Gost autor

Ozdravimo se, vrijeme je zadnje!

/ 08.08.2017. u 01:25

Komentari: 463
Čitanost: 17553
/
Preporuke: 1428
/

Dragan Bursać

U znak podrške kolegi Draganu Bursaću, koji je ponovo izložen ozbiljnim pretnjama smrću i mnogobrojnim uvredama, prenosim njegov najnoviji tekst o opsadi Bihaća, dugoj više od 3 godine.

Dragan Bursać je profesor filozofije i kolumnista portala "Buka". Dobitnik je nagrade "Srdjan Aleksić" za 2014. godinu.

Šutio sam dok je Bihać granatiran

Na današnji dan, 6. avgusta '95 probijena je blokada i oslobođen Bihać koji je pod opsadom bio nevjerovatnih 1201 dan.

Bihać i bihaćka regija, "ugostile" su u proteklom ratu bezmalo 200 hiljada ljudi. Civila. Grad je bio opkoljen sa jedne strane od Vojske SAO Krajine, sa druge strane u obruču ga je držala Vojska Republike Srpske. Bihać je bio u okruženju 3 godine. Bihać je Grad heroj, na Bihać je palo na desetine hiljada granata. Sa svih strana. Izginulo je hiljade civila. Preciznije, područje koje obuhvataju opštine Bihać, Cazin i Velika Kladuša ostalo je bez 5.000 ljudi.

Kako ja to sve znam? Pa ja sam kao mobilisani pripadnik VRS-a, gledao kako se grad drži pod blokadom. Gledao i sramno ćutao.

A, ko su ti vojnici i zašto su granatirali grad? Vidite, na dalekom zapadu, radili su to jedni drugima. Komšijama, najbližim. A, ponajviše su Bišćani granatirali Bišćane. Jer je to sva istina i tragedija!

Kad se raduješ ranjavanju đačkog doma i bolnice

Ruku na srce, bilo je i poštenog srpskog življa, što se odmaklo od vrelih topova i otišlo bestraga, samo da ne gleda silovanje svog grada. A, opet, bilo je i onih, koji su prilježno i odistinski, poput bezumnika skakali od sreće kad bi haubica pogodila đački dom, na primjer. Isti onaj dom u kome su im djeca boravila par mjeseci prije i u kojem je dječačke dane proveo Branko Ćopić.

Djeca su im bila na sigurnom, Ćopića niko više nije čitao, pa je valjda bilo u redu, hiljadama granata počastiti dojučerašnje komšije i sugrađane. Ni rodbina im nije više bila u bolnici, pa je to bio znak da se ista od strane VRS-a granatira. Počesto i mučki precizno.

Ali, nije to sve. Trebalo se na bijedi i muci komšija dojučerašnjih obogatiti. Prodati im vreću brašna za 500 maraka, litru goriva za 10 maraka, litru vode za 10 maraka... Pa ni to, kao da nije bilo dovoljno, trebalo je prodavati oružje i tenkove, najčešće Babinim trupama (Fikreta Abdića op. aut.)

Moja sramota

I sjedio sam kao žutokljunac, mobilisani više Bihaća. Nisam pucao po gradu, nisam imao srca, želuca, nerava... Ali, to me ne amnestira od bilo čega. Mogao sam pobjeći u Srbiju uvijek. Sjedio sam, jeo Ikar i gledao jad. Bilo me je sramota. Koliko tih ljudi dole, toliko i sebe, koji sam dio te perverzne igrarije.

Gledao sam ja kako se poluljudi slade nevoljom ljudskom. Gledao sam kako se bogate upropaštavajući i rušeći SVOJ grad, kako prodaju hranu komšijama po stostruko većim cijenama, e da bi ih potom zasuli kišom granata.

I tako svaki dan. Svaki ubogi dan!

Oluja koju su Srbi Hrvatima namjestili

A, onda je došla "Oluja" u kojoj je Bihać izbavljen iz blokade. Ona je oduvala četvrt miliona Srba iz Hrvatske, a da Srbi nikada ili nisu shvatili, ili im niko objasnio nije da su žrtve svojih totalitarnih režima.

Nego, ima nešto drugo, nešto neljudsko. Puno Srba i dan danas podsjeća kako im je "Oluja" u par dana uništila živote, ponos, domove, najmilije, djetinjstvo, mladost...

Čudno je, kako oni koji kukaju prećute da su u uncu isto tako uništavali 3 godine jedan grad. Bihać i Bišćane. Čudno je, još čudnije, kako se svi ti silni srBski heroji, što su ponad Ripča, vježbali gađanje po nejači bošnjačkoj i prodavali gladnom narodu vreću brašna za čitavo bogatstvo NIKADA ne zapitaju-Kako je moguće da su to isto činili i svom narodu?

Kletva srpskih majki

Jer, stigla ih je brza kletva! Sjećam se vekne hljeba u Drvaru i Bosanskom Petrovcu od 12 maraka. To su Srbi Srbima prodavali. Valjda je to bila cijena srpstva i nesreće? Sjećam se litre goriva od 15 maraka. Sjećam se žena, Srpkinja u koloni na traktorima koje kunu, proklinju, i koje govore da će i ove, bosanske Srbe ista nesreća zadesiti.

I jeste! I Srbi, ništa shvatili nisu! Jer da jesu, ne bi Predsjednik RS-a Milorad Dodik 22 godine poslije govorio kako će RS i Srbija biti jedna država.

"Doći će dan kad će Srpska i Srbija biti jedna država" reče Dodik na obilježavanju godišnjice "Oluje" u Veterniku nadomak Novog Sada.

Da li je to Dodik aludirao da se Srbi, njih milion iseli u Srbiju? Jer, ne zaboravite, tako su i glavaši SAO Krajine Martić i Babić govorili da će Krajina i Srbija biti jedna država, pa im se želja ispunila-Negdje u vojvođanskoj ravnici, sve sa četvrt miliona iseljenih i raseljenih Krajišnika.

To su bili oni vajni "heroji", što su se kao čičak lijepili za Miloševića, a koji im je prilikom pada Krajine lakonski poručio, da se ubiju.

Doduše, Dodik je iskusio rat, koliko i Bišćani u ratu mir. Dakle NIKAKO. Ali to nije opravdanje. Nema opravdanja!

Nema ALI, nema opravdanja

Nema opravdanja za tri godine opsade Bihaća, za ubijene, ranjene, izgladnjele. Nema opravdanja za sve one koji su se klanjali Miloševiću, Martiću, Babiću, Karadžiću u hramovima smrti pod otvorenim krajiškim nebom. Isto tako nema opravdanja za egzodus 250 hiljada izmanipulisanih i prevarenih Srba iz hrvatske Krajine, koji ovih dana obilježavaju 22 godine propasti jedne zablude.

I na koncu, nema opravdanja za mene, koji je par mjeseci nijemo gledao rodni grad u paklenom okruženju.

Ali, ima nade! Uvijek ima nade. Francuski Predsjednik, Emanuel Makron prije neki dan je u svom državničkom govoru rekao kako je Francuska država EKSPLICITNO sa svojim vlastima u Višiju kriva za pogrom Jevreja u Drugom svjetskom ratu.

Možemo li šta naučiti?

A, šta mi i koga mi to čekamo? Molimo Boga da nam Godo bude predsjednik, pa da nas u vječnosti razriješi naše sopstvene odgovornosti. No, to tako ne ide u stvarnom životu. U stvarnom životu poštene vođe svog naroda, moraju skupiti hrabrosti i u ime baš svog naroda, izviniti se za zlodjela koja su činili pojedinci. Izviniti se i tražiti oproštaj. U nas se namjesto oproštaja, njeguje kultura zaborava, pravdanja i dizanja na pijedestala heroja, čitave kamarile ratnih zločinaca.

Ja sam bio vojnik Vojske Republike Srpske i tražim oproštaj za sva zla koja je neko u moje ime učinio Bihaću i Bišćanima!

A, ti?

Nema ALI!

Nema "ali" za priznavanje krivice nad žrtvama u Srebrenici, Tomašici, Kazanima, Čelebićima, Kravici, Lašvanskoj dolini...

I svako "ali" je relativizacija zločina, jeftino pravdanje i još jeftinije opravdanje. Pokušali smo u ratu koji je završen prije 22 godine romantizirati, pokušali smo nalaziti ono najbolje ono pozitivno, no nikako da priznamo grijehe zvijeri u nama i oko nas. A, to je početak.

Institucionalna osuda ljudi koji su krivi za zločine, namjesto pravdanja i veličanja u heroje.

I ko je kriv za blokadu Bihaća, Cazina i Velike Kladuše? Niko! Eto, zvanično je kriv Slobodan Milošević, koga više nema i indirektno Ratko Mladić. To je sve.

Ali, budimo ljudi! Nismo li svi pomalo krivi? Bar koliko je crno ispod nokta? Pa da krenemo od toga, jer guranje pod tepih nas je 22 godine poslije rata dovelo u termalnu fazu mržnje.

Ozdravimo se, vrijeme je zadnje!

Dragan Bursać

Atačmenti

Dragan Bursać.jpg / 78.31 / KB image/jpeg

Tagovi

Dragan Bursać, Banjaluka, Bihać

postavite na |

Komentari (463)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

anonymous 10:43 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

aureus
anonymous
aureus

Osjećam se kao Crvenkapa, Anonimuse.
Krećem se kroz šumu, nesvjestan opasnosti koje vrebaju. A samo sam htio da vidim kako je baka.

Ma okej je Aureus, što ti kao lepo vaspitana devojčica brineš o baki.

Samo, pazi se vuka.

Vuka će da ubiju trezveni i dobro obučeni lovci.
Samo se bojim da mi u samoodbrani ne upucaju baku.
Baka ima običaj da nekad izađe na prozor, pa...

Ne brini....

Dobro je da baka ponekad proviri i van svog uobičajenog vidnog polja.

A i da se lovci uvere da je u kolibi baka, a ne vuk.

aureus 10:51 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

predatortz
Šta je tvoja teorija?
Da događaji iz WWII, odnosno genocid nad Srbima u BiH i Hrvatskoj, nisu trebali da Srbima upale crvenu lampicu devedesetih, kada su ih u Hrvatskoj izbacivali iz ustava, a u BiH se na mitinzima SDA vijorile zastave Turske i natpisi na arapskom jeziku?
Srbi su trebali da veruju kako je građanski suživot sa takvim moguć?

Pa, čekaj druže...
Srbi su se držali regularne vojske. Ja sam prvo oružje dobio od JNA, kad sam u nju stupio kao rezervista. Nismo mi pošli za piscem "pravoslavne deklaracije", nego Muslimani za autorom "islamske deklaracije". Mi nismo želeli iz YU, niti smo tvrdili da je u njoj život, uz sve manjkavosti, nemoguć. Oni su.

I, kako mi, koji smo želeli da se živi zajedno, bez rata i bez izbacivanja bilo koga iz ustava možemo biti krivi za rat?

Znaš li šta je Slobodan nudio Aliji za ostanak u YU? Ne znaš? Nudio mu je da predsednik BiH i komandant zajedničke vojske budu Muslimani. Alija je to odbio. Kao što je, nakon toga, odbio već potpisan mirovni sporazum.

Kad bude tema konkretno raspad Jugoslavije i otpočinjanje rata (što je dobra tema, odlična čak), možemo o svemu tome ponešto reći.

Na ovoj temi još nisam stigao da ti odgovorim oko 3-4 tačke, a planirao sam.

emsiemsi 10:54 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

freehand
Od njega sam slušao, jer mu je to bila gotovo jedina tema, o svemu što se tada dešavalo u BiH.Prvi put sam čuo za pojam "zelena transverzala" za Aliju , islamsku deklaraciju i podele u bosanskom društvu.

Interesantno. mene je '84 od Vukovara do Osijeka vozio neki sitoštampar koji mi je celim putem objašnjavao kako se samo čeka da dođe naše, srpsko vreme da im (ustašama) vratimo za sve.
A u firmi sam imao Srbina iz Bosnekoji je trčao u Bijeljinu za člansku kartu SDS sa dvocifrenim brojem.
Uz članske karte delilo se i nešto kao ratni raspored, paralelno sa JNA i TO.
Mislim, koliko da slika ne ostane crno-bela.
Tako je nekako i u Dalmaciji bilo: propaganda je i jedne i druge plašila vičući "Četnici!" i "Ustaše!" kad ni četnika ni ustaša nigde nije bilo sem po naručenim feljtonima. Kad se prvi svestan opasnosti ipak odlučio da sa puškom za svaki slučaj stražari ispred kuće a komšija ga video kroz prozor u sumrak - posao je bio završen.
Ono što Aureus radi potpuno je isrpavno: kad se o konkretnim događajima i mestima govori valja se striktno držati činjenica a ne bajki i propagande, kao0 kad su bihaćka stratišta u pitanju.
U ostalom se, oko početka rata i njegove puslovljenosti slažemo.

Баш зато треба, да слика не остане црно-бела, мало више слушати Предаторза него Ауреуса.
Ауреуса и њему сличних смо се наслушали.
Но, да не будем погрешно схваћен --- Ауреус има сва права да изнесе своје ставове.
Што се мене тиче - ја знам кога слушам.

plausibel 11:00 11.08.2017

..

Za ovo bihaćko ratište sam čula da su udarali u tepsije i pjevali Ilahije i Kaside*.

Pričao moje mame brat – nije znala dva mjeseca za njega – prije nego ga vratili u crnoj vreći.

(U crnoj vreći stigao od Bošnjaka, a i Zagreba ga istjerali sa rukama u džepovima.)

