Mali ilustrovani rečnik beogradskih toponima u slengu

Ima li prigodnijeg trenutka od ovih prazničnih dana u Beogradu za pokretanje jednog ovakvog lingvističkog projekta u čast i slavu našeg, vašeg i svačijeg Beograda?

Mislim da nema.

U uvodu još samo da napomenem da je ovo rečnik otvorenog tipa, što znači da je podložan promenama, dopunama i dodavanju novih odrednica.

EDIT: Da napomenem ipak na samom početku teksta jer mi se čini da je ona napomena o autorstvu ovih slika i odrednica na kraju mog posta  pomalo zaturena, pa je ne vide baš svi,

Elem, nisam ja autor ovih rečničkih odrednica niti slika koje su u ovom postu okačene. Zato kao jedna od kategorija ovog posta  i stoji "Gost autor".

Čitav rečnik i slike su preuzeti sa jednog  sajta koji je komercijalne prirode, te ga stoga ne bih ovde linkovao.

Na žalost, samo ime autora rečnika mi je nepoznato jer nije ni navedeno na tom sajtu.  

Što naravno nikoga ne sprečava da taj sajt pronađe i sam tako što će u brauzeru ukucati:

Rečnik beogradskih toponima u slengu 

Ukoliko se autor rečnika bude javio, vrlo rado ću objaviti i njegovo ime na samom početku teksta ili linkovati njegov nik ukoliko je registrovan na Blogu B92.

"A

AUTOKOMANDA

Beograd je jedan od gradova koji imaju tu (ne)sreću da autoput prolazi kroz njega. AUTOKOMANDA je jedna od dve petlje sa kojih se sa autoputa ulazi u gradsko jezgro (i obrnuto). Nalazi se na samom obodu Vračara tj. na granici Savskog Venca, Voždovca i Vračara.
Ime duguje centru motorizovane brigade i pripadajućim hangarima, koji su se nalazili na voždovačkoj strani i kojih danas nema ni u naznakama - većina mlađih sugrađana asocira naziv sa gomilom automobila i petljom oko autoputa. Kad vam neko iz Beograda kaže To ti je kod Autokomande imajte u vidu da može da misli na poprilično veliku površinu tj. bilo šta na potezu od Franša do kružnog toka na Autokomandi.
Zbog blizine stadiona Partizana i Crvene zvezde, često se koristi kao prostorna odrednica među ljubiteljima fudbala posebno za spektakularne golove (Brate, zabio mu ga je s autokomande). Iako ne slovi za naročito prestižan kraj, od njega se brzo stiže na Banjicu i Dedinje koji su ultra luksuzni. Ono po čemu ga mi znamo je veliki broj odličnih restorana nacionalne brze i spore hrane.

B

KOD BANIJE

Koliko je alkoholizam uvrežen u Srbalja, pokazuje i to što lokalitete u gradu svi nazivaju po kafanama koje su im u okruženju. Svojevremeno je nedostatak drugih komercijalnih sadržaja nadomeštan niskim cenama visoko akciznih roba - kafane su bile najposećenija mesta u Beogradu. Kada vam neko u Beogradu kaže da je nešto kod Banije ne misli na regiju u Hrvatskoj. Banija je jedna relativno neugledna socrealistička kafana na raskrsnici dvaju veoma prometnih saobraćajnica: ulice Despota Stefana (Dvaezdevetog) i Džordža Vašingtona. Pošto se tu nalazi i stanica velikog broja linija gradskog saobraćajnog preduzeća putnici GSP tu stanicu zovu kod Banije iako je zapravo njeno zvanično ime Džordža Vašingtona.

KOD BOGOSLOVIJE

Deo grada na Paliluli, odnosno njegova četvrt koja je toliko ružna da postaje lepa u svojoj ružnoći. Dom je Bogoslovskom fakultetu po kome je dobila ime, dečijoj bolnici Dr Olga Dedijer (samo gledanje u nju može vas baciti u depresiju), vatrogasnoj brigadi, Omladinskom stadionu (OFK), neverovatno hladnom vojnogeografskom institutu, sportskoj dvorani-hali Pionir, velikoj zgradi policijske uprave Palilule i nekim od genijalno ružnih solitera.

Zbog toga što se na njoj nalazi i saobraćajno čvorište u pitanju je jedna od najzagađenijih tačaka u Beogradu i ekološka crna tačka. Teško je ne pomisliti da su gradeći Bogosoviju 1957-58, bivše komunističke vlasti imale naum da je pretvore u istu...

C

KOD CVETKA

Prostorna odrednica KOD CVETKA - odnosi se na kraj oko Cvetkove pijace na Zvezdari. To je termin koji ne postoji u administrativnim zabeleškama nego u kolektivnom sećanju Beograđana. jer se pijaca zvanično zove Zvezdara. Na tom mestu je pre nešto manje od stotinu godina bila Cvetkova Mehana (gostionica) i popularno mesto za predah za one koji su se zadesili na putu za Smederevo. Ceo kraj je bio imanje predratnog preduzetnika Cvetka Ivanovića. Zanimljiv je podatak da, pošto je taj deo grada u to vreme bio daleka periferija grada, Cvetko sam finansirao sprovođenje šina i uvođenje struje za tramvaje u ceo kraj, ne bi li poboljšao promet u gostionici.
Međutim, Cvetka su generacije Beograđana upamtile kao velikog dobrotvora. Pored pokroviteljstva za izgradnju mnogih hramova, imao je i fond namenjen ugroženima - siromašnima, deci, obdaništima, studentima i njima sličnima. Iako je njegovo imanje "nacionalizovano" i razdeljeno raznim gradskim organima, (njegovi potomci su morali da otkupe pravo na stanovanje u sopstvenoj kući), njegove zasluge su ostale da žive u kolektivnom sećanju Beograđana. Tako stajalište kod pijace Zvezdara danas nikom od stanovnika Beograda ništa ne znači, ali "kod Cvetka" svi znaju gde je.
Danas, kraj je uglavnom prošaran porodičnim kućama sa nekoliko višespratnica, dok je u prostoru oko pijace početna stanica linija gradskog prevoza koje voze u šire područje grada. Rodna gruda viđenijih faca kriminalnog miljea devedesetih i možda jedino mesto u Beogradu koje je do pred kraj drugog svetskog rata imalo autentičnu budističku pagodu. Nju su sagradili pripadnici Kalmičkog naroda, koji su na tom prostoru živeli između dva svetska rata. Po oslobođenju Beograda pobegli su za Nemačku a potom i u SAD, dok su lokalne vlasti srušile zgradu, pošto više nije imala namenu.

D

U DVAEZDEVETOG

Ulica Despota Stefana je dugi niz godina nosila naziv datuma Dana Republike (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) 29. novembra. Postaje progresivno ružnija kako se udaljavate od centra ka Pančevačkom mostu i dosta dugo važila je za najzagađeniju ulicu u Beogradu. U glavama mnogih Beograđana, a posebno onih s druge strane zakona, ostala je u pamćenju po zgradi nekadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova tj. današnje Policijske uprave za grad Beograd. U brutalna vremena bivših država tu su uglavnom brutalne ljude tretirali na brutalan način. Ne ponovilo se ni jedno ni drugo...Elem, ako se danas nekom stanovniku Beograda desi da vam kao prostornu odrednicu navede DvaeZdeveti ili u Dvaezdevetog, znajte da misli ili na ulicu Despota Stefana ili na tu turobnu zgradu u njoj (pritom ako s nespokojem misli na ovo drugo, možda je bolje da se klonite dotične persone).

DVAESPETI MAJ

Još jedan karakterističan datum iz vremena bivše nam SFRJ i još jedan objekat koji generacije Beograđana zbog uslovnog refleksa nazivaju tako. U pitanju je sportski centar koji se danas zove Milan Gale Muškatirović, a koji je dugi niz godina nosio naziv po datumu rođenja najvećeg sina naših naroda (i narodnosti). Mesto je na kome je većina Dorćolaca provodila leta u vreme kada je odlazak na more bio misaona imenica i mesto mnogih ukradenih peškira. Danas je to jedan zaista lep i moderan sportski kompleks sa mnoštvom terena i što je najvažnije bazena kako na otvorenom tako i onih zatvorenih bazena olimpijskog tipa.

DEKINTOS

Od rastanka u državnoj zajednici sa Crnom Gorom, građani Srbije su malo iz inata, a malo zbog neobičnog shvatanja ol-inkuziva u bratskoj nam zemlji, počeli da zamenjuju divlju lepotu Jadrana sa plažama Egejskog mora. Turističke agencije su ispratile ovaj talas interesovanja preplavivši tradicionalne medije ponudama za Tasos, Atos, Skiatos, Zakintos...
Nešto manje novčano sposobniji Beograđani, ali svakako visprenijeg duha su spremili ciničan odgovor na to gde idu na letovanje prozvavši ono najsličnije moru što Beograd ima - Dekintos (aluzija na hronični nedostatak novca). Ada Ciganlija je prevalila dugačak put od baruštine otpadnih voda pune žabokrečine do plaže nosioca "plave zastave"... Mada je validnost sertifikacionog tela koje ih dodeljuje, kao i mnogih koje se kočopere po zabitima manje razvijenog neanglosaksonskog sveta upitna. Ipak, da ne budemo malodušni, danas Beogradu i neki veći gradovi mogu da pozavide na Dekintosu. Sadržaja ima na pretek pa i za one koji nisu dekintrirani.

F

KOD FRANŠA

Kod FRANŠA - Iako postoji i spomenik i čitav deo autoputa nazvan po čuvenom francuskom generalu Franšu D'Epereu koji je u Prvom svetskom ratu rukovodio srpskim trupama, u beogradskom slengu se zapravo misli na zaista elitni restoran koji nosi to ime. Franš se nalazi na ulazu na Autokomandu odnosno, malo ispod Veterinarskog fakulteta i Karađorđevog parka na Vračaru. Tu je i jedna od čitave dve stanice "metroa" koje se zaista nalaze ispod zemlje. Kao i kod Banije, stanica gradskog prevoza takođe nosi kolokvijalno ime Kod Franša.

KOD FONTANE

Bioskop Fontana sagrađen je 1967. godine, a posle više od decenije propadanja i zaborava, kultno mesto filmofila s novobeogradske strane Save ponovo je otvoreno 2012. godine (na Dan žena). Čuvajući renome starog šmekera kom mainstream nikad nije prvi izbor, ovaj bioskop je prvenstveno kuća domaćeg i evropskog filma, a posebnu pažnju proklanja ostvarenjima za decu. U novom izdanju Fontane mogu se gledati 3D filmovi, ali i klasični tridesetpetomilimetarski (35mm) formati. Domaćin je raznih filmskih festivala, a omogućava i direktne prenose opera i koncerata. Sam objekat nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda. Baš u Meku kod Fontane (McDonald's restoranu koji se nalazi preko puta ovog bioskopa) preko sladoleda razmenjuju poglede simpatije iz kraja, ali i obližnjeg Studenjaka. Baš kod Fontane prepliće se gusta mreža autobusa koji vode ka Zelenjaku, Zemunu, Bežaniji, Autokomandi i mnogim drugim krajevima grada, a tu će vam stati i autobusi JAT-a kad se sa aerodroma upute ka srcu grada.

G

KOD GENEKSA

GENERALEKSPORT iliti skraćeno Geneks je bio jedno od najvećih spoljnotrgovinskih preduzeća u bivšoj Jugi, koje je čak i kobne 1990. godine ostvarivalo godišnji obrt od 6,8 milijardi dolara sa oko šest i po hiljada radnika i 70 predstavništava širom sveta. Deleći sudbinu bivše države i ideologije, ovo preduzeće je 2005. imalo svega 6 zaposlenih i Zapadnu kapiju Beograda tj. Kulu Geneks. U pitanju je svojevrtsan omaž gospodina Mihajla Mitrovića kulama Trelik u Londonu, odnosno betonski spomenik brutalističkoj arhitekturi i "boljim vremenima". Ujedno je i jedna od najružnijih zgrada na svetu (i ponos i dika Beograda u tom smislu).

Ako u Beograd dolazite sa severa ili zapada nema teoretskih izgleda da je promašite; ova konstrukcija od 119 metara zjapi kilometrima unaokolo sa autoputa. Čuveni rotirajući restoran na vrhu kule je zapravo urbana legenda. Nije da čelnici Geneksa nisu želeli isti, nego je mehanizam koji je trebalo da unutrašnji prsten pomera u krug (da bi se za sat vremena videla panorama kompletnog Beograda) bio poskup i za ondašnje pojmove. Taj restoran je poslednje goste video 1996. godine a i ti gosti nisu bili turisti već poslovni partneri socijalističkog samoupravnog giganta.

Trenutno ova kolosalna građevina ima 16000 kvadrata neiskorišćenog poslovnog prostora i služi kao džinovski držač za predajnike nekolicine televizija, džinovski bilbord (pošto se na fasadu zgrade kače štampane reklame zavidnih proporcija), ali i kao mesto opskurnih hodočašća. Naime, samo jedna polovina zgrade je stambena.

Sve u svemu kad vam neko kaže kod Geneksa misli na Generaleksportovu kulu na Novom Beogradu. Ruku na srce, okruženje nije naročito atraktivno ali ima mnoštvo mesta za parking.

GRADIĆ PEJTON

Kakve veze imaju siromašna franko-američka domaćica i zanatlije posleratnog Beograda?
Gradić Pejton je lep pokazatelj kako istorijske okolnosti dovode do u najmanju ruku, nadrealnih spojeva. Grejs DeRepentinji je bila siromašna i istinski očajna domaćica, koja je u pokušaju da prehrani decu i plati zaostale račune ispisala 312 strana sopstvenog viđenja lažnog morala, intriga i licemerja američke provincije 1950ih godina (što joj građani Gilmentona u Nju Hempširu, zapravo pravog Pejtona, nikad nisu oprostili). Knjiga je postala bestseler, a potom su usledili i film i serija koja se emitovala gotovo 4 godine i postala odskočna daska za karijeru Mie Farou.

S druge strane sveta, u tadašnjoj SFRJ, zanatlije su bile jedini privatnici i samim tim nepodobni za uspešno sprovođenje socijalističke doktrine. Početkom sedamdesetih, vlasti su u nameri da ih spreče u prirodnom širenju posla, napravlile Zanatski centar Vračar, odmah pored čuburskog parka. Izuzetno ineteresantnim arhitektonskim rešenjem (nalik na pčelinje saće), na neprimereno malom prostoru, smešteno je čak 40 zanatskih objekata. I to najrazličitijih zanata. Od stakloduvača do proizvodnje kandila, kruna za venčanje i čiraka za potrebe crkve i domaćinstva.... Zbog velike popularnosti pomenute serije iz prvog pasusa koja se sa par godina zakašnjenja emitovala i u SFRJ, Čuburci su ovaj svoj ponos od milja nazvali Gradić Pejton i to ime se uvrežilo u narodu. Vračarci misle da bez njega Vračar ne bi bio to što jeste.

Iako su gotovo tri generacije Čuburaca nasleđivale poslove, poslednja svetska ekonomska kriza ga je opustela. Da li će nastaviti da živi samo u kolektivnom sećanju (kao Cvetko) ili će nekim čudom oživeti, pokazaće vreme. Zahvalni "stanovnici" gradića Pejtona su na 40. rođendan centra podigli spomen tablu na kojoj su upisane reči njegovog arhitekte Ranka Radovića:

Vreme koje sami stvorimo svojim smislenim i stvaralačkim životom trajno je i neiscrpno.

K

KOD KONJA

Lokacija broj jedan za sastajanje u Beogradu, za ljude koji nisu iz Beograda i ujedno najnepraktičnije mesto za tu namenu (zbog toga što se osoba koju tražite izgubi u masi drugih koji se međusobno traže). Naravno, to je i omiljeno mesto za početak i završetak većine demonstracija, protesta, mitinga, besplatnih koncerata I sličnih mnogoljudnih manifestacija, tako da pre nego što Vam neko zakaže sastanak "kod konja" proverite ima li kakvih najava u medijima. Inače, po ugledu na Pikadili Cirkus (u redu, Seeerkus) u Londonu koji je tu tradiciju i započeo, u večernjim časovima ovo je 80-ih i 90-ih (a i danas) među omiljenim mestima za "bleju" alternativnije omladine Beograda (raznih subkulturnih opredeljenosti).

Kod konja je ni manje ni više nego Trg Republike, a Konj pripada statui Kneza Mihajla Obrenovića (delo Enrika Paca poznatog italijanskog vajara iz XIX veka). Pošto je voljeni Knez ubijen (kao i većina kvalitetnih političara u potonjoj Srbiji), at (tj. konj) na kome sedi je sa jednom uzdignutom nogom (prema urbanoj legendi o važećim vajarskim konvencijama), dok licem gleda prema staroj Srbiji. Na pijedestalu su oslikani važni događaji iz njegove vladavine, odnosno doprinosi kojima je zadužio generacije koje danas žive na ovim prostorima. Kod Konja je ujedno i najcentralniji deo grada. Tu se nalaze i dve najvažnije kulturne institucije Srbije: Narodno Pozorište (zaista najbolje u Beogradu) i Narodni Muzej (za koji se nadamo da će okončati renoviranje do kraja trećeg milenijuma).

Otkako je Beograd dobio milenijumski sat od hromiranog čelika i stakla (koji se u ostatak arhitekture uklapa kao krdo besnih pingvina u savani), blago izdvojen od vreve koja vlada kod konja, većina Beograđana će vam tamo zakazati sastanak, tj. "kod sata".

KRUG DVOJKE

Krug Dvojke kao geografska odrednica predstavlja teritoriju koju zatvara kružna pruga tramvaja broj dva u Beogradu i predstavlja kulturno i istorijsko jezgro grada.

Nasuprot uvreženom mišljenju, Krug Dvojke je zapravo za poslednje dve decenije najgušće raseljeno mesto u Srbiji. Odbeglo stanovništvo nisu bili samo odliveni mozgovi, već i niz generacija raznih vokacija koje nisu imale sreće kako sa (ponovnom) promenom društveno-ekonomskog uređenja, tako ni sa procenjenom vrednošću poreza njihove imovine. Srećom njihova mesta su brzo popunjena kulturno superiornijom rasom u koju se od domorodaca jedino nisu asimilovale avlijske mačke u prolazima Starog grada.

Simbolički, ovaj pojam prati zanimljiv fenomen koncentričnih krugova promene značenja. Što se više pomerate iz samog Kruga Dvojke, mišljenje da je on najbolje što Beograd ima da pruži polako jenjava i prerasta u tvrdnju da je u pitanju otelotvorenje snobizma, sebičnosti i rasadnik kandidata za vešala. Međutim, kako krenete da se približavate svetskim metropolama, prvobitno mišljenje ponovo počinje da preovladava, s tom razlikom što se tamo izražava izumrlim akcentom Kruga Dvojke.

U budućnosti Krug Dvojke bi svakako mogao postati svetao primer saradnje Ministarstva prosvete i Javnog komunalnog preduzeća Parking servis, pošto bi sa trenutnim brojem đaka u većini škola na Starom gradu, prostor na kojima su škole mnogo bolje poslužio kao parking.

M

MITIĆEVA RUPA

Oteto-prokleto, kaže stara narodna izreka.
Kao i Cvetko i Vlada Mitić je ostao da živi u kolektivnom sećanju Beograđana. Gospodin Mitić je bio predratni veletrgovac i jedan od najimućnijih ljudi tog vremena, kome su kao i Cvetku Jovanoviću posleratne vlasti oduzele svu imovinu. Koja je bila pozamašna. Na prostoru kod Trga Slavija (između Beogradske, Njegoševe i ulice Kralja Milana), trebalo je da podigne najveću robnu kuću u tom delu Evrope. Temelj je iskopan ali je planove za izgradnju sprečio Drugi svetski rat. Plac na kome je temelj bio iskopan ostao je da stoji tako 35 godina. Mnogi investitori su dolazili razgledali, pravili značajne projekte i na kraju mnogo manje pompezno odlazili. Da li skupoća zemljišta ili Mitićeva kletva, tek ni gospodža Dafina, prinevši žrtvu od 1500 nemačkih maraka u temelje budućeg sopstvenog BizMis centra, nije uspela da umilostivi duhove prošlih vremena. Mitićeva rupa je i dan-danas brisan prostor na mestu koje je sigurno već decenijama najpoželjniji prostor za izgradnju u Beogradu. Osamdesetih godina gradske vlasti su podigle privremeni park, koji je i 35 godina kasnije samo privremeni park. Istina u sebi ima sunčev sat i genijalni solarni punjač za mobilne telefone, ali brisan prostor sve u svemu.
Dok pravda ne bude zadovoljena, valjda, i naslednicima pripadne ono što su im preci ostavili...

P

PLAVI MOST

Geografski, Plavi most je jedan dugačak nadvožnjak iznad autoputa E -75, koji spaja dva poprilično depresivna dela grada: naselje Medaković i Konjarnik. Osim divnih prizora sa autoputa koji je sa obe strane okružen poluplanskom gradnjom (socrealističkim soliterima, oronulim skladištima i pretežno nelegalno građenim kućama), radoznali turista će imati priliku i da vidi i radnu jedinicu Beograd elektroprivrede Srbije i njen „vinograd" trafostanica i naponske mreže.
Svoje mesto među beogradskim toponimima u slengu i veliku popularnost među kamiondžijama i očajnicima, Plavi most zaparavo duguje jednom drugom i mnogo turobnijem fenomenu. Kao i na Štajgi, u okolini Plavog mosta počinju da se u večernjim časovima okupljaju prostituke dosta sirovih životnih priča i još sirovijeg poslovnog okruženja i saradnika. Ovaj deo grada je relativno opasan da u njega zalutate stoga savetujemo zaobilaženje u širokom luku.

S

SILIKONSKA DOLINA

Dok San Francisko ima Silicijumsku dolinu koja je metonim za košnicu razvoja visokih tehnologija, Beograd ima Silikonsku dolinu koja je lep primer svega što je krenulo naopako u kasnim godinama tranzicije. Umesto mikročipova, slikonski atribut zapravo ilustruje gradivnu jedinicu oblina većine lepotica koje defiluju tim krajem. Nekad tiha, izolovana ulica na Dorćolu je od 2000. na ovamo postala trendsetersko okupljalište veoma važnih ljudi: menadžera, glumaca, pevača, kriminalaca i uz njih propratnih visokih potpetica, minića i preskupih automobila za ovdašnje prilike. Jednom rečju, ona je bila mesto za najbogatije muškarce i najnacifranije žene u ovom delu Balkana. Ona je svakako i mesto koje je zaslužno za nastanak mnogih interesantnih video klipova među kojim je i simbolična akcija Beogradske Filharmonije.

Sudbina svakog mesta koje je in je da nakon nekog vremena bude out.
Izgleda da je došlo vreme da ulica Strahinjića Bana ponovo postane mirna, tiha i samo bajka o lakim lepoticama za lakoverne strance. Nove generacije skorojevića se polako, ali sigurno, sele ka Beton hali u pristaništu. Danas, beogradska silikonska dolina samo je bleda uspomena nekadšnjeg sjaja - prijatnija i kudikamo pristupačnija za obične smrtnike. Ostatak gornjeg Dorćola svakako obiluje noćnim klubovima koji i danas privlače mladu urbanu populaciju tako da lokacija nije ništa manje atraktivna .

Š

NA ŠTAJGI/NA ŠTAJZI

ŠTAJGA - Od nemačkog Steige što znači strmina ili uspon. U pitanju je nekad elitni reon Beograda (deo je Savamale) koji je vremenom postao sinonim za blud i greh i stecište ljudi sumnjivog morala - divlje taksiste, džeparoše, pijance i naravno prostitutke.
U pitanju je potez koji svaki "dođoš" u Beograd mora da prođe - zahvata prostor oko glavne autobuske i železničke stanice, sve do Ekonomskog faulteta i Balkanske ulice. Pod "štajgu" potpada i Svetonikolski park (daleko poznatiji po ciničnom nazivu Picin Park) koji u večernjim časovima postaje promenada niskobudžetnih prostitutki.
Ovaj toponim je toliko uvrežen u ulični žargon da se za neukusno i previše izazovno odevenu devojku može čuti komentar: Al' se sredila, k'o za štajgu!
Ne predlažemo korišćenje usluga najstarijeg zanata na svetu jer po pravilu niko svojom voljom ne završava u istoj.

V 

KOD VUKA

 Kao prostorna odrednica u beogradskom slengu, Kod Vuka se odnosi na deo opštine Zvezdara poznatiji kao Vukov Spomenik. Kao što retki mogu pretpostaviti ime je potpuno neočekivano dobio po spomeniku podignutom reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću. Kad vam neko iz Beograda kaže da je nešto kod Vuka misli zapravo na ceo kvart oko parka Vukov spomenik, okolnih fakulteta (ima ih 3), beogradskog državnog zavoda za štancovanje diploma (poznatijeg kao Viša poslovna škola) i prvog studentskog doma na Balkanu Kralj Aleksandar Prvi (za vreme S(F)RJ poznatijeg kao Lola). Osim ovih nadzemnih, prostor kod Vuka se prostire i ispod zemlje zahvaljujući jednoj, od čitave dve stanice metroa koje se nalaze pod zemljom. Splet hodnika ispod zemlje krije i tržni centar "Metro" koji u protekloj deceniji preuzeo ulogu najvećeg neformalnog javnog toaleta u Beogradu. Lokali u njemu su mahom Internet Igraonice i klubovi.

Toponim je i dobar primer brutalno ciničnog humora Beograđana. Naime, đaci koji u Srbiji završe osnovnu školu sa najvišim prosekom ocene i imaju još neko akademsko takmičenje pride, postaju nosioci Vukove diplome. Njih u žargonu nazivaju vukovcima a trebalo bi da slove za najuspešnije među budućim naraštajima.
Decenijama unazad, pak, na ogradi parka kod Vuka, koja gleda na Bulevar Kralja Aleksandra, od ranih jutarnjih časova se skupljaju nadničari - argati, odnosno fizikalci, uglavnom sa oboda prestonice i pasivnijih krajeva zemlje. Oni bi čekali da ih oni novčano sposobni, koji se bave građevinskim radovima, pokupe i povezu na lokaciju ne bi li zaradili uglavnom mršavu dnevnicu. Tokom turobnih devedesetih bilo ih je mnoštvo. Beograđani su sasvim smisleno (i nagoveštavajući time i budući odnos prema obrazovanima) i njih nazivali takođe vukovcima.

Osim ove pomalo sumorne konotacije, kraj kod Vuka je prilično fin -posebno otkako je Bulevar preuređen.

 "

I još samo da napomenem da su svi tekstovi, odnosno sve odrednice i sve slike u ovom postu preuzeti sa jednog sajta za rentiranje soba, stanova i uopšte za smeštaj u Beogradu.

Ne bih ovde navodio naziv tog sajta i davao link za njega da mi se ne bi zamerilo da ih reklamiram, ali moram da napomenem da tekstovi i slike nisu moji da mi se ne bi, s druge strane, zamerilo zbog autorskih prava.

Jer... Znate već kakve su te beogradske stanodavke.