Singlovi u usamljeničkim kapsulama na putu u singularnost

"are we truly living the life that we post?"

A Social Life (2016)  - LINK

 I tako... Upoznasmo razne ljude i na ovom letovanju. Među njima i njih dve...

Majka (tetka/rođaka/poprilično starija sestra/kuma/komšinica/prijateljica...? - nismo se raspitivali) od oko četrdeset i nešto godina i devojka od nekih 18-20 godina...

Rekao bih po njihovom govoru da su odnekud iz Vojvodine.

Starija vrlo srdačna i komunikativna, povremeno bi porazgovarala sa nama, ali samo kada devojčica nije prisutna.

Devojčica, plavokosa, sa naočarima, ne baš lepa, gojazna i krupna, izgledom podseća na neku bacačicu kugle, ćutljiva, uvek mrzovoljna, tek poneki put bi promrmljala neko „zdravo" kada naleti na nas. Ujutro i preko dana uvek pospana, ali zato od momenta od kako otvori oči drži smartfon u ruci. Kucka, vrti palcem po ekrančiću, pravi selfije, duboko udubljena u svoju spravu. Sa starijom gospođom u svome društvu skoro i da ne progovara. Na plaži je nijednom (za razliku od starije gospođe u njenom društvu koja je baš uživala u kupanju) nismo videli u moru. Po čitav dan izvaljena na ležaljci, gleda u svoju spravu i kucka po njoj. Neprekidno. Kada se i obrati svojoj saputnici, uvek je to neki nadrndani ton...

Starija u ovom duetu sve radi... Ide u prodavnicu, pravi obroke, postavlja sto, više puta moli svoju saputnicu da joj se pridruži sve dok ova, preko volje ne sedne za sto i dalje gledajući u svoju spravu, pomera ležaljku svojoj saputnici u hladovinu, prostire peškire i kostime, skuplja ih sa konopca...

Mala ne radi ništa. Pojede to što joj ova spremi, leži izvaljena kao neko brdo na onoj ležaljci na plaži buljeći u svoj smartfon dok klinci njenih godina oko nje uživaju u kupanju, odbojci na pesku, razgovaraju međusobno, upoznaju se,...

Par večeri smo ih videli na nekoj klupici pored mora. Starija ćuti i gleda u more koje se belasa pod mesečinom, devočica gleda u svoj smartfon, kucka, vrti palcem po ekranu...

Sve vreme sam se pitao kakva bi bila reakcija tog deteta kada bi joj neko oteo tu spravu iz ruku... Da li bi bila u stanju da ubije tu osobu?

"Kako žive mladi koji nemaju profil ni na jednoj društvenoj mreži

Osoba koja danas nema profil na Fejsbuku retkost je koliko i donji veš u pornićima. Međutim, verovali ili ne, postoje ljudi koji pored Fejsa nemaju ni Tviter, ni Instagram, ni Snapchat... i ŽIVE. Dok ih virtuelna zajednica doživljava kao, blago rečeno, čudake, oni za Noizz.rs pričaju zašto nikad neće skrenuti sa svog puta.

Marijana (30)

Porodica joj kaže da ne ide u korak s vremenom i često je pitaju kako može tako da živi. Teško im je da poveruju da poznaju nekog ko nije aktivan na društvenim mrežama. Bilo je perioda kad su vršili pritisak na nju da otvori profil, predstavljajući to kao nešto bez čega se ne može, međutim, ona im već godinama dokazuje suprotno.
- Nije mi potrebno da mi neko, koga sam negde srela u prolazu, lajkuje fotografiju sa mora da bih znala da sam se tamo lepo provela. Jedina mana koju sam uvidela do sad jeste to što sam ograničena u traženju posla budući da poslodavci često postavljaju oglase po društvenim mrežama i samim tim ne postoji mogućnost da se na njih prijavi neko ko nema profil - kaže Marijana.
Ona dodaje da je oduvek više volela živu komunikaciju i da svojim životom i vremenom raspolaže sama. Bitno joj je i da svoju i privatnost porodice čuva isključivo za sebe i svoje bližnje.
- Ako samo posmatramo vreme koje ljudi svakodnevno provode na društvenim mrežama, rekla bih da sam na dobitku. Doživljavam ih kao zlo modernog doba, koje uzima veliki deo čoveka i pretvara ga u ono što on suštinski nije. Kao i sve ostalo doprinose stalnom udaljavanju ljudi jedni od drugih. Pružaju privid da imamo mnogo prijatelja (stotina, pa čak i hiljada), a i kada se nađemo na kafi sa onih nekoliko pravih, mnogi nisu u stanju da razgovaraju bez gledanja u telefon, proveravanja statusa, kačenja slika... - zaključuje Marijana.