*) Pričao da ih iscrpljuje, ne znam kako Bošnjaci zovu ritual pjesme u borbi tj čitala sam al zaboravih..

Nego, Free, tebe je Krkar odjebao i na ovom blogu al ti i dalje glumataš neku plemenitost, il šta?

Šta tačno dokazujete Aureus i ti?

Hajde da Aureusa neko odjebe sa morbidnih tema, majčin sine..

predatortz 11:07 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Za ovo bihaćko ratište sam čula da su udarali u tepsije i pjevali Ilahije i Kaside*.

To su generalno radili. Ja, koji sam rođen i rastao među Muslimanima, nisam imao blagu predstavu o tome šta je i kakvo je muslimansko selo. Tek u ratu je ta zatucanost isplivala na površinu, u najcrnjem svom obliku.

Zbog toga mi je pun qrac onih koji su dva puta pojeli ćevape kod Sline na Ćaršiji, pa meni pričaju o tome šta je Bosna.

freehand 11:10 11.08.2017

Re: ..

Nego, Free, tebe je Krkar odjebao i na ovom blogu al ti i dalje glumataš neku plemenitost, il šta?

Baš si zabrinuta, m, ccc, mhm?
Još kad bi mogla da mi nađeš neki hromozom sa U ili da vuče u zeleno pa da i meni mater pozdraviš, ovako ćemo morati da poradimo na otrežnjenju, m? Mhm.

plausibel 11:14 11.08.2017

Re: ..

Šššš..

freehand 11:15 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Баш зато треба, да слика не остане црно-бела, мало више слушати Предаторѕа него Ауреуса.

Izvini, Emsi al ja sam nekako nakrivo nasađen i sklon sam da se opredeljujem manje prema utisku i poetskom izrazu a više prema izvorima i proverljivim podacima. Što ne znači da ti ne treba inžinjerski da se povedeš za jakim rečima, ličnim simpatijama i da samo tražiš način da svoje prethodno već zauzete stavove na taj način potvrdiš.

freehand 11:15 11.08.2017

Re: ..

plausibel
Šššš..

zar nije kokoda?

plausibel 11:15 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

pa meni pričaju o tome šta je Bosna.

freehand 11:18 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Nije sporno Free, da su se psovke u kafanama mogle čuti na svim stranama.
Kao incident.

Za rat je potrebno mnogo više.

Kakve psovke u kafanama? Rat je bio projekat, tražili su se i pripremali izvođači. Nisu one ustaše sedamdesetih došle tek tako. Ispostavilo se, međutim, da procene sa terena nisu bile dobre a štih proba je predstavu odložila dok se ansambl ne uigra malo bolje a scena ne dotera.

A to mnogo više obezbedile su Turska, Iran, Saudijska Arabija.... EU i naravno kao naddeterminanta SAD, u to vreme, a i danas najveća velesila.

Obrnutim redom.

alselone 11:20 11.08.2017

Re: ..

tebe je Krkar odjebao i na ovom blogu al ti i dalje glumataš neku plemenitost, il šta?

Ono sto je meni potpuno nejasno na blogu i ne znam kako da tumacim je ta pojava. Neko se nekom najebe milosne majke, onda mu ovaj vrati, namazu se govnima do grla i sutra - nista. Nastave razgovor o nekoj levoj temi kao da se nista nije desilo. Prekosutra, iz pocetka. Pa opet najnormalniji razgovor tri dana. I jopet.

WTF?

Nemam pojma. Ako se sa nekim posvadjam, najebemo se majke, ispsujemo, zovemo govnima, cetnicima, ustasama, djubradima itd, nema sta sutra da pricamo na nekoj levoj temi o recimo sokovima, filmu, muzici itd. Goni se u kurac, i ja cu takodje, i super.

Je l' to sizofrenija ili o cemu se radi?

milisav68 11:36 11.08.2017

Re: ..

alselone
Je l' to sizofrenija ili o cemu se radi?

Terapija.

emsiemsi 11:38 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

freehand
Баш зато треба, да слика не остане црно-бела, мало више слушати Предаторѕа него Ауреуса.

Izvini, Emsi al ja sam nekako nakrivo nasađen i sklon sam da se opredeljujem manje prema utisku i poetskom izrazu a više prema izvorima i proverljivim podacima. Što ne znači da ti ne treba inžinjerski da se povedeš za jakim rečima, ličnim simpatijama i da samo tražiš način da svoje prethodno već zauzete stavove na taj način potvrdiš.

Ма нормално !
Наопако би било да се поводиш мојим примером !
Само ти по своме плану.

plausibel 11:39 11.08.2017

Re: ..

ili o cemu se radi?

Iskreno da ti kažem, spremna sam platiti blogeru (m, ž) koji bi bio voljan – uz određenu sumu, napominjem – dozvoliti da mu se Free popne za vrat, kol'ko danas..

(sve je to depresija, prijatelju moj)

:)

emsiemsi 11:41 11.08.2017

Re: ..

alselone
tebe je Krkar odjebao i na ovom blogu al ti i dalje glumataš neku plemenitost, il šta?

Ono sto je meni potpuno nejasno na blogu i ne znam kako da tumacim je ta pojava. Neko se nekom najebe milosne majke, onda mu ovaj vrati, namazu se govnima do grla i sutra - nista. Nastave razgovor o nekoj levoj temi kao da se nista nije desilo. Prekosutra, iz pocetka. Pa opet najnormalniji razgovor tri dana. I jopet.

WTF?

Nemam pojma. Ako se sa nekim posvadjam, najebemo se majke, ispsujemo, zovemo govnima, cetnicima, ustasama, djubradima itd, nema sta sutra da pricamo na nekoj levoj temi o recimo sokovima, filmu, muzici itd. Goni se u kurac, i ja cu takodje, i super.

Je l' to sizofrenija ili o cemu se radi?

Није немогуће да је шизофренија.
Но, како не одговорити кркану да је ђубре, када каже да је мој народ најмрљавији и најгеноциднији од када је времена.
То не би имало смисла.
И не само кркану.
Мора да се зна ред.
Успут --- када си поменуо шизофренију, веома често прикочим (и саветујем другим људима) када уочим да постајем најпаметнији. Тада је, али заиста, потребно да се прикочи.

emsiemsi 11:43 11.08.2017

Re: ..

plausibel
ili o cemu se radi?

Iskreno da ti kažem, spremna sam platiti blogeru (m, ž) koji bi bio voljan – uz određenu sumu, napominjem – dozvoliti da mu se Free popne za vrat, kol'ko danas..

(sve je to depresija, prijatelju moj)

:)

Реци ми која сума је у питању, па да почнем !

predatortz 11:46 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Баш зато треба, да слика не остане црно-бела, мало више слушати Предаторза него Ауреуса.

Mi smo ispričali istu stvar, samo je različito tumačimo.

Dakle, leta '41. u Bihaću i okolini su ustaše i muslimanske milicije ubile između 10.000 i 14.000 Srba. Cifra koja se najčešće spominje je 12.000. Ubili su ih isključivo zbog toga što su Srbi, ne rodoljubi, ne vojnici, ne ustanici... Samo zbog toga što su Srbi. Ubijali su planski, sistematski, zverski.
Nakon rata, porodice ubijenih su postavile obeležje na kom piše da su tu ustaše ubile Srbe.
Komunističke vlasti to obeležje uklanjaju, i po principu da se Vlasi ne dosete, prave memorijalni kompleks na kom piše da su tu ubijani neki patrioti.

Sad dolazimo do različitih tumačenja činjenica.

Moja teorija je da je taj genocid, pa nakon toga razvodnjavanje od strane komunističkih vlasti, moglo da stvori frustraciju kod Srba, pa kada su se pojavili neki sa istim idejama, nakon 50 godina, uglavnom sinovi i unuci ovih prvih zlikovaca, da su Srbi osetili potrebu da im se najebu nane nanine.

Aureus tvrdi da to ne bi trebalo da ima nikakvog uticaja i da je ok što su komunisti prekrojili činjenice jer su, zaboga, napravili kakvo takvo spomen obeležje.

plausibel 12:13 11.08.2017

Re: ..

Реци ми која сума је у питању, па да почнем !

Neee..

:))

alselone 12:23 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Aureus tvrdi da to ne bi trebalo da ima nikakvog uticaja i da je ok što su komunisti prekrojili činjenice jer su, zaboga, napravili kakvo takvo spomen obeležje.

Schjenti je gnjili slatkorecivi srbomrzacki djubrov i ne znam sto se uopste lozis da se preganjas sa njim.

alselone 12:24 11.08.2017

Re: ..

dozvoliti da mu se Free popne za vrat, kol'ko danas..

da ti ne kazem gde jedino moze da se popne.

predatortz 12:26 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

alselone
Aureus tvrdi da to ne bi trebalo da ima nikakvog uticaja i da je ok što su komunisti prekrojili činjenice jer su, zaboga, napravili kakvo takvo spomen obeležje.

Schjenti je gnjili slatkorecivi srbomrzacki djubrov i ne znam sto se uopste lozis da se preganjas sa njim.

Danas sam jako dobre volje, a nije loše ni pustiti ljude da kažu šta imaju.

alselone 12:30 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

a nije loše ni pustiti ljude da kažu šta imaju.

A i to jeste. Ostane ovde zabelezeno (a i u raznim arhivama).

Mada, da bar ima harizmu ko Krkar, pa da se posvadjate ko ljudi (ko sto znate), ovako sve nekako gnjilo, ko da se svadjas sa osoboom na lekovima.

freehand 12:30 11.08.2017

Re: ..

dozvoliti da mu se Free popne za vrat, kol'ko danas..

ma nije meni problem da budale ignroišem, no kad neko počne da operiše tuđim privatnim podacima u cilju jebanja ustaške matere regaujem više sanitarnih razloga radi.
To što si - ili pokušavaš da budeš - Krkarov antipod ne pravi kvalitativnu razliku.
Štaviše, on koliki god da je prostak i budala materama ne stavlja nacionalni predznak.
Inače se sa njim najviše nadivaniše oni čiju je familiju najčešće pominjao, al to je, opet, njihova stvar.

predatortz 12:34 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Mada, da bar ima harizmu ko Krkar, pa da se posvadjate ko ljudi (ko sto znate)

Da ti pravo kažem, krkara izbegavam. Šta smo imali, jedan drugom smo rekli, ne verujem da imamo šta novo za reći. Ja se držim toga da i u raspravi čovek mora da ima granice i kočnice, da se u neke stvari ne dira ni pod kojim okolnostima. Kod njega to nije bio slučaj. Ko voli da mu krkar psuje majku, hrani ga govnima i nad njim se iživljava, neka komunicira sa njim.

Moj izbor je da ga ignorišem, i toga se (uglavnom) držim.

plausibel 13:14 11.08.2017

Re: ..

ma nije meni problem da budale ignroišem, no kad neko počne da operiše tuđim privatnim podacima u cilju jebanja ustaške matere regauujem više sanitarnih razloga radi.

Da, da, sanitarac*, kakva samouvjerena depresija, cc,

ali je tebi izgleda načisto teško razumjeti da sam to rekla (tj napisala), ono što mislim, finito.. I da sam prilično sportski korektno i sažeto napisala, priznaćemo..

(za funkcionalno pismene: molim vas, koncentracija)

Šta tri dana upireš prstom u mene - krenuo si i po blogovima o zrncima babe Kate i papiričima i staklencima, pa i slike podmećeš mučen ne bi li me unizio a nemaš pojma koliko se blamiraš zao, cc - ejj, svi vidjeli i Krkar je vidio (moju paljansku kulturu iz Četniteta, kad me Urugvajka nije fino vaspitala)..

Il je to malo - što su vidjeli koliki sam šoven i fašist' - već bi da me banuju? - šta?

*) samo ovo: pitaš me kako znam da je Krkar elegantno popunjen? – pa ti mu postavljaš slike nilskog konja, slona, čovječe...

Ukratko: Odjebi. To bi ti bio dobar antidepresiv.

freehand 13:25 11.08.2017

Re: ..

samo ovo

Teško li je to germansko ropstvo...
M?
Mhm...
Ccc.
Ššš.

anonymous 13:49 11.08.2017

Re: ..

*) samo ovo: pitaš me kako znam da je Krkar elegantno popunjen? – pa ti mu postavljaš slike nilskog konja, slona, čovječe...

...a ja se ponadao da sam jedini toliko inteligentan .... da provalim ...

plausibel 14:36 11.08.2017

Re: ..

Insinuacije kao mizerija na koje ne odgovaram jer sam lijena, bezvoljna, počela sam osjećati fizičku tegobu vidim li koliko energije imaju za manično vrtiti jedan te isti problem..

Mislim da sam pričala pričicu o čovjeku koji je došao u pakao, i posjedi tako malo u prostoriji koja mu je enterijerom bila najsličnija predvorju kina.. Ispostaviće se poslije da je dobro procijenio kad su ga odatle odveli u kino-salu i kad mu silueta tj njen tihi glas saopštio da će gledati filmove.. što se njemu učinilo kao prilično blaga kazna, filmovi, kokice i Coca Cola..

Ugasiše svjetla, isključiše do tad prijatnu muziku što je ispunjavala sve prostorije pakla kroz koje je prošao tog jutra, i poče projekcija prvog filma.

Film sa Sofijom Loren.

Zatim drugi, treći.. peti, dok nisu prikazali sve njene filmove. Upalili svjetlo, ponudili ga kokicama i Coca Colom, opet ugasili svjetlo i pustili prvi film Sofije Loren, drugi, treći..peti..

E, tako bih ja uporedila blog s vremena na vrijeme i paklenu tegobu koju izaziva iznova i iznova..

:)

emsiemsi 15:58 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

predatortz

Mada, da bar ima harizmu ko Krkar, pa da se posvadjate ko ljudi (ko sto znate)

Da ti pravo kažem, krkara izbegavam. Šta smo imali, jedan drugom smo rekli, ne verujem da imamo šta novo za reći. Ja se držim toga da i u raspravi čovek mora da ima granice i kočnice, da se u neke stvari ne dira ni pod kojim okolnostima. Kod njega to nije bio slučaj. Ko voli da mu krkar psuje majku, hrani ga govnima i nad njim se iživljava, neka komunicira sa njim.

Moj izbor je da ga ignorišem, i toga se (uglavnom) držim.

Ко је тај ко воли да му кркан псује мајку !?
Мислим, ко је тај ко воли да му било ко псује мајку.
Кркан је код мене стао на два степеника изнад врха ... шаље ме у пичку материну, а веома ретко ми јебе матер. Још увек се није одважио да ми, као некима другима, опсује мртву матер.
Ради светске равнотеже и пичкавости многих са блога, те због елементарног реда, ја кркану узвратим да је ђубре и гамад.
Мора да се зна ред.
А ред је следећи --- никоме у ружном контексту, не смеју да се помињу чланови породице. Ако се помињу, мора само у лепом контексту. Нису ти чланови криви ако је, узмимо на пример кркара, тај блогер ђубре.
Поред тога, никоме, ни у каквом контексту не сме да се псује матер - а камоли мртва матер. То је дно дна. И зато је за мене кркар ординарно ђубре и гамад. И не само кркар. Ја сам кркану сваки пута рекао што сам имао - бираним речима. Ја кркана нећу да игноришем - него ћу да станем и одоговорим.
Друга ствар је са сморовима, по мом мишљењу - њима не одговарам. Када одлучим - то је неопозиво. Ти којима нисам одговарао то знају. Шта да им радим - нека се муче, заслужили су.

cane 20:25 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

Postojala su kod Srba u Bosni tokom poslednjeg rata dva narativa:

auf jebote, narativi.

ja sve vreme mislio da radi o diskursima.. .

aureus 21:50 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

cane
Postojala su kod Srba u Bosni tokom poslednjeg rata dva narativa:

auf jebote, narativi.

ja sve vreme mislio da radi o diskursima.. .

Tu si pogriješio.
No najvažnije je da si MISLIO.

Ovdje nažalost primjećujem jedan broj blogera koji pišu kao da ništa ne misle.
I jedan broj koji izgleda da nešto misle, ali koriste postupak zaključivanja kojeg bi se postidio i morski krastavac.

milisav68 22:24 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

aureus

Ovdje nažalost primjećujem jedan broj blogera koji pišu kao da ništa ne misle.
I jedan broj koji izgleda da nešto misle, ali koriste postupak zaključivanja kojeg bi se postidio i morski krastavac.

Ajde, ajde, umeš ti to i bolje.

freehand 22:40 11.08.2017

Re: ..

...a ja se ponadao da sam jedini toliko inteligentan .... da provalim ...

Šta si provalio?

aureus 22:47 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

milisav68
aureus

Ovdje nažalost primjećujem jedan broj blogera koji pišu kao da ništa ne misle.
I jedan broj koji izgleda da nešto misle, ali koriste postupak zaključivanja kojeg bi se postidio i morski krastavac.

Ajde, ajde, umeš ti to i bolje.

Divno je znati da ima zahtjevne publike.
Predajem mikrofon upravo jednom što dolazi iz publike, Milisavu68. Samo da se popne na scenu...
Ostatak publike: Milisav! Milisav! Milisav!

milisav68 22:58 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

aureus

Divno je znati da ima zahtjevne publike.
Predajem mikrofon upravo jednom što dolazi iz publike, Milisavu68. Samo da se popne na scenu...
Ostatak publike: Milisav! Milisav! Milisav!

Hvala, hvala!

Unatoč, dapače,
Mada, premda, ali

Iako bez malo
Kol`ko tol`ko more

Tek tako pa onda
Iako bez premda

Onda bre međutim
Pa bar jok - dabome

anonymous 23:00 11.08.2017

Re: ..

freehand
...a ja se ponadao da sam jedini toliko inteligentan .... da provalim ...

Šta si provalio?

Foru....

anonymous 23:03 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

milisav68
aureus

Divno je znati da ima zahtjevne publike.
Predajem mikrofon upravo jednom što dolazi iz publike, Milisavu68. Samo da se popne na scenu...
Ostatak publike: Milisav! Milisav! Milisav!

Hvala, hvala!

Unatoč, dapače,
Mada, premda, ali
.....

aureus 23:08 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

milisav68
aureus

Divno je znati da ima zahtjevne publike.
Predajem mikrofon upravo jednom što dolazi iz publike, Milisavu68. Samo da se popne na scenu...
Ostatak publike: Milisav! Milisav! Milisav!

Hvala, hvala!

Unatoč, dapače,
Mada, premda, ali

Iako bez malo
Kol`ko tol`ko more

Tek tako pa onda
Iako bez premda

Onda bre međutim
Pa bar jok - dabome

Oh!

Reci nam, Milisave, zašto si zamucao u odsudnom trenutku?

7:32-8:40 (I Bojan Križaj je.)

milisav68 23:18 11.08.2017

Re: А шта ћемо са бабом?

aureus

7:32-8:40 (I Bojan Križaj je.)

Stativa.

Reci nam, Milisave, zašto si zamucao u odsudnom trenutku?

Nisi primiteo da je to kompletan kurs - iz Božidarca.

krkar 08:59 08.08.2017

Filipe, zasluži sertifikat

tasadebeli 09:59 08.08.2017

Re: Filipe, zasluži sertifikat

Ne mogu, a da se ne složim sa predlogom u celini i celosti.

da vam ne kvarim jednoumlje

Iako ću biti duboko pogođen tim činom, potpuno sam spreman da podnesem tu ličnu žrtvu jer ide u korist moje partije čiji sud jedino i priznajem... Pardon, to je iz nekog drugog partizanskog filma... Dakle, da ispravim rečeno, spreman sam za ličnu žrtvu koja ide u korist čitave zajednice. Blogovske.

Napred, Filipe, udri kako direktiva centralne komiteje nalaže.

ja

Luka.

П.С. - Eh, da, samo još da dodam...

Islamska deklaracija, 573. epizoda serijala pod nazivom "Filipini"

Mediji: SAD planiraju vojnu intervenciju na Filipinima

SAD nameravaju da otpočnu vojnu operaciju u kojoj će Ratno vazduhoplovstvo te zemlje izvesti vazdušne napade na pozicije ID na teritoriji Filipina.

IZVOR: SPUTNJIK UTORAK, 8.08.2017. | 09:33

To je javila televizija NBC, pozivajući se na izvore u Ministarstvu odbrane zemlje, prenosi "Sputnjik".

Plan Pentagona bi mogao da bude predstavljen danas, a prema podacima izvora američke televizije, predlaže se da se u operaciji koriste dronovi.

Ako plan bude odobren, američka vojska bi mogla da izvodi akcije protiv militanata ID na Filipinima koji predstavljaju pretnju za saveznike SAD u Pacifičkom regionu, među kojima su i oružane snage te azijske ostrvske zemlje.

Kako je saopštio portparol Pentagona Džef Devis, Vašington sarađuje sa Manilom u borbi protiv terorizma već 15 godina. U ovom trenutku na Filipinima se nalazi mala grupa američkih vojnika koji pružaju podršku zemlji u borbi protiv militanata ID.

Ranije je državni sekretar SAD Reks Tilerson, koji je doputovao u Manilu na samit ASEAN-a, naglasio da Vašington razmenjuje obaveštajne podatke sa Manilom i da joj je ustupio nekoliko lakih aviona i dronova za vazdušno izviđanje. Pored toga, Vašington daje preporuke o strategiji borbe protiv ekstremista, dodao je on.

tetkino 10:39 08.08.2017

Истина

Изјава - Бихаћ је држан у обручу
Истина - од Босанског Петровца па до Бихаћа можеш на прсте набројати села у којима живе Муслимани / Бошњаци
Нису Срби запуцали 200 км да се наместе на чуке око Бихаћа да га држе у обручу, као што ће касније званичне јединице Војске Републике Хрватске да за време Олује крену преко територије званично признате БиХ и стигну до горе поменутог Босанског Петровца.

Помињати територију Цазина, Кладуше и Бихаћа као један ентитет је погрешно.
За време рата ни један метак није испањен са положаја Срба на Муслимане/Бошњаке у Цазину/Кладуши - нити обрнуто. Трговина се одвијала несметано.

Граница је постоја између самог Муслиманског/Бошњачког народа и била је прилично крвава.

Муслимани/Бошњаци који су били у Бихаћу изабрали су да стану иза Алије Изедбеговића и крену у рат против Срба. Прво оних у граду, па онда и оних изван.
Муслимани/Бошњаци који су били за Бабу нису били заинтересовани за рат и тамо рата није било.

Истине ради - јединице војске БиХ које су биле у Бихаћу за време трајања рата редовно су вршиле нападе на српска села око Бихаћа. Резултат су биле велике цивилне жртве.
Из Бихаћа је вршен прогон Срба који су бежали да спасу главу остављајући све за собом.
Они који нису отишли били су злостављани и/или убијени.

Такође истине ради - оно што наводи Бураћ је тачно - бомбардовање Бихаћа није имало никакав стратешки циљ осим иживљавања над становништвом. Заиста су људи гађали куће девојки које су их одбиле или покушавали да протуре гранату кроз прозор собе најбољег друга са којим су одрасли и са којим су до јуче кафу пили.

Услови живота у граду су били језиви. Гранатирање је било сурово, непотребно, бесциљно, злочиначко и није имало никакву другу сврху сем узгајања психопата на српској односно мржње на муслиманској/бошњачкој страни.

На тој територији Босанске Крајне која је сада непрегледна и пуста - ти исти Срби који кукају на Олују заборављају да су 1992
- Увели закон којима је не-Србима било забрањено да купују хлеб / брашно
- Да су пљачкали / палили куће својих комшија Муслимана/Бошњака
- Да су убиства, силовања, мучења била честа и некажњена
- Да су били је њихова глупост, ограниченост, бахатост била толика да су Муслимане/Бошњаке протерали из Босанског Петровца (и околине) у тај исти Бихаћ само у оделу, немајући ни зрно памети да их бар замене 100 за 1 ако треба за оне Србе који су доле били затворени
- Да су у свом крвавом пиру толику ватру разгорили да избегли Срби нису имали куће у које су могли да им склоне, а да је Војска Републике Српске (клинци од 18 година) спавала у спаљеним муслимаским/бошњачким кућама, без крова, смрзавајући се, годинама

Дај човеку потпуну власт над другим људским бићем и видећеш да међу милион нема ни хиљаду људи.
Све го паћеник и психопата који само вреба своју прилику да испољи своје најниже пориве

emsiemsi 11:45 08.08.2017

Re: Истина

tetkino
Изјава - Бихаћ је држан у обручу
Истина - од Босанског Петровца па до Бихаћа можеш на прсте набројати села у којима живе Муслимани / Бошњаци
Нису Срби запуцали 200 км да се наместе на чуке око Бихаћа да га држе у обручу, као што ће касније званичне јединице Војске Републике Хрватске да за време Олује крену преко територије званично признате БиХ и стигну до горе поменутог Босанског Петровца.

Помињати територију Цазина, Кладуше и Бихаћа као један ентитет је погрешно.
За време рата ни један метак није испањен са положаја Срба на Муслимане/Бошњаке у Цазину/Кладуши - нити обрнуто. Трговина се одвијала несметано.

Граница је постоја између самог Муслиманског/Бошњачког народа и била је прилично крвава.

Муслимани/Бошњаци који су били у Бихаћу изабрали су да стану иза Алије Изедбеговића и крену у рат против Срба. Прво оних у граду, па онда и оних изван.
Муслимани/Бошњаци који су били за Бабу нису били заинтересовани за рат и тамо рата није било.

Истине ради - јединице војске БиХ које су биле у Бихаћу за време трајања рата редовно су вршиле нападе на српска села око Бихаћа. Резултат су биле велике цивилне жртве.
Из Бихаћа је вршен прогон Срба који су бежали да спасу главу остављајући све за собом.
Они који нису отишли били су злостављани и/или убијени.

Такође истине ради - оно што наводи Бураћ је тачно - бомбардовање Бихаћа није имало никакав стратешки циљ осим иживљавања над становништвом. Заиста су људи гађали куће девојки које су их одбиле или покушавали да протуре гранату кроз прозор собе најбољег друга са којим су одрасли и са којим су до јуче кафу пили.

Услови живота у граду су били језиви. Гранатирање је било сурово, непотребно, бесциљно, злочиначко и није имало никакву другу сврху сем узгајања психопата на српској односно мржње на муслиманској/бошњачкој страни.

На тој територији Босанске Крајне која је сада непрегледна и пуста - ти исти Срби који кукају на Олују заборављају да су 1992
- Увели закон којима је не-Србима било забрањено да купују хлеб / брашно
- Да су пљачкали / палили куће својих комшија Муслимана/Бошњака
- Да су убиства, силовања, мучења била честа и некажњена
- Да су били је њихова глупост, ограниченост, бахатост била толика да су Муслимане/Бошњаке протерали из Босанског Петровца (и околине) у тај исти Бихаћ само у оделу, немајући ни зрно памети да их бар замене 100 за 1 ако треба за оне Србе који су доле били затворени
- Да су у свом крвавом пиру толику ватру разгорили да избегли Срби нису имали куће у које су могли да им склоне, а да је Војска Републике Српске (клинци од 18 година) спавала у спаљеним муслимаским/бошњачким кућама, без крова, смрзавајући се, годинама

Дај човеку потпуну власт над другим људским бићем и видећеш да међу милион нема ни хиљаду људи.
Све го паћеник и психопата који само вреба своју прилику да испољи своје најниже пориве

Коректно написано !
Српски.
Сагласан !

Filip Mladenović 12:03 08.08.2017

Emanuel Makron, kao primer za ceo Balkan:

Za sve one blogerke i blogere sa dilemama, nedoumicama, nejasnoćama... citiram najveći deo iz govora Predsednika republike Emanuela Makrona na Vel d‘Iv komemoraciji u Parizu 16. jula 2017. godine. Poruke ovog govora su poučne i dobrodošle za sve ljude Balkana:

"...Nedavno su francuski politički lideri, spremni da pogaze istinu, doveli u pitanje ono što smo smatrali da su vlasti Republike Francuske, nezavisno od partijske pripadnosti, utvrdile, da su svi istoričari dokazali, a savest nacije potvrdila. Odgovarati tim falsifikatorima znači uvažavati ih više nego što zaslužuju, ali ostaviti ih bez odgovora bilo bi gore, jer bi nas to učinilo saučesnicima.

I zato ću to ovde ponoviti: Francuska je bila ta koja je organizovala raciju, a potom deportaciju, i kao rezultat, smrt gotovo svih 13.152 francuskih Jevreja nasilno izvučenih iz svojih domova 16. i 17. jula 1942. godine. Više od 8.000 ih je odvedeno u Vel d‘Iv pre nego što su deportovani u Aušvic. Među njima je bilo 4.115 dece između 2 i 16 godina. Uspomeni na njih danas odajemo posebnu počast, koju bih želeo da obeležimo minutom ćutanja.

(Svi ustaju kako bi odali poštu minutom ćutanja).

Hvala vam.

Osuđujem sve smicalice i lukavosti onih koji danas tvrde da Viši nije bio Francuska, jer Viši, naravno, kao što i sami znate, nije predstavljao ceo francuski narod, ali jeste bio francuska vlast i administracija.

Zločini počinjeni 16. i 17. jula 1942. godine bili su delo francuske policije, koja je izvršavala naređenja vlade Pjera Lavala, Generalnog komesara za jevrejska pitanja, Luja Darkje de Pelepua, i prefekta Rene Buskea.

Ni jedan jedini Nemac u tome nije učestvovao.

Osuđujem takođe sve one koji ovo relativizuju, objašnjavajući da bi oslobađanje Francuske od odgovornosti za raciju Vel d‘Iv bila dobra stvar. I da bi to značilo da sledimo put generala de Gola i Fransoa Miterana, koji o tome nisu želeli da govore. Ali postoje istine koje mogu ostati neizrečene zbog stanja u društvu u kome su, za jedan njegov deo, traume još uvek sveže, dok se drugi opredelio za poricanje.

Oštre podele u francuskom društvu učinile su da smirivanje i pomirenje nadvladaju istinu. Naša su društva tako sebi pružila predah, tokom koga rad na sećanjima ostaje skriven, tokom koga narodi prikupljali snagu i, korak po korak, ponovo grade pomirenje, pre nego što će pronaći reči istine koje će ih istinski izlečiti. I pre nego što će pronaći kolektivnu hrabrost da se suoče sa greškama i zločinima.

Zbog toga mi nismo ovde da bismo davali svoj sud o odlukama ova dva šefa države, koji su, obojica, učestvovali u Drugom svetskom ratu sa svim njegovim složenostima. Ali moramo se prisetiti da je Fransoa Miteran bio taj koji je uspostavio ovaj dan sećanja, i da su tokom svih tih godina mnogi ljudi vodili skrivenu borbu kako bi osigurali da ništa ne bude zaboravljeno.

A potom je vreme učinilo svoje.

Svedoci i preživeli su progovorili, arhive su se otvorile, istoričari su se dali na posao. Tragedije i patnja jednog društva sazrevaju u njemu. I tada istina izlazi na svetlost dana, neumoljiva i neopoziva. Niko od nje ne može pobeći. Pokušaj da se ona prikrije ili omalovaži je uvreda našeg kolektivnog sećanja.

Priznajući svoje greške, Francuska je otvorila put ka njihovom ispravljanju. To joj služi na čast. To je pokazatelj snažne nacije koja može da se suoči sa svojom prošlošću. To je hrabrost jednog naroda koji se ne plaši da preispita svoju savest i pruži ruku žrtvama i njihovoj deci. Pružanje ruke i obnavljanje veza ne znači da se ponižavamo nekakvim pokajanjem. To znači da stojimo uspravno i da smo snažni.

Znam da ima onih koji će reći da su dani kakav je ovaj današnji, i reči poput onih koje sam upravo izgovorio, podsećanje na poniženja naše zemlje, i da se radi o nedostojnom pokajanju. Ništa od svega toga nije tačno. Ovo je nezaobilazni čin sećanja i istorije, on predstavlja našu odgovornost za konačno pomirenje u našem narodu, čak i kada su u pitanju najmračnije strane naše istorije, kako bi svako konačno pronašao svoje pravo mesto.

Znajući gde smo izneverili, i ko je izneverio, mi se istovremeno sa još većim ponosom prisećamo onih koji su rekli „ne“, i onih koji su, smerno i čovečno, pružili ruku svojim sunarodnicima.

Da, mi danas zaista mislimo i na one koji su već 1942. učestvovali u unutrašnjem i spoljašnjem otporu Francuske, i koji su životima platili svoju borbu u ilegali.

Oni su bili deo velikog stradanja heroja, koje je sačuvalo Francusku i njenu čast. Sećamo se i svih onih Francuza koji su progonjenim Jevrejima sa dobrodošlicom nudili utočište i sigurno skrovište, i tako omogućili da tri četvrtine francuskih Jevreja ne dožive užasnu sudbinu onih koji su uhapšeni 16. jula. Sećamo se svih tih Pravednika sa ponosom, koji je vremenom postao integralni deo našeg nacionalnog ponosa.

Ali je istovremeno, pored svih ovih heroja, postojao i Viši, odnosno Država Francuska. Jer Francuska koju je predstavljala Država Francuska nije zamenila Francusku Treće republike preko noći. Ministri, funkcioneri, državni službenici, poslovna elita, menadžeri i profesori Treće republike dali su najveći deo kadra za državu maršala Petena. Tako je svako krenuo svojim putem, ka aktivnom ili pasivnom pokoravanju – ili ka Pokretu otpora.

Činjenica je da je višijevska vlada za svoju politiku kolaboracije mogla računati na unutrašnje snage u zemlji. Predstava o Višiju kao nekoj vrsti parenteze između 1940. i 1945. godine, ima za cilj da podrži visoko mišljenje koji bi neki želeli da imaju o Francuskoj.

Vrlo je zgodno smatrati da je Viši monstrum koji je izrastao ni iz čega i vratio se u ništavilo, verovati da su ti ljudi došli niotkuda i da su po oslobođenju primereno kažnjeni, čime su eliminisani iz nacionalne zajednice.

Zgodno je, zaista je zgodno… ali je pogrešno.

A ponos se ne može graditi na laži.

Reći ću vam zašto je važno da se ova ideja ne ohrabruje, zašto uvek moramo da imamo u vidu da Petenova i Lavalova Država Francuska nije bila samo nepredvidljiva devijacija proistekla iz izuzetnih okolnosti.

Zato što su Viši i njegova doktrina omogućili da se slobodno ispolje poroci koji su već tada bili mrlja na licu Treće republike: rasizam i antisemitizam.

Želim da danas ove dve reči, koje se ponekad olako koriste, odjeknu svom svojom silinom. Želim da se užas i nesreća koje one donose čuju glasno i jasno, jer su deca, čija smo imena i godine, zapisane na zidu Memorijalnog vrta dece Vel d‘Iva, upravo gledali, žrtve ničeg drugog do rasizma i antisemitizma.

Rasizma, jer su njihovi roditelji bili stranci, dok su ona bila većinom Francuzi.

Antisemitizma, jer su u raciji uhapšeni kao Jevreji.

Patnja ove dece čija je lica Serž Klarsfeld4 – kome bih hteo još jednom najdublje da se zahvalim – strpljivo prikupio u knjigu koja se ne može čitati bez suza i neizrecivog gnušanja – patnja je ne samo vaše dece, dragi moj Serž, već i naše.

Patnja ove dece, od trenutka kada su silom razdvojena od njihovih porodica, a zatim odvedena u onaj ogromni kazan, kakav je tada bio Vel d‘Iv, gde nekoliko dana između sebe nisu imali da podele ništa sem nedaće, bez hrane i vode, sve dok im nije bila obezbeđena na insistiranje kapetana vatrogasne brigade Pjerea – kasnije proglašenog za Pravednika među narodima;5

Od trenutka kada su deportovana u tranzitne logore, izbezumljena od straha, od tog dana i tog trenutka nezamislivog bola kada su odvojena od svojih roditelja, jer je Pjer Laval zahtevao da se cele porodice zajedno pohapse, ali ne i da zajedno putuju;

Do trenutka kada su ih ukrcali u zapečaćene vagone i poslali ih na apokaliptično putovanje, na čijem kraju su ih sačekali plač, vapaji za pomoć na koje nije bilo odgovora, krici, najogoljenija i najmračnija samoća, i konačno opsceno nasilna smrt, pre nego što su njihova beživotna tela – dečija tela – unižena u pećima i pepelu;

Ova patnja – njihova patnja – izmiče razumu i ne može se izraziti rečima. Ona je počela ovde, tog jutra 16. jula 1942. godine, jer su u Francuskoj, u svesti francuskih građana, francuskih političkih lidera, francuskih funkcionera i francuskih novinara, rasizam i antisemitizam već lagano i podmuklo posejali svoje seme, i učinili da beščasno postane prihvatljivo, pa čak i da se podrazumeva, da postane državna politika: politika kolaboracionizma.

Sve je to učinilo da jedno takvo apsolutno zverstvo postane moguće.

Pa ipak, ni rasizam ni antisemtizam se nisu rodili sa višijevskim režimom. Oni su već bili tu, živi i prisutni u Trećoj republici. Drajfusova afera je pokazala koliko su zarazni. Tridesetih godina prošlog veka dobili su novi zamah kada su se pojavili intelektualci, partije i novine koji su ih prihvatili kao svoju doktrinu.

To je bila Francuska nedeljnika Je suis partou i knjige Bagatelles pour un massacre,6 Francuska u kojoj je Luj Darkje de Pelepoa – već tada, 1937 – mogao nekažnjeno da izjavi: „Moramo hitno rešiti jevrejsko pitanje, bilo progonom bilo masakrom“. To je bila Francuska u kojoj je antisemitizam u eliti i društvu metastazirao, potmulo pripremajući svest ljudi za najgore.

Jer zaista, prijatelji moji, varvarstvo ne nastupa otvoreno. Ono ne nosi uniformu. A kada su nacističke čizme krenule da marširaju ulicama Pariza, tad je već bilo suviše kasno.

Varvarizam nastaje prvo i prve svega u svesti ljudi. Ideje i reči postupno ruše barijere u našoj savesti, lome civilizovanost i privikavaju nas da slušamo i prihvatamo reči koje nikada nije trebalo ni da čujemo.

Hitler, to nije prvenstveno bio Treći Rajh. To nije bila ni 1933. Hilter, to je prvo i pre svega bio Mein Kampf. Ništa nije započelo sa Višijem; slabost Francuske je bila ta koja je dozvolila da se ovaj kancer raširi. Ali se sa Višijem ništa nije ni završilo.

Znam da svi mi volimo da istaknemo kako ćemo se boriti protiv svega što može da dovede do slične situacije. Ali moramo širom otvoriti oči i pogledati realnosti u lice. Izvitopereni umovi, moralna i intelektualna slabost, ono što čini srž rasizma i antisemitizma, još uvek opstaju u današnjoj Francuskoj, i to u značajnoj meri. Rasizam i antisemitizam dobijaju nove oblike, menjaju svoje lice i koriste prikriveniji rečnik.

No treba da zastanete samo za trenutak da biste, iza te nove fasade, prepoznali onaj stari rasizam, onu duboko ukorenjenu nit antisemitizma.

Svakodnevni rasizam obiluje rečima i karikaturama. Zatvara vrata za zapošljavanje mladim ljudima koji su stigmatizovani svojim imenom ili prezimenom. Globalni konflikti nalaze svoj odraz i unutar naše Republike, stvarajući podele koje proteruju mlade Jevreje iz pojedinih škola ili teraju imigrantske porodice da se povlače u svoje sopstvene zajednice.

A onda jednog dana, zato što smo ćutali, zato što nismo želeli da vidimo, reči prelaze u dela. I tada se reči – koje su za neke bile samo izražavanje mržnje na drugačiji način, a za druge vrsta kukavičluka ili odsustvo volje da se otvore oči – pretvaraju u prekinute živote i postupke koji ubijaju.

Ilan Halimi, Džonatan Sandler i njegova dva sina Arije i Gabriel, Miriam Monsonego, Johan Koen, Filip Braham, Franosa-Mišel Sada, Joav Hatab, platili su to svojim životima. Baš kao i Brahim Buaram. I Otac Hamel. Pravosuđe sada mora da utvrdi potpunu istinu kada su u pitanju pravi razlozi za smrt Sare Halimi, uprkos poricanjima njenog ubice.

