Tišina tamo!

Прво смо живели у добу прећуткивања.

Па смо онда ушли у доба ућуткивања.

Да ли смо сада, када смо све видели и чули, омирисали и куснули, додирнули и осетили, дошли до доба ћутања?

Није ли можда дошло доба у којем треба слушати другог и још више ослушкивати самог себе уместо да говоримо или тек производимо буку оглашавајући се?

Само... Да једна ствар овде буде јасна.

Ћутање и тишина никако нису исто. Никако.

"У крајњој линији, можемо се запитати шта је стварно опасно и претеће у потенцијалном ћутању, које се будући препознато као право, представља као привилегија оних који имају слободу да га користе? Можемо ли се на трагу Дериде запитати зар само утемељење овог права не упућује истовремено не само на његово ограничење, већ и на парадоксалну позицију онога који га установљује али би некако више волео да се оно не упражњава?

Коначно, стављање у погон права на ћутање као интегралног или чак централног дела политичке праксе у демократском друштву, може представљати директан изазов политичарима на власти и друштвеној елити уопште, ненавиклим на слушање и потпуно фамилијаризованим са привилегованом позицијом свог дискурса."

„Коначно, није ли ћутање као избор, имајући у виду обесмишљеност јавног простора, једини начин да се не учествује у својеврсној производњи буке? Није ли оно, упркос хорским оптужбама за дефетизам и неодговорност интелектуалаца, управо последња одбрана могућности отпора свеопштој културној патологији која, упркос својеврсној принуди умрежавања, опозива концепт заједнице као хоризонт смисла?"

Садржај:
I део
1. Гласно доба
2. Проблем буке
3. Тишина и ћутање
4. Елоквентна ћутња
5. Димензије ћутања
6. Неизрециво
7. Прећутно
8. Ћутање, молитва и медитација

II део
1. Комуникација, моћ и утицај
2. Комуникација и насиље
3. Право на ћутање
4. Политике ућуткивања
5. Аутоцензура, цензура и политичка коректност
6. Спољашњи и унутрашњи модуси ућуткивања
7. Инструменти ућуткивања
8. Индустрија трача
9. Остракизам
10. Ћутање, памћење, заборављање
11. Ућуткани