Digitalna mera karaktera

Od kako je Gmail lansiran pre 13 godina, i od kako je revolucionarizovao ne samo elektronsku poštu dajući neverovatnih 1 GB spram veoma skrominh 10 MB koliko su davali Yahoo i drugi vodeći provajderi tog vremena, nego i način na koji se vodi elektronski biznis, pružajući besplatne usluge neznajući u tom momentu kako će one kasnije biti naplaćene, meni je postao hobi da posmatram taj trend. Trend je kasnije postao vodeći način poslovanja u softverskom svetu. Osnovna ideja je sledeća - potrebno je napraviti softver koji će koristiti što veći broj ljudi i treba ga ponuditi potpuno besplatno. Nema veze što u tom momentu ne znate kako ćete ikad naplatiti taj softver, u startu je presudno privući što veći broj korisnika, svesno idući u minus koji je posledica ne samo ulaganja u sam razvoj softvera nego i u njegovu besplatnu distribuciju, održavanje i unapređenja, jer će samo korišćenje softvera i navike korisnika pokazati kasnije u kom pravcu treba dalje razvijati proizvod i koje su to premium usluge koje treba naplatiti. Posmatrao sam mnoge softvere i servise kako su se razvijali od potpuno besplatnih, do delimično besplatnih sa preimum uslugama. Mnogo puta mi je taj proces bio veoma zanimljiv za posmatranje jer mi na pamet nije padalo kako će se u budućnosti „izvući" iz minusa, i kako će menjati proizvod prema profitu. Divio sam se genijalnosti menadžera koji su pravili tu tranziciju.

Na sličan način posmatrao sam i različita praćenja na internetu. Danas nas prate svi, prate nas pretraživači, prate nas email provajderi, prate nas socijalne mreže, prate nas pametni telefoni, prate nas pametni satovi i fitnes narukvice, prate nas kamere po gradu, čak nas priskuškuju televizori i pametni usisivači skeniraju naš dom. Posmatrao sam taj trend i razmišljao o tome gde to sve može otići. Iako mi se to naravno nije sviđalo naivno sam kao i mnogi pomišljao u par navrata „pa neka, šta i onako mogu sa tim osim da mi prodaju reklame".

Ali, pošto su stekli dovoljno korisnika, kao i kod besplatnih softvera, vlasnici podataka i državne bezbednosne agencije su odlučili da uskoro dolazi vreme za naplatu. Ta tranzicija se već naslućuje i veoma je mračna. Kina, na primer, ne krije plan po kom ovaj proces ulazi u zvaničnu upotrebu od 2020.

O čemu se tačno radi?

Social Credit System je sistem napravljen u Kini i po kom se sve vaše aktivnosti kao što su kreditna sposobnost i način vraćanja kredita, ono što pišete u porukama, na socijalnim mrežama i mesindžerima, šta kupujete, kada kupujete, gde kupujete, gde radite, kada radite, kada kupujete, kada vežbate i tako dalje, i tako dalje, bivaju ocenjene bodovima izmedju 350 i 950. Vaše navike postaju mera vašeg karaktera. Neko vas ocenjuje spram toga šta kupujete i kako provodite slobodno vreme. Ako igrate previše igrica onda ste lenji i nepouzdani. Ako gledate TV ili čitate samo knjige, takođe. Ali ako posle posla idete u tržni centar, kupute par stvari za decu, zatim ih vodite na sport, vi odete u teretanu, zatim sa ženom na večeru uz flašu vina, pa na spavanje u 11, vi ste dobar građanin. Imate puno bodova.
Stvari postaju još zanimljije. Sa kime se družite i na koji način. Da li imate prijatelja koji priča loše o državi ili nekoj korporaciji? I sa njim često interagujete? To ne valja, jer on ruši i vaše bodove.

Tako vam bodovi ne samo formiraju navike, nego utiču na to sa kime se družite i o čemu pričate. Sedenje kod kuće sa „disidentom" i razgovor o politici, - 10 bodova, sedenje u kafani sa drugom i razgovor o Ligi šampiona, + 100 bodova.

Ali, zašto su ti bodovi i važni. Šta ima veze koliko imam bodova!?
Hm... biće veoma važno. U Kini već eksperimentišu sa sledećim nivoima.
- 600 bodova - možete uzeti mali kredit od 600 evra bez papirologije
- 650 bodova - možete iznajmiti kola bez depozita
- 666 bodova - možete uzeti veliki kredit od 6000 evra bez papirologije
- 700 bodova - možete putovati u Singapur bez pozivnog pisma
- 750 bodova - brži prolazak kroz državnu administraciju

To je danas. Šta može biti u budućnosti, mračnoj za one koji imaju malo bodova:
- Pristup samo lošijim školama za decu
- Veća kamata za kredit
- Pristup samo lošijim poslovima
- Skuplje osiguranje za kuću, kola, zdravstveno
- Zabrana pristupa nekim restoranima, kafićima, tržnim centrima itd.
- Zabrana odlaska u inostranstvo
- Sporija brzina interneta
- Pa čak, na primer, lošije pozicije prilikom pretrage na sajtovima za upoznavanje

Najmračnija stvar u celoj ovoj priči, i najzanimljiviji „tvist" za posmatranje u ovom procesu je to što će ljudi početi da žele da budu priskuškivani. Od današnjeg stanja u kom se svako plaši prisluškivanja, idemo ka stanju u kom će ga svako želeti, jer će morati da zarađuje bodove kako ne bi ostao na prvom nivou sa nula bodova. Da li osoba socijalno-digitalno i postoji sa nula bodova? Kriterijum socijalne pripadnosti će jasno moći da se izrazi kroz broj bodova, što će još povećati pritisak na pojedinca i iskoristiti osnovnu ljudsku potrebu za pripradanjem društvu kroz ovaj sistem bodovanja, čime će se izjednačiti borba za bodove sa borbom za opstanak.....