Svaka oskrnavljena i vandalizovana sinagoga, džamija, crkva, hram ili groblje, za nas mora biti upozorenje.

Teorije o svetskim zaverama, zablude o globalnim finansijama, potuljena ikonografija i krize identiteta, koji sa sobom nose najotrovnije stereotipe, šire se velikom brzinom i stižu do lakovernih i prijemčivih mozgova.

Rasizam i antisemitizam imaju na raspolaganju nemerljiva propagandna sredstva za svoj podmukli posao. Društvene mreže su veliki rasadnici takve propagande i mi još uvek nismo u potpunosti utvrdili razmere njihovog uticaja. Našim sudovima i policijskim snagama je neophodna bolja obuka iz ove oblasti.

Mi se zaista borimo zahvaljujući vašem neprocenjivom radu da nam otkrijete svetle tragove koje su za sobom ostavili ovi mučenici, njihova imena, prezimena, godine, adrese, sve što predstavlja vezu, ma koliko slabu, između njihovih uništenih života i naše realnosti, i što nas podseća da se varvarstvo događa ovde, možda baš u našoj ulici.

Ono što su Klarsfeldovi11 tokom decenija postigli na tom planu od ključnog je značaja i zaslužuje naše najdublje poštovanje.

Borimo se tako što ne dozvoljavamo da podle izjave koje unižavaju svest ljudi prođu nekažnjeno.

Borimo se kako bismo osigurali da počinioci nedela ne pobede. L‘Express je 1978. pronašao Luja Darkjea de Pelepoa, još uvek onog istog, u egzilu u Španiji. Kao da je još uvek bio zaposednut demonom antisemizma, nije pokazao nikakvo kajanje za svoj revnostan rad na deportaciji. Čak je tvrdio da su u Aušvicu gasom ubijane samo vaške. Ipak mu se, u tom trenutku, kada se o tome uglavnom ćutalo, suprotstavio beskompromisan i nadmoćan glas Simon Vejl, koja se pre toga na ovu temu praktično nije oglašavala. Te iste godine, Serž Klarsfeld je objavio svoj „Memorijal za Jevreje deportovane iz Francuske“.

Takva dela od neprocenjive su vrednosti u vremenima kada se zlo čudovište pomalja iz senke. Radu Simon Vejl, njenim protestima i borbi za suštinske vrednosti sada je došao kraj. Kada je zauvek sklopila svoje oči, znala je da će se njen glas i dalje čuti kroz njenog sina, Pjer-Fransoa, koji poslednje dve godine predsedava francuskim komitetom za Jad Vašem.

Ali nismo u pravu kada to kažemo, jer njihovi glasovi nikada ne utihnu. Oni nikad neće utihnuti, jer smo mi odlučili da ne utihnu, i jer smo odlučili jednom za svagda da te glasove, koje neki decenijama nisu želeli da čuju, nikada više neće ugušiti komentari dostojni prezira ili tišina krivice. Njihovi glasovi nikad neće utihnuti.

Među tim glasovima bili su i glasovi Semjuela Pisara, koji nas je napustio 2015, i Eli Vizela i Žan-Rafaela Hirša, koji su preminuli 2016. godine. Danas je u mojim mislima i Henri Malberg, koji je sa svojom porodicom za dlaku izmakao raciji, a koji je preminuo pre samo tri dana.

U svetu u kome se ponovo pomaljaju verski ratovi, u kome se ponovo raspaljuju etnički sukobi, u kome netolerancija i sektaštvo udružuju snage, moramo učiniti sve što je u našoj moći da bismo obezbedili da čovečanstvo ne pristane da padne tako nisko.

Kako su tada tek vredni primeri onih koji su deportovani, u logorima, utonuli u najtežu bedu, progonjeni senkom smrti, uspeli da izdignu sebe iznad pukog instinkta za preživljavanje, na koji su želeli da ih svedu, kako bi negovali, hranili i oblačili svoje nesrećne drugove, a ponekad čak i slikali i crtali kao Leon Delabr ili Boris Taslicki, vodili dnevnik kao Eti Hilesum, komponovali kvartete ili opere kao Žermen Tilion, ili za sobom ostavili rasprave o Prustu, Mikelanđelu ili prirodnim naukama, kao jedino dokumentovano sećanje na njih.

Neki kažu da su sve to smišljali kako bi sebe održali u životu, ali to nije bilo tako. Oni su razumeli da im se ne uskraćuje samo život, koji je kopnio malo po malo ka sporoj smrti, već i njihova čovečnost, naša čovečnost. I da su svakog dana, uprkos svojoj izgladnelosti i iscrpljenosti, branili našu civilizaciju, našu istoriju, naše umetnike, jedan jezik ili jednu filozofiju, i na taj način odbijali da ustupe i stopu ove civilizacije, jer u pitanju nije bilo puko preživljavanje, već potpun, celovit život, jer je to bila odbrana čovečnosti čije otelotvorenje je u tom trenutku bio svaki od tih pojedinaca. I to nikad neće biti zaboravljeno.

Mi danas imamo samo jedan zadatak: da budemo dostojni onoga što su ovi ljudi činili u vreme najdublje tame, dostojni te unutrašnje čovečnosti koju su pokazivali kada je sve činjeno da im se upravo ta čovečnost ubije. Svakoga dana, svakoga minuta, mi moramo biti dostojni, baš kao i oni koji su preživeli Holokaust, i čiji nam primer tako mnogo znači. Jer je naša Republika doista projekat čovečnosti, koja sama sebe neprestano iznova otkriva, tražeći najbolje u sebi, kroz solidarnost, kroz kulturu, kroz obrazovanje.

Proterivanje senki rasizma i antisemitizma zahteva od nas da ne posustajemo, da se nikad ne pomirimo sa Republikom koja će se zadovoljiti pukim nadgledanjem procedura, da nikad ne poverujemo da je prihvatanje nekih stavova dobro za državno jedinstvo, da se rane time zaceljuju. Nikada ne ustupiti ni stope ove čovečnosti, ne ustupiti ništa, jer je svakog puta čovečnost svakog od nas dovedena u pitanje.

Jer je svaka nacija podložna riziku da, kao mesečar, prihvati neprihvatljivo po navici, iz apatije.

Ne smemo nikad dozvoliti da ekonomska ograničenja dovedu do toga da odustanemo od mesta na kojima nastaju najgori ekscesi. Ne smemo nikad praviti kompromise u obrazovanju, ne smemo nikad praviti kompromise u komunikacijama, ne smemo nikad praviti kompromise u kulturi, ne smemo nikad praviti kompromise u borbi protiv mračnjaštva i neznanja. Moramo neumorno podržavati one koji rade na terenu.

Ne smemo nikad praviti kompromise u onom što nas ujedinjuje, u projektima koji predstavljaju vrhunac čovečnosti koji nam naše vreme nudi: oživljavanju demokratije, pomoći siromašnima, prihvatanju globalne ambicije borbe protiv klimatskih promena, prihvatanju na najbolji mogući način izbeglica koje su bile primorane da beže od rata… jer nas svi ovi poduhvati čine boljim ljudima.

Ova bitka je istovremeno bitka koju vodimo, i nastavićemo da je vodimo zajednički, svugde, predsedniče vlade, protiv mračnog terorizma i najgorih oblika fanatizma, protiv svih onih koji žele da zaboravimo ono na šta sam upravo podsetio.

Mi nećemo dati prostora porukama mržnje, niti ćemo dati prostora anticionizmu, jer je on samo novi oblik antisemitizma. I nećemo dati prostora onima koji, na svim kontinentima, žele da nas nateraju da odustanemo od slobode, žele da stvore nove podele, žele da nas nateraju da odustanemo od naše čovečnosti, naše demokratije i naše Republike.

Prijatelji moji, ne smemo gubiti iz vida suštinsku ulogu naše zemlje, koja ujedinjuje sve njene građane i obezbeđuje svakom njegovo mesto, njegovo dostojanstvo i njegov smisao. Jer se na taj način najbolje suprotstavljamo razarajućoj moći rasističke i antisemitiske mržnje. Strahovi i mržnja među nama rađaju se iz beznađa i osećanja besmisla i zanemarenosti. Moramo se boriti protiv te mržnje koja se zasniva na tome ko smo, odakle dolazimo i u šta verujemo.

I ne smemo dozvoliti da nam svoja ubeđenja nametnu proroci nesreće, koji sve svoje vreme provode govoreći nam da je horizont mračan, da je svaka nada uzaludna, i da Francuskoj ponestaje vremena – da je ona možda već i nestala, da se navikla na ovo nasilje i podele, proroci koji za sve to traže žrtvene jarce. Jer su i oni sami, zbog svojih reči i ideja, izvori beznađa i razdora. Republika stoji uspravna i snažna jer je sposobna da štiti svu svoju decu, Republika stoji uspravna i snažna jer može da se suoči sa svojom prošlošću u celosti, Republika stoji snažna i uspravna i zato što ne odustaje – i nikada neće odustati – od bilo čega što je čini onom što jeste, niti od bilo koje od svojih vrednosti. Republika stoji uspravna i snažna i zato što ćemo se uvek opredeljivati za „budni san“ pesnika Elijara.

Deca Vel d‘Iva želela bi da u Republici idu u školu, da dobiju svedočanstva, da nađu posao, osnuju porodicu, da čitaju i idu na predstave. Želela bi da uče i da putuju. A njihovi roditelji bi želeli da ih gledaju kako odrastaju, i da ostare uz njih. Svi bi oni želeli da vole i da budu voljeni. Vratili smo im imena, godine i adrese.

Toj deci želim da kažem da ih Francuska nije zaboravila. Želim da kaže da ih Francuska voli. Želim da kažem da će Francuska uraditi sve što je u njenoj moći da nas njihova patnja neprestano opominje da ne podlegnemo ni mržnji, ni gorčini, ni beznađu.

Deco moja, izgradićemo Francusku u kojoj biste voleli da živite.

Deco moja, izgradićemo Francusku u kojoj ćete zauvek živeti.

Živela Republika, živela Francuska."

apacherosepeacock 12:12 08.08.2017

Re: Emanuel Makron, kao primer za ceo Balkan:

Deco moja, izgradićemo Francusku u kojoj biste voleli da živite.

Super. Nego kad bi malo prestali da ruse van Francuske..

anonymous 15:25 08.08.2017

Re: Emanuel Makron, kao primer za ceo Balkan:

...i pare imaju cenu...

Usput

Kako se prevazilazi....naivnost?

cane 13:27 08.08.2017

dozivljaji nikolet'ne

A, onda je došla "Srebrenica" u kojoj je Srebrenica izbavljena iz blokade. Ona je oduvala četrdeset hiljada Muslimana iz podrinja. a da Muslimani nikada ili nisu shvatili, ili im niko objasnio nije da su žrtve svojih totalitarnih režima.

Nego, ima nešto drugo, nešto neljudsko. Puno Muslimana i dan danas podsjeća kako im je "Srebrenica" u par dana uništila živote, ponos, domove, najmilije, djetinjstvo, mladost...

Čudno je, kako oni koji kukaju prećute da su u uncu isto tako uništavali 3 godine srpska sela oko Srebrenice. Čudno je, još čudnije, kako se svi ti silni MusliManski heroji, što su ponad Kravica vježbali klanje po nejaci srpskoj NIKADA ne zapitaju-Kako je moguće da su to isto činili i svom narodu?

Filip Mladenović 13:33 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

To je upravo glavna poenta odličnog teksta Dragana Bursaća: nisu ratovali narodi, već totalitarni režimi Slobodana Miloševića, Franje Tudjmana i Alije Izetbegovića.

Nisu ubijali Srbi, Hrvati, Bošnjaci..., već srpski fašisti, hrvatski fašisti, bošnjački fašisti.

Svi ti fašisti imaju imena i prezimena, pod kojima treba da odgovaraju pred sudovima za ratne zločine u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Ratni zločini NIKADA ne zastarevaju!

cane 13:36 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

filipe, onako iskreno,
duvaj ga.

emsiemsi 13:37 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
To je upravo glavna poenta odličnog teksta Dragana Bursaća: nisu ratovali narodi, već totalitarni režimi Slobodana Miloševića, Franje Tudjmana i Alije Izetbegovića.

Nisu ubijali Srbi, Hrvati, Bošnjaci..., već srpski fašisti, hrvatski fašisti, bošnjački fašisti.

Svi ti fašisti imaju imena i prezimena, pod kojima treba da odgovaraju pred sudovima za ratne zločine u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Ratni zločini NIKADA ne zastarevaju!

Глупости !
Ратовали су народи - какви појединци ?
Како се не умориш од тога булшитизма ?
Рат је увек између народа, односно држава.

Filip Mladenović 13:52 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Ne, nego ratuju režimi!
Hitlerov režim je ratovao, i najzad doživeo ono što je zaslužio!
Režim Slobodana Miloševića je ratovao, i na kraju doživeo ono što je zaslužio!

mariopan 13:58 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
Ne, nego ratuju režimi!
Hitlerov režim je ratovao, i najzad doživeo ono što je zaslužio!
Režim Slobodana Miloševića je ratovao, i na kraju doživeo ono što je zaslužio!

I samo je Hitlerov režim i Slobin režim ratovao, nijedan više?

Jesi li ti ovde povukao neku paralelu između njih dvojice i režima im?

pikuc 14:07 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
To je upravo glavna poenta odličnog teksta Dragana Bursaća: nisu ratovali narodi, već totalitarni režimi Slobodana Miloševića, Franje Tudjmana i Alije Izetbegovića.

Nisu ubijali Srbi, Hrvati, Bošnjaci..., već srpski fašisti, hrvatski fašisti, bošnjački fašisti.

Svi ti fašisti imaju imena i prezimena, pod kojima treba da odgovaraju pred sudovima za ratne zločine u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Ratni zločini NIKADA ne zastarevaju!

Nigde on tu ne pominje Tudjmana i Izetbegovića.
Pominje Miloševića, Mladića, Dodika ...

Neko je gore autora ovog teksta nazvao herojem, u redu .
Evo ja pitam čiji je on heroj i zašto?

mariopan 14:08 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

"MOČVARA NAJCRNJEG FAŠIZMA" Ovako je Hrvatsku prikazala nemačko-francuska televizija Tanjug | 11. 04. 2016

Dokumentarac prikazan na nemačko-francuskoj televiziji "Arte" Hrvatskoj nanosi, nažalost, sasvim zasluženu sramotu prikazujući je kao močvaru najcrnjeg fašizma, piše zagrebački "Jutarnji list".

Reč je o dokumentarnom filmu "Rechts, zwo, drei - driftet Europa ab" (Desno, dva, tri - kamo će otplutati Evropa?) naslovljenom po pionirskoj koračnici iz perioda komununističke istočne Nemačke (DDR). Glavni fokus filma je Nemačka, ali su za Arte ekipu najjeziviji i vizuelno najživopisniji primer desnog ekstremizma u današnjoj Evropi - oni hrvatski. Hrvatskoj je, piše ovaj zagrebački dnevnik, posvećena cela poslednja trećina filma koje je vizuelno najšokantnija i dramaturški udarna.

Hrvatska je u filmu predstavljena kao turistički raj za brojne Evropljane, ali - kako navodi jedna hrvatska sagovornica, inače, turistički vodič - to je fasada, predstava.

Kamere Arte TV potom prikazuju okolinu Jasenovca i brojne ratne ruševine išarane ustaškim znakom U, a priča se nastavlja "u srcu tame hrvatskog nacionalizma". "Prikazuje se Milanovićeva prošlogodišnja vojna parada, potom fešta u Kninu, dernek u Čavoglavama", piše list, dodajući da se čini da nemački dokumentaristi nisu imali previše problema da pronađu provokatore koji bi naružili Hrvatsku. "Prikazuju pijanu ekipu u šatoru koja u delirijumu peva ustaške pesme.

Snimaju curu s ustaškom kapom koja uz harmoniku pleše na ulici. Brojni i euforični dobrovoljci jedva čekaju da pred Arteovim kamerama salutiraju fašističkim pozdravom", navodi se dalje. Ante Pavelić, poglavnik i vođa ustaša (1889-1959) Foto: Profimedia Ante Pavelić, poglavnik i vođa ustaša (1889-1959)

A na kraju u filmu se pojavljuje predsednica Kolinda Grabar Kitarović koja se grli i druži s razdraganom masom. "Snimatelj švenkuje na podlakticu jednog od predsednicinih 'novih prijatelja'. Na njoj je tetoviran nemački krst iz Prvog svetskog rata s upisana dva ustaška U. Nema šta, vrh SOA-e je zaslužio smenu: 'saboteri' su se približili samoj predsednici!", piše Jutarnji.

Filip Mladenović 14:23 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

mariopan
Filip Mladenović
Ne, nego ratuju režimi!
Hitlerov režim je ratovao, i najzad doživeo ono što je zaslužio!
Režim Slobodana Miloševića je ratovao, i na kraju doživeo ono što je zaslužio!

I samo je Hitlerov režim i Slobin režim ratovao, nijedan više?

Jesi li ti ovde povukao neku paralelu između njih dvojice i režima im?

Naravno da su ratovali razni režimi, uključujući i dva navedena.
A što se paralela izmedju Hitlerovog i Miloševićevog režima tiče, naravno da ih ima, iako se ne može reći da su istovetni.

Verovatno i sami možete pronaći paralele izmedju ova dva zločinačka režima.
Ja ću za ovu priliku navesti dve:

1. Ratno-huškačka propaganda državnih medija, koja je dovela do ratnih zločina.
2. Prekopavanja i premeštanja masovnih grobnica radi uklanjanja tragova i dokaza počinjenih ratnih zločina.

pikuc 14:24 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
Ne, nego ratuju režimi!
Hitlerov režim je ratovao, i najzad doživeo ono što je zaslužio!
Režim Slobodana Miloševića je ratovao, i na kraju doživeo ono što je zaslužio!

Pa to ispada da ti negiras holokaust i ideologiju fizičkog i svakog drugog uništenja Jevreja,Roma,Srba i drugih poredeći Hitlera sa Miloševićem.

Drugo
Hitler nije sam ratovao tj. njegov režim kako ti to zoveš. Već su se sa njim udružili i drugi. Njihova sudbina nije doživela epilog Hitlerove.
Naprotiv ti drugi sada drže slovo o ljudskim pravima i slobodama onima protiv kojih su se sa Hitlerom udružili.

Zar to nije tako?
Smeš li ti to napisati da je to tako ili ti nisi zadužen za tu stranu istine već samo za Miloševića i Vučića.

Filip Mladenović 14:38 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Ja o paralelama dva zločinačka režima, Vi o - vuvuzelama!

Slobodan Milošević je najveći ratni zločinac u istoriji srpskog naroda, nacionalna sramota!

Kao potomak časnog i hrabrog vojnika, dede Živote Mladenovića, koji je poginuo u I svetskom ratu, stidim se i Slobodana Miloševića i njegovog zločinačkog režima, koji je unesrećio toliko porodica!

anonymous 15:30 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
...
Kao potomak časnog i hrabrog vojnika, dede Živote Mladenovića, koji je poginuo u I svetskom ratu, stidim se .....

Prevazisao si samog sebe.

pikuc 15:46 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
Ja o paralelama dva zločinačka režima, Vi o - vuvuzelama!

Slobodan Milošević je najveći ratni zločinac u istoriji srpskog naroda, nacionalna sramota!

Kao potomak časnog i hrabrog vojnika, dede Živote Mladenovića, koji je poginuo u I svetskom ratu, stidim se i Slobodana Miloševića i njegovog zločinačkog režima, koji je unesrećio toliko porodica!

To što je neko potomak hrabrog čoveka ne znači da je i sam hrabar.
Slozices se samnom i oko ovoga,
Ja se osvrcem na tvoje reči a ne dela tvoga hrabrog dede.
Ti si nešto rekao i ja tražio odgovor, hrabrost je da mi odgovoris ti a ne tvoj deda.

A tvoj deda se borio baš protiv toga što ti revitalizujes.
Jer iz toga protiv čega se borio izrasta ono što si ti uporedio sa Miloševićem.

Šta bi Jevreji, Cigani i drugi stradalnici rekli kada bi im ti rekao da su oni prošli pod Hitlerom kao Hrvati, Bošnjaci pod Milosevicem?

Bi li te podržali da ti u njihovi ime 'brineš' o njihovom stradanju?
Jer pazi ti gore stradalnici Jevreji, Cigani i drugi su stradali i od tih koje ti stavljas u kontekst stradanja holokausta Miloševićevog jer ga poredis sa Hitlerom.

Čiji si ti onda heroj?
Šta je tu hrabro dostojno dela tvoga dede koga si stavio pred mene da mi zatvoris usta?

Filip Mladenović 16:43 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Ja sam heroj svojih potomaka, jer sam se kao moj predak Života Mladenović borio protiv ZLA, loših ljudi i fašističkih režima.

pikuc 17:01 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Filip Mladenović
Ja sam heroj svojih potomaka, jer sam se kao moj predak Života Mladenović borio protiv ZLA, loših ljudi i fašističkih režima.

Eno dole sam ti odgovorio gde je zlo.
Živ bio i pomogao u tome, jer ti možeš da pomogneš i potreban si dobru i ja ti želim da otkrijes to.

Pozdrav

Lionsgate 17:44 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Ja sam heroj svojih potomaka, jer sam se kao moj predak Života Mladenović borio protiv ZLA, loših ljudi i fašističkih režima.

Pazi kad je "novinar" Filip Mladenovic 90-tih vodio tesku borbu protiv zlocinackog rezima radom na mrskom drzavnom RTS-u, cutanjem o svemu i redovnim mesecnim primanjem koverte.

Podzemna borba protiv sila zla, jbt.

Filip Mladenović 17:49 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Lionsgate
Ja sam heroj svojih potomaka, jer sam se kao moj predak Života Mladenović borio protiv ZLA, loših ljudi i fašističkih režima.

Pazi kad je "novinar" Filip Mladenovic 90-tih vodio tesku borbu protiv zlocinackog rezima radom na mrskom drzavnom RTS-u, cutanjem o svemu i redovnim mesecnim primanjem koverte.

Od 1991. godine, nakon svojevoljnog prekida honorarne saradnje sa Radio Beogradom, nalazim se na evidenciji nezaposlenih lica.
Honorarnu saradnju sa Radio Beogradom obnovio sam 2002. godine.
Od 1991. do 2002. godine objavljivao sam tekstove i vodio radio emisije u sledećim antirežimskim i antiratnim medijima: "Borba"/"Naša Borba", "Danas", Radio B92, Nezavisna produkcija "VIN", radio emisija "Doba razuma", "Vreme", "Naša Krmača"...

Lionsgate 20:24 08.08.2017

Re: dozivljaji nikolet'ne

Kad neko pise svoj naduvani CV racuna na to da je tesko proveriti to sto pise u njemu ali lako je proveriti da li si ti objavljivao herojske tekstove protiv zla koje je sprovodio milosevicev rezim po BiH i Hrvatskoj u vreme dok je trajao rat tamo.

pikuc 16:44 08.08.2017

I jos ovo pa idem,

Šta je zajedničko za mlade nacije na Balkanu koje žele biti nacija imati državu i neko jedinstvo unutar nje oko čega će se narod okupiti, koja cigla im treba da bi se svi okupili oko nje?

Srbi

Eto Hrvati, Bošnjaci i Albanci na KiM koji žele biti Kosovari trebaju temelj za kuću što prave. Pa ih taj zidarski svet što zida po svetu pomogao da u temelj ugrade genocidne Srbe.

Da žive ti narodi u večitoj unutarnjoj slozi da su Srbi ono po čemu treba gaziti i šta treba mrzeti.

Nije to presuda Srbima samo već i tim narodima.

Svi oni su prevareni, upotrebljeni da izgaze Srbe da bi i sami oni bili pregazeni jer su i sami cigla ugradjena što po njoj oni što zidaju svetom gaze.

Zato je važno istrgnuti tu ciglu genocidnih Srba iz njihovih temelja i srušiti celu kuću zidarima sveta što je zidaju krvlju naroda.

I to će doneti slobodu svima i pomirenje svima. Da gaženja jednih preko drugih više ne bude nigde u svetu.
I da nikada više nikome ne padne na pamet da kuću zida i da žrtvu Bogu sprema od krvi i mesa ljudskog.

Već sebe da čovek ugradjuje u to što zida, srce svoje, da se raduje svakoj cigli takvoj i delu koje tako zida i da bude ponosan u to što gleda od ruku svojih i neka se raduje delu svome i zna da Bogu ništa milije nije nego ono što ljudska ruka iz srca svoga da.

Da to bude temelj svake nacije i da takav svet svi grade.

Filip Mladenović 17:27 08.08.2017

Re: I jos ovo pa idem,

Možda će Vam sledeće reči javnog pokajanja Milana Babića, jednog od lidera krajiških Srba u Hrvatskoj, pomoći da shvatite poentu teksta Dragana Bursaća:

"Izlazim pred ovaj Tribunal sa dubokim osećajem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da učestvujem u progonu najgore vrste protiv ljudi samo zato što su Hrvati, a ne Srbi. Nevini ljudi su bili proganjani, nevini ljudi su nasilno isterani iz svojih kuća i nevini ljudi su ubijani.

Čak i nakon što sam saznao, šta se dogodilo ćutao sam o tome. Još gore, nastavio sam sa službom i kroz moje vlastite aktivnosti lično odgovoran za nehumane postupke koji su pogodili nevine ljude. Žaljenje koje osećam zbog toga je bol sa kojim moram živeti ostatak života.

Ovi zločini i moje učešće u njima nikada ne mogu biti opravdani. Ostajem bez reči kada treba da izrazim dubinu moga kajanja za ono što sam učinio i za taj uticaj moga greha na druge. Mogu samo da se nadam da iznoseći istinu, priznanjem krivice i izražavanjem mog kajanja mogu poslužiti kao primer onima koji pogrešno veruju da takva nečovečna postupanja mogu ikada biti opravdana.

Samo istina može dati šansu srpskom narodu da se rastereti kolektivne sramote. Samo priznanjem krivice ja mogu preuzeti odgovornost za sve pogrešno što sam radio. Ja se nadam da svojim kajanjem mogu bar malo olakšati patnju onima koji su patili.

Shvatio sam da nam neprijateljstva i podeljenost nikada ne mogu poslužiti da bolje živimo. Shvatio sam da naša pripadnost istoj ljudskoj vrsti je značajnija od bilo koje razlike između nas. Shvatio sam da samo kroz naše međusobno razumevanje i pomirenje možemo imati šansu da živimo kao ljudi u miru i tako obezbedimo bolju budućnost za našu decu i generacije koje dolaze.

Molio sam Boga da mi pomogne da se pokajem i zahvaljujem Bogu na šansi koju mi je pružio da izrazim svoje kajanje.

Molim moju braću Hrvate da oproste svojoj braći Srbima. Preklinjem moj srpski narod da ostavi prošlost iza sebe i okrene se budućnosti gde će dobro, saosećanje i pravda na neki način olakšati rezultate zla u kome sam i sam učestvovao..."

pikuc 18:51 08.08.2017

Re: I jos ovo pa idem,

Filip Mladenović
Možda će Vam sledeće reči javnog pokajanja Milana Babića, jednog od lidera krajiških Srba u Hrvatskoj, pomoći da shvatite poentu teksta Dragana Bursaća:

"Izlazim pred ovaj Tribunal sa dubokim osećajem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da učestvujem u progonu najgore vrste protiv ljudi samo zato što su Hrvati, a ne Srbi. Nevini ljudi su bili proganjani, nevini ljudi su nasilno isterani iz svojih kuća i nevini ljudi su ubijani.

Čak i nakon što sam saznao, šta se dogodilo ćutao sam o tome. Još gore, nastavio sam sa službom i kroz moje vlastite aktivnosti lično odgovoran za nehumane postupke koji su pogodili nevine ljude. Žaljenje koje osećam zbog toga je bol sa kojim moram živeti ostatak života.

Ovi zločini i moje učešće u njima nikada ne mogu biti opravdani. Ostajem bez reči kada treba da izrazim dubinu moga kajanja za ono što sam učinio i za taj uticaj moga greha na druge. Mogu samo da se nadam da iznoseći istinu, priznanjem krivice i izražavanjem mog kajanja mogu poslužiti kao primer onima koji pogrešno veruju da takva nečovečna postupanja mogu ikada biti opravdana.

Samo istina može dati šansu srpskom narodu da se rastereti kolektivne sramote. Samo priznanjem krivice ja mogu preuzeti odgovornost za sve pogrešno što sam radio. Ja se nadam da svojim kajanjem mogu bar malo olakšati patnju onima koji su patili.

Shvatio sam da nam neprijateljstva i podeljenost nikada ne mogu poslužiti da bolje živimo. Shvatio sam da naša pripadnost istoj ljudskoj vrsti je značajnija od bilo koje razlike između nas. Shvatio sam da samo kroz naše međusobno razumevanje i pomirenje možemo imati šansu da živimo kao ljudi u miru i tako obezbedimo bolju budućnost za našu decu i generacije koje dolaze.

Molio sam Boga da mi pomogne da se pokajem i zahvaljujem Bogu na šansi koju mi je pružio da izrazim svoje kajanje.

Molim moju braću Hrvate da oproste svojoj braći Srbima. Preklinjem moj srpski narod da ostavi prošlost iza sebe i okrene se budućnosti gde će dobro, saosećanje i pravda na neki način olakšati rezultate zla u k
ome sam i sam učestvovao..."

On zna najbolje šta je on radio i zašto je sve ovo rekao što je rekao.

Ako ćemo tako razgovarati crno-belo evo šta kaže jedna Hrvatica pokajnica:
Doduše ona za razliku od tebe ipak negde kaže MI.
Ja to poštujem, to je hrabrost, ne bežati od hleba koji te ranio pa kad se hleb u govno pretvorio onda se povuces, ništa ja to nisam jeo.
Kod tebe nema nigde MI ti si JA čestiti Srbin i ONI krvavi Srbi što me osramotise.
Nisam ja nikada jeo njihov hleb, eto im njihova govna.
Baš tako ti to.
I ne samo ti, ima vas koji ste se najeli hleba toga što sada govnima zovete misleći da je to čestitost, junaštvo i hrabrost da ste bolji od tih koje bi vesali?
Dajte da čujem čime ste to vi zadužili narod ovaj?
Da čujem !
Time što ćeš doživotno govoriti da je Slobodan Milošević ratni zločinac i to najveći?
Junacino!

VEDRANA RUDAN: Mi Hrvati smo kurve, prodali smo se Hitleru, Musoliniju, a sad i Amerikancima.

Nas Hrvate moglo bi se usporediti sa kurvetinom koja ne zna reći ne ma kako joj mušterija bila smrdljiva. Ali to nije sve. Mi ne da ćemo svakome tko naleti raširiti hrvatske noge mi ćemo mu našu uslugu još i platiti. Ne treba ići daleko u prošlost. Pušili smo Hitleru, Musoliniju, Titu i Komunističkoj partiji, danas smo labrnju razvalili papi i Katoličkoj partiji. O gutanju američke sperme da se ne govori. Davimo se od užitka.

Naši učestali orgazmi koje doživljavamo marširajući sa imenom Merkel, Obama i Franjo na ustima i usminama ne bi nas toliko opuštali da nam povremeno novinarski komentatori ne objasne koliki je naš užitak. Tako jedno od prvih pera “Zornjaka”, pače urednik, svršava danas u svom “dnevnom komentaru”. Zašto se Pero nadrkalo? Dečko je zgrožen jer je češki predsjednik Miloš Zeman odlučio otići u Moskvu na proslavu kraja Drugog svjetskog rata.?!

VEDRANA RUDAN: Mi Hrvati smo klali u Jasenovcu i klaćemo opet, zato što smo fašisti!
Kad god se obilježavaju veliki dani hrvatske povijesti meni se okreće želudac. Ne mogu više gledati kosti “mojih” ili “njihovih” predaka. Jednom godišnje mediji mi u oči tresnu fotke izbezumljene djece koja su nestala u Jasenovcu. Preživjeli se još sjećaju kako su gledali ubijanje majke, brata, sestre. Noću, u devedesetoj, urlaju od užasa. A prošlo je milijun godina.

Za koji dan gledat ćemo i slušati žrtve koje su preživjele Bleiburg. Opet plač, strava, politički analitičari, usporedbe. Koja je hrpa kostiju veća? Ona u Bleiburgu ili ona u Jasenovcu? A koja hrpa o “Hrvatima” ljepše poruke šalje? U Jasenovcu smo “mi” bili koljači. U Bleiburgu su zločinci bili “oni”. Jesmo li jedan jedan? Kosti, kosti, kosti, kosti…

Ruku na srce, koga zaista briga za te kosti osim potomaka ubijenih? U ljudskoj je prirodi da ubija, kolje, pali, razara. Da li bismo “mi” u Domovinskom ratu bili bolji ljudi da smo četrdeset godina tri puta dnevno gledali dokumentarac o Jasenovcu? Strastveno bismo voljeli Srbe, Cigane, Židove i potomke krivomislećih Hrvata?

Da li bi “oni” bili milostiviji da su, dok smo bili “braća”, skupa s nama gledali isti film? Da li smo krenuli u rat pedeset godina poslije Rata svih ratova jer “nas” bole blajburške rane a “njih” jasenovačke? Ja u to ne vjerujem. Ljudi, obični ljudi, zovu nas i “mali ljudi”, mi nismo opsjednuti poviješću osim kad to moramo biti.

Dok je Tito bio gazda hodočastili smo u Jasenovac. Danas, glumeći tugu, žalimo one koji su poginuli na Bleiburgu. Ni jedna od te dvije nesreće nas ne gađa u srce, zašto i bi? Mi smo samo bića koja glume suosjećanje sa žrtvama u skladu sa trenutačnom politikom. U posljednjih dvadeset i pet godina, otkako imamo Hrvatsku, kako je znao reći partizan i Titov general i najveći Hrvat među Hrvatima Tuđman, prihvatljivije je žaliti za pobijenim “Hrvatima” nego za “njima”, Ciganima i Židovima. Kakvo vrijeme takve suze.

Čovjek je u svojoj suštini fašist, ubojica, mrzitelj drugog i drugačijeg. Zašto bježimo od toga? Političari, ljudi poput nas samo tisuću puta bolje plaćeni, koračajući polako prema velikom kamenju nabijaju nam osjećaj krivice. Moji su roditelji, naši su preci pred sedamdeset godina klali. Treba li nas na to podsjećati? Zašto? Mi smo klali pred dvadeset i pet godina a klat ćemo opet ako bude zdravlja. Stalno na tom svijetu samo klanje jest.

Razorila bih sve spomenike. Neka kosti počivaju u miru i srcu onih kojima nešto znače. Tuga po zadatku je uvijek ruganje pokojnicima. Nije u kostima spas kako nam to poručuju i najnovije vođe. Mene muče krediti, besparica, boleštine, nezaposlena djeca, kapitalizam koji sve moje najdraže drži za grlo, mračna budućnost obojana crnom prošlošću.

Htjela bih živjeti u zemlji bez spomenika. Da jednom godišnje ne moramo lažne suze liti pred ekranima ili kamenjem lakše bismo liječili rane poslije posljednjeg rata, opuštenije bismo se pripremali za idući.

http://www.intermagazin.rs/vedrana-rudan-mi-hrvati-smo-klali-u-jasenovcu-i-klacemo-opet-zato-sto-smo-fasisti/

Filip Mladenović 19:03 08.08.2017

Re: I jos ovo pa idem,

U ovom sjajnom tekstu Vedrane Rudan (jednom od mnogih dobrih i poučnih), sadržano je sve što misle i osećaju obični, normalni i dobri ljudi širom prostora ex Jugoslavije.

A na Vaše pitanje "Dajte da čujem čime ste to vi zadužili narod ovaj?", mogu da odgovorim da ga nisam zadužio ni kod MMF-a ni kod Svetske banke, niti bilo koje druge banke. A nisam mu ni oteo pare, da bih ih kao kao mnogi "veliki" Srbi prebacio na privatne račune banaka na Kipru, Kajmanskim ostrvima, u Lihenštajnu, Kataru...

pikuc 19:34 08.08.2017

Re: I jos ovo pa idem,

Filip Mladenović
U ovom sjajnom tekstu Vedrane Rudan (jednom od mnogih dobrih i poučnih), sadržano je sve što misle i osećaju obični, normalni i dobri ljudi širom prostora ex Jugoslavije.

A na Vaše pitanje "Dajte da čujem čime ste to vi zadužili narod ovaj?", mogu da odgovorim da ga nisam zadužio ni kod MMF-a ni kod Svetske banke, niti bilo koje druge banke. A nisam mu ni oteo pare, da bih ih kao kao mnogi "veliki" Srbi prebacio na privatne račune banaka na Kipru, Kajmanskim ostrvima, u Lihenštajnu, Kataru...

Mislo sam na nešto drugo,
Eto ti pominjes svog dedu, pozivas se na njega, hrabrog čoveka koji je dao život za svoju zemlju i narod.
Pa u tom smislu šta bi tvoje unuče reklo jednog dana za tebe.
Ali nema veza, otišao sam možda i predaleko.
Zdravo i svako dobro ti želim.

milanb 19:48 08.08.2017

Re: I jos ovo pa idem,

Filip Mladenović
U ovom sjajnom tekstu Vedrane Rudan (jednom od mnogih dobrih i poučnih), sadržano je sve što misle i osećaju obični, normalni i dobri ljudi širom prostora ex Jugoslavije.

В.Рудан је представник једне маргиналне струје код Хрвата, а онај већи(и далеко значајнији ) део Хрвата ужива у песмама које величају "Максове месаре".

aureus 20:37 08.08.2017

Варварство

Мени су у Бурсаћевом тексту посебно упечатљиви они дијелови гдје говори о "безумницима који су скакали од среће кад граната погоди ђачки дом."
Збиља, у том рату многи су себи дозволили да падну у неку врсту варварства, за које је, између осталог, карактеристачна страст за разарењем.

Једни се тог периода искрено стиде па можда понешто кажу на ту тему,
други хистерично реагују кад неко спомене ратне ужасе, а посебно злочине, јер не желе себи и другима да признају поменути пад, трећи...трећи би опет рушили, али ако како може да то не буде процесуирано, осуђивано, па ни критиковано.

Посебну пажњу треба обратити на оне за које никакав рат није завршен, оне који се надају неком новом у којем ће бити остварена побједа. Једино смећу с ума да се може десити пораз.

Lionsgate 22:24 08.08.2017

Re: Варварство

Jel' dopustas da ima i onih koje zabole za sve to? Mislim ljudi zive svoje zivote, porodica, deca, poslovi itd i ne osvrcu se na proslost, pogotovo u necemu u cemu nisu ucestvovali.

Mnogo je i onih koji se danas "stide" iako su tad govorili ili cinili nesto drugo, recimo meni na prvu loptu pada na pamet slika iz '91, pola Montenegra se sjurilo sa Orijena na Konavla, pljacka, pali i granatira po DU. Danas sve to go mirotvorac, ko jel'ja, ja sam ti coce oduvijek bio za mir, demokratiju, Nato.. a bilo je takvih i na blogu, opet na prvu loptu mi pade na pamet propali politicar Drago Kovacevic. Ni on nije nikad bio takav, oduvek je bio za demokratiju, prava, EU i Nato. Jbt, sve ljudi kratkog spoja u svojim mozgovima kada su njihova cinjenja u pitanju.

alselone 22:32 08.08.2017

Re: Варварство

gomila govana koje je israo...

vrabac_u_steni 22:37 08.08.2017

Re: Варварство

eto. ja sam isti kao šešelj. ako je to bila poenta, zaista sa tim nemam problem, bilo je i gorih etiketa.

alselone 22:39 08.08.2017

Re: Варварство

ako je to bila poenta

nije, jebote. salim se malo, nemoj mi poslati tvoj broj telefona. :)

vrabac_u_steni 22:46 08.08.2017

Re: Варварство

alselone
ako je to bila poenta

nije, jebote. salim se malo, nemoj mi poslati tvoj broj telefona. :)

e jebiga, gotovo sad, mislim da sam ti ga jednom davno poslao nekom drugom prilikom:)

nego, vidim i onaj hauzer voli da tera točak, pa mogli bi nešto lagano uz Dunav negde u septembu kad malo opusti zvezda.

alselone 22:48 08.08.2017

Re: Варварство

e jebiga, gotovo sad, mislimda sam ti ga jednom davno poslao nekom drugom prilikom:)

nego, vidim i onaj hauzer voli da tera točak, pa mogli bi nešto lagano uz Dunav negde u septembu kad malo opusti zvezda.

Jesi, tom lepo prilikom. Ja i dalje vozim uz Dunav, uz bas lepu turu sa obe strane reke, uz dva prelaska skelama. Bilo bi lepo da napravimo zajednicku turu i zavrsimo kod Brase.

aureus 22:55 08.08.2017

Re: Варварство

Други јак моменат у Бурсаћевом тексту је подсјећање на чињеницу да су неке крвопије зарађивале на невољи другог народа, а неке (можда чак исте) на невољи свог народа.

Оно, кило брашна, двадесет марака. Купујеш?
Треба ли ти кафе? Сто грама, десет марака.

Lionsgate 23:00 08.08.2017

Re: Варварство

Jesi, tom lepo prilikom. Ja i dalje vozim uz Dunav, uz bas lepu turu sa obe strane reke, uz dva prelaska skelama. Bilo bi lepo da napravimo zajednicku turu i zavrsimo kod Brase.

Cekaj, ides do Futoga, pa skelom do Beocina, onda drumom do Banostora, pa opet skelom do Brase i od Begeca do Ujvideka opet drumom?

alselone 23:01 08.08.2017

Re: Варварство

Cekaj, ides do Futoga, pa skelom do Beocina, onda drumom do Banostora, pa opet skelom do Brase i od Begeca do Ujvideka opet drumom?

Upravo tako! :)

Lionsgate 23:07 08.08.2017

Re: Варварство

Isao sam je i ja ali nisam navrcao do Brase vec do Ribarca nisam stajao (sem dok se ceka skela). A onda kod Ribike

Lionsgate 23:26 08.08.2017

Re: Варварство

Sad mi pade na pamet, kako se zove onaj lokal uzvodno od Ribike na Ribarcu, imaju sjajne snenokle? Namestaj je retro KundK. Sad gledam na google mapama ali nisam siguran koji je.

aureus 23:36 08.08.2017

Re: Варварство

Lionsgate
Jesi, tom lepo prilikom. Ja i dalje vozim uz Dunav, uz bas lepu turu sa obe strane reke, uz dva prelaska skelama. Bilo bi lepo da napravimo zajednicku turu i zavrsimo kod Brase.

Cekaj, ides do Futoga, pa skelom do Beocina, onda drumom do Banostora, pa opet skelom do Brase i od Begeca do Ujvideka opet drumom?

Lionsgate
Sad mi pade na pamet, kako se zove onaj lokal uzvodno od Ribike na Ribarcu, imaju sjajne snenokle? Namestaj je retro KundK. Sad gledam na google mapama ali nisam siguran koji je.

Pazi o čemu ljudi pričaju na ovoj temi.

Lionsgate 02:23 09.08.2017

Re: Варварство

Pazi o čemu ljudi pričaju na ovoj temi.

A koja je tema? Pretnje novinaru, opsta krivica, Dodik ili prevrtljivci? Gore sam ti napisao da sumnjam da je taj covek iskren, kao tvoji Montegrini, kao Drago Kovacevic, kao Gospodar Vucic... jer svi oni su imali i tad izbor kao sto je i sam Bursac napisao, izabrali su to sto su cinili, niko od njih se nije tad pobunio, a kasnije kajanje deluje neiskreno jer svi oni zive od svog danasnjeg otklona od tadasnjeg Bursaca, Draga Kovacevica, Gospodara Vucica, Mila Djukanovica.

Ako je tema Dodik ili opsta krivica onda je to na ovom blogu prezvakano 500 puta, i ti si ucestvovao ko zna koliko puta, pod ko zna kojim sve nickovima. Za pretnje novinaru u drugoj drzavi bilo koga u Srbiji zabole prsluk.. tako da je tema idimidodjimi.

aureus 03:30 09.08.2017

Re: Варварство

Lionsgate

A koja je tema?

Tema je tekst Dragana Bursaća, a tema ove linije je varvarstvo.
Nikakvim šnenoklama nije tu mjesto.

Gore sam ti napisao da sumnjam da je taj covek iskren, kao tvoji Montegrini, kao Drago Kovacevic, kao Gospodar Vucic...

Pa, ako si, dakle, rekao sve što imaš, onda ne moraš više da se javljaš i pričaš o šnenoklama. Tek je drugi dan bloga.

Ako je tema Dodik ili opsta krivica onda je to na ovom blogu prezvakano 500 puta, i ti si ucestvovao ko zna koliko puta, pod ko zna kojim sve nickovima.

Onda se ne dolazi na slične blogove, pa oni prirodno umru. Očigledno nije prežvakano. Možda je i prežvakano, ali svareno nije.
I kakvim nikovima?

Za pretnje novinaru u drugoj drzavi bilo koga u Srbiji zabole prsluk.. tako da je tema idimidodjimi.

Na B92 blogu se piše o dešavanjima u Iranu, Ukrajini i Džibutiju - pa opet ima na stotine komentara. Stoga, ne žuri sa tim zaključcima da ljude u Srbiji zabole prsluk za tim šta se dešava u susjednoj državi.

Nije tema idimidođimi nego bi trebalo ti da odeš sa nje ako ti je toliko dosadno.

Lionsgate 05:40 09.08.2017

Re: Варварство

Koji nickovi? Sentinel iili koji drugi? Na ovaj blog niko novi godinama nije dosao, samo se recikliraju ljudi kroz nove nickove. A ti kao "novi" nick odlicno znas sta se ovde desava godinama pre nego sto si dosao. U cemu je stos? "Brises" svoju blogersku proslost odnosno okreces novi list u blogovanju?

U sustini sta tebe zabole da li se na blogu troluje, nije tvoj blog. Uvlacenjem Filipu i trazenjem da brise postove samo si pokazao svoje licemerstvo.

Tema je isprazna jer se godinama tera ista mantra a na nju se pecaju stalno isti nickovi i tako u krug, malo sveopste srpske krivice, malo vracanja na mudzahedine, pojedinacne i grupne krivice, pa u krug ponovo. Pokretali su je redom mnogo veci "igraci" od Filipa, Biljana Srbljanovic, Srdjan Kusovac, Drago Kovacevic itd. I svi oni su, zanimljivo, odustali, jer su se uhlebili negde drugde i nemaju vremena da pretresaju ozbiljne probleme na blogu sa auresom/sentinelom i krkarom.

alselone 07:30 09.08.2017

Re: Варварство

Isao sam je i ja ali nisam navrcao do Brase vec do Ribarca nisam stajao (sem dok se ceka skela). A onda kod Ribike

Nisam ti tačno rekao. Od Begeča do NS ne idem drumom nego dolmom, pored Čerevićke ade. Jako lepa priroda, mir, tišina - milina.

alselone 07:31 09.08.2017

Re: Варварство

Lionsgate
Sad mi pade na pamet, kako se zove onaj lokal uzvodno od Ribike na Ribarcu, imaju sjajne snenokle? Namestaj je retro KundK. Sad gledam na google mapama ali nisam siguran koji je.

Ne znam. Tu se sada izgradilo, i-haj! Postaje malo beogradsko-splavarski, pa izbegavam. Odstupnicu pravim na restoranima po Kamenjaru.

mariopan 08:42 09.08.2017

Re: Варварство

Lionsgate

I ja sumnjam da su iskreni.

Bolje se ti i vrabac lepo provedite negde na Dunavu uz šnenokle nego da se ovde ni oko čega pokačite, kako narod to već radi na blogu..

aureus 09:45 09.08.2017

Re: Варварство

Lionsgate
Koji nickovi? Sentinel iili koji drugi? Na ovaj blog niko novi godinama nije dosao, samo se recikliraju ljudi kroz nove nickove. A ti kao "novi" nick odlicno znas sta se ovde desava godinama pre nego sto si dosao. U cemu je stos? "Brises" svoju blogersku proslost odnosno okreces novi list u blogovanju?

U sustini sta tebe zabole da li se na blogu troluje, nije tvoj blog. Uvlacenjem Filipu i trazenjem da brise postove samo si pokazao svoje licemerstvo.

1. Nema nikakvih mojih prethodnih nikova.
2. Nema nikakvog uvlačenja, trolovi su trolovi.
Misliš da mi je problem da dokažem da je ovo trolovanje? I to takvo koje se već rasteže na par desetina komentara.
3. Jedino čega ovdje ima jeste tvoj nedostatak kočnica da bez ikakvih ograda nešto pretpostavljaš i lupetaš.

Postoji li šansa da se vratiš na temu ili ćeš sa Emsiemsijem pričati o salatama?
Možda o ljepoti Dunava?

predatortz 09:51 09.08.2017

Re: Варварство

, Dodik ili prevrtljivci? Gore sam ti napisao da sumnjam da je taj covek iskren, kao tvoji Montegrini, kao Drago Kovacevic, kao Gospodar Vucic... jer svi oni su imali i tad izbor kao sto je i sam Bursac napisao,

Ali, Bursać nije pucao!

Nije, qratz moj!
Kad opletu po tebi, pucaš brale - samo čaure pršte oko zebe. I gledaš da pogodiš, da odagnaš opasnost od sebe.

Za pretnje novinaru u drugoj drzavi bilo koga u Srbiji zabole prsluk.

Kou je MUP RS već otklonio, brzim hapšenjem onoga koji je pretnju uputio. Biće mu suđeno, i to je to.

aureus 17:46 09.08.2017

Re: Варварство

Lionsgate
mislis li da smo mi ostali na ovom blogu idioti?

Sasvim sigurno neki blogeri nisu idioti.
A ima i bistrih.

predatortz 18:13 09.08.2017

Re: Варварство

Bursac je klasican posipac pepelom zarad kopristi, covek je nasao svoju egzistenciju u liku pokajnika na srpskoj strani. Takav je i bivsi ministar informisanja RSK Drago Kovacevic, bar na ovom blogu se taj covek izasrao slicnih prica ovoj Bursacevoj a svi znamo sta je za vreme rata radio.

To je to!
Uhljebi, kako ih u Bosni zovu.
Svako ko misli sa su ovakvi članci iz duše, taj je prilično naivan.

Lionsgate 18:26 09.08.2017

Re: Варварство

mariopan
Lionsgate

I ja sumnjam da su iskreni.

Bolje se ti i vrabac lepo provedite negde na Dunavu uz šnenokle nego da se ovde ni oko čega pokačite, kako narod to već radi na blogu..

Rado bih ali sam poprilicno daleko od Dunava

Jos od blogova Tanje Jakobi, uzgred ona je inace stvarno bila kolumnista Nase Borbe i Danasa u '90-tim, nije bilo blogova gde se blogeri nisu kacili, to mu dodje kao dobar dan i dovidjenja. No problem je sto ima poprilican broj ljudi koji su i bezobrazni i vulgarni, s takvima mozes samo teranjem u njihovu stenaru i kasnijim ignorisanjem. Dok ne promene nick i opet ti se ne nakace

Lionsgate 18:30 09.08.2017

Re: Варварство

Uhljebi, kako ih u Bosni zovu.

U jbt, dobar izraz. Narod smislja genijalne i jebitacne opise.

plausibel 18:37 09.08.2017

Re: Варварство

Ali, Bursać nije pucao!

Ne bi me iznenadilo da nije - nego kao na ovoj slici držao prekrštene ruke i gledao šta se dešava..

Drugo, negdje sam pročitala (nadam se da nije neka moja izmišljotina) kako je ranjen u petu, pred sam kraj rata, u napadu ustaških NDH snaga nadomak BL, i na to mu đed partizan prvoborac i nosilac partizanske spomenice (za malo napišem partizanovac) rekao „nije to rana, ti si se povlačio“.. duhoviti Bursaći, nema da fali..

Dobro, to sad nije bitno (meni bi duhovito), ne znam dal mu je iko predložio da kao Dežulović pozove sve ove koji mu prijete, kako-lako, nađu se i fizički obračunaju.. dobro, Bursać ih ne mora zvati u Split, al eno ima Kočićev park u BL.. i fino nek izudara jednu po jednu budalu, niko mu riječ ne bi rekao za to narodsko junaštvo, il?

alselone 18:38 09.08.2017

Re: Варварство

ne znam dal mu je iko predložio da kao Dežulović pozove sve ove koji mu prijete, kako-lako, nađu se i fizički obračunaju

Dezulovic i vrabac_u_steni.

plausibel 18:41 09.08.2017

Re: Варварство

:))

Lionsgate 19:09 09.08.2017

Re: Варварство

Dobro, to sad nije bitno (meni bi duhovito), ne znam dal mu je iko predložio da kao Dežulović pozove sve ove koji mu prijete, kako-lako, nađu se i fizički obračunaju.. dobro, Bursać ih ne mora zvati u Split, al eno ima Kočićev park u BL.. i fino nek izudara jednu po jednu budalu, niko mu riječ ne bi rekao za to narodsko junaštvo, il?

Anti Tomicu su pretili ko zna koliko puta, cak mu je jedan balvan na sred Rive izrucio kofu punu govana na glavu.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Filip Mladenović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi