Budućnost| Ekonomija| Obrazovanje

Neke zablude o veličini i negativnim efektima odliva mozgova

Goran Nikolić RSS / 12.07.2017. u 14:41

Neretko slušamo da Srbija ima egzodus mladih obrazovanih ljudi. Cifre koje se pominju su onespokojavuće i upućuju da se praktično cele generacije onih koji su završili naše prestižne fakultete iseljavaju.
Najfrapantniji su ‘podaci' OECD po kojima je iz Srbije 2014. otišlo čak 58 hiljada ljudi. Zaista, ako uđete u bazu podataka OECD-a naćićete tu brojku, međutim, onaj ko malo bolje prouči te podatke uočiće nekoliko detalja, koji taj pokazatelj čine neupotrebljivim. Na primeru Nemačke, u koju je navodno emigriralo skoro 40 hiljada lica iz Srbije 2014. može se videti o čemu se zapravo radi. Naime, struktura, inače rekordnog priliva u Nemačku te godine (od preko 1,3 miliona ljudi ), ukazuje da je većina izbeglica sa Bliskog Istoka upisana kao lica iz neke od zemalja u kojoj su se zadržali tokom tog dugog puta. Tako ispada da je više Bugara nego Sirijaca te godine ušlo u Nemačku, a i da je i broj emigranata iz Mađarske skoro toliki. Pored toga, sliku remeti i knjiženje praktično svakog ulaska u Nemačku kao emigracije iako se u tri četvrtine slučajeva radi o tzv. slobodnom kretanju ljudi, dakle ne o onima koji dolaze da rade, studiraju ili da se ‘spoje' sa rodbinom. Dodatno, postoje i tzv. privremene migracije, koje su takođe uključene u ovu cifru, a radi se uglavnom o sezonskim radnicima ili studentima. Može se uočiti da je u periodu 2007-2017. prosečan godišnji priliv u Nemačku bio 8,6 promila (od ukupne populacije), ali da je istovremeno prosečan godišnji odliv iznosio 6,6 promila. U suštini, najčešće se radi o istim licima, koja došla u tu zemlju, i relativno brzo se vratila, dobar deo njih jer nisu uspeli da obezbede ‘papire'. Upravo slučajevi ‘velikih autobuskih migracija', uglavnom sa juga Srbije (koje su bile intenzivne pre nekoliko godina) su primer tako nečega. Nemačka je data kao primer pogrešne upotrebe statistike, a slična situacija je i sa ostalim zemljama OECD, posebno onima u koje odlazi veći broj emigranata iz naše zemlje, pre svega Austrijom (navodno 7416 lica u 2014).
Primer kako statistika tako ugledne organizacije kao što je OECD može da stvori pogrešnu sliku je indikativan i uči nas da budemo vrlo oprezni kada se radi o podacima o emigraciji iz naše zemlje. Ona, svakako, nije mali problem, ali se ne radi o egzodusu, niti o ‘Velikoj seobi Srba'.
Kolike bi mogle biti stvarne cifre teško je pitanje, a možda još teže je proceniti udeo mladih obrazovanih ljudi u emigracijskim talasima. Istraživanje koje je radio naš demograf Nikitović pokazuje da je u periodu 2008-2010. prosečna neto emigracija iz Srbije iznosila 9,8 hiljada ljudi (ovo je po njemu optimistična procena). Ako je ovaj trogodišnji period slika proseka, onda bi upoređivanjem sa stanjem populacije naše zemlje između dva popisa mogli doći do spoznaje da se takva veličina neto odliva ljudi iz Srbije uklapa u računicu. Naime, kako je negativni prirodni priraštaj u periodu 2002-2011. iznosio 297 hiljada lica, te da 2002. kao stalni stanovnici nisu računati prognanici sa Kosmeta (a 2011 jesu), onda procenjeni nivo prosečne godišnje neto emigracije taman popunjava nedostajuće stanovništvo između marta 2002 i oktobra 2011.

Koliko zapravo studenata odlazi?

Sada, kada baratamo sa brojkom od oko 10 hiljada neto emigranata godišnje, možemo se upustiti u procenu koliki bi udeo među njima mogao pripasti visoko obrazovanoj omladini. Ovde je važan pokazatelj bruto emigracija. Prethodne procene (za period 2008-2010) ukazuju da je prosečno 32,6 hiljada osoba godišnje emigriralo je iz Srbije. Ovde valja imati u vidu da se vrlo često radi o istim licima koja tokom godine (ili dve) istovremeno i emigriraju i imigraraju (najčešće su to Romi). To onda opet značajno smanjuje realan broj ljudi koji trajno emigrira iz Srbije, mada je on svakako veći od desetak hiljada budući da je dobar deo ‘povratnika' u stvari penzionerska populacija iz zemalja Zapada. Naime, po popisu 2011. bilo je 114 hiljada korisnika inostranih penzija. Realni broj je verovatno mnogo viši, jer mnogi koji praktično veći deo godine ovde žive nisu popisani (biti uživalac ino-penzije daleko je jeftinije nego npr. u Švajcarskoj). Za ekonomiju zemlje je vrlo važan pokazatelj da je 2016. priliv u po osnovu penzija iz inostranstva iznosio čak 671 milion evra (što je npr. iznos tri i po puta veći od ukupnih donacija EU prema Srbiji iste godine).
Da bi potvrdili ili odbacili tezu o ‘egzodusu mladih stručnjaka', pođimo od toga koliko godišnje studenata iškolujemo. Podaci pokazuju da je praktično polovina cele generacije 1997. upisala fakultet, njiho oko 40 hiljada. Grubo, četvrtina od njih je ‘na budžetu' i istovremeno u glavnom gradu.
Namerno smo simplifikovali stvar i pretpostavili da su to najtalentovaniji studenti u Srbiji, iako naravno značajan doprinos domaćoj nauci daju Univerzitet u Novom Sadu, kao i ostali univerziteti. Od upisanih 9484 ‘budžetskih' studenata na Univerzitetu u Beogradu školske 2016/17. realno je pretpostaviti da bi samo određeni fakulteti (oko polovine njih) mogli napraviti kadrove koji bi mogli ‘popuniti tražnju' u zemljama Zapada. Tu, pre svega, mislimo na elektrotehniku, matematiku, fiziku, hemiju, fizičku hemiju, biologiju, medicinu i mašinstvo na koje je zajedno upisano 2258 studenata. Pored toga, ‘prođu' na Zapadu eventualno bi mogli da imaju upisani studenti građevine, veterine, arhitekture, saobraćajnog i Fakutelteta organizacionih nauka kojih je 1331. Dakle, ako bi cela ‘budžetska generacija' pomenutih 13 fakulteta beogradskog univeziteta otišla u zemlje Zapadne Evrope i Angloamerike to bi bilo tri i po hiljade mladih ljudi (tačnije 3589). Naravno, to se nikako neće desiti jer će veći deo njih biti primamljen da ostane u zemlji da bi se bavio naukom ili pak za naše uslove drugim unosnim poslovima. Bitan element biće i to što ovde već imaju izgrađene socijalne i emotivne mreže i, najvažnije, kućni dom. Pored toga, konkurencija pri pronalaženju posla ili plaćenih doktorskih studija u inostranstvu je tako snažna da će relativno mali broj naših najtalentovanijih svršenih diplomaca uspeti da se izbori. Naravno, sreću na Zapadu mogu potražiti i studenti sa drugih fakulteta i univerziteta u zemlji, ali će i njihova šansa da nađu posao u struci biti relativno mala. Cela ova, možda dosadna, statistika ima za cilj da ukaže na to da je kvantitet neosporne pojave odlaska mladih stručnjaka u inostranstvo daleko precenjen.
Stvar našim svršenim diplomcima otežava i to što se širom Evrope mladi, koji nemaju radno iskustvo, sreću sa pojačanom konkurencijom kod zapošljavanja. Naime, broj starijih ljudi koji duže rade raste (i tek će rasti sa najavljenom penzionom reformom), dok je i sve više žena sa decom koje odlučuju da ostanu u radnom odnosu ili počne da rade. Regulativa na tržištu rada obeshrabruju zapošljavanje i otpuštanje, što predstavlja još jednu prepreku mladima da dođu do posla. Poslodavci su i pčesto nezadovoljni veštinama onih koji traže posao po prvi put.
Ohrabrujući je snažan rast udela obrazovanih u ukupnoj populaciji Srbije poslednjih decenija. Srbija je 2013. imala nešto preko četvrtine osoba sa visokim ili višim obrazovanjem u uzrastu od 30 do 34 godine. Koliko je snažan rast broja obrazovanih u Srbiji vidi se što je za uzrast od 35 do 39 taj procenat znatno manji i iznosi 21% (u EU 37%). Dakle, priče o tome da Srbija ima famoznih 6% obrazovanih nisu tačne, odnosno to su podaci sa ranijih popisa (u okviru SFRJ). Ipak, ‘štancanje' diplomaca nije ‘rešenje svih problema', budući da isti nisu spremni da rade poslove koji se na tržištu traže, kao što su limarski, vodoinstaleterski, keramičarski ili tapetarski. Jasno je da domaće obrazovanje ima delom pogrešnu upisnu distribuciju. Npr. iako nam pada sektor građevinarstva Srbija je nastavila da povećava broj upisanih arhitekata i građevinaca. Sličan problem imamo i sa velikim brojem ekonomista ili pravnika. Ipak, ohrabruje da đaci iz Srbije pokazuju sve bolje rezultate na PISA testovima.

Trošak ili korist za zemlju od egzodusa naučnika?

Drugi deo priče je trošak ili benefit za zemlju, i tu je stvar, takođe, kompleksna. Npr. ako najtelentovaniji mladi hemičar iz Srbije, koji radi na Vašingtonskom univerzitetu u Sijetlu, uspe da dovede na 100 godina hemijskog društva Srbije Nobelovca da održi predavanje, i uz to donira dva uređaja za istraživanja u oblasti svoje nauke vrednosti najmanje milion dolara, postavlja se pitanje da li je cena njegovog školovanja u Srbiji bila vredna toga. Odgovor je naravno potvrdan.
I takav je slučaj sa većinom veoma uspešnih srpskih naučnika u svetu. Njihove veze sa matičnom državom kroz npr. pravljenje međunarodnih ‘konekcija' za druge mlade srpske istraživače je nešto skoro nemerljivo. Isto važi i za istaknute srpske naučnike i pronalazače, koji pronose slavu naše zemlje, kao nekada Tesla, Pupin i Milanković, a danas Branko Milanović, trenutno možda i najveći teoretičar ekonomske nejednakosti u svetu.
Sredstva za školovanje uspešnih srpskih naučnika u svetu koja je obezbedila naša država višestruko se vrate, dobrim delom i kroz novac koji oni šalju članovima svoje porodice, a najviše kroz njihov pozitivan uticaj na razvoj domaće nauke. Pozitivan efekat pozicionairanja takvih ljudi u inostranstvu je i to što oni jedino na taj način mogu da daju doprinos svetskoj nauci, jer je jasno da nam naučni i ekonomski kapaciteti ne dozvoljavaju da osmislilimo i finansiramo istraživanja kojima se pomeraju granice naučnog saznanja.

Novije studije o uticaju emigracije na ekonomski rast

"Odliv mozgova" je dugo uznemiravao kreatore politike u siromašnim zemljama, koji su strahovali da će to drastično pogoditi njihove ekonomije, lišavajući ih preko potrebnih kvalifikovanih radnika, koji bi kreirali nove proizvode za tržište ili npr. radili u domaćim bolnicama i školama. Nove studije, međutim, pokazuju da odliv mozgova treba procenjivati uzimajući u obzir i blagotvorne efekte doznaka, povratka migranata, etno-investicija. Najnovije studije o migracije iz zemalja kao što su Gana, Fidži, Indija i Rumunija nalaze podršku za ovo stanovište. Npr. u Libanu, Nepalu, Tadžikistanu ili Moldaviji doznake čine više od petine BDP-a. U Srbiji, koja se i svetskim razmerama dobro kotira, doznake i pokloni čine nešto manje od osam odsto BDP (bruto priliv po osnovu doznaka i poklona rezidentima iznosio je 2689 miliona evra 2016 ).
Proučavanjem rumunskih imigranata u SAD otkriveno je da prosečan emigrant zaradio skoro 12 hiljada dolara godišnje više u SAD nego što bi zaradio u rodnoj zemlji, gde je inače prihod po glavi stanovnika oko sedam i po hiljada dolara. Migranti se neretko vraćaju kući, često sa novim veštinama. Pomenuta studija o rumunskim migrantima ukazuje da povratnici zarađuju u proseku 12-14% više u odnosu na one koji su ostali kod u zemlji.
I teza o gubitku država koje finansiraju studije onih koji odu došla je u pitanje. Nova studija koja se bavila Ganom upućuje da migranti u toku njihovog radnog veka pošalju pet do šest puta veći iznos nego što je koštalo njihovo obrazovanje. Pored toga, mnogi emigranti bi bili bez posla da su ostali u zemlji.
Indijci u Silicijumskoj dolini pomogli da se oblikuje regulatorna struktura za indijske industrije, posebno pomažući softverske firme da se probiju na američko tržište. Indikativno je da među Indijcima blizu 40% emigranata ima visoko obrazovanje, što je impozantno u poređenju sa oko samo 3,3% visoko obrazovanih stanovnika Indije starijih od 25 godina.
Na kraju, emigracija ima blagotvorne efekte na one koji se odluče da ostanu, podstičući ih da se obrazuju, ali i da lakše nađu radno mesto. Npr. kada je počeo talas jugoslovenske emigracije u drugoj polovini 60-ih to je smanjilo problem nezaposlenosti, a ubrzo i popravilo platni bilans, kada su obimne doznake počele da pristižu. Vellika emigracija 1990-ih danas daje svoje efekte omogućujući našim građanima da imaju životni standard znatno iznad realnih mogućnosti.

Kontraintuitivna povezanost obrazovanja i privrednog rasta?

Entuzijazam za obrazovanje je sasvim razumljiv, jer svi želimo najbolje moguće obrazovanje za našu decu, jer se smatra da ćemo im na taj način dati više opcija u životu, znajući da obrazovaniji najčešće zarađuju više. Procenat stanovništva u SAD sa najmanje višom stručnom spremom povećao sa oko 10% u ranim 1960-im na skoro 30% u početkom 2000-ih, dok je godišnji realni BDP po glavi stanovnika u istom periodu dupliran. Postoje dva objašnjena ove veze. Najčešće se tvrdi da obrazovanje podstiče ekonomski rast i stvara prosperitet. Druga teza, na koju ukazuje, pored ostalih, studija Bruckner & Gradstein (2013), pokazuje suprotno. Naime, povećano pohađanje škola je uglavnom izazvano rastom prihoda po glavi stanovnika. Dakle, rast prihoda podstiče trošenje na školovanje, dok je i institucionalno okruženje pogodno za školovanje, jer se edukacija promoviše kao prioritet. Ova dva naučnika su koristili panel podatke koji obuhvata preko 138 zemalja u periodu 1970-2009. Analiza je, pored ostalog, pokazala da rast nacionalnog dohotka rast ima značajan pozitivan efekat na ukupan broj godina školovanja. Na primer, povećanje od 1% u BDP-u po glavi stanovnika vodi, tokom petogodišnjeg perioda, do povećanja od 0,3% u prosečnom broju godina školovanja. Ovaj efekat je mnogo veći u siromašnim zemljama nego u bogatim zemljama, i izraženiji kada su u pitanju ženska deca.
Ako se rukovodimo ovo i sličnim studijama možemo zaključiti da nam neće mnogo pomoći to što snažno povećavamo broj fakulteta i studenata. Posla nema, a obrazovaniji su manje spremni da rade poslove za koje nisu potrebne visoke kvalifikacije. Jasno je da u Srbiji rast obrazovanosti, koji je veoma snažan poslednjih deceniju i po, nije bitnije uzrokovan ekonomskim rastom (koji poslednjih 16 godina iznosi skromnih 3% prosečno godišnje).
I Prichett (2001) je došao do (iznenađujuće) razočaravajućih podataka. On je na osnovu panel analize koja je obuhvatila veći broj zemalja ukazao da ne postoji povezanost između povećanja ljudskog kapitala uslovljenog rastućom obrazovanošću radne snage i stope rasta dohotka po radniku.
Dakle, nešto drugo, osim obrazovanja, čini da su ljudi mnogo produktivniji u nekim mestima nego u drugim i na uspešnoj strategiji rasta je da odgonetne šta je to. Nije sporno da obrazovanje podiže produktivnost, međutim, očigledno je da je položaj zemlje u međunarodnoj podeli rada, odnosno posedovanje modernih tehnologija (koje su baza za izvozno orijentisanu prerađivačku industriju), mnogo važniji faktor. Naime, ključno je motivisati strane izvozno orijentisane kompanije koje imaju već osvojena tržišta (odnosno logistiku, distribuciju i marketing na njima) da dođu u neku zemlju, poput naše i jasno da bez toga nije moguće napraviti ozbiljan privredni pomak (osim ako država nema ogromne mineralne resurse).
Dakle, odlazak obrazovane populacije iz Srbije ne proizvodi automatski negativan efekat na našu zemlju, već putem njenog boljeg uvezivanja u međunarodne tokova iz toga proistekle ‘meke moći', uz obilni posledični priliv donacija, stvara uslove za snažniji privredni razvoj matice. Pored toga, brojni istorijski primeri, poput čuvenog Pupinovog uspešnog zalaganja oko granice Banata, ukazuju na sav značaj prisustva uglednih Srba u ključnim centrima globalnog odlučivanja.



Komentari (391)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tadejus tadejus 15:51 12.07.2017

bogati Gorane

pa ovo je zapravo sasvim dobar tekst..
way to go..
nevezano natrčah na zanimljiv sajt na temu strukture izvoza (i uvoza) svjetskih zemalja..
pa evo i nas
link
princi princi 16:01 12.07.2017

Re: bogati Gorane

tadejus
pa ovo je zapravo sasvim dobar tekst..
way to go..
nevezano natrčah na zanimljiv sajt na temu strukture izvoza (i uvoza) svjetskih zemalja..
pa evo i nas
link

$14.1K GDP PER CAPITA

E, svašta! :)))))))))))))

The top exports of Serbia are Cars ($1.3B), Corn ($564M), Insulated Wire ($481M), Rubber Tires ($411M) and Frozen Fruits and Nuts ($381M), using the 1992 revision of the HS (Harmonized System) classification. Its top imports are Vehicle Parts ($870M), Crude Petroleum ($709M), Petroleum Gas ($570M), Cars ($567M) and Packaged Medicaments ($538M).

Stvarno nigde nema pameti.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:58 12.07.2017

Re: bogati Gorane

pa ovo je zapravo sasvim dobar tekst..

То сам и ја помислио.
И сад морам да га прочитам опет, и да видим шта од званичних бројака стварно ничему не вреди.
tadejus tadejus 08:47 13.07.2017

Re: bogati Gorane

princi

$14.1K GDP PER CAPITA

E, svašta! :)))))))))))))


a šta ti je svašta u vezi tih 14 hiljada?
Ribozom Ribozom 16:24 12.07.2017

prefarbana statistika

Ima jos jedan benifit od izvoza 'strucnjaka'.
Pare koje salju iz inostranstva, mogu se obracunati i kao izvoz nasih proizvoda u inostranstvu.
OndaK se politicar hvali kako je smanjio spoljnotrgovinski deficit izvozom svojih virtuelnih mercedesa, a ustvatri je samo dobio doznake od Pajica.
princi princi 16:32 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Koliko država zarađuje na nama koji smo zapalili? Evo taj Pajićev primer, tu je relativno lako uraditi analizu. Znači, koliko je država uložila u školovanje Pajića? Moja procena je da je cena školovanja proper inženjera, od 1. razreda OŠ pa do diplomiranja negde oko $150K (možda je to u konkretnom Pajićevom slučaju nešto manje, ipak je završio Teslu), grubo, negde oko $10K godišnje, nešto manje od soma dolara mesečno. Znači, treba preračunati vrednost tih Pajićevih doznaka i videti da li i koliko duguje Srbiji, tj da li je neto primač ili davač.
Ribozom Ribozom 17:00 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ne pricam ja o tome. Pricam da su poceli da obracunavaju doznake kao 'izvoz'.
A i nesto nam od prosle godine zaduzenost miruje (ako neko zna razlog?)
Nadjoh na ekonomist-u da je 93% GDP-a LINK
princi princi 17:17 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ma, ekonomija i, uopšte, accounting, to nije nikakva nauka, to je religija. Veruješ u i možeš da dokažeš šta hoćeš. Daje privid egzaktnosti jer ljudi, generalno, imaju frku od brojeva.
tsunade tsunade 17:43 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Daje privid egzaktnosti jer ljudi, generalno, imaju frku od brojeva.


da ali s druge strane, i brojke i slova pružaju tu iluziju da si nešto razumeo.

Sredstva za školovanje uspešnih srpskih naučnika u svetu koja je obezbedila naša država višestruko se vrate, dobrim delom i kroz novac koji oni šalju članovima svoje porodice, a najviše kroz njihov pozitivan uticaj na razvoj domaće nauke.


evo na primer goran se baš istakao rečima i brojevima i mene začarao. sad mi zvuči kao famozan plan to školovanje kvalitetne genetike i slanje u svet da nam izigravaju pokretne bankomate. šta tu ima da se ne svidja?

samo gorane, daj nešto za šta ću se uhvatim... koji razvoj, koje nauke?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:03 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Nadjoh na ekonomist-u da je 93% GDP-a LINK

Има у Министарству финасија неко одељење, или некаква агенција за праћење јавног дуга, и они редовно дају податке. Последњи пут, да сам упамтио, рекли су да смо на 73%. Економистов податак је сигурно нетачан. (Верујем да ми не бисмо могли да носимо толику задуженост.)

P.S.
Evo, nađoh: UPRAVA ZA JAVNI DUG. U ovom trenu smo na 67,1 a bili smo krajem 2016. na 73.
Ribozom Ribozom 18:38 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Економистов податак је сигурно нетачан. (Верујем да ми не бисмо могли да носимо толику задуженост.)


Ma Srbija se zaduzivala i kada je bila duzna 'samo' 15 milijarde da otplacuje ranije dugove, jer nismo mogli da ni tada nosimo toliku zaduzenost. Sada je dug skoro 29 milijardi (po ekonomistu), i jos se zaduzujemo.
Ko li to daje Vucicu tolike kredite kada su svesni da ih ne mozemo vratiti?

Podaci koje daje vlada Srbije, ne stimaju. Nisam cuo na b92/politici da se histerise, a treba. Mislim da se u najvise spinuje oko spoljno-trgovinskog deficita, zaduzenosti i naravno nezaposlenosti.

Taj Vucicev virtuelni svet.

p.s. da ne bude zabune, mislim da su Goranove kalkulacije tacne, ali to ne menja stvar da je propadanje ubrzano na maksimum.
narcis narcis 18:39 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ko li to daje Vucicu tolike kredite kada su svesni da ih ne mozemo vratiti?

arapi
princi princi 18:48 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ko li to daje Vucicu tolike kredite kada su svesni da ih ne mozemo vratiti?

Banke. I one prodaju dalje te dugove. Tako živi ceo svet, na dug. Evo ti podaci iz FT od pre par nedelja: US companies have added $7.8tn of debt since 2010 and their ability to cover interest payments is at its weakest since 2008. US dug se udvostručio u poslednjih 30 godina. In the UK, debt excluding student loans crept up to £192bn, the highest figure since December 2008, and it continues to rise. ...In the eurozone, debt-to-GDP ratios in Greece, Italy, Portugal and Belgium remain over 100 per cent. As of March there were more than $10tn negative yielding bonds in Europe and Japan. Kina, svi čekaju već godinama kad će taj balon pući.
srdjan.pajic srdjan.pajic 18:50 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

princi
Koliko država zarađuje na nama koji smo zapalili? Evo taj Pajićev primer, tu je relativno lako uraditi analizu. Znači, koliko je država uložila u školovanje Pajića? Moja procena je da je cena školovanja proper inženjera, od 1. razreda OŠ pa do diplomiranja negde oko $150K (možda je to u konkretnom Pajićevom slučaju nešto manje, ipak je završio Teslu), grubo, negde oko $10K godišnje, nešto manje od soma dolara mesečno. Znači, treba preračunati vrednost tih Pajićevih doznaka i videti da li i koliko duguje Srbiji, tj da li je neto primač ili davač.


Da, a ima i dodatna manja komplikacija što su i moji roditelji plaćali nekakav porez od koga se delom sponzorisalo pomenuto besplatno školovanje, to jest troškovi koje je država za to imala. Takođe, ni doznake ne idu direktno državi (nisu oporezovane), nego članovima porodice, mada to sve završi u potrošnji, ali je tu svakako teže proceniti dobrobit za celo društvo, da bi se odredilo ko šta kome duguje.

Ali, ako bi mogla nekako da se unovči duševna bol i patnje koje sam pretrpeo živeći 30 godina u Srbiji, uključujući i praktično nemerljivu štetu koju na psihu i emotivno biće donosi emigriranje kao takvo, a za šta je ta država (i oni koji su je birali kao takvu) najodgovornija, onda sam ja tu žestoko na gubitku, to jest došla bi mi ex država ohohoho para.

Ne znam da li je nekad neko podneo tužbu protiv svoje zemlje pred medjunarodnim tribunalom i tražio odštetu zbog toga što je bio prinuđen da emigrira, ali to bi bilo interesanto razmotriti.


princi princi 18:54 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Da, a ima i dodatna manja komplikacija što su i moji roditelji plaćali nekakav porez od koga se delom sponzorisalo pomenuto besplatno školovanje, to jest troškovi koje je država za to imala. Takođe, ni doznake ne idu direktno državi (nisu oporezovane), nego članovima porodice, mada to sve završi u potrošnji, ali je tu svakako teže proceniti dobrobit za celo društvo, da bi se odredilo ko šta kome duguje.

Nema besplatnog školovanja, kao ni zdravstva, to je glupost. Ti ga plaćaš, samo je pitanje kako. Trebalo je, dakle, plaćati za zdravstveno za čitavu porodicu, za penzije, za tvoju školu (i tvojih siblinga, ako ih imaš)... Koliko su ti zarađivali roditelji? Misliš da su te njihove uplate bile dovoljne za sve to?
aureus aureus 18:55 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic

P.S.
Evo, nađoh: UPRAVA ZA JAVNI DUG. U ovom trenu smo na 67,1 a bili smo krajem 2016. na 73.

То је врло добро смањење, просто да се запиташ је ли могуће.

Претпостављам да би то једним дијелом могло да се припише благом паду долара.
Сјећам се да је било доста знојења и кукњаве, кад ли оно - прије двије-три године можда, кад је долар растао јер је добар дио задужења био у доларима (не сјећам се тачно колики).

Ни ја се не радујем кад долар јача јер ми поскупљују калифорнијски бадеми.
srdjan.pajic srdjan.pajic 19:06 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

princi
Da, a ima i dodatna manja komplikacija što su i moji roditelji plaćali nekakav porez od koga se delom sponzorisalo pomenuto besplatno školovanje, to jest troškovi koje je država za to imala. Takođe, ni doznake ne idu direktno državi (nisu oporezovane), nego članovima porodice, mada to sve završi u potrošnji, ali je tu svakako teže proceniti dobrobit za celo društvo, da bi se odredilo ko šta kome duguje.

Nema besplatnog školovanja, kao ni zdravstva, to je glupost. Ti ga plaćaš, samo je pitanje kako. Trebalo je, dakle, plaćati za zdravstveno za čitavu porodicu, za penzije, za tvoju školu (i tvojih siblinga, ako ih imaš)... Koliko su ti zarađivali roditelji? Misliš da su te njihove uplate bile dovoljne za sve to?


Bio sam sarkastičan sa "besplatno", upravo sam to hteo da kažem da nije bilo besplatno jer su i moji roditelji, indirektno, u tome plaćanju učestvovali. Kao i tvoji roditelji i svi drugi zaposleni uostalom.

Ne mislim da su njihove plate bile dovoljne da od poreza pokriju moje kompletno školovanje, nego samo kažem da su i oni doprinosili tome koliko toliko, pa je nešto malo teže sračunati korektnu cifru samo na osnovu procenjene cene školovanja i mojih doznaka. Inače, moji matorci su bili od retkih srećnika koji su radili ceo život i na radnom mestu doterali do pune staračke penzije. Ali su primanja bila srednje žalosna, tako da bi se to što su ukupno doprineli za tih 2x40 godina rada, u vidu dela poreza za školovanje verovatno moglo i zanemariti. Ali nije to samo školarina, oni su plaćal i smeštaj, hranu, oblačenje, knjige, ekskurzije, takmičenja, čuda, i sve je to na neki način doprinelo dobrobiti države u vreme mog školovanja.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:09 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Претпостављам да би то једним дијелом могло да се припише благом паду долара.
Сјећам се да је било доста знојења и кукњаве, кад ли оно - прије двије-три године можда, кад је долар растао јер је добар дио задужења био у доларима (не сјећам се тачно колики).

Verovatno tako nešto.

Uzgred, jača i dinar u odnosu na euro, nasuprot nekoj logici, i jedino što mi pada na um da su veći domaći igrači (čitaj: banke) zatvorile svoje devizne pozicije i prepimplale ih u dinarske, jer je zarada na dinarskim obveznicama daleko veća. Dakle, iz tako nečeg pojavio bi se višak deviza na tržištu. O tome, svakako, zna najpre naša uprava za dug i ministarstvo finansija, ili zna tadejus, ako je u kontaktu s nekim od starih kolega u Srbiji.
princi princi 19:28 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ne mislim da su njihove plate bile dovoljne da od poreza pokriju moje kompletno školovanje, nego samo kažem da su i oni doprinosili tome koliko toliko, pa je nešto malo teže sračunati korektnu cifru samo na osnovu procenjene cene školovanja i mojih doznaka. Inače, moji matorci su bili od retkih srećnika koji su radili ceo život i na radnom mestu doterali do pune staračke penzije. Ali su primanja bila srednje žalosna, tako da bi to što su ukupno doprineli za tih 2x40 godina rada, u vidu dela poreza za školovanje verovatno moglo i zanemariti. Ali nije to samo školarina, oni su plaćal i smeštaj, hranu, oblačenje, knjige, ekskurzije, takmičenja, čuda, i sve je to na neki način doprinelo dobrobiti države u vreme mog školovanja.

Ma, dobro, druže, nije ovo psihijatrijski kauč, nego ono, kad ti dođe kelner u kafani pa da vidimo ko je šta pio, kad se frfljamo tim doznakama. Hoću da kažem, strašno je skupo iškolovati inženjera, fizičara, pravnika, to ima neku cenu i kad šalješ te doznake, da, lepo si primetio, SAMO svojim roditeljima, ti na neki način vraćaš to što je čitavo društvo, takvo kakvo je, ulagalo u tebe (a jebi ga, i ja bi najradije da sam se rodio kao neki upper middle class u Kaliforniji).
uros_vozdovac uros_vozdovac 19:31 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

srdjan.pajic
princi
Koliko država zarađuje na nama koji smo zapalili? Evo taj Pajićev primer, tu je relativno lako uraditi analizu. Znači, koliko je država uložila u školovanje Pajića? Moja procena je da je cena školovanja proper inženjera, od 1. razreda OŠ pa do diplomiranja negde oko $150K (možda je to u konkretnom Pajićevom slučaju nešto manje, ipak je završio Teslu), grubo, negde oko $10K godišnje, nešto manje od soma dolara mesečno. Znači, treba preračunati vrednost tih Pajićevih doznaka i videti da li i koliko duguje Srbiji, tj da li je neto primač ili davač.


Da, a ima i dodatna manja komplikacija što su i moji roditelji plaćali nekakav porez od koga se delom sponzorisalo pomenuto besplatno školovanje, to jest troškovi koje je država za to imala. Takođe, ni doznake ne idu direktno državi (nisu oporezovane), nego članovima porodice, mada to sve završi u potrošnji, ali je tu svakako teže proceniti dobrobit za celo društvo, da bi se odredilo ko šta kome duguje.

Ali, ako bi mogla nekako da se unovči duševna bol i patnje koje sam pretrpeo živeći 30 godina u Srbiji, uključujući i praktično nemerljivu štetu koju na psihu i emotivno biće donosi emigriranje kao takvo, a za šta je ta država (i oni koji su je birali kao takvu) najodgovornija, onda sam ja tu žestoko na gubitku, to jest došla bi mi ex država ohohoho para.

Ne znam da li je nekad neko podneo tužbu protiv svoje zemlje pred medjunarodnim tribunalom i tražio odštetu zbog toga što je bio prinuđen da emigrira, ali to bi bilo interesanto razmotriti.




ma dobro de, daj šibni neku kintu vamo...
gedza.73 gedza.73 19:48 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Nema besplatnog školovanja, kao ni zdravstva, to je glupost. Ti ga plaćaš, samo je pitanje kako.


sad si razbio nečije uspomene i unlimited energy source našeg detinjstva


Ribozom Ribozom 19:53 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

princi
Ko li to daje Vucicu tolike kredite kada su svesni da ih ne mozemo vratiti?

Banke. I one prodaju dalje te dugove. Tako živi ceo svet, na dug. Evo ti podaci iz FT od pre par nedelja: US companies have added $7.8tn of debt since 2010 and their ability to cover interest payments is at its weakest since 2008. US dug se udvostručio u poslednjih 30 godina. In the UK, debt excluding student loans crept up to £192bn, the highest figure since December 2008, and it continues to rise. ...In the eurozone, debt-to-GDP ratios in Greece, Italy, Portugal and Belgium remain over 100 per cent. As of March there were more than $10tn negative yielding bonds in Europe and Japan. Kina, svi čekaju već godinama kad će taj balon pući.


Nije isto kada se jedan englez zaduzuje funtama i jedan srbin eurima.
Hocu reci da se u prikazani sveukupni dug (unutrasnji i spoljni) opet obmanjuje srpska javnost. Norveski dug je oko 100 milijardi, ali je vecina tog duga gradjana prema bankama. Kao sto znas svi imamo neki kredit jer je to skoro jedini nacin da kupimo nekretninu, auto i sl. Tu se zaduzujemo u domacim bankama u domacoj valuti. U Srbiji je dug u evrima, dolarima koje pozajmljujemo od drugih i tada prica postaje komplikovana.

Moram da spomenem i evt. gubitak koje drzava ima od gastosa.
Posalju Srbi svoju decu u inostranstvu sreci nikad kraja. Dete im farmaceut/inzenjer, pocetna plata 3000 neto. Placa stanarinu 1000 i 1000 za hranu i racune. Sa ostatkom od 1000 putuje, uziva, kupi kola. Onda resi da se zeni/uda, usreci nekog iz Srbije. Pa dodju i deca. Sad mu je stanarina 1500-2000. Hteo bi da kupi stan jer isto toliko bi ga kostala rata kredita. Treba mu za ucesce 50.000 ali on nema, jer je pare trosio na uzivanje. Roditelji prodaju babin stan i doture mu 50.000, jer eto, mora se pomoci detetu. Napokon kupi stan za koji ce placati kredu 2000. Uskoro ustanovi da sa 1000 ne moze da prezivi porodica. Opet roditelji i Srpske pare ulecu. Srecna okolnost je da se supruznik zaposlio i sad imaju 5000 zajedno, pa su kupili i auto sa racunima za benzin i putarina im ispadne 1000 mesecno. Manje-vise, bez auta se ne moze, treba decu razvoziti. Ali ima se moze se, od 5000, 2000 daju za stan, 1000 za racune i hranu, 1000 za auto i 1000 im ostaje koje opet utrose na neki luksuz, deci neki sport, muzika, putovanja.

I posle 5 godina neko ostane bez posla. To se u kapitalizmu stalno desava. Malo je kriza, pa je nemoguce naci posao, ali prima se od zavoda za zaposljavanje prve godine 60% od plate pa se ima dovoljno. Ali vec druge godine opet frka, ali 'srecom' umrla je druga baba...

Dakle i ovo sa doznakama moze imati i suprotan efekat, da Srbija salje doznake svojoj uspesnoj deci u inostranstvu. Pametne drzave kontrolisu novac odlicno, a mozda je i malo paranoicno kada kazem da rade ovo s namerom. Ali nije mi zao jer se radi o srpskim skorojevicima. No, opet preko grbace Srbije.
Mislim da si ti rekao negde da kriza u americi nije znacajno pogodila 'white trash' stanovnike. To me je i potaklo da vidim kako ce ovde da ide, a ide isto.

srdjan.pajic srdjan.pajic 20:19 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ma, dobro, druže, nije ovo psihijatrijski kauč, nego ono, kad ti dođe kelner u kafani pa da vidimo ko je šta pio, kad se frfljamo tim doznakama.


Ma, ok, ja sam te doznake potezao kad sam se rvao sa ovima koji me godinama ubeđuju kako je Srbija ne znam u kakvom napretku i prosperitetu, lider u regionu, a ono je, čini se, sve gore i gore, ili, u najboljem slučaju stagnira. Što je valjda svakoj budali jasno kad vidi da su doznake iz inostranstva po redu veličine uporedive sa budžetom države, i bez kojih bi popriličan deo građana pocrkao od gladi i neplaćenuh računa, to jest pao bi na taj isti budžet i socijalnu pomoć.

Nisam uopšte nezahvalan za (gotovo) besplatno školovanje, koje čak i nije bilo tako loše, kad se uzme sve u obzir i pogleda konačan proizvod, nego mi je žao što je država (i oni koju su je izabrali) to tako olako proarčila. Ili možda i nije, što je donekle i teza ovog bloga.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:22 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

to je valjda svakoj budali jasno kad vidi da su doznake iz inostranstva po redu veličine uporedive sa budžetom države

Nisu.
Verovao ili ne, mi smo sasvim prosečni po učešću doznaka u BDPu, ništa naročito.
Biće ti to jasnije kad za koji minut pronađem podatke o tome na svetskom nivou, gledao sam ih nekoliko puta, i okačim ih kao P.S. ovog komentara.
Eto, da razbijemo još jednu zabludu.

P.S.
Evo ih šampioni:



Mi smo, sa 9%, sasvim u sredini.
princi princi 20:32 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ma, ok, ja sam te doznake potezao kad sam se rvao sa ovima koji me godinama ubeđuju kako je Srbija ne znam u kakvom napretku i prosperitetu, lider u regionu, a ono je, čini se, sve gore i gore, ili, u najboljem slučaju stagnira.

Ma tužna je ili radosna istina da je ekonomski razvoj Srbije, osim u tom nesrećnom periodu 90ih, uvek pratio prosek razvoja sveta. Možda je sad nešto zastalo kad je počela Kina sa tih >7%, ali kad pogledaš, Srbija je u odnosu na ostatak sveta uvek bila, manje više, tačno tu gde je sada. Da li je to dobro, da li nije, da li je moglo bolje, to sad može da se raspravlja letnji dan do podne, ali je tako. Bez neke prevelike filozofije i lupetanja. Imaš ove priče kako je Srbija najsiromašnija država Evrope, ali, ono, to je kao da se žališ što imaš najjeftiniju kuću u najskupljem kraju grada, tako da se na te priče ne treba previše obazirati. U Srbiji je dugo pravilo iluziju nekakvog bogatstva to što smo živeli u istoj državi sa Hrvatskom i Slovenijom, i onda smo se na neki način s njima poistovećivali. Ali oni su uvek ekonomski bili ispred Srbije.
princi princi 20:42 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Nisam uopšte nezahvalan za (gotovo) besplatno školovanje, koje čak i nije bilo tako loše, kad se uzme sve u obzir i pogleda konačan proizvod, nego mi je žao što je država (i oni koju su je izabrali) to tako olako proarčila. Ili možda i nije, što je donekle i teza ovog bloga.

Dapače, mislim da Srbija, adjustovano za GDP per capita, ima jedan od najboljih školskih sistema na svetu. Što, samo po sebi ništa ne govori. Tj govori da je školovanje, pre svega, jedno veliko arčenje para.
srdjan.pajic srdjan.pajic 20:43 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
to je valjda svakoj budali jasno kad vidi da su doznake iz inostranstva po redu veličine uporedive sa budžetom države

Nisu.
Verovao ili ne, mi smo sasvim prosečni po učešću doznaka u BDPu, ništa naročito.
Biće ti to jasnije kad za koji minut pronađem podatke o tome na svetskom nivou, gledao sam ih nekoliko puta, i okačim ih kao P.S. ovog komentara.
Eto, da razbijemo još jednu zabludu.


Brajo, ja sam pronašao podatak da je budžet za 2016 bio oko 10 milijardi dolara (1000 mil dinara), a doznake su oko 3 milijarde dolara (2.7 mil evra). To je isti red veličine. Evo linkova: link i link. I tako je bilo manjeviše isto godinama unazad, ako se ne varam, mislim, taj odnos.

(ne vidi se desni deo tvog grafikona, daj ga malo smanji, scroll bar ne radi iz nekog razloga).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:57 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Brajo, ja sam pronašao podatak da je budžet za 2016 bio oko 10 milijardi dolara (1000 mil dinara), a doznake su oko 3 milijarde dolara (2.7 mil evra).

Ti govoriš u odnosu na budžet, ja u odnosu na GDP. Svejedno, sve bi one zemlje sa moje tabele nas daleko prešišale kad isto merilo primeniš, to tvoje... Zaista, zaista ti kažem -- i ja sam to, na svoje čuđenje otkrio, kontra očekivnjima -- mi smo svetski prosek po doznakama kao delu GDPija.

A mislio sam da nas ti i princi i tadejus i drugi izdržavate.
Uglavnom, legne nam od vas, godišnje, jedna platica.
Hvala i na toliko, mada... trebalo bi da se trudite malo više.
pikuc pikuc 21:03 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

srdjan.pajic
princi
Da, a ima i dodatna manja komplikacija što su i moji roditelji plaćali nekakav porez od koga se delom sponzorisalo pomenuto besplatno školovanje, to jest troškovi koje je država za to imala. Takođe, ni doznake ne idu direktno državi (nisu oporezovane), nego članovima porodice, mada to sve završi u potrošnji, ali je tu svakako teže proceniti dobrobit za celo društvo, da bi se odredilo ko šta kome duguje.

Nema besplatnog školovanja, kao ni zdravstva, to je glupost. Ti ga plaćaš, samo je pitanje kako. Trebalo je, dakle, plaćati za zdravstveno za čitavu porodicu, za penzije, za tvoju školu (i tvojih siblinga, ako ih imaš)... Koliko su ti zarađivali roditelji? Misliš da su te njihove uplate bile dovoljne za sve to?


Bio sam sarkastičan sa "besplatno", upravo sam to hteo da kažem da nije bilo besplatno jer su i moji roditelji, indirektno, u tome plaćanju učestvovali. Kao i tvoji roditelji i svi drugi zaposleni uostalom.


Zapravo celo društvo.
I oni sa četiri razreda osnovne škole su učestvovali u obrazovanju akademskih gradjana.
I šta su dobili time što su učestvovali u tome?
Ti najgore žive a najviše se znojili.
Još ih nezadovoljni akademski gradjani ismevaju da su neobrazovani i krezubi i da im treba oduzeti pravo glasa jer ne umeju razmišljati, da su sendvicari.
To je moj utisak.



srdjan.pajic srdjan.pajic 21:07 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
Brajo, ja sam pronašao podatak da je budžet za 2016 bio oko 10 milijardi dolara (1000 mil dinara), a doznake su oko 3 milijarde dolara (2.7 mil evra).

Ti govoriš u odnosu na budžet, ja u odnosu na GDP. Svejedno, sve bi one zemlje sa moje tabele nas daleko prešišale kad isto merilo primeniš, to tvoje... Zaista, zaista ti kažem -- i ja sam to, na svoje čuđenje otkrio, kontra očekivnjima -- mi smo svetski prosek po doznakama kao delu GDPija.

A mislio sam da nas ti i princi i tadejus i drugi izdržavate.
Uglavnom, legne nam od vas, godišnje, jedna platica.
Hvala i na toliko, mada... trebalo bi da se trudite malo više.


Tadejus, sa svojom čatrljom u Londonu od 900 hiljada funti sterlinga vas sigurno ne izdržava, nego svaki peni troši na otplatu kredita.

Izvini, ali ja i dalje vidim samo krš zemlje na ovom tvom grafikonu (od Tadžikistana do Kosova).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:09 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Izvini, ali ja i dalje vidim samo krš zemlje na ovom tvom grafikonu (od Tadžikistana do Kosova).

Pa da, al' smo mi pola od Kosova, 9%.
Čekaj da nađem tačno mesto na svetskoj lestvici, zaboravio sam.
Lionsgate Lionsgate 21:32 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ti govoriš u odnosu na budžet, ja u odnosu na GDP. Svejedno, sve bi one zemlje sa moje tabele nas daleko prešišale kad isto merilo primeniš, to tvoje... Zaista, zaista ti kažem -- i ja sam to, na svoje čuđenje otkrio, kontra očekivnjima -- mi smo svetski prosek po doznakama kao delu GDPija.

Hajde da se i ja malo ukljucim, chika Brajo, zvanicne devizne doznake u BDP cine 8.2%, prethodnih godina je bilo cak i do 13% ali se dijaspora opametila a i stari roditelji odumiru polako. Drzave koje si postirao na tabeli su redom drzave sa kojim se Srbija nikad ni u kom pogledu nije uporedjivala, sem Kosova. To su redom najsiromasniej drzave sveta a mi bar mislimo da smo bolji od njih.

U statistiku ne ulaze mnoge stavke kojim gastarbajteri investiraju u Srbiju, recimo meni pada na pamet nekoliko njih. Prva kad Pajic dodje u njegovo Mirijevo mora da otrci do menjacnice i zameni $$$ da bi popunio frizider ili izveo drustvo sa bloga na pice ili veceru (nije blesav da vrti kreditnu karticu WellsFargo banke), i tako pomnozi sa par stotina hiljada dijasporaca koji godisnje posete otadzbinu. Jbg, recimo Reka zivi od gastarbajtera a ne od diplomatskih misija u Srbiji, kao primer.

Isto tako sva silesija onih kucerina koje zvrje prazne po Svilajncima i okolnim selima nije napravl;jena od materijala i rada koje je neko platio tako sto je zaradio to u Komercijalnoj banci, sve je to gastarbajterski novac. Silan novac se obrne na cigli, cementu, armaturi a tek na limariji i stolariji.

Dosta stomatologa prakticno zivi od pruzanja usluga gastarbajterima, mnogi staracki domovi imaju racune negde na Kipru da bi deca uplacivala novac na crno vlasnicima itd.

Srbija u manjoj ili vecoj meri prezivljava zahvaljujuci dijaspori, stanje bez nje bi bilo jos katastrofalnije.

Edit.
Ako ces da sitnicaris i dalje, Srbija izdvaja ispod 5% BDP na celokupni obrazovni sistem te sledi da je u plusu sa diajsporom, manje ulozi u njih nego sto dobije.
eloy eloy 21:40 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ne znam da li je nekad neko podneo tužbu protiv svoje zemlje pred medjunarodnim tribunalom i tražio odštetu zbog toga što je bio prinuđen da emigrira, ali to bi bilo interesanto razmotriti.


Ne znam da li je neko podneo tužbu protiv roditelja što su ga napravili u zemlji zbog koje je morao da emigrira? Mislim ima toliko boljih mesta realno.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:55 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Lionsgate
Srbija u manjoj ili vecoj meri prezivljava zahvaljujuci dijaspori, stanje bez nje bi bilo jos katastrofalnije.

To je upravo ono što hoću da relativizujem: ni po čemu mi ne spadamo u izrazito od doznaka zavisne zemlje. NBS je negde objavio podatak da smo u 2016. bili na 7.9% doznaka/GDP procentualnog odnosa. Takođe, šta misliš da druge nacije-doznakašice ne prave svoje kućice s lavićima i staramajkama ne pune ili kupuju frižidere?

A hvala, naravno, dijaspori.
Lionsgate Lionsgate 22:55 12.07.2017

Re: prefarbana statistika

Takođe, šta misliš da druge nacije-doznakašice ne prave svoje kućice s lavićima i staramajkama ne pune ili kupuju frižidere?

Naravno da prave ali mi pricamo o Srbiji, znaci tih 8% nije 8% nego (koliko?) vise, jbg nije isto kad posaljes $300 western unionom i kad se pred porodicom na slavi isprsis pa pljunes $1000 na sto a preneo si ih u dzepu

Podizanju prosecnog dohotka po glavi Srbina ili Madjara mnogo vise doprinosi zidanje jedne kuce u Kostolcu nego u Kechkemetu jer je i nacionalni dohodak u Srbiji poprilicno nizi. Pri tome pojedini krajevi Srbije (Branicevo, Pomoravlje..) skoro totalno zavise od gastarbajtereskih prihoda, tamo skoro sve staje dok se ne upumpa novac spolja.

Primer, stariji kolega odavde je kupio plac ( 40k eura) u Belegisu i sazidao kucu (100k eura) za sebe i gospodju, platio je projekat, legalizaciju, sve neophodne prikljucke, kupio materijal, platio ruke a izaci ce ga nesto i namestaj i oprema.
Sav taj novac je u zadnjih godinu i po upumpao u srpsku privredu a da to nije nigde uslo kao devizna doznaka.

Hajde krace, ko moze tacno reci koliko se na crno, ono sto unesu u dzepovima ili digne na srpskim bankomatima, unese u Srbiju? Da li je to vece od onog sto zvanicno obracuna Narodna banka?

Ne moras da zahvaljujes dijaspori, dijaspora to radi zbog svojih roditelja, brace i sestara, mada zna i da pomogne ostatku naroda u Srbiji kad treba (poplave od pre koju godinu itd).

emsiemsi emsiemsi 07:44 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ribozom
Ima jos jedan benifit od izvoza 'strucnjaka'.
Pare koje salju iz inostranstva, mogu se obracunati i kao izvoz nasih proizvoda u inostranstvu.
OndaK se politicar hvali kako je smanjio spoljnotrgovinski deficit izvozom svojih virtuelnih mercedesa, a ustvatri je samo dobio doznake od Pajica.

Како год рачунали (статистика наша дика, што пожелиш то наслика), уколико желимо да не будемо парија у 'светској подели рада и богатства' - ми морамо да се напрегнемо и за образовање одвојимо барем 10 пута више него до сада.
Једино образовани људи доносе нови квалитет. Поред тога морамо да се трудимо, на сваки начин, да најбоље студенте задржимо у Србији, или пак, уколико оду на усавршавање, настојимо на сваки начин да их вратимо у Србију, као уосталом и стручњаке који су се већ афирмисали у том истом свету - једино на тај начин имамо шансу. Ко год трајно оде из Србије, Србија је на губитку - што образованији, тиме је губитак већи.
Какво дуално образовање - свака част водоинсталатерима, керамичарима, дрводељама, оштрачима, сарачима, ћурчијама и слично.
emsiemsi emsiemsi 07:58 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

princi
Ne mislim da su njihove plate bile dovoljne da od poreza pokriju moje kompletno školovanje, nego samo kažem da su i oni doprinosili tome koliko toliko, pa je nešto malo teže sračunati korektnu cifru samo na osnovu procenjene cene školovanja i mojih doznaka. Inače, moji matorci su bili od retkih srećnika koji su radili ceo život i na radnom mestu doterali do pune staračke penzije. Ali su primanja bila srednje žalosna, tako da bi to što su ukupno doprineli za tih 2x40 godina rada, u vidu dela poreza za školovanje verovatno moglo i zanemariti. Ali nije to samo školarina, oni su plaćal i smeštaj, hranu, oblačenje, knjige, ekskurzije, takmičenja, čuda, i sve je to na neki način doprinelo dobrobiti države u vreme mog školovanja.

Ma, dobro, druže, nije ovo psihijatrijski kauč, nego ono, kad ti dođe kelner u kafani pa da vidimo ko je šta pio, kad se frfljamo tim doznakama. Hoću da kažem, strašno je skupo iškolovati inženjera, fizičara, pravnika, to ima neku cenu i kad šalješ te doznake, da, lepo si primetio, SAMO svojim roditeljima, ti na neki način vraćaš to što je čitavo društvo, takvo kakvo je, ulagalo u tebe (a jebi ga, i ja bi najradije da sam se rodio kao neki upper middle class u Kaliforniji).

Држава, оваква каква је, дрљава до крајњих консеквенци, је омогућила готово свој деци (готово) једнаке шансе за школовање.
Зашто се те шансе толико различито искористе, може бити, колико комплексно, толико и једноставно питање - нпр. у мојој кући, сваки корак и сваки динар (и не само динар) су алоцирани за образовање моје деце. Наравно, моја деца су, у свакој фази школовања, учила много.
Млађе дете при повратку из Лондона, осим два магнета (традиционално) за фрижидер је купило 7 књига - и ниједну џиџа биџу.
Наравно, држава на појавном нивоу штанцањем којекаквих диплома (и алоцирањем друштвених и пословних позиција на конто тако стечених диплома), те осталим многим поступцима, чини све да дестимулише учење - а без учења нема нових знања - а без нових знања нема прогреса, већ стагнација и регрес (не мислим онај за одлазак на море).
krkar krkar 08:26 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Једино образовани људи доносе нови квалитет.


Ne nužno, Čarli. Ti si se obrazovao 17 godina pa od svega samo umeš da razvlačiš žice.
tadejus tadejus 08:48 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ribozom
Ne pricam ja o tome. Pricam da su poceli da obracunavaju doznake kao 'izvoz'.


u zemlji Srbiji sve je moguće pa i ovo..
ali bi zaista bilo čudno..
tadejus tadejus 08:54 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Lionsgate

U statistiku ne ulaze mnoge stavke kojim gastarbajteri investiraju u Srbiju, recimo meni pada na pamet nekoliko njih. Prva kad Pajic dodje u njegovo Mirijevo mora da otrci do menjacnice i zameni $$$ da bi popunio frizider ili izveo drustvo sa bloga na pice ili veceru (nije blesav da vrti kreditnu karticu WellsFargo banke), i tako pomnozi sa par stotina hiljada dijasporaca koji godisnje posete otadzbinu. Jbg, recimo Reka zivi od gastarbajtera a ne od diplomatskih misija u Srbiji, kao primer.

Isto tako sva silesija onih kucerina koje zvrje prazne po Svilajncima i okolnim selima nije napravl;jena od materijala i rada koje je neko platio tako sto je zaradio to u Komercijalnoj banci, sve je to gastarbajterski novac. Silan novac se obrne na cigli, cementu, armaturi a tek na limariji i stolariji.


lione drž se ti tih svojih liftova..
naravno da država zna da si ti izveo raju na roštilj kad si ono lane bio kod svojih..
država lione sve zna..
tananananananananana..

for real..
ne možeš da prdneš nijedan jedini evro u državi Srbiji a da država to ne zna..
jok brale..
kad tad doći ćeš ti kod Miće mjenjača a Mića je sa državom u dosluhu..
velim ti, sve znaju..
al neće da dijele informacije, taki su..
sledeći moćni izvor informacija su banke..
a zle kakve su one informacije prodaju..
zato drugovi paste šta radite.. sve se zna.. aha..
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:18 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ali, ako bi mogla nekako da se unovči duševna bol i patnje koje sam pretrpeo živeći 30 godina u Srbiji, uključujući i praktično nemerljivu štetu koju na psihu i emotivno biće donosi emigriranje kao takvo, a za šta je ta država (i oni koji su je birali kao takvu) najodgovornija, onda sam ja tu žestoko na gubitku, to jest došla bi mi ex država ohohoho para.

Ne znam da li je nekad neko podneo tužbu protiv svoje zemlje pred medjunarodnim tribunalom i tražio odštetu zbog toga što je bio prinuđen da emigrira, ali to bi bilo interesanto razmotriti.


ugmat nefeš - nagnječenje duše, u doslovnom prevodu; to kada navedeš kao svoj problem sa poslodavcem i zapretiš tužbom pred Sudom za prava Radnika (Labor Rights Court), odmah se ukenjaju kapitalisti i popuštaju stegu, barem u Judeji...

da... ja sam, sve te godine, koliko sam bio ljut na Srbiju, majku bičerku, patio kao patika u vrtlogu vira, kao neznanac, underdog, Sloven a nisam čak ni Rus, stekao tu unutrašnju snagu i mir i - postao zapravo sam promena koju sam želeo da vidim od Srbije, a nije se nikada odigrala...

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:20 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

naćićete - je naći ćete, poštujmo pravila srpskog, iako smo srbi.

rule:

Futur I je uvek složen oblik od glagola čiji se infinitiv završava na ći: naći ću, naći ćeš, naći će, naći ćemo, naći ćete, naći će ili ja ću naći, ti ćeš naći, on će naći, mi ćemo naći, vi ćete naći, oni će naći.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:33 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

u zemlji Srbiji sve je moguće pa i ovo..
ali bi zaista bilo čudno

Koliko ja znam -- nisu, nego je uredno bila stavka "doznake".
Zaista takav marifetluk ne očekujem od Dušana Vujovića.
tadejus tadejus 09:38 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
u zemlji Srbiji sve je moguće pa i ovo..
ali bi zaista bilo čudno

Koliko ja znam -- nisu, nego je uredno bila stavka "doznake".
Zaista takav marifetluk ne očekujem od Dušaan Vujovića.


statistiku platnog bilansa vodi narodna banka..
od Jorgovanke se svemu može nadati ali to bi zaista bila sraćka bez presedana (i bez smisla)..
ozbiljnog namještanja statistike naravno ima, notorni su primjeri Argentine i njenog laganja naveliko u vezi inflacije motivisanog činjenicom da su solidan dio javnog duga izdavali indeksirano inflacijom..
ali ipek metodologija sastavljanja platnog bilansa je vrlo jasna, uređuje ju IMF i nema posebnog motiva da se tako flagrantno krši..
te stoga ne vjerujem..
metodologija obračuna npr. nezaposlenosti je već druga stvar i tu se svašta može smućkati..
ali platni bilans je dosta standardizovan
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:41 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

eloy

Ne znam da li je neko podneo tužbu protiv roditelja što su ga napravili u zemlji zbog koje je morao da emigrira? Mislim ima toliko boljih mesta realno.



ne, našli rupu u zakonu o pravu na državljanstvo, i odveli i roditelja u emigraciju.
predatortz predatortz 10:05 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Bez neke prevelike filozofije i lupetanja. Imaš ove priče kako je Srbija najsiromašnija država Evrope, ali, ono, to je kao da se žališ što imaš najjeftiniju kuću u najskupljem kraju grada,


Negde sam pročitao da je Srbija pri samom vrhu po broju nekretnina u vlasništvu njenih građana. Ako se računalo sa tim da su nekretnine pod hipotekarnim kreditima u vlasništvu banaka do momenta isplate kredita, onda taj podatak mnogo govori.
Sa jedne strane imaš bogate zapadnjake koji imaju znatno bolji standard sve dok mogu da servisiraju kredite na kuću, auto, stan... Sa druge strane imaš siromašne Srbe koji poseduju svoju kuću, auto, stan, a još uvek se pristojno obrazuju i leče za srazmerno male pare.
eloy eloy 10:11 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

ne, našli rupu u zakonu o pravu na državljanstvo, i odveli i roditelja u emigraciju.


patio kao patika u vrtlogu vira, kao neznanac, underdog, Sloven a nisam čak ni Rus, stekao tu unutrašnju snagu i mir i - postao zapravo sam promena


Lako je tebi Lisac ti si se prosvetlio. Znaš baš mi nekako drago kad te čujem kako ti dobro ide, ujke mi. Mora da je lep osećaj.

eloy eloy 10:17 13.07.2017

Re: prefarbana statistika


Ali, ako bi mogla nekako da se unovči duševna bol i patnje koje sam pretrpeo živeći 30 godina u Srbiji, uključujući i praktično nemerljivu štetu koju na psihu i emotivno biće donosi emigriranje kao takvo,






emsiemsi emsiemsi 10:44 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

krkar
Једино образовани људи доносе нови квалитет.


Ne nužno, Čarli. Ti si se obrazovao 17 godina pa od svega samo umeš da razvlačiš žice.

Мало више од 17 година --- но, небитно је то.
Оно што је битно је да ти можеш да дуваш (у вино) следећи пута када ти се буде покварио вински фрижидер - следећи пута можда нећеш проћи само са чишћењем и подмазивањем вентилатора, него ћеш можда заиста морати да мењаш пелтијев елемент (и драјверску електронику) - онда зови Пајића да ти залеми.
Успут --- да додатно појасним шта бих додао након образовања.
Као млад инжењер имао сам срећу да сам имао предивног директора који је усвојио моју тезу да најозбиљније послове раде креативно 'непослушни' људи ... шта под тим подразумевам --- фаза припреме свакога посла носи екстремно велику улогу у успеху било кога посла. Не треба да се жали на припрему потрошити и до 40% ресурса. Припрему сам волео да радим (волим и сада) са креативно непослушним људима, односно, са људима који у фази припреме учестују са пуно страсти и посвећености - не слажући се са (свим) идејама надређених. Са таквим људима је и реализација, односно, имплементација феноменална - чак иако је мањи део њихових предлога усвојен ... а увек се нађе макар нешто од таквих људи што се може усвојити и потом реализовати - не само као чињеница, подсклоп, део, него, што је и најважнији - методолошки поступак.
eloy eloy 11:06 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

odveli i roditelja u emigraciju.


Sretnoooooooooo...... igumane

aureus aureus 11:35 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Ovdje može da se nađe sve o migracijama, doznakama, procentima...
Podaci su od Svjetske banke, odnose se na čitav svijet i vrlo su zanimljivi.

Jedna od ključnih informacija je da je tek svaki trideseti čovjek (3.4% - ili 250 miliona ukupno) imigrant na ovom svijetu, što i nije tako mnogo.

Prepisaću podatke za region Evrope i Centralne Azije koji se tiču zamalja u razvoju:

Europe and Central Asia (developing only: 20)
Albania, Armenia, Azerbaijan, Belarus, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Georgia, Kazakhstan, Kosovo, Kyrgyz Republic, Former Yugoslav Republic of Macedonia, Moldova, Montenegro, Romania, Serbia, Tajikistan, Turkey, Turkmenistan, Ukraine, Uzbekistan

Population (millions, 2014) 264.4
Population growth (avg. annual %, 2005-14) 0.6
Population density (people per sq km, 2014) 42.3
Labor force (millions, 2014) 117.2
Unemployment rate (% of labor force, 2014) 9.3
Urban population (% of pop., 2014) 59.9
Surface area (thousands of sq km, 2014) 6,385.6
GNI, Atlas method (current US$ billions, 2014) 1,821.9
GNI per capita, Atlas method (current US$, 2014) 6,891.9
GDP growth (avg. annual %, 2011-14) 3.7
Poverty headcount ratio at national poverty line (% of pop.)
Age dependency ratio (% of working-age pop., 2014) 47.5
Account at a formal financial institution (% age 15+, 2014) 51.4
Mobile cellular subscriptions (per 100 people, 2014) 112.7
Internet users 100 48.2


Migration


Emigration

Stock of emigrants, 2013: 31.9 million or 12.2 percent of population
Top 10 emigration countries, 2013: Ukraine, Kazakhstan, Romania, Turkey, Uzbekistan, Bosnia and Herzegovina, Belarus, Bulgaria, Serbia, Azerbaijan
Destinations, 2013: high-income OEeD countries (46.0 percent); high-income non-OEeD countries (36.4 percent); intra-regional (17.3 percent); other developing countries (0.4 percent); unidentified (0.0 percent)
*** Vidimo da se ljudi iz ovog dijela svijeta zapućuju prvenstveno u razvijene zemlje (preko 80% svih emigranata) što je očekivano, ali nije pravilo u svim dijelovima svijeta.
Top 10 migration corridors, 2013: Ukraine-the Russian Federation; Kazakhstan-the Russian Federation; Turkey-Germany; Uzbekistan-the Russian Federation; Romania-Italy; Romania-Spain; Azerbaijan-the Russian Federation; Belarus-the Russian Federation; Kazakhstan-Germany; Bulgaria-Turkey
Tertiary-educated as a percentage of total emigrants in OEeD countries, 2011: 19.6 percent
Tertiary-educated women as a percentage of total women emigrants in OEeD countries, 2011: 21.0 percent
Number of refugees, 2014: 431.6 thousands
Second generation diaspore in Australia, Europe, and the USA, 2012: 2.5 million

Immigration

Stock of immigrants, 2013: 17.2 million or 6.5 percent of population (compared to 247.2 million or 3.4 percent for the world)
Top 10 immigration countries, 2013: Ukraine, Kazakhstan, Turkey, Uzbekistan, Belarus, Serbia, Moldova, Armenia, Azerbaijan, Tajikistan
Sources, 2013: high-income OEeD countries (8.3 percent); high-income non-Of Cf) countries (50.2 percent); intra-regional (32.1 percent); other developing countries (5.6 percent); unidentified (3.8 percent)
Women as percentage of immigrants, 2013: 51.8 percent (compared to 47.2 percent for the world)
Number of refugees, 2014: 1,686,0 thousands



Migration and Remittances Factbook 2016


I Remittances

US$ billions
Inward remittance flows
2006 - 23.7, 2007 - 35.9, 2008 - 43.1, 2009- 34.0, 2010 - 34.6, 2011 - 40.3, 2012 - 43.2, 2013 - 47.7, 2014 - 43.7, 2015f - 36.1
All developing countries 2006 - 228.6, 2007 - 279.5, 2008 - 324.8, 2009- 302.9, 2010 -335.7, 2011 - 377.9, 2012 - 400.7, 2013 - 416.2, 2014 - 431.1

II Remittances

Top 10 remittance recipients in 2015 ($US billions): Ukraine ($6.2bn), Serbia ($3.6bn), Romania ($3.2bn), Tajikistan ($3.0bn), Uzbekistan ($2.3bn), Bosnia and Herzegovina ($2.0bn), Moldova ($1.8bn), Bulgaria ($1.8bn), the Kyrgyz Republic ($1.7bn), Armenia ($1.7bn)
Top 10 remittance recipients in 2014 (percentage of GDP): Tajikistan (41.7 percent), the Kyrgyz Republic (30.3 percent), Moldova (26.2 percent), Armenia (17.9 percent), Kosovo (16.1 percent), Georgia (12.0 percent), Bosnia and Herzegovina (11.4 percent), Montenegro (9.4 percent), Uzbekistan (9.0 percent), Albania (8.6 percent)
Top 10 remittance senders in 2014 ($US billions): Kazakhstan ($3.6bn), Azerbaijan ($2.0bn), Ukraine ($1.7bn),Turkey ($0.9bn), Romania ($0.6bn), the Kyrgyz Republic ($O,Sbn), Armenia ($O.4bn), Serbia ($0.3bn), Tajikistan ($0.2bn), Belarus.($0.2bn)
.. Top 10 remittance senders in 2014 (percentage of GDP): the Kyrgyz Republic (6.1 percent), Armenia (3.4 percent), Azerbaijan (2.7 percent), Tajikistan (2.2 percent), Moldova (1.8 percent), Kazakhstan (1.6 percent), Montenegro (1.6 percent), Albania (1.4 percent), Kosovo (1.4 percent), Ukraine (1.3 percent)




Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:02 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

ne znam zašto slutim cinizam, no... hvala ti što ti je drago zbog mene. drago mi je zbog nas dvoje, mada, ja nisam srećan zbog tebe. zatvaraš se u sebe i patiš kao i ja, patika, nekada, samo sada u unutrašnjem egzilu, i olako odustaješ od veze sa svojim narodom, preko i iza ove vode, koja opet, pokazuje se kao ne tako nepremostiva.

problem sa roditeljem sada je što sada neće da se vrati, natrag u srpski Misir zdravstva, jer i zašto bi, starost nadire, a sediš u top10 sistemu zdravstva... bolje tiha, i relativno ublažena bol konačnosti, nego sigurna agonija i kraj bez dostojanstva... već viđeno sa ćaletom, na Dragiši Mišoviću.

nikvet pn nikvet pn 12:23 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
ni po čemu mi ne spadamo u izrazito od doznaka zavisne zemlje


Мислим да ниси у праву. Мој, и не само мој утисак је да на један долар-евро легалног уноса иду бар два у кешу, ван сваке статистике. Не бих да елаборирам али неке процене од 6 млрд годишње мени звуче реалније. Ако на то додамо опет одокативну, али разумну процену пољопривредног приноса од такође 6 милијарди (не у виду кеша него физички у виду леба и с леба) онда долазимо до занимљивог поређења са висином државног буџета; испада безмало једнако.

Ту се крије једна још занимљивија цифра: сваки грађанин Србије у просеку годишње има надохват сома у кешу и сома у храни. Ни крив ни дужан, ето просули му с неба драги Бог и из света добри Срби расејани (и Пајић међу њима). Хтео не хтео то му је базна економска позиција.

Ако се на то дода неоптерећеност кућног буџета становањем то је реално висока позиција на светској табели у том спорту (Брајо реагуј). Друге земље које не могу да прехране своје становништво и/или имају ниже дознаке морају то надокнадити смисленим радом и извозом; ми не. Зато је код нас тако раширен лењизам као животна филозофија.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 12:40 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Мислим да ниси у праву.

Могуће.

Мој утисак је потицао отуд што смо ми важили малтене као издржавана земља. Кад сам погледао статистике у вези са дознакама, схватио сам да има од нас далеко горих. Само у европском окружју њих 10. А на светском нивоу ко зна још колико.

Иначе, све си махом у праву, него не волим да откривам слабости неких статистика. Рецимо, оно кад ја затрубим да смо по GINIију најгори у Европи, ту се не урачунају баш оне ствари које си поменуо. То -- да у земљи са 40% руралног становништва (ово опада, лагано) издаци за намирнице уопште се реално не виде у њиховој статистици, јер су они проиизвођачи великог дела властититих потреба за исхраном. Или, то са становима, мислим да само Бугари и ми имамо тај проценат, негде око 85-90, људи који живе под својим кровом.

Закључак је тачан: та ситуација, сa становањем и/или домаћом исхраном, отупи нерв за борбу овдашњих Срба. Упамтио сам кад је једном Марко де Манчини напоменуо да треба знати како то изгледа кад сваког 5. у месецу знаш да мораш спремити паре за кирију, колико ти то промени перцепцију. Немачка, Швaјцaрскa, Енглеска -- земље су са изузетно високим бројем подстанара у становништвu, мислим Немци преко 50%, додуше свака земљa из свог неког разлога.
tadejus tadejus 13:38 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

nikvet pn

Мислим да ниси у праву. Мој, и не само мој утисак је да на један долар-евро легалног уноса иду бар два у кешу, ван сваке статистике. Не бих да елаборирам али неке процене од 6 млрд годишње мени звуче реалније. Ако на то додамо опет одокативну, али разумну процену пољопривредног приноса од такође 6 милијарди (не у виду кеша него физички у виду леба и с леба) онда долазимо до занимљивог поређења са висином државног буџета; испада безмало једнако.

Ту се крије једна још занимљивија цифра: сваки грађанин Србије у просеку годишње има надохват сома у кешу и сома у храни. Ни крив ни дужан, ето просули му с неба драги Бог и из света добри Срби расејани (и Пајић међу њима). Хтео не хтео то му је базна економска позиција.

Ако се на то дода неоптерећеност кућног буџета становањем то је реално висока позиција на светској табели у том спорту (Брајо реагуј). Друге земље које не могу да прехране своје становништво и/или имају ниже дознаке морају то надокнадити смисленим радом и извозом; ми не. Зато је код нас тако раширен лењизам као животна филозофија.


aman ljudi pa ne ocjenjuju se doznake na osnovu zvaničnih transfera, šta li vam je..
pa zar vam zaista nije jasno da to što vi ovako amaterski saberete da to isto sabira i onaj što sjedi u toj Narodnoj banci.. i ima da se pita odakle dolaze evri sliveni u mjenjačnice..
elem, njihova ocjena doznaka sasvim je sigurno bolja od vaših amaterskih..
a ova teorija kako samo Srbi umiju da zasade paradajz i papriku je takođe vrlo naivna..
zar ti misliš da Englez ne umije da zasadi papriku, šta li..
dobro Sudancu možda malo slabije rodi..
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:44 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

a ova teorija kako samo Srbi umiju da zasade paradajz i papriku je takođe vrlo naivna..
zar ti misliš da Englez ne umije da zasadi papriku, šta li..

Wrong.

Ова опаска -- коју сам пренео, а која се односи на нас и на учешће самостално произведених намирница у нашим приходима -- јесте опаска коју је изнео Бранко Милановић у једном интервјуу. Штавише, он је процењивао, на основу анкете о потрошњи домаћинства, која може и тако нешто да премери, да је наш GINI ту негде у европском просеку. И, заиста, док је GINI процењиван на основу анкете о потрошњи домаћинства, он је био нижи.
princi princi 13:53 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

i ima da se pita odakle dolaze evri sliveni u mjenjačnice..

Dobro, nisu samo doznake, tu imaš i gomilu nekih para koje se slivaju od nedokumentovanih sezonaca. U Srbiji ima bar jedno 50ak hiljada ljudi koji po 5, 6 meseci provedu u Nemačkama, Austrijama, tamo rade na crno i vraćaju se sa ušparanih 10ak hiljada evra. To isto nije baš tako malo, oko pola milijarde evra. Onda u novije vreme imaš i ove nove hi tech contractore koji rade po Abu Dabijima, Dubaijima, Singapurima, i tu se sliva kintica. Pored toga, taj IT sector je u dobroj meri u sivoj zoni, tu se samo minimalci isplaćuju iznad stola, gro zarada je dođem ti, keš na ruke. Sigurno ima negde možda i 2mlrd evra koje prođu tako kroz menjačnice.
tadejus tadejus 13:54 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
a ova teorija kako samo Srbi umiju da zasade paradajz i papriku je takođe vrlo naivna..
zar ti misliš da Englez ne umije da zasadi papriku, šta li..

Wrong.
Ова опаска -- коју сам пренео, а која се односи на нас и на учешће самостално произведених намирница у нашим приходима -- јесте опаска коју је изнео Бранко Милановић у једном интервјуу. Штавише, он је процењивао, на основу анкете о потрошњи домаћинства, која може и тако нешто да премери, да је наш GINI ту негде у европском просеку. И, заиста, док је GINI процењиван на основу анкете о потрошњи домаћинства, он је био нижи.


mogućno no kanda ipak promiče fakat da i u drguim zemljama niko državi ne prijavljuje papriku koju je zasadio u bašti a umije da je zasadi..
sad možda baš neće i krme tamo da gaji ali svakako se ne radi o nekakvim milijardama razlike..
no to na stranu, ja generalno vjerujem da kvalitet života u Srbiji svakako nije onoliko puta lošiji koliko je manji BDP per capita..
to je jasno..
no statistika doznaka je svakako vrlo blizu realnosti..
država ipak zna, samo kad hoće
Lionsgate Lionsgate 17:42 13.07.2017

Re: prefarbana statistika

država ipak zna, samo kad hoće

Drzava Srbija ne zna ni tacan % sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti, kazu da je izmejdu 20-30% ( 7-10.5 milijardi eura). Hajde sto je ta razlika izmedju donje i gornje granice straobalno velika ali ni ne znaju odakle taj novac, pretpostavljaju samo. Imas ti ideju odakle? Pao sa neba ili je od sverca kokaina? Pretpostavimo da je veliki deo te sume od tog novca koje se unese i potrosi u zemlji na nacin koji smo opisali. A ko zna koliki novci za drzavu nepoznati stoje skriveni po slamaricama, verovatno se mere u milijardama. Secam se da je drzava bila iznenadjena kad su prilikom zamene DEM u euro stanovnici Srbije ofirali svoje slamarice..

Za tu drzavu radi Georgina ili Radojica koji u radno vreme vode zestoku raspravu na blogu B92, kace slike na facebook ili se dopisuju sa cyber drugarom iz Australije, mislis li da oni daju 50% svojih mogucnosti na otkrivanju odakle novac koji se vrti u srpskoj ekonomiji? Pa drzava Srbija ni posle 12 godina (od kad se krenulo u pokusaj srtedjivanja stanja) ne zna koliko ima nelegalno sgradjenih objekata, barata se pretpostavljenim ciframa usprkos avio i dron snimcima, a zgradu je mnogo lakse detektovati nego necijih $1000 u dzepu.

Edit.
Ogroman % stanovnika Srbije u gradovima ima roditelje ili rodbinu na selu, tamo se nabavlja povrce, voce, meso, sir, jaja, rakija. Ti proizvodi nigde ne ulaze u drzavne statistike takodje. Moja porodica je godinama nabavljala pola prehrambenih proizvoda sa Fruske Gore, nikad nisam kupio jaje u Pekabeti, chika Brajina prodavnica spiritusa bi sto se mene tice mogla propasti pored domaceg vina sa suncanih padina te planine ili kajsijevace iz vocnjaka mog oca.
milisav68 milisav68 08:54 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus
aman ljudi pa ne ocjenjuju se doznake na osnovu zvaničnih transfera, šta li vam je..
pa zar vam zaista nije jasno da to što vi ovako amaterski saberete da to isto sabira i onaj što sjedi u toj Narodnoj banci.. i ima da se pita odakle dolaze evri sliveni u mjenjačnice..
elem, njihova ocjena doznaka sasvim je sigurno bolja od vaših amaterskih..

Ajde ne lupaj, ti iz Londona vidiš gde i kako se menjaju devize, i koliko i dalje ima šverca razne robe.
tadejus tadejus 11:07 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

milisav68
tadejus
aman ljudi pa ne ocjenjuju se doznake na osnovu zvaničnih transfera, šta li vam je..
pa zar vam zaista nije jasno da to što vi ovako amaterski saberete da to isto sabira i onaj što sjedi u toj Narodnoj banci.. i ima da se pita odakle dolaze evri sliveni u mjenjačnice..
elem, njihova ocjena doznaka sasvim je sigurno bolja od vaših amaterskih..

Ajde ne lupaj, ti iz Londona vidiš gde i kako se menjaju devize, i koliko i dalje ima šverca razne robe.


Jbt objašnjavam istu stvar četvrti put i ne dopire..
Ne vidim ja, vide zaposleni u NBS, i to vide tako što imaju podatak o razmijenjenoj količini deviza unazad 40ak goduna..
Pa i onoj količini koja se pojavila iz madraca devedeaetih..
Plus podatak o broju noćenja turista..
O količini, strukturi i vrijednosti uvoza i izvoza, po danu, po firmi..
Plus podatak o svim bankovnim transferima ka i iz inostranstva, po firmi, datumu, imenu, namjeni..
Sve imqju, apsolutno sve..
Zaobići ćeš ih samo ako pare zakopaš pod šljivu..
Pride
Iznos doznaka se procjenjuje na osnovu avih tih podataka a ne gleda se samo WU..
I ono pod šljivom se procjenjuje, poznajem čovjeka koji je napravio metodologiju i nije budala..
Te tako je svaki pokušaj da to uradiš bolje od njega promašen jer on prosto ajedi na mnogo više podataka..
milisav68 milisav68 11:53 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus
Sve imqju, apsolutno sve..

A-ha, da imaju sve onda mi bili Švajcarska.

Sad ja treba ovde da ti nabrajam šta sve prolazi ispod radara.

Od šverca tehničke robe, mobilnih telefona, bele tehnike, nameštaja, kafe, duvana, goriva, mesa...i dobar deo tih švercera otkupljuje devize.

A i ta zamena iz madraca je trajala i traje i danas, skoro je pisalo u novinama da je tip našao preko sto hiljada maraka, koje je deda sakrio u nekoj kesi u kolima, pa kada je hteo da proda kola, tada ih je našao, i pisalo je da može da ih zameni.
tadejus tadejus 12:19 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

milisav68
tadejus
Sve imqju, apsolutno sve..

A-ha, da imaju sve onda mi bili Švajcarska.

Sad ja treba ovde da ti nabrajam šta sve prolazi ispod radara.

Od šverca tehničke robe, mobilnih telefona, bele tehnike, nameštaja, kafe, duvana, goriva, mesa...i dobar deo tih švercera otkupljuje devize.

A i ta zamena iz madraca je trajala i traje i danas, skoro je pisalo u novinama da je tip našao preko sto hiljada maraka, koje je deda sakrio u nekoj kesi u kolima, pa kada je hteo da proda kola, tada ih je našao, i pisalo je da može da ih zameni.

milisav68
tadejus
Sve imqju, apsolutno sve..

A-ha, da imaju sve onda mi bili Švajcarska.

Sad ja treba ovde da ti nabrajam šta sve prolazi ispod radara.

Od šverca tehničke robe, mobilnih telefona, bele tehnike, nameštaja, kafe, duvana, goriva, mesa...i dobar deo tih švercera otkupljuje devize.

A i ta zamena iz madraca je trajala i traje i danas, skoro je pisalo u novinama da je tip našao preko sto hiljada maraka, koje je deda sakrio u nekoj kesi u kolima, pa kada je hteo da proda kola, tada ih je našao, i pisalo je da može da ih zameni.


Opet šverc nije nikakav presedan, biloibiće, sve što ti znaš znaju i oni i još mnooooogo vuše..
No ako i dalje misliš da ti znaš bolje jbg misli
nikvet pn nikvet pn 12:21 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus


Јеси упорна али ниси у праву.

То мало под шљивом у Србији покрива сав промет половних возила, сву пољопривреду ван кланица, силоса и хладњача, сав чврсти огрев, половину летовања, половину промета некретнина... Све то иде из џепа у џеп без благе везе са мењачницом или банком. Ти твоји мајстори што су процењивали кеш у Србаља јако су се зезнули при промени марака у евра, и то признали. Уместо да банкари и политичари размишљају како да га привуку фер условима (шаргарепа) они размишљају како да га утерају штапом.

То ће бити мало сутра.

Србија је и даље земља неписмених људи који воле кеш и тако послују. Кеш се показао резистентним на алавост политичара и банкара. Тек сад нормалан домаћин ставља у банку баш кад нема куд. Гдегод видиш озбиљног пса у дворишту знај да његов газда са банком посао нема. Нити жели.

Јесте кеш цивилизацијски нижи ступањ пословања али економску политику не води народ него елита, ова дрчна, алава и дрљава. Зато и није нам се чудити нити осуђивати.
milisav68 milisav68 14:21 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus
Opet šverc nije nikakav presedan, biloibiće, sve što ti znaš znaju i oni i još mnooooogo vuše..

A-ha, ne znaju bre ni koliko stanovnika imamo, koliko nelegalnih objekata, pa moja omiljena tema katastar , pa što kaže kolega, promet polovnih kola, a ja bih dodao i auto delova kao i poljoprivrednih mašina...
No ako i dalje misliš da ti znaš bolje jbg misli

Pa naravno da mislim, inače ti ne bi osporavao to što pričaš.

A jbga, njihovi rezultati se vide, i veoma su loši.
tadejus tadejus 16:43 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

nikvet pn
tadejus


Јеси упорна али ниси у праву.
.

Jbt odbijam vam na činjenicu da ekonomisti imaju jako lošu reputaciju u Srbiji pa svako misli da posao ekonomiste zna bolje ne samo od bilo kog ekonomiste nego i od cijele struke zajedno..
Brate slatki..
Pa to ko da veterinsrski fakultet Srbije izda neki godišnji izvještaj o recimo učestalosti salmonele a ja ga osporavam jer ja znam da u selu moje babe mnoge seljanke prodaju jaja na crno i još i šalju snajki za džabe..
Kako bi ti se to činilo?
E Srbadijo..
Nego si jednu stvar propustio da primjetiš..
Država je ta koja pare štampa..
I u nas a bogme i u Jevropi..
Pa taj premudri proverbijalni seljak ipak drži te novčanice pod šljivom a ne staklene perle..
A država onda još svako malo povuče neku iz opticaja a seljak kuće štaće ode da ih razmjeni..
Pa se tako ima fina predstava koliko je ko zakopao pod šljivom..
Znam da nije prijatna misao da država o tebi ako hoće sve zna al je tako..
I opet nemoj da mi vjeruješ nego zaključi kako ti to ipak znaš bolje od ženske glave
nikvet pn nikvet pn 18:28 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus

Pa to ko da veterinsrski fakultet Srbije izda neki godišnji izvještaj o recimo učestalosti...


... например бруцелозе у Србији и каже да је то искорењено пре пар деценија, ево резултата редовног тестирања...

Кад оно ветеринарски техничар оболи од некакве грознице па на Инст. за инфективне и тропске болести одлежи 40 дана под 40 С без дијагнозе док у пролазу није свратила докторка наша с Косова па с врата рекла: Хех...и за два дана га оправила кући. Да је веровала званичницима оде глава.

Или ајде: огрев. У мојој општини 50к народа 10 000 домаћинстава греје се на дрва. То је 500-1000е годишње. То је 5-10 милиона евра у само једној од (ваљда) 180 општина. Српске шуме нестају али то никог није брига. Даље, угаљ. Довољно је рећи: Палма. Све го кеш.

Но добро, доста од мене. Веруј ти папирима и извештајима, од њих живиш па да ти не кварим весеље.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:54 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Но добро, доста од мене. Веруј ти папирима и извештајима, од њих живиш па да ти не кварим весеље

Мислим да смо ти ја ја једном повели расправу колико има паса у Србији. Па си ти знао колико их је регистровано, зар не? Па кад то знаш, имаш и неку процену нерегистроваих, имаш процену колико је тржиште за вакцину, хтрану за псе, ово-оно... Прилично поуздано.

Ево, ја да пробам нешто: једн од делова мог посла је и еспресо кафа. Мислим да сам добrо упaмтио да им 16.000 објеката у Србији који слиже кафу (статистички годишњак Србије и слично). пошто знм колика је просечна потрошња (имам податке od Hausbrаndt дистрибутера, који покрива неку српску медијану-просек, а то је 12кг месечно, ја мислим да годишња потрошњa у Србији еспреса јесте око 16.000*12*12 meseci килограма.

У P.S.-u ћу да нађем податак и проверим.

P.S.
Погрешио 15%. Број угоститељских објекта је 18.000, нарастао је од 2012, што сам ја памтио.
tadejus tadejus 18:55 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

nikvet pn
Све го кеш.


Čekaj jbt jel tebi toliki blam priznati ženi da nisu u pravu ili ti stvarno izmiče činjenica da je taj keš država odštampala (naša, evropska) pa zna koliko ga ima na računima a koliki po džepovima i madracima..
wtf..
ne znam koja je od dve opcije žalosnija
emsiemsi emsiemsi 19:00 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus
nikvet pn
tadejus


Јеси упорна али ниси у праву.
.

Jbt odbijam vam na činjenicu da ekonomisti imaju jako lošu reputaciju u Srbiji pa svako misli da posao ekonomiste zna bolje ne samo od bilo kog ekonomiste nego i od cijele struke zajedno..
Brate slatki..
Pa to ko da veterinsrski fakultet Srbije izda neki godišnji izvještaj o recimo učestalosti salmonele a ja ga osporavam jer ja znam da u selu moje babe mnoge seljanke prodaju jaja na crno i još i šalju snajki za džabe..
Kako bi ti se to činilo?
E Srbadijo..
Nego si jednu stvar propustio da primjetiš..
Država je ta koja pare štampa..
I u nas a bogme i u Jevropi..
Pa taj premudri proverbijalni seljak ipak drži te novčanice pod šljivom a ne staklene perle..
A država onda još svako malo povuče neku iz opticaja a seljak kuće štaće ode da ih razmjeni..
Pa se tako ima fina predstava koliko je ko zakopao pod šljivom..
Znam da nije prijatna misao da država o tebi ako hoće sve zna al je tako..
I opet nemoj da mi vjeruješ nego zaključi kako ti to ipak znaš bolje od ženske glave

Не знам да ли је ово претеривање, но, ја сматрам да би економисте требало укинути.
Од њих нема никакве користи - представљају чисти трошак.
Узимају масне паре да, кобојаги, нешто анализирају и дају предлоге, када све пукне, кажу ... упс, сам си крив јер ниси уобзирио и 2956-ти параметар ... и одоше да саветују даље.
Јбт, економисти су као скакавци (када сам био мали гледао сам у каубојским филмовима како фармери једва дочекају жетву, а онда, одједном, налете читава јата скакаваца и обрсте им сву летину).
nikvet pn nikvet pn 19:34 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Sričem s androida...

Ponekad, a to je jako retko, padnem u iskušenje da Čarliju dam preporuku. U pravu je, u keš poslovanju ekonomisti ne postoje, keš je njima jeres.
milisav68 milisav68 21:05 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
ја мислим да годишња потрошњa у Србији еспреса јесте око 16.000*12*12 meseci килограма.

Pa ne služe u svim ugostiteljskim objektima espreso kafu.

Neki jednostavno nemaju kafemate, a drugi pored espresa kuvaju i domaću kafu.

Eto manjkavosti u proceni.
milisav68 milisav68 21:40 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

tadejus
Pa taj premudri proverbijalni seljak ipak drži te novčanice pod šljivom a ne staklene perle..

Drži i zlato (između ostalog).

A jel zna država (a bogami i Jevropa) koliko je para kod seljaka, a koliko kod narko dilera?

Ili se iznenadi kada vidi gde i kako živi Kosmajac.

Pa da znaju gde i koliko ima novca ne bi uvodili akcizu na struju, pa na nju nakalemili i PDV.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:42 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Joj, bože sveti.

Hoteli-kafei-restorani u 99% slučajeva služe espreso. Ja ne znam nijedan koji ne služi. Možda takvih i ima.

Drugo, mnogo njih služi i espreso i tursku.

Treće, takvi su i Hausbrandt kupci. (Namerno ne uzimam moje za primef, oni su netpični za Srbiju.)

Stvarno si neznalica.
milisav68 milisav68 22:30 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
Stvarno si neznalica.

Nisam ja neznalica, nego si ti naduvenko koji ne čita šta piše.
Број угоститељских објекта је 18.000,

Šta se sve smatra pod ugostiteljskim objektom?

Jel se smatraju i kafane?

Ja znam bar pet kafana u mom bliskom okruženju gde nema espresa.
Drugo, mnogo njih služi i espreso i tursku.

, ја мислим да годишња потрошњa у Србији еспреса јесте око 16.000*12*12 meseci килограма.

Dakle, da li je samo espreso u pitanju ili kafa uopšte?

Dogovori se sa sobom.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:37 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Dakle, da li je samo espreso u pitanju ili kafa uopšte?

Glup si.
Sve ti lepo piše.
A te dve kafe nisu isključlive.

Postoji statistički godišnjak Srbije.
Tamo ima kategorija, negde, hoteli-kafei-restorani.
Pa po gradovima podaci, regionima...
Poreska uprava ima po šiuframa sve to sređeno. Svaki ko je ugostitelj dobiće jednu od ugostiteljskih šifar za preduzeće.

Najposle, ja sam samo demonstrirao kako izgledaju te makroekonomske projekcije, o kojim je govorila tadejus, i to na jednom banalnom primeru.

Znaš, tačno se zna koliko iznosi jedan prosečan račun u ugistiteljstvu, maloprodaji, i to u svakom različitom formatu. Kad dođeš do nekog velikog i dobrog uzorka, recimo 1000, ostalih 17.000 neće izmeniti sliku.
milisav68 milisav68 23:11 15.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
Poreska uprava ima po šiuframa sve to sređeno. Svaki ko je ugostitelj dobiće jednu od ugostiteljskih šifar za preduzeće.

Sve to znam, ali takođe znam da služenje espresa nije posebno izdvojeno sa šifrom.
Najposle, ja sam samo demonstrirao kako izgledaju te makroekonomske projekcije

Razumem i to, zato sam i rekao da su manjkave, i da zbog toga često sledi zajeb.
Znaš, tačno se zna koliko iznosi jedan prosečan račun u ugistiteljstvu, maloprodaji, i to u svakom različitom formatu. Kad dođeš do nekog velikog i dobrog uzorka, recimo 1000, ostalih 17.000 neće izmeniti sliku.

Na stranu to što se sve ne kuca, što se espresa tiče, treba ti malo veći uzorak.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 06:41 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

što se espresa tiče, treba ti malo veći uzorak.

Pa imam uzorak od 1000 Hausbrandt lokala???
A uzorak je od 18.000 postojećih ugostiteljskih objekata.
Pa ankete o poltičkom raspoloženju rade se na 1000 anketiranih od 7.000.000 građana Srbije.

Ti ovo baš dobrano ne razumeš kako funkcioniše.
milisav68 milisav68 08:49 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
Ti ovo baš dobrano ne razumeš kako funkcioniše.

Ne, nego ti dalje ne znaš šta pišeš, i gde grešiš.

U jednačini sa glasačima imaš ukupan broj koji mogu da izađu na izbore, i to je ok.

U jednačini sa ugostiteljskim objektima ti stavljaš ukupan broj, a nemaju svi kafemat, pa ti onda prvo pretpostavljaš koliki je to broj/procenat, pa na osnovu jedne pretpostavke gradiš drugu.

Bio bi u pravu da ne insistiraš na espresu, nego na ukupnoj količini kafe.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:49 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

milisav68
Predrag Brajovic
Ti ovo baš dobrano ne razumeš kako funkcioniše.

Ne, nego ti dalje ne znaš šta pišeš, i gde grešiš.

U jednačini sa glasačima imaš ukupan broj koji mogu da izađu na izbore, i to je ok.

U jednačini sa ugostiteljskim objektima ti stavljaš ukupan broj, a nemaju svi kafemat, pa ti onda prvo pretpostavljaš koliki je to broj/procenat, pa na osnovu jedne pretpostavke gradiš drugu.

Bio bi u pravu da ne insistiraš na espresu, nego na ukupnoj količini kafe.

Примедба је на месту.

Али... неће много изменити рачуницу.
У сегменту хотели-кафеи-ресторани ствари стоје овако: Србија је 60-40 однос урбаног и руралног (сваке године за 1-1,5% се смањује рурлно). Због животних образаца и економије, тих 60% урбаних области имају, вероватно, 80% угоститељских објеката у Србији.

Даље, у урбаним областима стварно не знам који то кафић-ресторан не служи еспресо, вероватна нека печењара у Чачку итсл. Нек је таквих 10%. То значи да у урбаним областима налази се 72% угоститељских објеката Србије а који имају кафе апарат. У руралним областима налази се 20% угоститељских објеката Србије. Од њих, стварно, једно половина неће имати кафе апарат. То значи да се у руралним областима налази 10% угоститљских објеката Србије а који имају кафе апарат. Значи, 82% угоститељских објеката Србије има кафе апарат. Ја бих, и са овим превидом, добио цифру у оквиру 15-20% тачности, да сам узео прави податак о броју угоститељских објеката. А све ово може много финије па онда и резултатски прецизније да се постави, особито ако је неком -- рецимо у НБСу -- само то посао.

А до превида свакако не би дошло да сам имао тебе као консултаната ;-)
milisav68 milisav68 10:06 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
А до превида свакако не би дошло да сам имао тебе као консултаната ;-)

Nije teško biti fin.
emsiemsi emsiemsi 13:26 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
milisav68
Predrag Brajovic
Ti ovo baš dobrano ne razumeš kako funkcioniše.

Ne, nego ti dalje ne znaš šta pišeš, i gde grešiš.

U jednačini sa glasačima imaš ukupan broj koji mogu da izađu na izbore, i to je ok.

U jednačini sa ugostiteljskim objektima ti stavljaš ukupan broj, a nemaju svi kafemat, pa ti onda prvo pretpostavljaš koliki je to broj/procenat, pa na osnovu jedne pretpostavke gradiš drugu.

Bio bi u pravu da ne insistiraš na espresu, nego na ukupnoj količini kafe.

Примедба је на месту.

Али... неће много изменити рачуницу.
У сегменту хотели-кафеи-ресторани ствари стоје овако: Србија је 60-40 однос урбаног и руралног (сваке године за 1-1,5% се смањује рурлно). Због животних образаца и економије, тих 60% урбаних области имају, вероватно, 80% угоститељских објеката у Србији.

Даље, у урбаним областима стварно не знам који то кафић-ресторан не служи еспресо, вероватна нека печењара у Чачку итсл. Нек је таквих 10%. То значи да у урбаним областима налази се 72% угоститељских објеката Србије а који имају кафе апарат. У руралним областима налази се 20% угоститељских објеката Србије. Од њих, стварно, једно половина неће имати кафе апарат. То значи да се у руралним областима налази 10% угоститљских објеката Србије а који имају кафе апарат. Значи, 82% угоститељских објеката Србије има кафе апарат. Ја бих, и са овим превидом, добио цифру у оквиру 15-20% тачности, да сам узео прави податак о броју угоститељских објеката. А све ово може много финије па онда и резултатски прецизније да се постави, особито ако је неком -- рецимо у НБСу -- само то посао.

А до превида свакако не би дошло да сам имао тебе као консултаната ;-)

Читам овај твој рачун и све мање се чудим како ти можеш куповати три парадајза њушећи их сат времена.
alselone alselone 13:28 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

Читам овај твој рачун и све мање се чудим како ти можеш куповати три парадајза њушећи их сат времена.


Cudni su ljudi, samo ti ne bi trebao mnogo da se iscudjavas sta drugi ljudi jedu, kakvu muziku slusaju, koji sport prate i ostalo sto te deranzira po blogu. Ti ostanes gladan ako ti drugi ne naspe u tanjir.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 13:36 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

Читам овај твој рачун и све мање се чудим како ти можеш куповати три парадајза њушећи их сат времена.

Danas sam postigao rekord: 3 minuta.

Naiđem na Slađinu ćerku. Ona i majka su iz Leskovca, imaju po tezgu na Kaleniću. I baba, majčina majka, bavila se time, prodajom svoje robe na Kaleniću. Očigledno uspešno, kao i potomci, jer im je kupila stan u zgradi do Kalenića, pokazivala mi Slađa prstom koji joj je prozor.

U Leskovcu imaju 3-4 hektara. To je njihov paradajz koji prodaju. Paradajz po hektaru može da rodi 100 i više tona, a pola od toga bez problema. Ulaganje ne bi trebalo da bude veće od 3000€ po hektaru (ako imš svoju zemlju). Ako prodaju direktno, što i rade, a ne nakupcima, Slađa i ćerka za 5-6 godina -- da im ostane, da uštede, pored normalnog života -- mogu da zarade za stan na Kaleniću.

Nek im je sa srećom, poželeo sam im da kupe još jedan.
emsiemsi emsiemsi 17:36 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

Predrag Brajovic
Читам овај твој рачун и све мање се чудим како ти можеш куповати три парадајза њушећи их сат времена.

Danas sam postigao rekord: 3 minuta.

Naiđem na Slađinu ćerku. Ona i majka su iz Leskovca, imaju po tezgu na Kaleniću. I baba, majčina majka, bavila se time, prodajom svoje robe na Kaleniću. Očigledno uspešno, kao i potomci, jer im je kupila stan u zgradi do Kalenića, pokazivala mi Slađa prstom koji joj je prozor.

U Leskovcu imaju 3-4 hektara. To je njihov paradajz koji prodaju. Paradajz po hektaru može da rodi 100 i više tona, a pola od toga bez problema. Ulaganje ne bi trebalo da bude veće od 3000€ po hektaru (ako imš svoju zemlju). Ako prodaju direktno, što i rade, a ne nakupcima, Slađa i ćerka za 5-6 godina -- da im ostane, da uštede, pored normalnog života -- mogu da zarade za stan na Kaleniću.

Nek im je sa srećom, poželeo sam im da kupe još jedan.

Ја парадајз купујем директно са Уба, не прође кроз пијацу.
Купујем на гајбице сваких неколико дана.
Парадајз који имам у дворишту нам служи као украс, тек онако да ме жеља мине када ми падне на памет да уберем плод са биљке коју сам сам узгајио (добро, ово сам треба схватити условно као ... коју је узгајила жена уз моју моралну подршку) и поједем као јабуку. Наравно, код таквога једења парадајза треба имати у виду да при првом загрижају, течност из парадајза почесто прсне по мајици или кошуљи. Но, ако се и то деси, ја са тим лако изађем на крај, јер је ту, нормално, моја жена.
emsiemsi emsiemsi 17:39 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

alselone
Читам овај твој рачун и све мање се чудим како ти можеш куповати три парадајза њушећи их сат времена.


Cudni su ljudi, samo ti ne bi trebao mnogo da se iscudjavas sta drugi ljudi jedu, kakvu muziku slusaju, koji sport prate i ostalo sto te deranzira po blogu. Ti ostanes gladan ako ti drugi ne naspe u tanjir.

Шта да ти кажем, ја сам се за то борио.
И тај неко, у мом случају, није макар ко. Тај неко је мени, осим наше деце, све. То је моја жена којој то није тешко, која ужива да мени сипа у тањир.
Истина, ни мени није тешко да њој донесем воде када се смести у фотељу гледајући филм. И то не урадим успут, него се устанем из столице, на минут-два прекинем да блејим у комп - све за њу.
alselone alselone 19:28 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

ја сам се за то борио.


Borio si se za to da kada ustanes poslepodne iako si gladan, ostanes gladan jer ti zena nije kod kuce da ti naspe u tanjir? Cudno.
emsiemsi emsiemsi 20:58 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

alselone
ја сам се за то борио.


Borio si se za to da kada ustanes poslepodne iako si gladan, ostanes gladan jer ti zena nije kod kuce da ti naspe u tanjir? Cudno.

ЧУдно је теби, јер си још зелен.
Има времена, то су ствари које не могу да се погурају - то, једноставно, ако је суђено, дође само од себе.
На срећу, данас смо сви умрежени - па ако жена и оде, у сваком трену ми пошаље инструкције (ако их пре тога не напише и остави на тастатури).
alselone alselone 21:38 16.07.2017

Re: prefarbana statistika

то, једноставно, ако је суђено, дође само од себе.


Ovo sam ti ja upravo isto i rekao kad si obznanio da gladujes dok se ona ne vrati kuci. Postoje brakovi koji prerastu u majka - sin odnos. Neki nikad ni nisu bili drugaciji, ispod povrsine.
emsiemsi emsiemsi 05:13 17.07.2017

Re: prefarbana statistika

alselone
то, једноставно, ако је суђено, дође само од себе.


Ovo sam ti ja upravo isto i rekao kad si obznanio da gladujes dok se ona ne vrati kuci. Postoje brakovi koji prerastu u majka - sin odnos. Neki nikad ni nisu bili drugaciji, ispod povrsine.

Немам појма шта ти то значи !
alselone alselone 05:44 17.07.2017

Re: prefarbana statistika

Немам појма шта ти то значи !


Ma znam ja, pomalo. Mene uzasno nerviraju nesposobni muskarci koji sebi ne znaju da naspu da jedu (cak ne da naprave, nego ni da naspu), koji ne znaju da ispeglaju kosulju, koji ne znaju da pospreme kucu, nego od zene ocekuju ono sto su od majke, pa kad im zena nije tu idu gladni, odrpani i prljavi.

Druzio sam se sa jednom psiholoskinjom ranije kojoj je to bio diplomski rad, pa nam je pricala dosta o tome.

Evo ti par clanaka da se edukujes:

When Men Are Boys and Wives Are Mothers

Your Spouse Is Behaving Badly...

Ima i test. Do People Treat You Like a Child?
Milan Novković Milan Novković 12:33 17.07.2017

Re: prefarbana statistika

alselone

Ima i test. Do People Treat You Like a Child?


STRAŠNO, jbt, ja sam 6% kontrolisan, a trebao bih da budem ispod 5%.

Mislim da test ima i mana. Primer, ja volim da odvrnem muziku jako glasno, pa me malo kontrolišu tu, samo ne mislim da je voljenje glasniej muzike "detinjasto", msm, zar treba da odem u sanatorijum pa da kažu da više nisam detinjasdt

Oće da oda neko malu tajnu: gde muškarci ispod 5% kontrolisani nalaze žene?!
emsiemsi emsiemsi 14:13 17.07.2017

Re: prefarbana statistika

alselone
Немам појма шта ти то значи !


Ma znam ja, pomalo. Mene uzasno nerviraju nesposobni muskarci koji sebi ne znaju da naspu da jedu (cak ne da naprave, nego ni da naspu), koji ne znaju da ispeglaju kosulju, koji ne znaju da pospreme kucu, nego od zene ocekuju ono sto su od majke, pa kad im zena nije tu idu gladni, odrpani i prljavi.

Druzio sam se sa jednom psiholoskinjom ranije kojoj je to bio diplomski rad, pa nam je pricala dosta o tome.

Evo ti par clanaka da se edukujes:

When Men Are Boys and Wives Are Mothers

Your Spouse Is Behaving Badly...

Ima i test. Do People Treat You Like a Child?

И мене исто нервирају такви мушкарци (истина, не толико као тебе, јер се, толико колико се ти нервираш, уз дејство бактерија, много лакше добије чир) - за разлику од побројаних, ја знам све то да урадим - и не само то ... знам и да оперем то што ћу после пеглања да обучем. Поред тога, знам и да оперем судове у којима ћу потом да припремим храну, те из којих ћу да једем.
tsunade tsunade 21:16 17.07.2017

Re: prefarbana statistika

знам и да оперем то што ћу после пеглања да обучем. Поред тога, знам и да оперем судове у којима ћу потом да припремим храну, те из којих ћу да једем.


eh, da smo se ranije sreli, bilo bi drugkčije sve
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 05:05 18.07.2017

Re: prefarbana statistika

stvarno si neznalica.
nisam ja neznalica nego si ti naduvenko.
glup si.


Baš se lepo družite, drugari.
emsiemsi emsiemsi 08:36 18.07.2017

Re: prefarbana statistika

tsunade
знам и да оперем то што ћу после пеглања да обучем. Поред тога, знам и да оперем судове у којима ћу потом да припремим храну, те из којих ћу да једем.


eh, da smo se ranije sreli, bilo bi drugkčije sve

Па да.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:06 18.07.2017

Re: prefarbana statistika

Srđan Fuchs
stvarno si neznalica.
nisam ja neznalica nego si ti naduvenko.
glup si.


Baš se lepo družite, drugari.

Da prostiš, volim da ga najgore provociram. No, jeste to greh, u pravu si.
Lionsgate Lionsgate 17:15 12.07.2017

Hmm..

Naime, kako je negativni prirodni priraštaj u periodu 2002-2011. iznosio 297 hiljada lica, te da 2002. kao stalni stanovnici nisu računati prognanici sa Kosmeta (a 2011 jesu), onda procenjeni nivo prosečne godišnje neto emigracije taman popunjava nedostajuće stanovništvo između marta 2002 i oktobra 2011.


Demografi su zaboravili znacajan podatak, broj stanovnika koji je u tom periodu emigrirao sa teritorije Bosne u Srbiju kao i iz Montenegra, pogotovo posle njihovog osamostaljenja . Inace novosadski univerzitet zovu Mala Bosna i skoro niko od diplomiranih studenata se ne vraca u zavicaj, vecina njih se zaposli u drzavnoj sluzbi ili u rodjackim firmama. Tako da je negativni prirastaj u Srbiji jos drasticniji.

Uzgred, mene i moju porodicu i dalje broje u stanovnistvu Srbije, verujem i vecinu drugih na ovom blogu i sire (a koji ne zive u Srbiji), nigde se nisam odjavljivao, a uredno placam poreze na imovinu, oruzje, cale mi registruje automobil na ovlascenje, placam Infostan, EDB, kablovsku.. tamo sam po svemu ali zivim na drugom mestu. Svi ljudi koje znam u iseljenju su u istom takvom nekom stanju, imaju imovinu u Srbiji, tamo su prijavljeni i popisivaci i njih racunaju. Usput, ja sam zadnji put popisivaca video jos 80-tih, 2010-11 sam bio u Beogradu i niko mi nije navracao.

Edit.
Mtrzi me da googlam i otvaram linkove, no, da li ko zna koliko godisnje zena u Srbiji pogine od ruke raznoraznih ludaka? I gde su tu recimo Hrvati i Bosanci. Mislim i to je jedan od podsticaja za iseljenje, pogotovo za pametne i obrazovane devojke.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:37 12.07.2017

Re: Hmm..

a li ko zna koliko godisnje zena u Srbiji pogine od ruke raznoraznih ludaka?

Znam ja, naravno, i to bez guglanja: tri mesečno.

Gordana Čomić je na svom TW nalogu prokomentarisala kako danas znamo imena svih žena za koje statistika kaže da će stradati u julu. Avgustovska imena tek čekaju da budu otkrivena.
Lionsgate Lionsgate 18:49 12.07.2017

Re: Hmm..

Jbt, mi pre svega mrzimo sebe a ne druge. Strasno,

Fala chika Brajo.

Edit.
Znaci Comicka u toj blasti nasla uhlebljenje.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana