Istorija| Literatura| Politika

Beli gajtan albanske mafije

amika RSS / 27.09.2017. u 20:52

БЕЛИ ГАЈТАН АЛБАНСКЕ МАФИЈЕ

ИНТЕРВЈУ: ЈЕНС-МАРТИН ЕРИКСЕН, ДАНСКИ ПИСАЦ

ЖРТВЕ МАФИЈЕ ЗБОГ ЖУТЕ КУЋЕ

Роман „Бели конопац за Филипа Депреа” јесте фикција, али је и сазвучан са реалношћу и стварним личностима у канџама политичко-криминалне номенклатуре Косова

Као најузбудљивији политички трилер чита се роман данског прозног и драмског писца Јенса-Мартина Ериксена „Бели конопац за Филипа Депреа” (Албатрос плус”, превод Предраг Црнковић).

beli_konopac_za_filipa_deprea_vv.jpg 

Ериксенов јунак, у својој опсесији Балканом, стиже у Албанију, у потрази за архаичном културом, а изнебуха среће албанску фоторепортерку, која од њега тражи помоћ.

Све због тога што је, не знајући шта чини, увучена у причу о злогласној Жутој кући...

Новинари нестају у мрежи мафије и криминала, а приповедач предочава њихов пут по Албанији и Косову, из преосталих дневничких бележака Филипа Депреа...

Јенс-Мартин Ериксен био је у Београду и Новом Саду 8. и 9. марта.

Какав одјек је ваша књига имала у Данској?

Када је моја књига објављена и представљена на данској телевизији било је општепознато да се поменути злочини у Жутој кући приписују Ослободилачкој војсци Косова.

То је монструозни скандал у који су укључени државни апарат и државне институције, у земљи која тежи Европској унији. То је надреално.

Збивања делују прилично уверљиво, тако да је тешко одвојити документарност од фикције. Који део је производ вашег истраживања, а који је фикција?

Јунак романа је Филип Депре, новинар који среће албанску фоторепортерку Терезу Халили. Она живи у Француској, а од своје агенције добила је задатак да сними одређене локалитете у Албанији и на Косову и Метохији.

Заправо, нема појма шта значе та места, а као у филму „Блоу-ап”, неке тајне бивају откривене на фотографијама. Међу тим локацијама налази се и чувена Жута кућа, и само интересовање за њу доводи моју јунакињу у везу са „мрачним силама”.

Преко ноћи, Терезин послодавац, као и њена породица, одричу је се, негирају чак и њено постојање, јер им је албанска мафија запретила смрћу.

Фото-апарат и снимци које је направила бивају украдени, али оно што јој нису запленили јесте дневник, мала смеђа свеска.

Тереза је оспорена као личност, одбијена, избрисана из свог окружења.

Проблем је у томе што моја јунакиња не зна због чега је кажњена. Поступно, пошто мафија и њу киднапује, Филип Депре проналази њен дневник и схвата због чега су ови подаци тако опасни за мафију Косова.

Ја, као писац, никада нисам имао пријатеља Филипа Депреа.

Али, политички и криминални контекст књиге јесте стваран. Мафија је киднаповала Србе и оне Албанце који су у сукобу са режимом.

Прочитао сам оригинални извештај Савета Европе, којим је руководио швајцарски судија Дик Марти, о отмицама на Косову и Метохији.

Касније сам разговарао са српским јавним тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем, а сусрео сам се и са члановима Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.

Имао сам доступне и друге изворе, тако да је контекст мог романа „Бели конопац за Филипа Депреа” врло реалан.

Ваш јунак заинтересовао се за злочине тек када је нестала његова пријатељица. Да ли је тако и у животу, да нас неправда највише боли када је лично осетимо?

Писао сам о злочинима према једној личности, преко које се открива читава мрежа насиља.

Судија у књизи објашњава Филипу Депреу да је такозвани ослободилачки рат, за који је оружје обезбедила Ослободилачка војска Косова, потпору добио од албанских војника којима је био потребан новац, од продаје украдених аутомобила, а касније и од отмица и трговине људским органима.

Мој роман јесте фикција, али је и сазвучан са реалношћу и стварним личностима у канџама политичко-криминалне номенклатуре Косова.

Да ли ова ваша књига може да помогне да се цела истина чује и у западним земљама, где „политички новинари”, како сте их описали, сведоче о патњама невиних, док су они сами у служби бирократа, генерала, председника...?

Роман не може више од тога осим да укаже на злочине. Може људе и медије да упозна са чињеницом да су та злодела почињена над људима остављеним без заштите, када је српска војска протерана са Косова и Метохије, а НАТО им није пружио подршку.

Међутим, роман не може ништа да докаже. Нисам политички писац у смислу да се залажем за одређене политичке циљеве или да промовишем неке политичаре, овде или било где.

…  …   …

Петнаест година путовао сам Србијом и Босном и упознао сам много људи који су били жртве лажних богова. Моји јунаци су такође такве жртве – завере ћутања!

Аутор интервјуа : Марина Вулићевић

 

Роман данског писца Јенса-Мартина Ериксена Бели конопац за Филипа Депреа је први у светској књижевности који се тематски бави трговином људским органима током трагичних ратних збивања на Косову. Главни јунаци су Тереза Халили, ћерка албанског дипломате из времена Енвера Хоџе која живи у Паризу и новинар Санди Тајмса Филип Депре из Лондона. Пуким случајем они се сусрећу у Тирани, а стицајем низа околности наћи ће се у вртлогу историјских збивања, погубног деловања тајних служби УНМИК-а, ратно-профитерске албанске мафије која је злокобном “жутом кућом” обележила балканске ратове деведесетих године. Извађени органи су слати преко Тиране у клиничке центре Блиског истока...

Овај роман је својеврсна синтеза ауторовог дугогодишњег бављењем Балканом.

Јенс-Мартин Ериксен (1955) је писац, есејиста и сценариста. Уз Петера Хега и Андерсена, најпревођенији је дански аутор на српски језик. Дебитовао је 1985. романом "Нани", а затим књигама: "Зима у освит", "Опасна летња игра" и другим.

###   ###   ###

Јенс Мартин Ериксен није успутни писац који се у лову за сензације и провокативне теме позабавио Косовом. У неколико претходних романа бавио се ратовима на Балкану 1990-тих. У овом роману он показује веома добро познавање овдашњих прилика: од злочина „војвода“ Срђана и Милана Лукића у Вишеграду, преко хрватског освајања Крајине ( где цитира и једну саркастичну опаску Холбрука на рачун хрватских војника) до контекста НАТО заузимања Косова и страдања Срба, али и Албанаца који нису сарађивали са ОВК, до садашњег стања на Косову, каменовања аутобуса и незаинтересоване немоћи међународне заједнице да ту било шта промени. У роману су и његове процене како ће се све завршити са Косовом, Републиком Српском, суђењима...

            Ериксен описује геј и наци-барове у Паризу, као и бурлескне фестивале писаца по свету. Европа је читава колонизована осим старих великих сила, а Скандинавију су Британци ставили под своје. Највећи део романа су описи косовских и албанских села и градића кроз које путује: Фуше-Крује, Рибе (са Жутом кућом), Кукеш, Бицај, Кахан у којима су били логори за заробљене и отете Србе и чије снимке је новинарка Тереза, Албанка из Париза, требало да направи.

            После друге отмице Терезе, и Британац Филип бива жртва атентата, затим претњи и опомена, кварења кочионог система аутомобила током получасовог заустављања и полиције која га после свега бирократски малтретира.

            После разговора са међународним судијом, Швајцарцем, који је потпуно свестан да су западни моћници и НАТО били и остали спонзори ОВК, да они неће да се мешају, па ни да знају за злочине и да су нестали Срби жртве мира и стабилности на Балкану, Филип се окреће мафији. Плаћа 10.000 евра као поклон  „од срца“ да би разговарао са главним шефом и још 30.000 евра да ослободе Терезу. Он и омамљена Тереза првим авионом одлазе из Тиране, па из Швајцарске и пролазе контролу на аеродрому Хитроу и – после тога нестају.

            Шта се са њима догодило може се наслутити из ауторске напомене (још у првом, данском издању) о Харадинају: никад није осуђен јер је пет сведока убијено пре сведочења, а други су нестали...

            „Све се догодило у име демократије, пише Ериксен. Све је то било да би се `проширила демократија`“.

           

 



Komentari (18)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 21:43 27.09.2017

Кхм, кхм,...

Ма Шиптари су...

Нећу, нећу, шалим се. Прошли пут кад сам то рекао код Јелице, направио се хаос.

Само да подвучем из основног текста:


Тереза је оспорена као личност, одбијена, избрисана из свог окружења.


„Све се догодило у име демократије, пише Ериксен. Све је то било да би се `проширила демократија`“.


А искрено се надам да ниси у праву са својим слутњама:

Шта се са њима догодило може се наслутити из ауторске напомене (још у првом, данском издању) о Харадинају: никад није осуђен јер је пет сведока убијено пре сведочења, а други су нестали...



(Успут, са тим Харадинајем ће Вучић прегпварати о решењу српско-албанског спора и мирном суживоту на Балкану? Добра фора, јбт!)


Углавном, убедио си ме да прочитам роман мада ретко када читам "лепу књижевност".

И да!

Подсети ме ово:

Он и омамљена Тереза првим авионом одлазе из Тиране, па из Швајцарске и пролазе контролу на аеродрому Хитроу и – после тога нестају.


на онај наш филм из осамдесетих... Из 1988. године, прецизније речено. Онај са Метом Јовановским... "За сада без доброг наслова". (ЛИНК)





amika amika 21:56 27.09.2017

Re: Кхм, кхм,...

Ама, Тасо, све су то ауторске слободе, чак и Данци измишљају проблеме којих нема и то код нас и јадних Албанаца.

МЗ (Месна заједница, хтедох рећи Међународна заједница) каже да не знају за злочине и да су обезбедили мир и стабилност на Балкану.

Живимо у паралелним световима, а сретнемо се тек понекад. Код тебе плачу у клупама, а у књижевности у романима. Али МЗ постоји-
tasadebeli tasadebeli 22:08 27.09.2017

Re: Кхм, кхм,...

amika

Живимо у паралелним световима, а сретнемо се тек понекад. Код тебе плачу у клупама, а у књижевности у романима. Али МЗ постоји-



amika amika 22:25 27.09.2017

Re: Кхм, кхм,...



Не могу да нађђем поспаног. Одох на спавање, одговори на евентуалне коментаре сутра, МЗ ми нуди сан у мом свету
anonymous anonymous 07:29 28.09.2017

Заташкавање....

...је највећа срамота Запада која истовремено разоткрива и његово - право лице.

amika amika 08:09 28.09.2017

Re: Заташкавање....

anonymous
...је највећа срамота Запада која истовремено разоткрива и његово - право лице.



У питању је "виши циљ" - нама добро позната конструција - мир и стабилност Ббалкана. Статистички, све је у најбољем реду, тек понеки ексцеси. Људи су потрошни материјал, и овде и на Западу.

Индивуалне слободе и људска права постоје док је човек - статистичка јединица - тамо где је већина. Кад постане ексцес, он прелази у негативни део стаистике и нема више никаквих права.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 07:41 28.09.2017

Knjigom na knjigu, filmom na Martija

Naći će albanska mafija već nekog pisca koji će napisati roman u kome Srbi trguju organima otetih Albanaca. Uostalom, imju iskustva. U Francuskoj su snimili baš takav film Captifs uz podršku Medije, koju finanasira EU i Kanala + sa ciljem da relativizuju očekivani izveštaj Dika Martija.

anonymous anonymous 07:48 28.09.2017

Re: Knjigom na knjigu, filmom na Martija

Naći će albanska mafija već ...


Не бих се изненадио ....и кад би Унија усвојила декларацију којом би забранила да се о томе уопште и говори.

Са "препоруком" да чланице донесу и адекватне законске прописе....
amika amika 08:20 28.09.2017

Re: Knjigom na knjigu, filmom na Martija

Vojislav Stojković
Naći će albanska mafija već nekog pisca koji će napisati roman u kome Srbi trguju organima otetih Albanaca. Uostalom, imju iskustva. U Francuskoj su snimili baš takav film Captifs uz podršku Medije, koju finanasira EU i Kanala + sa ciljem da relativizuju očekivani izveštaj Dika Martija.



Убедити Харадинаја да је филм против Албанаца. Нестаће режисер и главна глумица.
amika amika 08:27 28.09.2017

Re: Knjigom na knjigu, filmom na Martija

anonymous
Naći će albanska mafija već ...


Не бих се изненадио ....и кад би Унија усвојила декларацију којом би забранила да се о томе уопште и говори.

Са "препоруком" да чланице донесу и адекватне законске прописе....


Као што је забрањено негирање геноцида. А слобода мишљења?

Живимо у ретким временима када се све изврће на своје наличје - црно постаје бело, а бело је већ бело и имаћемо - за већину статистчких јединица - чист и диван бели свет, тек са понеком статистичком мрљом.
kosta.babic kosta.babic 10:38 28.09.2017

Beli gajtan albanske mafije

Bivao sam po Kosovu i slušao ispovesti porodica otetih i nestalih Srba.
Tuga.
amika amika 14:50 28.09.2017

Re: Beli gajtan albanske mafije

kosta.babic
11:38 28.09.2017
Beli gajtan albanske mafije
Bivao sam po Kosovu i slušao ispovesti porodica otetih i nestalih Srba.
Tuga.


Роман указује на многе злочине. Ериксон каже: роман "може људе и медије да упозна са чињеницом да су та злодела почињена над људима остављеним без заштите, када је српска војска протерана са Косова и Метохије, а НАТО им није пружио подршку."

Туга, срамота и злочин МЗ и НАТОа. И овде постоји командна одговорност.
kosta.babic kosta.babic 15:23 28.09.2017

Re: Beli gajtan albanske mafije

Туга, срамота и злочин МЗ и НАТОа. И овде постоји командна одговорност.

Akio te ne mrzi pogledaj emisiju koju sam montirao od 12. minuta.

https://youtu.be/4D5R9ogZDZw
amika amika 16:06 28.09.2017

Re: Beli gajtan albanske mafije



36 минута и потписан си на крају. Оставио си документ, као и Ериксен.[youtube]http://youtu.be/4D5R9ogZDZw[/youtube]

Мора се ићи на јутјуб, неће да га пренесе...
Черевићан Черевићан 19:00 28.09.2017

наличјем живота

Живимо у ....временима када се све изврће на своје наличје - црно постаје бело


боје и глобално погубише дражи
назирућа јасна будућност сивила
политиком ето бесомучна гурка
од ког' правда може да се тражи
amika amika 20:34 28.09.2017

Re: наличјем живота

Черевићан
Живимо у ....временима када се све изврће на своје наличје - црно постаје бело


боје и глобално погубише дражи
назирућа јасна будућност сивила
политиком ето бесомучна гурка
од ког' правда може да се тражи


Бело... сиво... црно...
А боље би било црно... сиво... бело - али та варијанта није у шпилу.
milisav68 milisav68 20:47 28.09.2017

Na današnji dan

27.09.1988.

Srpska pravoslavna groblja za ovo vreme rušena su, skrnavljena i razarana, nekad čak i paljena ili preoravana, u selima: Šipolje i Mučivorce kod Mitrovice, Dvorane kod Mušutišta, Toponica i Robovac i Rogačica kod Kos. Kamenice, Petrovce kod Gnjilana, Smoluša kod Lipljana, a takođe i u drugim srpskim naseljima. Često se dešavalo da su povređivani sveži srpski grobovi, i to ponekad baš uoči Zadušnica, da bi Srbima, koji sutradan dođu na grobove svojih pokojnika, bol i žalost bili veći i perspektiva za opstanak na Kosovu bezizlaznija. Najčešće se počinioci ovakvih zlodela ne pronađu, ili se doture maloletnici kao izvršioci, ili osobe "neuračunljive" i "nenormalne", tj. proglase ih za takve sami arbanaški organi vlasti. Ipak, najjeziviji primer nanošenja ovakve vrste patnje i stradanja Srbima na Kosovu svakako je onaj koji se nedavno desio u selu Grace. Tamo su na Krstovdan, 27. septembra 1988, na dečijem seoskom groblju, petorica mladih Arbanasa suseda, raskopali dečji grob nedavno umrlih novorođenčadi blizanaca, sinova Radojka i Dragice Petrović iz sela Grace kod Prilužja, i jedno detinje telo raskomadali i razbacali po okolnom džbunju, a ono drugo onako u kovčežiću poluzakopali. Iako su počinioci uskoro otkriveni, i njihovi roditelji kažnjeni, u srpskom narodu ovoga kraja, ali i čitavog Kosova, ostala je gorčina i bol kakav se ne da izraziti i opisati. Istina, tada je, mada to biva vrlo retko, progovorio ljudski i jedan Arbanas, novinar Maksut Šehu iz Prištine, napisavši tim povodom da "velika krivica ostavlja neizbrisiv trag u nama




link
amika amika 21:17 28.09.2017

Re: Na današnji dan

Najčešće se počinioci ovakvih zlodela ne pronađu, ili se doture maloletnici kao izvršioci, ili osobe "neuračunljive" i "nenormalne",


О сличним појавама, на примеру новинара Филипа, Ериксен и пише: атентат, претње, кварење аута и увек бирократски однос полиције и поуке како он треба да се понаша, или да оде кући.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana