Društvo| Filozofija| Gost autor| Literatura| Obrazovanje 
/
03.05.2017. u 00:09
Svetlost i senke
tasadebeli
/
03.05.2017. u 00:09
- А сада - рекох - упореди нашу природу са овим стањем да бисмо видјели
да ли смо заиста образовани или нисмо. Замисли да људи живе у некој
подземној пећини и да се дуж цијеле пећине провлачи један широк отвор који
води горе, према свјетлости. У тој пећини живе они од дјетињства и имају окове
око бедара и вратова тако да се не могу маћи с места, а гледају само напријед,
јер због окова не могу окретати главе. Свјетлост им, међутим, долази од ватре
која гори изнад њих и далеко иза њихових леђа. Између ватре и окованих води
горе пут, а поред њега замисли да је подигнут зид као ограда какву подижу
мађионичари да изнад ње показују своју вјештину.
да ли смо заиста образовани или нисмо. Замисли да људи живе у некој
подземној пећини и да се дуж цијеле пећине провлачи један широк отвор који
води горе, према свјетлости. У тој пећини живе они од дјетињства и имају окове
око бедара и вратова тако да се не могу маћи с места, а гледају само напријед,
јер због окова не могу окретати главе. Свјетлост им, међутим, долази од ватре
која гори изнад њих и далеко иза њихових леђа. Између ватре и окованих води
горе пут, а поред њега замисли да је подигнут зид као ограда какву подижу
мађионичари да изнад ње показују своју вјештину.
- Замишљам - рече он.
- Замисли уз то још да поред тог зида људи проносе разне справе, и то кипове
људи и других животиња од камена и дрвета, као и све могуће творевине
људске умјетности, али тако да оне изнад зида штрче, и да при том, као што то
обично бива, поједини од њих у пролазу разговарају а други ни ријечи не
говоре.
- Твоје је поређење необично - рече он - а необични су и твоји затвореници.
- Слични су нама - рекох. - Зар мислиш да они виде нешто друго осим
својих сјенки и сјенки других људи, које свјетлост ватре баца на супротан зид
пећине?
- Како би могли да виде кад су принуђени да цијелог вијека држе главе
непокретно?
- А кад су у питању предмети које поред њих проносе? Зар неће и са њима
бити то исто?
- Разумије се.
- А кад би могли међусобно да говоре, зар не би оно што виде морали
сматрати за реалне ствари?
- Безусловно.
- А кад би одјек долазио са супротне стране затвора?Зар не мислиш да ће они
чим неко од пролазника проговори вјеровати да то не говори нико други, него
сјенка која пролази?
- Зевса ми, тако је.
- Они уопште ниједну ствар неће сматрати реалном, осим ове сјенке предмета
које су направили људи.
- Тако је - рече Глаукон.
- А сада замисли - наставих ја - како би они поступили кад би им стварно
успјело да се ослободе окова и излијече од незнања. Могло би бити само ово:
кад би неко од њих био ослобођен окова и био принуђен да одједном устане, да
окрене врат и да пође и погледа према свјетлости, док при свему томе осјећа
болове, а од свјетлости не може да види оне ствари чије је сенке некад гледао,
шта мислиш шта би одговорио кад би му неко рекао да је све дотле гледао само
којештарије, да је сада много ближе реалности и да види правилније, пошто је
окренут већој истини?
А кад би му тада неко показао поједине предмете који пролазе и питањем га
приморао да одговори шта они значе, зар ти се не чини да ће он бити у
неприлици и да ће мислити како је оно, што је раније гледао, стварније од онога
што му се сад показује?
- Тако је, наравно.
- А кад бисмо га сад приморали да гледа у саму свјетлост, онда би га забољеле
очи, и он би побјегао и окренуо се према ономе што може гледати и вјеровао да
је то заиста јасније од онога што му се сада показује.
- Заиста би тако учинио - рече Глаукон.
- Кад би га сад оданде неко силом одвукао уз тежак и неприступачан излаз не
пуштајући га док га не извуче на сунчеву свјетлост, зар не би он тада трпио
муке и љутио се што га овај вуче, и зар му се, кад би затим дошао на свјетлост,
очи не би засјениле тако да не би могао видјети ништа од онога што ми зовемо
стварним?
- Или, бар, не би то могао одмах.
- Морао би да се навикне на свјетлост кад би хтио да види предмете горе. У
почетку би најлакше распознавао сјенке, онда слике људи и осталих предмета у
води, саме њих још доцније. Затим би, гледајући свјетлост звијезда и мјесеца,
лакше видио небеска тијела и само небо ноћу, него сунце и његову свјетлост
дању?
- Свакако.
- Најзад ће моћи, мислим, да види и посматра само сунце онакво какво је оно
по себи и на своме мјесту, а не његове слике у води или на неком другом мјесту.
- Зацијело.
- И послије тога ће већ моћи да дође до закључка како је сунце оно које
одређује вријеме и године, које влада цијелим видљивим свијетом и од кога на
неки начин произлази све што се може видјети.
- Јасно је да ће напосљетку доћи до тога.
- Даље. Кад се буде сјетио свог првог стана, ондашње мудрости и својих
другова са којима је заједно био окован, зар не мислиш да ће се тада радовати
овој промјени, и да ће жалити оне који су још тамо?
- Свакако.
- А ако тамо доле буду одредили почаст, похвалу и награду за онога ко је
најбоље видио предмете који су пролазили, најбоље запамтио који су од њих
обично пролазили први, који посљедњи, а који истовремено, тако да би најбоље
могао унапријед рећи који ће од њих сад наићи, мислиш ли да ће он послије
овога још жудјети и завидјети онима који тамо код њих уживају моћ и углед?
Или ће са њим бити као са оним Хомеровим јунаком, па ће жарко жељети „да
прије буде код сиромашног човјека слуга- и да трпи све друго прије, него да
верује у те представе и да живи на онај начин?
- Ја мислим да ће више вољети да све то трпи, него да живи онаквим животом.
- Промисли још и ο овом - рекох. - Кад би такав човјек поново сишао и сјео
на исто оно мјесто, зар му се, кад би одједном дошао са сунца, очи не би
испуниле мраком?
- Дабоме да би.
- Па кад би, док су му очи још засљепљене и док још лутају овамо-онамо - а
поново привикавање не би било кратко - опет пожелио да се са оним
затвореницима такмичи у процјени оних сјенки, зар не би изазвао смијех и зар
му не би казали да је одласком горе покварио очи и да не вриједи ни
покушавати да се горе доспије? А кад би неко покушао да их ослободи и поведе
горе, онда би га и убили, кад би могли да га ухвате и да то учине.
- Разумије се.
Ову слику, драги Глауконе, у цјелини морамо примијенити на оно што
смо раније говорили, те упоредити свијет који се показује нашем виђењу са
боравком у тамници, ... Ако, надаље, оно успињање и посматрање онога што је
горе схватиш као путовање душе у сферу умног (ноетон топон), онда си на
трагу онога што ја слутим и што си од мене желио да чујеш. Али, Бог зна да ли
је то што ја нагађам истинито. У сваком случају, према ономе како се те ствари
појављују, мени изгледа јасно да у подручју сазнатљивог идеја добра је оно
посљедње и да је тек с муком можемо сагледати. Али кад се она једном увиди,
тада из самог расуђивања нужно слиједи да је она узрок свему што је исправно
и лијепо, да је у подручју видљивог родила свјетлост и господара свјетлости, а
да је у подручју умног она сама господарица која даје истину и ум. Овоме бих
још додао да онај ко жели да у своме личном и јавном животу дјела разумно,
треба свој поглед на њу да управља.
- И ја - рече он - тако мислим - наравно, на начин који одговара мојој
способности.
- Хајде, сложи се са мном још и у овоме и не чуди се што они који су дотле
дошли не желе да се баве људским пословима и што њихове душе непрестано
теже да буду тамо горе. Ако то треба да одговара нашем ранијем поређењу,
онда је тако и правилно.
- Јесте.
- А онда? - запитах. - Да ли ће те чудити ако неко сврати поглед са ових
божанских ствари и, запавши у људску биједу, не буде у стању да се снађе, него
постане срнешан? Још засјењених очију и ненавикнут на таму и мрак мора се
овдје борити пред судом или гдје било око сјенки или око кипова од којих
сјенке долазе, и мора се препирати око тога на који начин схватају то људи који
никада нису видјели саму правичност.
- То није нимало чудновато.
- Уман човјек ће се, међутим - наставих ја - сјетити да очи двапут отказују
послушност и да то чине из два разлога: једном, кад из свјетлости улазимо у
мрак, а други пут, кад из мрака излазимо на свјетлост. И вјерујући да то исто
бива и са душом, неће се неразумно смијати кад је буде видио у забуни и како
није у стању да нешто сазна, него ће помислити да она можда долази из неког
свјетлијег живота и да још није навикла на таму, или да је из већег незнања
дошла на свјетлост, те да је засљепљена већим бљеском. Ону прву ће, зато што
је у таквом стању и из таквог живота, хвалити, а ову другу ће сажаљевати. А кад
би хтио да јој се подсмијева, био би његов смијех мање смијешан него кад би
исмијавао ону која долази из свјетлости.
- Истину говориш.[...]
( Платон, Држава 2002; 206 - 210 )
(Реченицу на крају болдовао Таса.)
Tagovi
Blogovi autora
- каракас (karakas - прим. прев.) (60)
- Дуго топло лето... (70)
- Kiza, Komina i Orvel 2019. (104)
- Језико моје српско! (249)
- Некако чудно пишу реч вода... (19)
- Фудбалски ваздуплохови на мамлазни погон (41)
- Боже мили! Чуда великога! (33)
- Мирис (28)
- У почетку беше реч... (70)
- А када се то у ствари шишају мајмуни? (56)
- Debela kasirka u bifeu „Crveno i crno" (101)
- "Na dnu reke Morave razna govna borave..." (45)
- Господари и господарице мајмуна (72)
- А данас нам је већ Дан мрмота! (47)
- Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan... (103)
- Моја Србија (114)
- Sumrak bogova (25)
- Logical Song (70)
- Kad sam čuo kao da mi se na glavu sručio čitav svet (155)
- Асанж (171)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Kultura (1)
- Život (1)
- Literatura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org