i moguće više, pošto se ona prema deci uvek trudi maksimalno moguće).
nsarski nsarski 06:38 10.11.2017

Da se batalimo majki


Ima i drugih politički nekorektnih tema. Na primer, matematika.


Profesorka matematike (Rachelle Gutierrez) na University of Illinois kaže da predavanja matematike perpetuiraju privilegiju belaca. Takođe, smatra ona, society's focus on maths as a key skill can perpetuate discrimination against minorities.

Pa dalje: Gutierrez claims that the importance of math skills in the real world also places what she calls an “unearned privilege” for those who are good at it. Rochelle Gutierrez argues in a newly published math education book for teachers that they must be aware of the identity politics surrounding the subject of mathematics.

I najzad: She worries that “curricula emphasizing terms like Pythagorean theorem and pi perpetuate a perception that mathematics was largely developed by Greeks and other Europeans.”

Znači, sve je jasno. Read all about it na ovom linku.
Professor Claims Math, Algebra And Geometry Promote ‘White Privilege’
milisav68 milisav68 07:19 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

tasadebeli
А не умем да ти кажем шта мислим о томе јер не знам чак ни да назовем то што сам видео и слушао од тих клинаца.

Moja lepša i pametnija polovina ima odličnu definiciju za to (kada je njeni roditelji nešto iznerviraju) - muški i ženski rOditelj.
tasadebeli tasadebeli 09:13 10.11.2017

Re: Da se batalimo majki

nsarski

Ima i drugih politički nekorektnih tema. Na primer, matematika.

Profesorka matematike (Rachelle Gutierrez)









tasadebeli tasadebeli 09:13 10.11.2017

Re: Da se batalimo majki

nsarski

Ima i drugih politički nekorektnih tema. Na primer, matematika.

Profesorka matematike (Rachelle Gutierrez)






Шта им је следећи корак?

Да се ово потегне и за језичке вештине када се ради о Језику (са великим Ј као општељудској способности).

Па да онда тако ураде управо оно од чега покушавају да заштите одређене друштвене групе и да почне нека небулозна јавна жвака која ће оживети све оне квазилингвистичке наци и расистичке теорије о аријевским језичким способностима и језичким способностима "нижих" људских врста које су одраз "разлике" и психо/менталним карактеристикама раса и народа?

(Баш због те опасности увек се врло пажљиво приступало Ли Ворфовој теорији о језичкој релативности или Боасовим антрополошким мерењима мозгова белаца и црнаца које су се, на жалост, појавиле баш у време успона нацизма у Европи тридесетих прошлога века, па су се неки од тих наци или расистичких квазилингвиста са обе стране океана позивали на њих.)

А језичке вештине када је у питању Језик (опет наглашавам, са великим Ј као општељудске способности) су универзалне као и "maths as a key skill".

Па зашто, побогу, хиљадама година покушавамо да дођемо до некакве универзалне граматике и установљавамо језичке универзалије за свих 6-7 хиљада језика који се говоре на овој нашој планети и од којих је сваки подједнако вредан у томе без обзира да ли га говори 30 људи или 3 милијарде људи.

Јој, што си ме сад овиме растужио...

И то професоркка са универзитета!

О, господе боже!


Језик као посебна појава (са малим ј) у смислу националних језика или језика посебних култура, као и језик као појединачна појава (говор/писање свакога од нас) је већ нешто друго.

Разлике о којима говори госпођа Гутиерез би ту већ могле да се уоче. То гледам свакога дана на ромској деци у мојој школи којима српски није матерњи језик, па онда имају проблема са учењем и оценама јер не разумеју језик на којем се настава одвија пошто су тај језик почели да уче/усвајају тек са поласком у школу.

Али и то су социолошка и културолошка питања која се могу уочити, проучити и онда установити механизми за превазилажење тога што ми и иначе радимо у нашим школама. (А раде и у другим земљама, знам то, чујем баш од те ромске деце која се врате код нас после покушаја исељавања у Немачку, Шведску, Данску,...)

Али свакако то нису антрополошка питања и разлике до које би нас могла одвести оваква "политичка коректност" госпође Гутиерез које би онда неки нови наци расистички научници користили да потврде своја "научна" истраживања.

Никако нису антрополошке разлике! Никако!

Па зато, побогу, какве везе онда имају математичке структуре и правила и њихово усвајање са социолошким, културним, економским и политичким окружењем?

Јбт!!!

Шарски, ово је стварно пример апсолутни шампион људске глупости када је у питању политичка коректност о којој ћакуламо на овом посту. Признајем ти то. Победио си.



freehand freehand 09:14 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Dakle nije mi jasno šta se desilo na kraju, računam da je ishod bio povoljan, ali ne znam dok mi se ne rastumači tačan modalitet.

"Komšinica, komšinica ufatila zeca" odavno su omiljeni stihovi mog kuma, pa pošto ne zna ni šta je bilo pre ni posle u izvornoj varijanti kad ga uhvati merak on po osećaju rimuje i pre i posle .
Što se mene tiče u toj vrsti umetnosti "Mara i derventske lole" nemaju konkurenciju, još od kad ih ono Ruzmarin u "Šoderu" promovisao uz "Obori Maru!".
A jednom tako klipše gastarbajterski bus od švajcarskih Alpa ka domovini. negde usred Tirola ustane baba i kaže "E ja bih da počastim, imam razlog!" i krene da obilazi putnike sa bocom neke semberijske šljivovice (strašna!).Elem, kad je napravila drugi krug kaže šoferu: "Deder, Slavko, evo u mene jedna kaseta, mož li pustit?"
Tragedija je postala očigledna kad se na ekranu pojavila Mara zajedno sa lolama ispred neke tarabe podno kalesije. A razmere kataklizme kad smo skapirali šta stvarno znači ono 240 na omotu kaseta... Četiri sata, mila moja majko!
Od tad se na pitanja o mentalnom zravlju samo kiselo osmehnem.
tasadebeli tasadebeli 09:20 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

milisav68

muški i ženski rOditelj.





Али без све шале, из угла васпитавања детета, после толико година искуства са толиком децом која су расла поред мене (моји најстарији ђаци из школе су 1978. годиште, дакле сада имају скоро 40 година), одговорно тврдим да су и један и други модел (мушки/женски) неизмерно, ненадокнадиво, важни у процесу развоја и одрастања.

Видим то по деци у школи којој, рецимо, недостаје фигура оца у кући. Стално иду за мном, ван часова, као да сам их ја омацио и имају потребу да причају са мном о свему и свачему.

А они којима недостаје женски модел у кући (јер има и таквих случајева, само у мањем броју) иду за појединим мојим колегиницама као да су их оне омациле и стално траже њихово друштво.
maksa83 maksa83 09:37 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Видим то по деци у школи којој, рецимо, недостаје фигура оца у кући. Стално иду за мном, ван часова, као да сам их ја омацио и имају потребу да причају са мном о свему и свачему.

Deca iz sirotišta se isto tako vezuju za svoje nastavnike i kad uspostave odnos dolaze kod njih godinama posle. Inače, procenat njih koji uspeju da naprave i održe sopstvene porodice je tako mali da je praktično nepostojeći. Nemaju model.

Još jedna statistika - kada daješ dete u sirotište (ako nisi kompletan kreten koji ga je ostavio na pragu i pobegao) popunjavaš neki formular, jedna od stvari u njemu je čekboks sa pitanjem "da li pristajete da dete bude usvojeno?", i za dečake uglavnom kažu "da" a za devojčice "ne". Postoji objašnjenje za to ali da ne gnjavim više sa tim mrakovima, sve su to jako teške stvari.

Edit: onaj Amer Džo kog sam pominjao pre neku nedelju (Džo Hadson, ne može biti amerikanskije), kaže u jednom trenutku (prevodim): "ma i ćale (my dad) dobio Alchajmera, i sve je to jako tužno, kad gledaš nekog ko ti je bio uzor kako se gubi, pre neki dan mu objašnjavam ono što je on mene naučio, kako da napuni i startuje kosilicu tako što je veže na kamion, i on kaže 'izvini, ja ovo ne mogu da zapamtim, ne razumem, teško mi je'. Ja: "uh čoveče". On: "ma da ... ustvari to mi je tast, ali ja njega ceo život kapiram kao ćaleta, poslednjih 20 godina mi je on, kapiraš, ćale... mislim, imam ja oca, ali ... da ne gnjavim sad, kako god taj moj tast ... he's my dad".
tasadebeli tasadebeli 10:54 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

maksa83

Deca iz sirotišta se isto tako vezuju za svoje nastavnike i kad uspostave odnos dolaze kod njih godinama posle. Inače, procenat njih koji uspeju da naprave i održe sopstvene porodice je tako mali da je praktično nepostojeći. Nemaju model.






Моји пријатељи који раде са том децом и после много година одлазе код њих у госте, на рођендане, славе, крштења, свадбе,...

И они ми кажу да та деца ипак тешко склапају породице после као одрасли људи.

ako nisi kompletan kreten koji ga je ostavio na pragu i pobegao


Да, као они случајеви које сам ја поменуо.

i za dečake uglavnom kažu "da" a za devojčice "ne".


Ово нисам знао.

sve su to jako teške stvari.


Много тешке, Максо, много...

Сећам се, када сам радио у школи за слепу и слабовиду децу, па донесем кући њихове задатке писане Брајевом азбуком коју сам ја непосредно пре тога научио да читам прстима, омакло би ми се, да бих разумео шта сам то прочитао, да почнем да читам наглас.

А сви ови моји укућани се расплачу.

Много тешких судбина, није онај четрнаестогодишњи дечак којег поменух и којег је мајка као бебу оставила на прагу туђе куће, био једини.

"ma i ćale (my dad) dobio Alchajmera, i sve je to jako tužno, kad gledaš nekog ko ti je bio uzor kako se gubi,



Јесте, и то је такође тужно. Много тужно.

Ја то нисам прошао са ћалетом (срце, пао на улици, готово), али јесам са кевом.

