Ogledi iz dnevničke montaže

Nedelja  po podne. Dosadno do zla boga na drugom spratu Televizije Beograd. Nema događaja. Urednik dnevnika pretura po starim reportažama „Iz regala“.

 Mrtvo more. Jedva su sklepali par  agencijskih vesti sa sve bajatim snimcima iz naše dokumentacije. Čak i na „našem ratištu“ mirno. Lagano se valjala 1992 godina.

U jednom trenutku dolaze dvojica kolega. Snimatelj koga ću zvati Željko mada mu to nije pravo ime i novinar koga ću znati Matko mada nije to onaj Matko iz Beogradskog. Matko je sada glavni urednik jednog veoma važnog lista ali neću reći kog. Možda će se setiti ako pročita.

Još pre vrata montaže počinju priču.- Bili smo na koridoru a tamo je ubi bože dosadno.Materijal je sranje priče nema pa ako ti nešto možeš?...

Koridor je bio pupčana vrpca i žila kucavica između Republike Srpske i Srbije.Širok svega par kilometara spajao je Banja Luku i Beograd. Ne bih sad da nagađam šta je sve cirkulisalo ovim putem tek bio je važan za sve. Na severu položaje su držali Hrvati na jugu Muslimani. Gledali su se isključivo preko nišana na puškama i minobacačima.

Moram da nahranim mačke jer su gladne mjauču i užasno me dekoncentrišu.

Elem dođu ova dvojica i bace mi kasetu na sto.Ja  je ušniram u plejer i počnem da gledam. Prvih deset minuta-ništa. Željko upalio kameru i nije ugasio. A pošto je niži rastom kamera se vukla kroz travu i snimala. U sledećem kadru vidi se položaj minobacača i dvojica koji navodno nešto nišane.

Sledi neuspeo pokušaj razgovora sa ovom dvojicom koji nisu smeli da daju izjave. Rekli su da moraju da pitaju starešine ali su ovi bili na vikendu ili kod švarlerki ili su pili po kafanama.

Onda su ih ovi moji zamolili da ispale bar jednu minu iz minobacača da snime.

Naš snimatelj je bio spreman nije se dao iznenaditi. Uključio je kameru i čekao da posada minobacača izvrši sve pripreme.U tonu se čulo da su Hrvati udaljeni jedva kilometer i da moraju da nišane sredinu kako ovi to ne bi shvatili kao provokaciju i uzvratili vatru. Zatim su prišli minobacaču i jedan je spustio minu. Par sekundi se ništa nije događalo a onda su se svi bacili na zemlju. U tom trenutku i snimatelj je shvatio da nešto nije u redu i sa upaljenom kamerom krenuo da beži. Uplašio se čovek da mina ne eksplodira u bacaču. Kamera je završila u travi.

Sledeći kadar je bio kao prethodni samo što je sad minobacač opalio.U sledećem kadru se videlo i čulo kako mina pada i eksplodira. Tu negde je bio i kraj kasete. Matko je napisao i snimio jedan krajnje uopšteni OFF u kome se pominjalo da je na koridoru u glavnom mirno i da se ništa ne događa.

Kad sam odgledao materijal pitao sam ih da li bi me ostavili nasamo jedno sat dva a ja da pokušam od govana da napravim pitu. Odmah su se složili i otišli verovatno u kafanu.

Napravio sam inventar kadrova u glavi i zaključio: Osim provlačenja kamere kroz travu imao sam jedno neuspelo ispaljivanje i zaleganje.Snimak kamere koja pada na zemlju jedno uspešno ispaljivanje jednu eksploziju mine i ništa više. Ali tu je bio ton. Rešio sam da igram na tu kartu.

Reportažu od dva minuta počeo sam  provlačenjem  kroz travu dok se iz daljine  čuo fijuk i detonacija mina.Naravno da sam onaj jedan jedini umnožio milion puta sa razločitim nivoima tona i postavljao ih na različitim mestima. Zatim su se videli naši momci kako ko zečevi beže i zaležu. Opet provlačenje kroz travu. Pa subjektivan kadar sa kamere koja pada. Zatim se vide naši kako prilaze i šteluju bacač. Deo kad jedan ubaci granatu i ova ne izleti sam izostavio. U tonskoj pozadini i dalje se čuju eksplozije.Vidi se kako ispaljuju minu. Mina pada i eksplodira.Momci ponovo petljaju oko bacača.Ispaljuju još jednu minu(ponovljena ona prva). Zatim ponovo ide šunjanje kroz travu dok se u daljini čuju eksplozije.

Suradan sam na hodniku sreo Matka i pitao ga-Kako je prošlo na kolegijumu? Rekli su da je to najdramatičniji prikaz od početka rata. Zatim mi je priznao da ga je posle emitovanja zvala majka i kroz suze zahvaljivala Bogu što je ostao živ.

 PS: Rat ume da bude surov. Kad prođe kroz dnevničku montažu.