Srđan (34)

Prijatelji i porodica ga ne smaraju da otvori profil jer ni njima nije preterano bitan, a sviđa mu se što ne mora svaki dan da gleda šta je ko radio, kako se slikao i koje misli mudre ima da kaže.
- Poruke, pozivi, povremeni izlazak na pivo i Liga šampiona su sasvim dovoljni za sreću - smatra Srđan.
Društvene mreže doživljava kao još jedan od oblika za što brži plasman različitih proizoda od fizičkih do društveno-političkih.
- Inteligentna fora da se ljudi istripuju bitnijim i intresantnijim nego što jesu i još ako im podvale neki valjani polupansion uz jedan lajk, puna kapa. Mislim da je uticaj društvenih mreža predimenzioniran jer su odnosi između ljudi ostali isti - priča Srđan.

Jana (28)

Jedni se čude, a drugima je simpatično kad im kaže da nema Fejsbuk niti neku drugu društvenu mrežu. Uglavnom se sve svede na šalu da će joj krišom, bez njenog znanja, otvoriti nalog.
- Majka vrši najveći pritisak. Već godinama gunđa kako sam mimo sveta jer sluša od prijateljica kako njihove ćerke upoznaju preko "Fejsbukova" momke. Eto, i ja bih, bože moj, mogla da se ugledam na sav normalan svet i da pokušam konačno da se skrasim - kaže Jana.
Smatra da je velika prednost to što može da ima svoju privatnost i intimu samo za sebe. Društvene mreže doživljava kao nepotrebnu dostupnost svemu, prividnu povezanost, instant informisanost i znanje, lažan osećaj prisutnosti i življenja.
- Već dovoljno vremena trošim čitajući razne portale i prateći televizijske programe, pa ne moram još da visim i na Fejsbuku, Tviteru... Mislim da može kvalitetno da se živi bez društvenih mreža, kao i bez TV-a, telefona, računara - ističe Jana.

Marko (34)

Kad je čula da nema Fejs, jedna koleginica sa fakulteta mu je pre nekoliko godina rekla "pa ti ne postojiš, čoveče". Izgleda da je taj virtuelan svet postao toliko stvaran da je stvaran ustvari virtuelan, pomislio je tad. Zato je u tom zamešateljstvu odlučio da bude ono što je od rođenja ili što bi koleginica rekla, da ne postoji.
Najviše pritisaka da otvori Fejsbuk ima na poslu, ali uspešno odoleva već devet godina. Društvene mreže shvata kao poligon za samohvalisanje.
- Na primer, pogledajte me kako izgledam sa napućenim ustima ko da sam jeo iz mišolovke ili zavidite mi što sam sinoć napravio 30 selfija spontanog ludovanja u kafani. Na sreću ili nesreću, nemam puno rođaka i prijatelja u inostranstvu s kojima bih se dopisivao preko fejsa. A i da ih imam postoji mnogo drugih varijanti od skajpa do vibera. Sa prijateljem koji vozi kamion po tri meseca na Mediteranu redovno se čujem i dopisujem na viberu. Vidim mu čak i fejs na toj aplikaciji - objašnjava Marko.
Otpor prema tehnološkim inovacijama je možda i nasledan kod njega, kaže, jer ga otac i dan-danas zove da mu pročita sms poruku sa mobilnog.
- Fejsbuk i društvene mreže su se pojavile kako bi nam valjda olakšale i ubrzale život i to su u potpunosti postigle. Sve nam je sad lako i ni za šta nemamo više vremena. Lako gledamo, slušamo, pratimo i zanemarujemo. Lako se upoznamo, zaljubimo, venčamo, raskinemo i razvedemo. Lako saznajemo, učimo i zaboravljamo. Lako se svađamo, raspravljamo i mirimo. Lako lažemo, krijemo, manipulišemo, reklamiramo. Sve nam je lako i ništa nam nije teško odnosno vredno truda. Zato smo i izgubili osećaj vrednosti jer ništa stvarno ne doživljavamo pored kompjutera. Kakva je to društvena mreža ako je sve što vidim i čujem monitor i tastatura. Naravno, sve je do korisnika. Svako sredstvo se može koristiti i za dobro i zlo. Potrebno je samo naći meru - smatra Marko.
Da nije baš okoreli protivnik društvenih mreža pokazao je kad je otvorio profil na Tviteru.
- Hteo sam tamo da plasiram svoje aforizme, ali sam ostao asocijalan. Dokaz za to je svega 150 pratilaca za godinu i po dana i slika izgubljenog telefona umesto moje face - priča Marko.
Jednom mu se desilo da je na ulici prepoznao simpatičnu koleginicu sa faksa koju je poznavao samo iz viđenja. Ispričali su se i prijateljski rastali. Kad ju je posle nekog vremena opet sreo, ponovo ga je pitala za prezime. Tom prilikom je onako usput ponovila svoje ime i prezime i otišla svojim putem.
- Tek kada sam nekoliko minuta kasnije sabrao utiske naše komunikacije pomislio sam da me je pitala za ime i prezime zbog "fejsa". Kao tadašnji zakleti neprijatelj svega društvenog i mrežastog odlučio sam da ne otvorim fejsbuk uveren da ćemo se barem još koji put sresti. Naravno, nikad se to nije dogodilo - kaže Marko."

(Tekst Vladimira Maričića preuzet sa NOIZZ - LINK)