И тачно сам гледао како јој се током тих седам година колико је још живела после можданог удара полако гасе оне функције и путеви у мозгу. И језички путеви. Прво је користила увек исте речи, увек истим редоследом, увек истих прича. Као неке језичке утабане стазе у, пртине. Па је онда почела да заборавља речи и да убацује неке друге. Па да не завршава исказе. Па да говори са много изостављања. Као када побришеш неке фајлове у компјутеру, па он више не може да одради оно што је радио.

За сестру је годинама тврдила да је није родила, него да ју је усвојила. Сестра и ја смо то тумачили мајчиним вечитим осећањем кривице због осуде средине (патријархалне) зато што је сестру родила у првом, разведеном, браку (ја сам из другог), па се никада није помирила с тим. А сестра је помињала и неки мајчин абортус две године пошто је мене родила (сестра је тада већ имала 16 година), али ја мислим да није то разлог тог мајчиног осећаја кривице који се није гасио као неке друге мождане "операције" (ваљда се емоције најтеже и "побришу" ).

Пред крај, последњих пола године, кева више није ни мене препознавала. Један дан сам био њен кум са венчања, други дан њен брат који је погинуо на Сремском фронту '45, трећи дан њен отац итд.

Ја пристајао на све те улоге које ми је свакодневно мењала јер сам одустао од било каквог убеђивања пошто сам приметио да ју је то страшно потресало када је убеђујеш да није у праву.

То ми је теже падало од мењања пелена, храњења итд.

Шта да ти кажем. Много тужно.

Али Максо!

Кад год помислим на то, сетим се овог филма.




(Покажи Џоу овај филм.)


On: "ma da ... ustvari to mi je tast, ali ja njega ceo život kapiram kao ćaleta, poslednjih 20 godina mi je on, kapiraš, ćale... mislim, imam ja oca, ali ... da ne gnjavim sad, kako god taj moj tast ... he's my dad".



И овде потпуно разумем Џоа.

Немам то искуство, али виђао сам то више пута (не мора увек таст, може теча, ујка, стриц; мој деда је узео ово презиме које ја сада носим јер га је рођени отац избацио из куће после мајчине смрти, деда имао десет година, Први светски рат у току, па је деда одрастао код рођака Тасе који га је примио и из захвалности деда пријавио такво презиме за своја документа иако је мој прадеда оригинално Благојевић; деда није ни отишао на сахрану свог оца у Ниш почетком седамдесетих прошлог века, ни на оставинску расправу; свега се одрекао као да је хтео да покида све везе са тим својим рођеним оцем; а нама никада није причао шта је то било између њих двојице).

А што се мене тиче, ћале јесте мени био главна мушка фугура у одрастању. Али одмах ту уз њега, само који степеник испод, јесу мој теча и један од мојих ујака (мајка је имала 4 рођена брата).

Сасвим разумем Џоа.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:59 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

pitanjem "da li pristajete da dete bude usvojeno?", i za dečake uglavnom kažu "da" a za devojčice "ne". Postoji objašnjenje za to ali da ne gnjavim više sa tim mrakovima, sve su to jako teške stvari.


Nisam znala za ovo, i ne mogu da dokucim u cemu je razlika..?

Definitivno mi nije jasna povika na terminologiju (izmenu) jer majka i otac nisu samo ljudi koji su nas napravili i rodili vec i oni koji nas vaspitavaju, brinu se o nama i emocionalno su vezani.

A to nisu samo bioloski roditelji. Mogu biti 3 lica.
Isto tako bioloski roditelji mogu biti liseni svega navedenog (po sopstvenoj zelji) osim cinjenice da su nas napravili/rodili. Kao sto su 3 lica oni koji nam sve mogu pruziti osim biologije. I zasto bi onda imali neravnopravni tretman?

Plus slucajevi koje navodi Zili oko banke oceva koji ostaju zauvek anonimni kao i surogat majki itd.

Samim tim i promena terminologije uopste nije suvisna da bi obuhvatila sve ove slucajeve i kombinacije..

PS. Usvojena deca traze (neki i ne traze) da upoznaju (saznaju nesto o) bioloske roditelje iz raznih razloga, najpre da shvate zasto su odbaceni. Sto uopste nije lako nositi se sa takvim saznanjem celog zivota. Upoznavanjem sa bioloskim roditeljima je tu dvosekli mac - nekima olaksa taj mucan osecaj a nekima i oteza. Jbg.


maksa83 maksa83 14:01 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Кад год помислим на то, сетим се овог филма.


Idibretasouqrac, zaplakah se ko curica.
tasadebeli tasadebeli 16:03 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

maksa83
Кад год помислим на то, сетим се овог филма.


Idibretasouqrac, zaplakah se ko curica.




Ма пусти, ја тако сваки пут када га гледам.

Пуштао сам га и клинцима у школи, осмацима... И њима очи буду пуне суза... Почињу тада да капирају неке ствари...
hoochie coochie man hoochie coochie man 18:17 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

U celoj priči ostaje siva zona doniranje genetskog materijala.


Pa daj onda da zasivimo sve ostalo, jer, evo ga, pojavilo se sivilo i dobro nam je došlo.

Kako to što zaista postoje filozofske pa i biloške dileme u situacijma o kojima govoriš, utiče na situacije kad tih dilema nema, kad je sasvim jasno ko jeste a ko nije rodio neko dete.
Što i u tim situacijama obesmišljavati jednu od osnovnih, ako ne i najbitniju odliku živog sveta, a time i ljudske vrste, a to je sposobnost reprodukcije?

Ti kažeš dve stvari koje su me baš iznenadile, jednu sam već pomenuo, da su biloški roditelji u celoj priči nevažni, i drugu
Ako negde postoji suštinski odnos roditelj-dete, zašto formom to negirati?

Dakle trudnoću, porođaj, i sve te veze majka dete, ti smatraš formom.
Roditeljstvo, biološko, je nevažna forma po tebi.
Takvo shvatanje po meni nije normalno.

I ne znam do kad treba da ponavljam da me zaista ne zanima i nemam nikakav odnos prema tome kako će koju ženu zvati, da li će babu zvati majkom, tetku strinom, oca ujnom, baš mi je svejedno, ali mi je prilično važno da se u javnoj komunikaciji, u opštim društvenim relacijama, ne relativizuje pojam majka, da se zna ko jeste a ko nije majka.

Uopšte ne insistiram da majka mora da bude dobra, brižna, ovakva ili onakva, majka je žena koja je rodila dete, tačka.

A kako će vaše drugarice zvati i doživljavati žene koje su ih odgajile, pa stvarno me baš briga.

Dakle odgovor napitanje
Zašto TI moraš da kažeš da je jedan od njih u pravu a drugi nije?

Zato što JA nemam nikakvu potrebu da njih konsultujem šta označava termin majka, jer, što su oni toliko bitni da bi se značenje tog termina menjalo i upodobljavalo prema njihovom shvatanju?
Oni neka misle da su im to majke, meni ni iz džepa ni u džep, samo ako se to njihovo mišljenje ne mora prihvatiti kao opšte, i time sve obesmisliti.
zilikaka zilikaka 22:35 10.11.2017

Re: Тишина тамо!

Još jedna statistika - kada daješ dete u sirotište (ako nisi kompletan kreten koji ga je ostavio na pragu i pobegao) popunjavaš neki formular, jedna od stvari u njemu je čekboks sa pitanjem "da li pristajete da dete bude usvojeno?", i za dečake uglavnom kažu "da" a za devojčice "ne". Postoji objašnjenje za to ali da ne gnjavim više sa tim mrakovima, sve su to jako teške stvari.

Jesu teške, nego što se mene tiče ovo je jedna od retkih tema koja me naterala na ozbiljnu diskusiju.
Od juče mi se, ne znam zašto, mota kao pozadinsko razmišljanje o ovom što si rekao. Nisam to znaala, naravno, al eto negde mi sad ima logično objašnjenje.
Decu po pravilu ostavljaju žene koje su same. To skoro uvek ide u paru sa neželjenim očinstvom.

Mislim da je razmišljanje da će žensko dete verovatnije moći da prihvati kasnije tu majku, da ima kontakt, možda da se druže ili da joj se nađe, dok sin gotovo sigurno neće oprostiti.
Možda još dodatno patrijarhalni uticaj gde majka često i danas zazire od mišljenja sina, kao muškog člana porodice, dok sa ćerkom to ide mnogo komotnije i ne haje se mnogo za njen stav nego se očekuje da se pomiri sa situacijom.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:35 07.11.2017

Moram ovo da napišem

Zorica mi je, kao mlada asistentkinja, predavala na fakultetu. Ona je bila (i ostala) jedna od najlepših žena koje sam ikad video.

Pre par meseci video sam je kod Kalenića. Bio je prelep dan. A i ona.
tasadebeli tasadebeli 00:34 09.11.2017

Re: Moram ovo da napišem

Predrag Brajovic
Zorica mi je, kao mlada asistentkinja, predavala na fakultetu. Ona je bila (i ostala) jedna od najlepših žena koje sam ikad video.

Pre par meseci video sam je kod Kalenića. Bio je prelep dan. A i ona.



Ја сестре Бобић (Томић/Мојсиловић) стицајем околности знам још из времена када су биле у гимназији. Ја сам тада био клинац за њих. Мислим да сам млађи од њих 4-5 година. За ондашњи узраст, мој и њихов, огромна разлика.

После смо се сретали онако успутно, случајно... Томићку највише у Народној библиотеци...


Али одавно нисам видео ни једну ни другу.


c_h.arlie c_h.arlie 06:26 09.11.2017

Re: Moram ovo da napišem

tasadebeli
...


Али одавно нисам видео ниједну ни другу.



Да ли се каже ни једну или ниједну ?
tasadebeli tasadebeli 15:32 09.11.2017

Re: Moram ovo da napišem

c_h.arlie
tasadebeli
...


Али одавно нисам видео ниједну ни другу.



Да ли се каже ни једну или ниједну ?





Исправљено.

Погледај време писања коментара.

Озззззззз...
eloy eloy 02:13 07.11.2017

.


Шта нам је ово требало, Милутине - гледам онај јад и пропаст нашу.
Не ничу људи ко печурке. Лажу они који кажу да је народ ко и трава - косиш га, а он се подмлађује.
Синовче, да ти себи не наудиш што се дружиш са мном, знаш како је.





tasadebeli tasadebeli 09:14 07.11.2017

Re: .

eloy


Шта нам је ово требало, Милутине - гледам онај јад и пропаст нашу.
Не ничу људи ко печурке. Лажу они који кажу да је народ ко и трава - косиш га, а он се подмлађује.



Синовче, да ти себи не наудиш што се дружиш са мном, знаш како је.




Јеботе, матори, много сам излапео!

Уплаших се на тренутак да су Пајићев, Филипов, мој пост,... нетрагом нестали са Блога Б92!

А онда сам се накнадно сетио да Блог има своју насловну и своју унутрашњу страницу, те да ми је потребан још само један клик да дођем до свих тих поменутих постова.

О старости, тешка ли си!

Ко зна шта нас све још чека...

А на те моје страхове о "нестајању" много је утицала и књига Јовице Аћина Поетика кривотворења.

Знаш оно о оној фотографији Стаљина са партијским друговима са које је током деценија објављивања те фотографије у совјетској штампи један по један друг члан нестајао св док на крају на фотки није остао Стаљин сам?








Мислим, не волим да причам о себи, али узмите овај мој случај.

Стога апелујем на нашу јавност, кад већ причамо о политичкој коректности, да се не дозволи да нас маторе попут Елојице и мене, јувенилни расизам Новога доба прегази као неки руски тенк!



eloy eloy 09:30 07.11.2017

Re: .



Стога апелујем на нашу јавност, кад већ причамо о политичкој коректности, да се не дозволи да нас маторе попут Елојице и мене, јувенилни расизам Новога доба прегази као неки руски тенк!




,, Nema zime bez severa,
nema svadbe bez devera,
bez rogova nema jarca
a bez starca ni udarca.,,

Dont vori bi hepi !
tasadebeli tasadebeli 16:15 07.11.2017

Re: .

eloy

Dont vori bi hepi !



То из оне пјесме (која нас је одржала, њојзи фала)?

Са оним палцем мало горе, па мало доле?

Додуше, ножним палцем, али свако има свој фетиш.

Чак и на Блогу Б92 и осталим "друштвеним" мрежама у пољу јавне комуникације.

Шалим се.

Знам то, матори, знам...

Докле год не може нико да нас ућутка, живи смо. Кад заћутимо, умрли смо.

И онда нам никакве политичке корекције више неће бити ни од каквог значаја.

Као, уосталом, ни "друштвене" мреже.


jinks jinks 09:14 07.11.2017

...

A možda ovim svetom dobrim delom upravo i vladaju oni koji upravljaju njegovim rečima, njihovim nastankom, kao i njihovim različitim značenjima i upotrebom. U svakom slučaju više i pre nego mnogi drugi.
tasadebeli tasadebeli 09:23 07.11.2017

Re: ...

jinks
A možda ovim svetom dobrim delom upravo i vladaju oni koji upravljaju njegovim rečima, njihovim nastankom, kao i njihovim različitim značenjima ili upotrebom. U svakom slučaju pre nego mnogi drugi.



Мислим да то није спорно уопште.


Kakvi su nam mediji potrebni? (ЛИНК)


Можда ћемо у току даље расправе, расклапајући даље тај механизам, доћи до тога ко су ти који управљају језиком. Не они номинално проглашени управљачи језиком, него они истински управљачи језиком којима они номинални управљачи језиком по културним институцијама нису ни до колена што се моћи тиче.
jinks jinks 11:04 07.11.2017

Re: ...

Не они номинално проглашени управљачи језиком, него они истински управљачи језиком којима они номинални управљачи језиком по културним институцијама нису ни до колена што се моћи тиче.

Ko zna na kom se nivou to uopšte i dešava, i koliko je to uopšte i stvar nečije svesne odluke (jer se možda ponešto od toga dešava i na nekom drugom, nesvesnom).
alselone alselone 20:55 07.11.2017

Politicka korektnosu HR

Bas sad citam u novinama. Toni Cetinski pregazio coveka kolima, a policija zeli da bude korektna maksimalno, pa nece da objave uzrok smrti nesretnog coveka. Jer ko zna, mozda je on vec bio mrtav i lezao na putu pa ga je ovaj tako pregazio.
milisav68 milisav68 23:05 07.11.2017

Kao da je bilo nekad :)

tasadebeli tasadebeli 00:29 08.11.2017

Re: Kao da je bilo nekad :)

milisav68
Stigla je nova generacija zidopisaca.



Наградно питање:


А шта певају четници из Словачке док преузимају Гошу?






/Да знаш да ми је сад жао за тај пост...)
milisav68 milisav68 07:22 08.11.2017

Re: Kao da je bilo nekad :)

tasadebeli
/Да знаш да ми је сад жао за тај пост...)





A četnici iz Slovačke su pronašli Dražine naočare.

Naočare đenerala Draže pronađene u jami Cerova?
tasadebeli tasadebeli 08:32 08.11.2017

Re: Kao da je bilo nekad :)

milisav68
tasadebeli
/Да знаш да ми је сад жао за тај пост...)





A četnici iz Slovačke su pronašli Dražine naočare.

Naočare đenerala Draže pronađene u jami Cerova?



Ма чудо су ти четници из Словачке!

Имају и натприродне моћи по питању политичке коректности у језику и ућуткивања неистомишљеника које шире из Мордора по региону и чији зраци добацују чак до престонице Србије, Београда, у виду етикета типа љотићевац, четник, фашиста, мизогини кретени, дебилана,...



PANIKA U SABORU ZBOG NEKOLIKO REČENICA NA SRPSKOM JEZIKU Kako je zastupnica SDSS-a svojim kratkim govorom uznemirila desnicu i voditelje na HTV-u (ЛИНК)


Stvar je do apsurda doveo Jandroković kada je zbog srpskih rečenica u Saboru panično objavio da je “tražio pravno tumačenje od nadležnih saborskih službi”

Smije li se u hrvatskim državnim institucijama govoriti srpskim jezikom i ekavicom? Smeta li uhu ovdašnjih ljudi kada umjesto “umirovljenik” i “mirovina”, čuju “penzioner” i “penzija”, ili “Rumunija”, a ne “Rumunjska”? Napokon, što ako je to što je manje-više sve što je izgovoreno o penzionerima, penziji, plati i Rumuniji - točno?

U nekim normalnijim vremenima kada nije bilo svakodnevnog presinga desničarskih medija, a konzervativna se revolucija još nalazila u embrionalnoj fazi, saborski nastup Dragane Jeckov, kada je nedavno na ekavici govorila o položaju umirovljenika, završio bi kao fusnota u političkom životu Hrvatske. Svojevrsna anegdota, možda čak i provokacija do jučer anonimne SDSS-ove političarke, koja je odlučila privući pažnju javnosti, tako što će progovoriti jezikom koji velika većina u Hrvatskoj razumije, ali ne voli.

Ali kako je desno posljednjih godina mainstream, “plata” i “penzioneri”, postali su nešto zbog čega će se voditeljice emisije o kulturi na HTV-u tvrditi da se njihovom javnom upotrebom krši hrvatski Ustav, a desni kolumnist pronicljivo zaključiti kako će, ni manje ni više, četnička kokarda uskoro osvanuti usred Hrvatskog sabora.

Sve do trenutka kada je nekoliko rečenica izgovorila na ekavici, Dragana Jeckov bila je nepoznata političarka. Saborska zastupnica postala je u srpnju, kada je zamijenila Milu Horvata, i o njenim parlamentarnim aktivnostima u proteklih 120 dana moguće je pronaći doslovno jednu informaciju: “Zastupnica SDSS-a utegla se u usku kožnu suknju”, objavljeno je 21. rujna (septembra) na portalu Index, uz popratni set fotografija koji je potvrdio vijest iz naslova.

I ostala bi ona predmet želja internetskih voajera, da desni voajeri nisu čuli kako govori.

A rekla je kako je “prosečna penzija u 2016. godine iznosila 2255,06 kuna, a udeo te penzije u prosečnoj neto plati iznosio je 38,63% što pokazuje da su penzioneri Hrvatske na samom dnu, a iza nas su Rumunija i Turska”. Još je dodala da su “penzioneri stup ovog društva, a od tako malih penzija ne može se živeti”, da bi zaključila kako je najgore srpskim umirovljenicima u Hrvatskoj, koji su “zbog okolnosti na koje nisu mogli uticati ostali uskraćeni za isplate svojih penzija i zakinuti u svojim temeljnim pravima”.

Sve to su na stotine puta ponovljeni podaci, i da joj je netko želio spustiti, mogao je pitati Draganu Jeckov, nije li djelomično odgovoran i SDSS, čiji glasovi već godinama osiguravaju opstanak hrvatskih vlada, a iste odlučuju o visini penzija. Ali nisu, nego su s desnog krila počeli bombardirati zastupnicu Jeckov jer se obratila na nekakvom mišungu srbohrvaščine, kako bi rekli u Sloveniji.

Već površan pogled na njezinu biografiju otkriva dosta. Rođena je u Vinkovcima, ali srednju školu završila je u Kraljevu, a diplomirala kao 33-godišnjakinja na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. Čini se kako nije bila uzorna studentica, a opet, uspjela je diplomirati prije nego Milijan Brkić. Očito je, međutim, da je živjela u Srbiji, i vjerojatno i zbog toga, govori srpski.

Uostalom, već prilikom polaganja zastupničke prisege najavila je čime se namjerava baviti u Saboru, i rekla je: “Mi ćemo voditi brigu o položaju srpske nacionalne manjine koji trenutno nije baš zadovoljavajući.

Posebno nam je važno obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, zakonodavno je to dobro uređeno, no postoje tu i problemi, a tiču se registracije škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu”.

Interesantno, ali tada nitko nije napao Draganu Jeckov, čak ni zbog banalizacije jezika kojim je o sebi govorila u trećem licu. U normalnim okolnostima, emisije o kulturi trebale bi se baviti javnim osobama koje sebe definiraju kao “Mi”, umjesto “Ja”, ali ovo je Kroacija u trećem mileniju, u kojoj je forma važnija nego sadržaj. Zato ne čudi kada na HTV-u u “Pola ure kulture” prozivaju Željka Reinera jer nije zaustavio govornicu na ekavici ili kada se javljaju udruge Domovinskog rata grada Vukovara s tezom kako je “saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov prekršila Ustav i više propisa”.

Naposljetku je stvar do apsurda dotjerao Gordan Jandroković, i panično objavio da je “tražio pravno tumačenje od nadležnih saborskih službi”.

Iako su se oni kojima smeta ekavica, na primjer, mogli pozvati na posljednji popis stanovništva iz 2011., prema kojem u Hrvatskoj živi 186.000 Srba, i njih 52 tisuće se izjasnilo da im srpski njihov materinji jezik, a oko 70 posto su se detektirali kao govornici hrvatskog jezika.

Drugim riječima, za razliku od Dragane Jeckov, hrvatski Srbi govore hrvatskim jezikom, ali s obzirom na strah od desnice, nemojmo se iznenaditi ako Vlada uskoro osnuje i Povjerenstvo za suočavanje sa srpskim jezikom i ekavicom.





А ето, сад су четници из Словачке "пронашли" и Дражине наочаре као нову тему око које Срби треба да наставе своје међусобно клање започето још 1941.

Кажем ти ја да имају натприродне моћи.







П.С. - О тој усташко-католичкој саборској дебилани (да будем и ја онда политички некоректан кад могу други и Други) по питању језика, која се и иначе свако мало потура по медијима у региону да је ијекавица искључиво хрватски језик, а да је само екавица искључиво српски језик, нећу ни да говорим.

Мрско ми.

А и не заслужују Ћопић, Матавуљ, Кочић, Десница, Маринковић и остали да се и осврнемо на те дебилне тврдње.

Е видиш, Милисаве, баш због тога ја и подржавам ону Зирдумову демитологизацију једног периода за који нас у Србији чак и путем медија свакодневно убеђују како је био диван, безгрешан,...

К'о да ми нисмо живели у том периоду, него смо де родили сви наопачке на буљу, па треба у те баљезгарије о том "дивном" периоду у историји Срба да поверујемо.

И после се ми чудимо како то свако мало, сваких пола века српске историје, дође до "превентивне дехуманизације".



tasadebeli tasadebeli 01:56 08.11.2017

Дивни прмери ућуткивања

Она Фријева и моја расправа о Зирдуму у којој је Фрија погодило то што се Зирдум залаже за демитологизацију једног доба, а Фрија то нервира, па је хтео одмах да се то ућутка као да сви ми остали нисмо живели у том времену за чију се демитологизацију Зирдум залаже, па не знамо како је било.

(Највише мрзим када ми неко прича о мени самом као да ја нисам био ту присутан. Патетично политикантско шибицарење је то када ме неко убеђује да нисам видео то што сам видео и да нисам чуо то што сам чуо. Шибицарење које заиста вређа и ово мало памети које имам.)

Па уместо контрааргумената Фри саспе низ увреда за Зирдума.

Ето, то је класичан пример ућуткивања неистомишљеника уз помоћ салве увредљивих квалификатива.

Исто то, што се мене тиче, јесте онда ово "ви, вас" код појединих блогера, а обраћају се појединцу.

Који то "ви, вас"?

"Спољашњи и унутрашњи непријатељи?"

"Непријатељ вреба са свих страна?"

Дивни, дивни примери ућуткивања неистомишљеника.

А верујем да сви врло добро знамо куда води то ућуткивање неистомишљеника и једнообразност и униформност јавног дискурса по прописаним задатим обрасцима који почивају на лажним вреностима у људском друштву.



freehand freehand 09:36 08.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Она Фријева и моја расправа о Зирдуму у којој је Фрија погодило то што се Зирдум залаже за демитологизацију једног доба, а Фрија то нервира, па је хтео одмах да се то ућутка као да сви ми остали нисмо живели у том времену за чију се демитологизацију Зирдум залаже, па не знамо како је било.

(Највише мрзим када ми неко прича о мени самом као да ја нисам био ту присутан. Патетично политикантско шибицарење је то када ме неко убеђује да нисам видео то што сам видео и да нисам чуо то што сам чуо. Шибицарење које заиста вређа и ово мало памети које имам.)

Па уместо контрааргумената Фри саспе низ увреда за Зирдума.

Ето, то је класичан пример ућуткивања неистомишљеника уз помоћ салве увредљивих квалификатива.

Vidiš, Taso, kad ja tebi sad kažem da si beskrupulozni lažov i patetični folirant - to nije da bih te ućutkao niti da bih te prekinuo u toj tvojoj predstavi za groš. Već da bih jasno izrazio ono što mislim o tvom nastupu.
Pošto ovog puta kao ljubitelj slobodne reči nisi obrisao do sada napisano čitaocima je na rspolaganju sve do sada rečeno pa će i sami prosuditi.
A što se onog žalosnog mizoginog kriptofašiste koji valjda sebe voli da doživljava samo kao antikomunistu tiče - pitao sam te već: ako smatraš istinom ono što je u toj fb bljuzgi nadrobio - sa koliko primera iz sopstvene porodice i familije možeš da potvrdiš? Po onome što tamo piše ne bi trebalo da ti bude teško, a prosto je neverovatno da su masovno od samoupravljača, predsednika radničkih saveta, šefova, skeretara i direktora jebavane samo tuđe žene, sestre, majke i tetke.
Živeo si u tom periodu kako sam kažeš, valjda znaš šta se dešavalo svuda oko tebe.

I kolika je samo plitkost uma i ideološka zloba potrebna da bi se tako odvratno lagalo o jednom sistemu u trenutku dok svetskim medijima odzvanja afera upravo sa masovnim seksualnim zlostavljanjem u srcu drugog sistema?

Taman onolika koliku ovde imamo kod nekog ko sa takvom lakoćom laže, izvrće, učitava, montira.
tasadebeli tasadebeli 16:48 08.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

Vidiš, Taso, kad ja tebi sad kažem da si beskrupulozni lažov i patetični folirant - to nije da bih te ućutkao niti da bih te prekinuo u toj tvojoj predstavi za groš. Već da bih jasno izrazio ono što mislim o tvom nastupu.



Па да, и ја баш малопре теби рекох шта ја мислим о твом наступу.


Изгледа да је твој вербални репертоар "политичке коректности" лицемерног малициозног циника и мизантропа провенијенције жућкасте џукеле којем је Блог Б92 у потпуности заменио стварни живот ипак непресушан извор.

И то не само за лингвистичке, него, богами, и за психијатријске анализе.

freehand freehand 16:53 08.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Па да, и ја баш малопре теби рекох шта ја мислим о твом наступу.

Možda je ipak bilo lakše samo da kažeš koja partija i koje zaposlenje?
жућкасте џукеле којем је Блог Б92 у потпуности заменио стварни живот ипак непресушан извор.

Nateraćeš me da prebrojim prosečan broj karaktera u tvojim komentarima po blogu i probam da izračunam koliko je vremena prosečnoj daktilografkinji potrebno da to istipka.
Al ne vrediš ti tog truda.
tasadebeli tasadebeli 17:09 08.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand
Па да, и ја баш малопре теби рекох шта ја мислим о твом наступу.

Možda je ipak bilo lakše samo da kažeš koja partija i koje zaposlenje?
жућкасте џукеле којем је Блог Б92 у потпуности заменио стварни живот ипак непресушан извор.

Nateraćeš me da prebrojim prosečan broj karaktera u tvojim komentarima po blogu i probam da izračunam koliko je vremena prosečnoj daktilografkinji potrebno da to istipka.
Al ne vrediš ti tog truda.



И нестаде и amoremio!


Морао сам да обришем један свој коментар да не виси без везе јер је коментар amoremio на којег је тај мој био одговор опет обрисан без обавештавања аутора поста. Чак тај коментар мени као домаћину поста и модератору сопственог блогодворишта није нико ни пријавио као "неподобан".

Обрисаше коментар, бановаше amoremio, Тасу ко јебе шта он мисли као домаћин о томе...

Све боље од бољега.

Али жао ми музике која је ту била окачена, у том мом коментару одговору.

Па ћу зато овде да је поновим.

Што музика да страда због "политички коректних" говнара попут тебе који уређују Блог по сопственом нахођењу користећи све остале као полигон за иживљавање.

Док је теби, рецимо, све допуштено. И да вређаш, и да етикетираш и да мрзиш, тако беспослен, до подне себе, а од подне цео свет.

И то "уредништво" из сенке тебе не брише и не банује. Занимљива појава.

Зато заиста не разумем те "уреднике" из сенке Блога Б92.

Некоме попут тебе је овде допуштено да каже све и свашта, да вређа, пљује, мрзи, а некога другог ће бановати и брисати за много безазленије ствари.

А ја заиста не видим у чему се ти то разликујеш толико по наступу на Блогу, нарочито на овом мом посту, од amoremio.

Ако и постоје примедбе на психу amoremio, па ти си, брате луђи од ње, колико ја видим. Тебе је требало одавно бановати и брисати са Блога Б92.

Ма... Љигави говнари су то, а не људи. Ти "уредници" из сенке Блога Б92. Заједно са тобом у друштву.

Са таквима не да се не комуницира, него се они ни штапом не дотичу.

Прођеш поред таквих у животу и запушиш нос. То је једино и најбоље решење.

Kао што се пролази и поред сваког фашисте.

Елем, рекох музика да не пропадне јер ми је ње највише жао.



freehand freehand 20:33 08.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

И нестаде и amoremio!


Морао сам да обришем један свој коментар да не виси без везе јер је коментар amoremio на којег је тај мој био одговор опет обрисан без обавештавања аутора поста. Чак тај коментар мени као домаћину поста и модератору сопственог блогодворишта није нико ни пријавио као "неподобан".

Обрисаше коментар, бановаше amoremio, Тасу ко јебе шта он мисли као домаћин о томе...

Све боље од бољега.

Али жао ми музике која је ту била окачена, у том мом коментару одговору.

Па ћу зато овде да је поновим.

Што музика да страда због "политички коректних" говнара попут тебе који уређују Блог по сопственом нахођењу користећи све остале као полигон за иживљавање.

Док је теби, рецимо, све допуштено. И да вређаш, и да етикетираш и да мрзиш, тако беспослен, до подне себе, а од подне цео свет.

И то "уредништво" из сенке тебе не брише и не банује. Занимљива појава.

Зато заиста не разумем те "уреднике" из сенке Блога Б92.

Некоме попут тебе је овде допуштено да каже све и свашта, да вређа, пљује, мрзи, а некога другог ће бановати и брисати за много безазленије ствари.

А ја заиста не видим у чему се ти то разликујеш толико по наступу на Блогу, нарочито на овом мом посту, од amoremio.

Ако и постоје примедбе на психу amoremio, па ти си, брате луђи од ње, колико ја видим. Тебе је требало одавно бановати и брисати са Блога Б92.

Ма... Љигави говнари су то, а не људи. Ти "уредници" из сенке Блога Б92. Заједно са тобом у друштву.

Са таквима не да се не комуницира, него се они ни штапом не дотичу.

Прођеш поред таквих у животу и запушиш нос. То је једино и најбоље решење.

Kао што се пролази и поред сваког фашисте.

Елем, рекох музика да не пропадне јер ми је ње највише жао.

Napisao sam ti odgovor na ovo.
Pa mi bilo žao pa sam obrisao.
Ali na nmnogo načina zaslužio si da ovo ostane podvučeno.
tasadebeli tasadebeli 21:10 08.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

Ali na nmnogo načina zaslužio si da ovo ostane podvučeno.



Да, у праву си.

Можда чак и истакнуто на насловној страници Блога Б92 као упозорење за оне који долазе први пут.

Да знају људи са чиме имају посла ако овде дођу.

Извини, заборавио сам да поред онога:

Kао што се пролази и поред сваког фашисте.


напишем и:

у папучама испред монитора.


maksa83 maksa83 08:39 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Обрисаше коментар, бановаше amoremio, Тасу ко јебе шта он мисли као домаћин о томе...

Ne budi tužan Taso, imam osećaj da će se qqrcq kad tad vratiti.

Znam da bi uz tu tvoju patnju najbolje išao neki lou daun misisipi bluz, ali bolje moj drugar Nebojša da te digne:

tasadebeli tasadebeli 09:23 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

maksa83

Ne budi tužan Taso,



Сваки растанак је тужан.

Зато и не волим растанке.


Можда чак и истакнуто на насловној страници Блога Б92 као упозорење за оне који долазе први пут.

Да знају људи са чиме имају посла ако овде дођу.








maksa83 maksa83 11:53 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Сваки растанак је тужан.

Зато и не волим растанке.


Kako ono kažu - ne budi tužan što je gotovo, budi srećan što se desilo.
freehand freehand 14:48 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

maksa83
Сваки растанак је тужан.

Зато и не волим растанке.


Kako ono kažu - ne budi tužan što je gotovo, budi srećan što se desilo.

I ustreptao iščekuj radosni čas kada će se ponoviti
tasadebeli tasadebeli 18:44 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања





maksa83

srećan



freehand

ustreptao






radosni čas što se desilo.


maksa83 maksa83 19:32 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања



Meni sad nekako drago što sam ti turobne misli preusmerio na maštanje o ponovnom susretu.

Pa nek' kaže neko da srpska izvorna muzika nije čudo.
tasadebeli tasadebeli 19:56 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

maksa83

Pa nek' kaže neko da srpska izvorna muzika nije čudo.



То и ја причам све време.

Ал' ме Фри због тога назива љотићевцем.

Па сад ни сам просто не знам шта да мислим о томе.



maksa83 maksa83 20:10 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Па сад ни сам просто не знам шта да мислим о томе.


Magla Taso, magla.

Ima moj drugar Nebojša (onaj sa frulom, Zlatna Frula Srbije 2006.) i za to pesmu.

(Druga s leva od one četiri je njegova sestra Bojana. Sjajni klinci, rodom iz Sombora.)

freehand freehand 21:26 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Ал' ме Фри због тога назива љотићевцем.

Ma jok. čak ni zato što tako lažeš. Ono, činjenica da je ljotićevština usko povezana sa laganjem, al nije vam to ekskluzivna karakteristika.
Elem - nikad nisam pominjao tvoj muzički ukus, čak ni to davljenje beskrajnim nizovima YT ilustracija i podvlačenja.
Sve što nije originalni, autohtoni diskurs nekako se i može podneti. Muka je sa bujicama slova, reči i rečenicama u ovom Мајн кампфу koji se ovde proliva kao iz raspuklog gradskog kolektora.
tasadebeli tasadebeli 23:55 09.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

Muka je sa bujicama slova,



Е, то ти верујем!

Мислим, да се мучиш са "бујицама слова".
freehand freehand 00:16 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Е, то ти верујем!

Мислим, да се мучиш са "бујицама слова".

Jel i ti misliš da su "odliv" i "izliv" bila bolja rešenja? U opisu maltretiranja diskursa?
tasadebeli tasadebeli 01:17 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand
Е, то ти верујем!

Мислим, да се мучиш са "бујицама слова".

Jel i ti misliš da su "odliv" i "izliv" bila bolja rešenja? U opisu maltretiranja diskursa?



Никако да провалим зашто ти толико смета када имитирам твој начин комуникације на Блогу Б92.

Ти си од самог почетка био мој узор и модел за коментарисање и писање текстова на овом Блогу.

Не волиш да видиш да ученик превазилази учитеља?

Мене би, рецимо, то радовало.

Опусти се мало, не буди тако стегнут. Више боли онда.

Понашај се природно...


freehand freehand 18:30 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Ти си од самог почетка био мој узор и модел за коментарисање и писање текстова на овом Блогу.

Samo što ja tebe nikad nisam ni banovao a tek nisam brisao komentare. pa i to je nebitno, ali pazi sad: ja se nikad nisam iščuđavao, padao u fras i pozivao na opštu pozornost jer je - AAAAAAAAA! - nemačkoj nobelovki Herti Miler dozvoljeno da u Beogradu kaže šta misli o bombardovanju Srbije!
A posle vrištao o političkoj korektnosti i ućutkivanju!
Šta ja znam, ja bih takođe oduzeo pravo na javnu reč Milanu Lukiću Repiću, naročćito u organizaciji vlade Srbije i SPC, a gotovo sam siguran (mada ne mogu da tvrdim) da se ni tu ne bismo složili.
Al eto, toliko o uzorima i modelima.
c_h.arlie c_h.arlie 18:41 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand
Ти си од самог почетка био мој узор и модел за коментарисање и писање текстова на овом Блогу.

Samo što ja tebe nikad nisam ni banovao a tek nisam brisao komentare. pa i to je nebitno, ali pazi sad: ja se nikad nisam iščuđavao, padao u fras i pozivao na opštu pozornost jer je - AAAAAAAAA! - nemačkoj nobelovki Herti Miler dozvoljeno da u Beogradu kaže šta misli o bombardovanju Srbije!
A posle vrištao o političkoj korektnosti i ućutkivanju!
Šta ja znam, ja bih takođe oduzeo pravo na javnu reč Milanu Lukiću Repiću, naročćito u organizaciji vlade Srbije i SPC, a gotovo sam siguran (mada ne mogu da tvrdim) da se ni tu ne bismo složili.
Al eto, toliko o uzorima i modelima.

Ih, nisi !
freehand freehand 18:51 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Ih, nisi !

Da, zaboravih: uz prenošenje odgovornosti sa roditelja.
Hvala, Čarli
zilikaka zilikaka 19:16 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Što i u tim situacijama obesmišljavati jednu od osnovnih, ako ne i najbitniju odliku živog sveta, a time i ljudske vrste, a to je sposobnost reprodukcije?

Moš misliti, reprodukcija.
Pa lepo si rekao da je to odlika živog sveta. Ništa posebno plemenito. Ništa zasluženo.
Ništa svojstveno samo čoveku.
O reprodukciji u biologiji vode računa nagoni. Ne vidim šta je tu dužno posebnog poštovanja.
Dakle trudnoću, porođaj, i sve te veze majka dete, ti smatraš formom.
Roditeljstvo, biološko, je nevažna forma po tebi.
Takvo shvatanje po meni nije normalno


Huči, da ti šapnem nešto u poverenju, al da nikom ne kažeš ko ti je rekao.
Trudnoća je precenjena kategorija.
Daleko više fiziološko nego psihičko stanje.
U trudnoći ne postoji odnos majka-dete ni približno koliko nakon već posle prvih nekoliko dana.
Te bajke da svaka majka zna koga je rodila, da oseti, da joj ne možeš podvaliti...

Kad bi neko u porodilištu hteo, još kako bi mogao da izmeša bebe a da niko od majki ne primeti.
Mislim na ono neposredno nakon porodjaja.

I dalje, nemoj meni verovati nego se raspitaj šta je drugo i trećerotkama najteže kad odu na porodjaj.
To što nisu sa starijim detetom.
Njega sanjaju, o njemu brinu...a odnos sa ovim što treba da se rodi i ne postoji.

Dakle, trudnoća koja osim što često nije željeno stanje, nije baš period za razvijanje odnosa roditelj-dete.
Ako se kod biološke majke koja to nije želela da pistane ni kasnije ne pojavi potreba da bude i roditelj, ne vidim čemu to posebno uvažavati.

Nasuprot tome, evo ti još jedan primer. Moj nekadašnji šef je usvojio dete starosti tri nedelje.
To je sad odrasla osoba, podizana sa mnogo ljubavi i pažnje. Moguće da ima i svoju porodicu.

Ono što pomenuše gore, za razliku od dece iz sirotišta, ona je dobila model srećne stabilne porodice i verujem da će umeti dalje da ga prenese.

I, šta u svemu tome osobu koja ju je (vetovatno neplanirano i bez želje) začela, iznela i rodila čini značajnijom od one koja ju je podigla od tri nedelje i pružila joj celu sebe?

Znam ja da muškarce zbunjuje kult materinstva ali veruj da neretko u svemu ima mnogo manje uzvišenosti od one koju podrazumevate.


niccolo niccolo 19:33 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

padao u fras i pozivao na opštu pozornost jer je - AAAAAAAAA! - nemačkoj nobelovki Herti Miler dozvoljeno da u Beogradu kaže šta misli o bombardovanju Srbije!
A posle vrištao o političkoj korektnosti i ućutkivanju!

Jes ovo malo neprincipijelno

hoochie coochie man hoochie coochie man 20:36 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Moš misliti, reprodukcija.


Ma ja, ništa važno :)
Ne vidim šta je tu dužno posebnog poštovanja.


Ma bez veze, možemo mi i bez toga, donesemo rezoluciju u savetu evrope da nam to ne treba, i bog da nas vidi :)
Huči, da ti šapnem nešto u poverenju, al da nikom ne kažeš ko ti je rekao.
Trudnoća je precenjena kategorija.

Vidim da ti tako misliš, ja sam iz nekog, valjda prevaziđenog razloga pažljiviji prema trudnicama nego prema ženama koje nisu trudne.
Precenjujem ih al eto, zaostalo to.
Te bajke da svaka majka zna koga je rodila, da oseti, da joj ne možeš podvaliti..

Ko ti je pričao te bajke?
Nemoj više od njega da tražiš da ti priča.
Ako se kod biološke majke koja to nije želela da pistane ni kasnije ne pojavi potreba da bude i roditelj, ne vidim čemu to posebno uvažavati.


Ma kakvi, takve prezirem.
A da je zovemo nekako drugačije, da termin majka ostavimo zatvoju drugaricu?
Nasuprot tome, evo ti još jedan primer. Moj nekadašnji šef


Aha i šef.
Pa da zaključimo, kako se šta ima zvati određuju tvoja drugarica, Maksina drugarica i tvoj šef.
Može tako?
ali veruj

Ne mogu jer vidim svud oko sebe primere druge vrste.
Šta ćeš, nisam imao sreće da upoznam više majki skotova, iz nekog nejasnog razloga sam uglavnom naletao da brižne majke.
Jeste to čudno, ali eto meni se tako desilo.
zilikaka zilikaka 22:10 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Zaoštravaš ton. Nema razloga da ovo počne ličiti na svađu. Ne verujam da ne razumeš šta sam ja rekla kad odgovoaraš:

Vidim da ti tako misliš, ja sam iz nekog, valjda prevaziđenog razloga pažljiviji prema trudnicama nego prema ženama koje nisu trudne.
Precenjujem ih al eto, zaostalo to.


Nije reč o odnosu drugih prema trudnicama. I ja sam naravno prema njima pažljivija nego ti rekoh da se tokom trudnoće slabo razvija osećaj o tom detetu u sebi.
Više je to izmaštano, sreća u najavi nego što stvarno imaš pravi osećaj.
Potpuno druga priča je kad se dete rodi, kad je tu pred očima, kad ga posmatraš, hraniš, maziš, kad dobijaš povratnu reakciju.

I ono što ti rekoh, a nije džaba, da ladno možeš izmešati bebe majkama odmah nakon porođaja i svaka bi ono koje joj je dato pazila kao svoje, znači da se taj materinski osećaj razbukta tek u kontaktu sa detetom.

Pa onda:

A da je zovemo nekako drugačije, da termin majka ostavimo zatvoju drugaricu?

Nije mi drugarica, samo poznanica iz komšiluka. Dete o kojem sam pričala je sličnog uzrasta kao moje pa se znamo iz kraja od ranije.
Inače, to nije žena s kojom bih se nešto družila, malo toga imamo zajedničkog ali svakako ona i njena porodica kod nas zaslužuju duboko poštovanje.

Ona inače ima svoje dvoje starije dece a na hraniteljstvo se odlučila jer je i sama odrastala u domu za siročad i zna kako izgleda biti bez porodice.
I otud ta potpuna posvećenost tom detetu.
Sto puta sam rekla da je ona tom detetu posvetila više pažnje i ljubavi nego ja svom kojeg sam rodila.

Za bivšeg šefa slična priča. Divan čovek po mnogo osnova. Retko pozitivan.
Naravno da ne znam detalje ali sam sigurna da je on bolji roditelj od mnogih bioloških roditelja. Smem čak da kažem od većine.

I uopšte, nije retko da se par koji usvoji dete daleko više posveti roditeljstvu nego što to rade prirodni roditelji. Kad bi se radilo poređenje, mislim da bi usvojitelji žestoko prednjačili.

I reče negde gore Maksa, a ja da se složim, da malo ima plemenitih gestova koji se mogu porediti sa podizanjem deteta kojem nisi biološki roditelj.

Za mene su to Majke i Očevi.
hoochie coochie man hoochie coochie man 23:08 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Zaoštravaš ton. Nema razloga da ovo počne ličiti na svađu. Ne verujam da ne razumeš šta sam ja rekla kad odgovoaraš:


Prva si počela, ja samo pratim :)
Mislim ako neko kaže, evo šapnuču ti u poverenju, ...jbg kako razumeti?
A onda, nevažna je reprodukcija.
Pa dobro, nekome je možda nevažna, nekome je i sam život nevažan, ali ako je reprodukcija nevažna, šta je bitno ako život smatramo bitnom stvari?

A to hraniteljstvo, pa to je biznis, to se radi za pare, ne iz ljubavi.
Iz ljubavi se deca usvajaju a ne uzimaju na hraniteljstvo.

Ja imam solidnu zadršku što se plemenitosti tog posla tiče.
A tu zadršku mi je usadila devojka koja je na TV pričala o svom odrastanju u hraniteljsoj porodici.
Ništa ružno o njima nije govorila, ali je bila dosta hladna.
Naglasila je da su oni za to bili plaćeni, i da je normalno da svoj posao rade savesno.
Uostalom oni su i kontrolisani kako obavljaju taj posao, pa ako nešto ne ide kako treba ostaju bez deteta i bez prava da drugu decu uzimaju.
Dakle nema više para.

Imam u komšiluku porodicu koja je uzela devojčicu na hraniteljstvo, sve je ok, sve štima, ali ne razmeću se previše ljubavlju.
Kažu, teško se živi, žena ne može da radi seljačke poslove, pa joj to dobro dođe.
Pošteno i za poštovanje.

Klinka, baš klinka, obdanište, ženu koja je pazi zove Mira, po imenu, a njenog muža deda.
Tako odlučila i super joj :)

A oni su roditelji svojim ćerkama, ne toj devojčici.
milisav68 milisav68 23:20 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

zilikaka
I reče negde gore Maksa, a ja da se složim, da malo ima plemenitih gestova koji se mogu porediti sa podizanjem deteta kojem nisi biološki roditelj.

Ma to je klizav teren, ima tu svašta.
Za mene su to Majke i Očevi.

To su prvenstveno brižni ljudi, koji mogu da budu i tetke (teče), strine (stričevi), babe (dede)...


zilikaka zilikaka 23:40 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Mislim ako neko kaže, evo šapnuču ti u poverenju, ...jbg kako razumeti?

Razumeti tako da ti sigurno nisi i nećeš imati priliku da znaš stvarno kako je to biti trudan. Možeš o tome da znaš iz priča drugih. E, pa ja sam ti šapnula tajnu "esnafa"
A onda, nevažna je reprodukcija.

Za šta je tačno važna?
Za opstanak ljudske vrste ili za produženje sosptvenih gena.
sam biočoški čin ide po automatizmu i svakako nije ničija zasluga, dočim podizanje deteta jeste. Al da se ne ponavljam...


A to hraniteljstvo, pa to je biznis, to se radi za pare, ne iz ljubavi.
Iz ljubavi se deca usvajaju a ne uzimaju na hraniteljstvo.


Usvajanje je vrlo težak i dug proces i mogu se usvojiti samo deca za koju su biološki roditelji dali pristanak. Sva druga ne mogu. Do skoro su bila osuđena na život u kolektiva a poslednjih godina se radi na tome da se svi smeste u porodice, uravo da bi mogli da dobiju model porodičnog života i da ga kasnije i sami reprodukuju.
Ovde konkretno je bio sticaj srećnih okolnosti. Detetu je trebala pomoć a ona se prijavila da bi bila hraniteljica.
I da, u pravu si, od nje sam slušala kako su na obukama i kasnije od stručnjaka bili savetovani da se ne vezuju nego da tome pristupe profesionalno.
Ona je čak trpela i kritike da to kako se ponaša nije u skladu sa njenom ulogom.
No, kako bilo, dete je steklo porodicu a oni novog člana svoje.
To se zaista vidi da jeste tako i šta ćeš lepše.
I da, usvojiće ga, ko što rekoh, kad postane punoletan, jer što kažu, on je njihov.


...i da za kraj, da se mi ipak složimo da se po ovom pitanju ni najmanje ne slažemo?
Dapače.
zilikaka zilikaka 23:47 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Ma to je klizav teren, ima tu svašta.

Ja znam 5-6 usvojiteljskih porodica i kod svih je izrazita ta posvećenost detetu.
Ne kažem da ima i drugih primera al eto na mom uzorku je 100% u korist onog što govorim.
To su prvenstveno brižni ljudi, koji mogu da budu i tetke (teče), strine (stričevi), babe (dede)...

Ma jasno, al ovde je išla priča o tuđincima, ne o krvnom srodstvu. To je ipak nešto drugo.
hoochie coochie man hoochie coochie man 23:49 10.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Za šta je tačno važna?
Za opstanak ljudske vrste ili za produženje sosptvenih gena.


Za trivijalnost kao što je opstanak života na ovoj planeti.
Pa ako je to važno....

I da, usvojiće ga, ko što rekoh, kad postane punoletan, jer što kažu, on je njihov.


Koliki je procenat hranitelja koji na kraju decu usvoje?
Ne znam ga, ali verujem da je jednoscifren.
Dakle ti pričaš o izuzteku, pa što bi taj izuzetak menjao pravilo, on valjda služi da pravilo potvrdi.
Ili se i to menja po nalogu iz Brisela, neko poglavlje predviđa da izuzeci oderđuju pravila? :)

.i da za kraj, da se mi ipak složimo da se po ovom pitanju ni najmanje ne slažemo?

To je tako složili se oko toga ili ne :)
blogovatelj blogovatelj 00:04 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Ma to je klizav teren, ima tu svašta.


Ovo je dokaz čega? Ima svuda svašta.
zilikaka zilikaka 00:17 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Koliki je procenat hranitelja koji na kraju decu usvoje?
Ne znam ga, ali verujem da je jednoscifren.
Dakle ti pričaš o izuzteku, pa što bi taj izuzetak menjao pravilo, on valjda služi da pravilo potvrdi.
Ili se i to menja po nalogu iz Brisela, neko poglavlje predviđa da izuzeci oderđuju pravila? :

Dobro većina će hranitelje zvati kako već misli al u mom primeru ću uvek braniti pravo da to dete hranitelje naziva mamom i tatom.
I da to ne sme niko da mu uskrati.
tasadebeli tasadebeli 01:01 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

Samo što ja tebe nikad nisam ni banovao



Дугујем ти објашњење за то.

Знам да те не интересује, па ћу баш зато да ти испричам.

Бановање на том мом посту је само била проба да видим каква ће да буде реакција банованих. Било замимљиво, у пичку материну!

Једини кога сам заиста са уживањем бановао због бановања, а не због експеримента са банованима, био је Урбана Герила који ме је стварно изнервирао око Црвене Звезде и мог "издајства" клуба (отаџбине, породице, пријатеља, етц. све су то његове речи) јер не могу да поднесем ону багру која данас седи на Маракани у управи (Терза, Тоза и екипа), па сам пљувао по таквој Звезди из све снаге.

И онда ме он са тим пратио из поста у пост... Не баш као ти, гори је од тебе, али баш је био поруб у буљи.

'Ебала га Звезда таква каква је данас!

Стварно је, брате, био много досадан.







Сва бановања после су била чисто зезање. Никада дуже од недељу дана колико траје пост.



a tek nisam brisao komentare.



Извините, господине, али серете.

Па знаш врло добро да сам највећи број коментара брисао баш када си ме ти на ПП упозоравао да је неко открио приватност других блогера, па сам те ја послушао јер си стварно био у праву.


padao u fras



Ти заиста мислиш да ја тако озбиљно доживљавам Блог да бих падао у фрас због нечега што ја пишем или што неко други пише на њему.

Е, мој Фри...


Извини ако ћу те разочарати, али морам да ти кажем да на овом свету, у реалном животу, постоје много озбиљније ствари од писања на Блогу Б92 којима би човек могао да се бави и да при томе озбиљно да ангажује своје емоције.

Блог Б92 је за мене само забава, опуштање, одмор од нечега чиме се бавим у свом животу. Ако се при томе још и потрефи да уживам у писаном "ћаскању" са неким људима који се на Блогу појављују, утолико боље. Уколико тога нема... Боже мој, Ово је неограђена ливада. Блог Б92. И свако од нас има ту слободну вољу да изабере да ли ће у томе учествовати или неће учествовати.

(И ово сам од тебе научио кроз дописивање на ПП.)

Уосталом, када сам се први, једини и последњи пут истински изнервирао и озбиљно ангажовао своје емоције на Блогу Б92 било је због односа других блогера који имају приватне везе и утицај на модерацију Блога Б92 онако из сенке, приватним каналима, због онога гостовања Феликса Крула.

А ти си био један од оних који су ме убеђивали да не треба све то схватати тако озбиљно и да не треба да престанем да пишм по Блогу Б92 због тога као што сам ја још тада намеравао.

Од тада је, Фри, прошло годину и по дана. Толико дуго имам и ауторску.

Не мислиш ли после толико времена и сигурно 30-35 мојих ауторских текстова овде и ко зна колико коментара да сам малкице порастао, превазишао таква стања сикирикија због нечега на Блогу и да сам изнад тог фрасирања због Блога Б92 како ме ти изгледа још увек доживљаваш?


Новембар 2017, Таса пада у фрас због нечага на Блогу Б92?


Е, мој Фри...


Па да ја заиста све то тако озбиљно схватам како ти мислиш, не би ме одавно видео овде.


Овако... Превазишли смо то, превазишли. И знамо се, врло добро се знамо ко је ко овде на Блогу Б92. Одавно ту више никакве мистерије нема.


Сад, ако ме и не будеш једнога дана више видео овде, то ће онда сигурно бити из неких других, прозаичнијих разлога, а не зато што падам у фрас због нечега што се пише на Блогу Б92. Било да ја пишем или да пише неко други.


Тасин фрас на Блогу Б92?







freehand freehand 01:10 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Бановање на том мом посту је само била проба да видим каква ће да буде реакција банованих. Било замимљиво, у пичку материну!

Da nije foliranje možda bi neko objašnjenje bilo i interesantno. Ovako - stvarno nisi morao da se trudiš.
Извините, господине, али серете.

Па знаш врло добро да сам највећи број коментара брисао баш када си ме ти на ПП упозоравао да је неко открио приватност других блогера, па сам те ја послушао јер си стварно био у праву.

A ovo je već detinjasto. Pobrisao si moje komentare na svom blogu na kome si me banovao. O tome govorim, inače sve što se tiče grubog kršenja disklejmera nema nikakve veze ni sa slobodom govora ni sa tolerancijom. To je čisto siledžijstvo, gore od toga kad ti obrišeš tuđe mišljenje u kome nema ni uvrede ni kršenja pravila bloga.
A problem sa tim brisanjem je što na taj način poništavaš deo slike i deo stvarnosti. Da si to ostavio mogao bi da kažeš - evo, zbog ovoga je usledilo banovanje.
Ovako...
Imaš ti na to pravo, nije to problem, nego posle toga skičanje o ućutkivanju deluje nekako ljigavo, mizerno, pizdunski - zar ne misliš?
Ono - level Fuksa, tako nekako, možda i gore, pošto ne mogu svi da se vade na stanja.
tasadebeli tasadebeli 01:35 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

Pobrisao si moje komentare na svom blogu na kome si me banovao.



Као и свима осталима које сам тада бановао. У твојима није било увреда (кршења дисклејмера), али у другима јесте.

Али, принцип је принцип. Ни по бабу, ни по стричевима.

(Да будем искрен, нисам тада ни размишљао о томе. Једва сам тада био дочекао да неко почне са кршењем дисклејмера, па да кренем са зезањем са брисањем. И ишао сам једноставно по принципу:

бановање = брисање коментара. Пунктум.

Био ми је занимљив сам тај чин бановања и реакције банованих. И осталих.

Питај Елојицу, он ти је тада правио друштво на клупи за кажњене играче.

Али, за разлику од тебе, никада се није увредио због тога и није се после понашао као нека увређена сеоска млада.

А сва тројица смо ту негде по годинама колико ја знам. Могло би макар то генерацијско разумевање да постоји јер смо расли у исто време са истим стварима које су утицале на наш развој у одрасле људе.

Али смо очигледно различити карактери са различитим схватањима и прихватањима других људи и света око себе.

Па добро... Поштујем. И то је сасвим разумљиво.)


A problem sa tim brisanjem je što na taj način poništavaš deo slike i deo stvarnosti. Da si to ostavio mogao bi da kažeš - evo, zbog ovoga je usledilo banovanje.
Ovako...

Imaš ti na to pravo, nije to problem, nego posle toga skičanje o ućutkivanju deluje nekako ljigavo, mizerno, pizdunski - zar ne misliš?



То су два различита поста, зар не?

Нити имају исту тему, нити је уводни текст у истом стилу. Нити имају исте циљеве.

Ти мислиш да треба на сваком посту да будем мртав озбиљан? Деда сера?

Е, па мени то досадно, брате...

Поготово на оваквом месту као што је Блог Б92.

Постоје друга места где морам да будем озбиљан због озбиљности ситуација са којима се тамо сусрећем, па не бих још то и овде добровољно радио.

Не осуђујем никога другог који тако пише по Блогу (сви смо ми различити), озбиљно схватајући и Блог и себе. На крају крајева, имао си прилике да видиш да сам поштовао твоју озбиљност на твоја два последња поста и нисам се зајебавао као што то умем тролујући.

Али ја тако не могу. Не прија ми да будем вечито намрштени озбиљни дискутант.

Ако видим да је аутор заиста озбиљно поставио своју тему, а мени није до озбиљне дискусије на те теме, ја се онда обично и не укључујем.

А ако видим да се и аутор зеза, а мени је такође до тога? Ихај! Одлично онда!

(Већ сам рекао пар пута на Блогу да заиста искрено верујем у речи Јиржија Менцла да је претенциозно свако бављење озбиљним темама без и трунке хумора.)

Па на крају крајева, упореди теме и уводне текстове на овом посту о једном озбиљном друштвеном проблему који се јавља у јавној комуникацији, нарочито откако се та јавна комуникација односи и на друштвене мреже на интернету

(тема - политичка коректност и ућуткивање неистомишљеника са нарочитим освртом на језик који се користи у тим приликама - чији је циљ био да се о томе овде прича, а не да се тролује по обичају о свему другом у чему си и ти здушно учествовао, па се онда и ја придружио јер сам видео да нема ништа од оне моје првобитне намере да овај пост покрене озбиљнију расправу о томе)

и онај следећи мој пост о братској љубави и фудбалу.


Не чини ли ти се да се драстично разликују и у својим темама, стилу, циљаној комуникацији које се прижељкује у коментарима и због којих су постови и окачени.

(То и јесте сврха писања постова на Блогу Б92 - коментарисање, зар не? Иначе, да није тако, могли бисмо сви ове своје текстове да пишемо лепо у својим неким свешчицама и само ми да их и читамо дивећи се себи самима као у неком огледалу како смо лепи, паметни, високи у пизду материну и како нас воле сви који то читају. А те личне дневнике писане оловком по свешчицама или у фајловима у компу читамо само ми и нико више...)

То су, Блог Б92 и некакав лични дневник, ипак две сасвим различите категорије, зар не?)


Da nije foliranje možda bi neko objašnjenje bilo i interesantno. Ovako - stvarno nisi morao da se trudiš.



Па добро, покушао сам...

Не мрзи мене јер сам по природи (говорим о стварном реалном Таси, а не о виртуелном Таси на Блогу Б92) заиста врло стрпљив и сталожен човек и не мрзи ме да покушам да објасним било коме када му нешто није јасно.

А ти сад веруј ако хоћеш, ако нећеш не мораш.

И то је, то да ли ћеш ми веровати или не, такође ствар слободне воље и права на избор као и када је учествовање на Блогу Б92 у питању.
milisav68 milisav68 08:36 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

zilikaka

Ja znam 5-6 usvojiteljskih porodica i kod svih je izrazita ta posvećenost detetu.
Ne kažem da ima i drugih primera al eto na mom uzorku je 100% u korist onog što govorim.

Ma usvajanje je žestok filter, tako da jeste u korist onogo što pričaš, ali tu su hraniteljske porodice (gde se od toga napravio biznis, jer se prima plata i teče radni staž), kao i "mešoviti brakovi" (gde deca imaju oca ili majku iz prethodnih brakova ili veza).

Mislim, teoretski sve to lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi.

Sticajem okolnosti sam upućen na te socijalno pravne službe, pa znam iz prve ruke kako to izgleda.
freehand freehand 09:00 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Али, принцип је принцип. Ни по бабу, ни по стричевима.

Ode i reč "Princip"... Nemilosrdan si.

Али, за разлику од тебе, никада се није увредио због тога и није се после понашао као нека увређена сеоска млада.

А сва тројица смо ту негде по годинама колико ја знам. Могло би макар то генерацијско разумевање да постоји јер смо расли у исто време са истим стварима које су утицале на наш развој у одрасле људе.

Али смо очигледно различити карактери са различитим схватањима и прихватањима других људи и света око себе.

Па добро... Поштујем. И то је сасвим разумљиво.)

NIje tu reč o meni. No nebitno, dosta smo se ispričali. sad možeš da pređeš u fazu zezanja, pa da pobrišeš.

и онај следећи мој пост о братској љубави и фудбалу.

Ono gde voliš Grke a mrziš Hrvate, al to kao treba da čitalac shvati izokola?
Video sam. Super je.
tasadebeli tasadebeli 10:44 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

sad možeš da pređeš u fazu zezanja



Богами, ја сада ово најозбиљније, без зезања.



Ono gde voliš Grke a mrziš Hrvate, al to kao treba da čitalac shvati izokola?



Ако можеш у мом писању тамо на оном посту да пронађеш макар један једини доказ за ово што тврдиш, водим те на вечеру.

Ето тако ти функционишеш на Блогу.

И не само ти.

Учиташ некоме нешто, окарактеришеш га, сместиш у неку своју политикантску фиокицу у глави, припишеш му карактеристику (најчешће политичке природе) и онда, без обзира шта тај неко рекао, ти тераш по своме.

Јер, боже мој, тај неко одбија да мисли оно што ти кажеш да треба сви да мисле.

И још се слатко испричаш размењујући мишљење по затвореним групама на другим друштвеним мрежама типа фејсбук и сличне о том неком којег си тако оквалификовао да би га дисквалификовао на Блогу Б92.

И онда то називаш "политичка коректност".

И себе сматраш демократом. Који треба да демократски просветли друге људе објашњавајући им шта је то демократија и како и шта треба да мисле.




И што је најгоре, ниси усамљен у томе на Блогу.

А онај блог о томе

voliš Grke a mrziš Hrvate


је баш лепа замка за мајмуне где сте се ВИ, ти и твојим истомишљеници о којима говорим овде, "учитавачи, квалификатори и дисквалификатори - модератори из сенке Блога Б92" одмах показали и изашли на светлост дана.

Ено, чак сам и Кркишу (можда се вас двојица не волите, али вам је начин комуникације на Блогу Б92 истоветан) истерао на сунце. У једној од његових никнејм реинкарнација које се њему толеришу на Блогу Б92 (сви већ знамо зашто), а због чега се други банују ко зна колико пута у покушају да се заувек одстране са Блога Б92.

(Где је Емси? Зашто је трајно банован? Па се сада појављује као Чарли, кротак да ВАС не би изазивао. Није Емси написао на Блогу ништа грђе ствари од оних које обично пишете Кркар, ти и остали блоговски "модератори дискусија".

А опет, Емси угашен.

Лицемерје и двоструки морал је то на којем сте васпитавани. Ништа друго. Лицемерје и двоструки морал.)



Шта да ти кажем, "Фри"хенде мој (чак ти је и никнејм лицемеран ако узмемо у обзир како комуницираш на Блогу Б92)...

Замка за мајмуне функционише.

Хиљадама година.







Аферим, Фри!

Одлично си одиграо на ова два поста.

И лепо си показао ко си и шта си. Више никаквих недоумица ту нема.

Видим да уопште нисам погрешио када сам тебе (И Кркара и још неке) назвао малим блоговским фашистима у папучама испред монитора.

Сад сте ми само потврдили да сам у праву.

А то се, мој "Фри"хенду зове микролошки фашизам на друштвеним мрежама на интернету.

Имамо већ и објашњења за ту појаву за ту појаву у људском друштву:


Micrological fascism


We are no longer in the age of the helmeted, armed and jack/booted fascists; but at least, that formula had the advantage of being visible. Its exploitation played out in the streets, commissariats, military academies, the media, universities and other sites of civil society.

The fascism of the lion was first.

Then we have the fascism of the fox.

In terms of content, things have changed very little. It is still about reducing diversity into unity and getting individuals to submit to a community that transcends them. We still use magic thinking and instincts more than reason. There is still intimidation and we still justify terror by calling it fight against enemies we have turned into scapegoats. Our bodies are not really constrained, but our minds are dominated. Our flesh is not mistreated, but our spirit is pummeled. We don't step away from the group; our minds are told not to think, or to think more. Nothing is new, and if it is, we repackage it.

The fox's fascism is micrological because it manifests in subtle and tiny moments.



(Michel Onfray A Hedonist Manifesto, The Power to Exist; Columbia University Press, 2015)


И онда, када вас видим у том вашем микролошко фашистичком просеравању на Блогу Б92, онда се само питам када ће тај фашизам лисице (опет) прерасти у фашизам лава.

Понеки пут се уплашим да је то само питање повољног тренутка и повољне друштвене ситуације.







И при томе, ВИ само наставите и даље да се позивате на исправност сопствених поступака и начина комуникације на Блогу Б92.

Рекох шта имам, па не бих да вас у томе даље ометам.


Ово је ионако "ВАШЕ" место.


Ми други смо овде само гости што рече онај у Добром пастиру.
freehand freehand 10:53 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

И још се слатко испричаш размењујући мишљење по затвореним групама на другим друштвеним мрежама типа фејсбук и сличне о том неком којег си тако оквалификовао да би га дисквалификовао на Блогу Б92.

И онда то називаш "политичка коректност".

Ne učestvujem ni u kakvim "zatvorenim grupama". Moj profil na Fejzbuku je javan, bez ograničenja za bilo koga.
Nikad u razgovorima na društvenim mrežama, upravo kao ni ovde, ne pominjem ljude koji nisu prisutni ili ne mogu da mi odgovore.
I toliko o istinoljubivom Tasi.

Bajdvej, Taso, kako ti možeš da znaš šta se dešava u "zatvorenim grupama... tipa fejzbuk"?


Edit za Tasin dodatak:

Рекох шта имам, па не бих да вас у томе даље ометам.


Ово је ионако "ВАШЕ" место.


Ми други смо овде само гости што рече онај у Добром пастиру.



freehand freehand 10:54 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

...

tasadebeli tasadebeli 10:59 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

Bajdvej, Taso, kako ti možeš da znaš šta se dešava u "zatvorenim grupama... tipa fejzbuk"?



Имам и ја своје инсајдере.

Мада нисам Бранкица Станковић.

И толико о истинољубивом "Фри"хенду.
freehand freehand 11:04 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Имам и ја своје инсајдере.

Мада нисам Бранкица Станковић.

И толико о истинољубивом "Фри"хенду.


Jesu to isti oni koji te informišu o mojoj partijskoj pripadnosti i zaposlenju?
Hajde još jednom da probamo: pazi, ne samo da ti dozvoljavam nego te molim da objaviš sve to.
U kojoj sam partiji, na koje si zaposlenje mislio i na kojim sam "zatvorenim grupama" ogovarao bilo koga a posebno tebe?
Mislim, kad već trčiš naokolo sa svim kvalifikacijama koje koristiš valjda nije problem da svoje reči potvrdiš i pojačaš dokazima?
Ovako možda neko ipak pomisli da si samo patološki lažov.
tasadebeli tasadebeli 11:40 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

freehand

hajde još jedno da probamo: pazi, ne samo da ti dozvoljavam nego te molim d aobjaviš



Ма јок, не функционише ти то више.

Потрошило се.

Барем што се мене тиче.


Ovako možda neko ipak pomisli da si samo patološki lažov.



Па шта ћу.

Боже мој, ово је слободна земља.

Свако има права да мисли шта год хоће и како хоће.
freehand freehand 16:52 11.11.2017

Re: Дивни прмери ућуткивања

Ма јок, не функционише ти то више.

Потрошило се.

Барем што се мене тиче.

Šta se potrošilo? Da ne možeš samo tako da etiketiraš, lažeš i prosipaš klevete kao sitni špiclov i denuncijant?
To ne može da se potroši.
Па шта ћу.

Боже мој, ово је слободна земља.

Свако има права да мисли шта год хоће и како хоће.

Što se onoga što si citirao tiče - sa punim pravom i bez sumnje,
hoochie coochie man hoochie coochie man 18:45 11.11.2017

Čet'ri stotine

Jel mogu ja da zatvorim kafanu?
Mogu.
Dobro.
Čet'ri stotine.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana