Biz| Društvo| Ekonomija| Gradjanske inicijative| Život

Kafka je živ u Srbiji, ali šta da je bio tigar?

WBinSerbia RSS / 26.04.2017. u 07:59

 

Пре него што сам дошао у Србију читао сам занимљиву књигу о овом делу света, под називом „Тигрова жена". Кад човек овде живи увиди да су апсурди књиге много чешће истинити него што се мисли.  Књига се, додуше, не бави склоношћу српских власти да избегне одговорност и пребаци је на некога другог. Али то је, на жалост, одлика која не нестаје. И док полицајци стоје на семафорима и „лове" и најмањи прекршај (што вас наводи да се питате колико је заиста вишка полицајаца у Србији), људи који се баве обезбеђењем „нису код куће" кад вам затребају.  

Једног недавног понедељка увече то се показало на делу. Долазећи кући тог понедељка угледали смо неочекиваног госта у комшијском дворишту: прелепи паун дошао је да нас посети. Кад смо живели у Индији навикли смо се на паунове који се шеткају около наоколо, али кад смо га видели у овдашњем дворишту изненадили смо се. Закључили смо да или припада зоолошком врту, или, што се чинило вероватнијим, Музеју Југославије или Белом двору, који су у близини.

Зато смо назвали нашег колегу задуженог за обезбеђење да обавести надлежне о томе, мислећи да ће они желети да поврате ту животињу, с обзиром да су оне скупе и ретке. Треба да напоменем да ми живимо у крају у коме је, на жалост, пуно напуштених објеката због разних спорова око власништва. Један од њих је претворен у праву џунглу, у којој животиње могу да „нестану" у рукама скитница (што се, на жалост, и десило са неким кућним љубимцима из краја).

Како било да било, мој колега доживео је право кафкијанско искуство са бирократијом на делу. Кад је назвао Музеј Југославије питали су га да ли је трезан и рекли да нема шансе да би њихов паун одлутао тако далеко (што није тачно, како сам касније чуо од других колега). У Зоолошком врту, што је била мало вероватнија могућност, нико се није ни јавио на телефон.

Уследио је позив полицији, где је дежурни полицајац проследио позив локалној полицијској станици на Савском венцу. Ту нас је дежурни полицајац уверавао да то сигурно није у њиховој надлежности и љубазно нам дао број телефона комуналне полиције. У међувремену смо покушали да ступимо у везу са  београдском ветеринарском станицом али ни ту се нико није јављао на телефон. Дежурни у комуналној полицији је додуше био спреман на сарадњу и љубазан, али нас је пребацио на неко њихово одељење. Но, и ту су нам објаснили да то „није у нашој надлежности". И мада вам све ово може бити забавно, заправо и није, јер замислите шта би било да је у дворишту био тигар...

То ме враћа на причу о „Тигровој жени" у којој тужни тигар лута Београдом пошто је побегао из зоолошког врта и после одлази да лута по целом региону док га нека мистериозна жена у неком малом граду није узела. Прича у књизи је мистична, у њој се мешају машта и стварност на начин на који мислимо да није реално могућ. Али ова прича од тог понедељка навела ме је да помислим како је можда списатељица имала слично искуство са локалним властима, које - што је тужно - изгледа не маре ни за шта.



Komentari (18)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

highshalfbooze highshalfbooze 08:09 26.04.2017

Duboko grešiš sinak

Али ова прича од тог понедељка навела ме је да помислим како је можда списатељица имала слично искуство са локалним властима, које - што је тужно - изгледа не маре ни за шта.


Mare itekako mare. Doduše ne mare za našeg tigra. Ali zbog vašeg tigra se promptno krešu penzije i plate, daju resursi džabe i razne druge pogodnosti. Zato je naš tigar bedan, jadan, neuhranjen i ofucan za razliku od vašeg tigra i nikako ih nije moguće pomešati.
nsarski nsarski 08:22 26.04.2017

Tru stori...

Jedno vreme sam imao kuću u fancy kraju jednog američkog grada. U kući do mene je živela neka ženska, onako, malo na svoju ruku, i imala lepog velikog psa.
Elem, jednog dana ode drugarica na "produženi vikend" kod svog dečka negde u Kaliforniju, na primer. A kera ostavi samog u kući, u podrumu (nadam se da mu je ostavila i vodu i hranu za tih nekoliko dana).
Već sledećeg dana po njenom odlasku, pas počne da laje i zavija, uporno i neprestano. Ako psi mogu da plaču, onda je taj pas zaista plakao. Pozovem društvo za zaštitu životinja, oni kažu da ne mogu ništa da urade dok ne dodje vlasnik. Pozovem policiju, oni kažu da ne smeju da udju u privatno dvorište bez dozvole, da mogu da vlasnicu prijavim "za uznemiravanje" i da bi onda, eventualno, mogli da provire kroz prozor podruma da utvrde činjenično stanje. Itd. Ker je "preplakao" 4 dana.

Ne opravdavam ovim neažurnost i "baš me briga" odnos ovih naših. Kakav tigar! Oni se ne odazivaju ni kad se pojave buldožeri u ulici i počnu da ruše. A paunove jedu za doručak.
anonymous anonymous 08:40 26.04.2017

Добра је тема ....

али да је ставимо и у мало шири контекст.





И ово је за поновно читање.

Романтизирана, бајковита у целофан увијена прича о " цивилизацијским и еманципаторским праксама" на ползу " варварских " народа.

Другачијих од оних лепо васпитаних.
Који не пљују по улици.

Разумети колонијализам у свим његовим, па и данашњим облицима - није тешко.
Треба само мало, мало...воље.


Успут


То је права прича о власти и моћи.

Тиме се бави, ако си човек.

А ми ћемо ....са ситном боранијом - лако.

bocvena bocvena 10:12 26.04.2017

Re: Добра је тема ....

zanimljivo koju vrstu asocijacija je ta knjiga izazvala u vama.

pošto se ovde prepliću priče iz različitih vremena, zanimljivo je kako spisateljica povezuje tigra iz vremena dok na beograd padaju nemačke bombe '41., pa tigar gladuje napušten i napokon beži kada zoovrt biva razrušen i vremena dok NATO bombe padaju na beograd devedesetih i grupica demonstranata preobučenih u životinje "čuva" zoovrt svako veče, a tigar počinje da jede sopstvene udove.

imam sasvim drugi set asocijacija.
urbana_gerila urbana_gerila 10:17 26.04.2017

posle kažu - ne rabi stereotip


dobro, bre, antibirokratski revolucionaru - šta je bilo sa tim paunom?

WBinSerbia WBinSerbia 10:26 26.04.2017

Re: posle kažu - ne rabi stereotip

Каже ми познаница из краја да га је видела ових дана и замало га није прегазила колима. Дакле још увек иде од дворишта до дворишта...
urbana_gerila urbana_gerila 10:36 26.04.2017

Re: posle kažu - ne rabi stereotip


WBinSerbia
Каже ми познаница из краја да га је видела ових дана и замало га није прегазила колима. Дакле још увек иде од дворишта до дворишта...


ako se negde skrasi - biće to kod nekog ko ne agituje glede ljudskih i životinjskih prava, nego je stavio zdelu s vodom i bacio šaku zrnevlja.
principessa_etrusca principessa_etrusca 10:45 26.04.2017

A albicilla?

Да ја нађем "ничијег" пауна у Београду, одмах бих, у недостатку неког српског RSPB, послала позив у помоћ нашем Белом орлу.
narcis narcis 10:55 26.04.2017

Re: A albicilla?

principessa_etrusca
Да ја нађем "ничијег" пауна у Београду, одмах бих, у недостатку неког српског RSPB, послала позив у помоћ нашем Белом орлу.

ko je taj vaaš beli oro
principessa_etrusca principessa_etrusca 11:13 26.04.2017

Re: A albicilla?

narcis
principessa_etrusca
Да ја нађем "ничијег" пауна у Београду, одмах бих, у недостатку неког српског RSPB, послала позив у помоћ нашем Белом орлу.

ko je taj vaaš beli oro

Ја све ово време подразумевам да је ник нашег блогера albicillе од имена белог орла. Наравно, сасвим је могуће да грешим и да његов ник нема везе птичијим врстама.
narcis narcis 13:11 26.04.2017

Re: A albicilla?

principessa_etrusca
narcis
principessa_etrusca
Да ја нађем "ничијег" пауна у Београду, одмах бих, у недостатку неког српског RSPB, послала позив у помоћ нашем Белом орлу.

ko je taj vaaš beli oro

Ја све ово време подразумевам да је ник нашег блогера albicillе од имена белог орла. Наравно, сасвим је могуће да грешим и да његов ник нема везе птичијим врстама.

nisam ukapiro, ja mislio postoji neka nevladina organizacija sa imenom beli oro.
a druga albicillea redovno ćitam kao al-jebicikla
princi princi 12:50 26.04.2017

Pa dobro

državna uprava u Srbiji nije projektovana tako da služi građanima već da nima upravlja. Država nije servis građana, Srbi ne biraju predsednika, nego gubernatora, onoga koji će efikasno sprovoditi uputstva i direktive IMF, EU, USA, Rusije, pa i WB. Šta se u Srbiji suštinski promenilo dolaskom SNSa na vlast? Ništa. Ni da je Janković nekim čudom izabran za predsednika šta bi se promenilo? Ništa. To nije ništa novo, tako je bilo i u SFRJ. I tamo su, na primer, vojska i fakulteti imali osnovnu funkciju ne da brane zemlju ili školuju neko stanovništvo već da odlažu pritisak na radna mesta, tj bili su sredstva kojim se kontrolisala nezaposlenost.

Tigar, maca, paun, i način na koji su se svi ti nadležni odnosno nenadležni poneli u ovom konkretnom slučaju je samo slika toga.

Uzgred, pomenuste u jednom trenutku i komunalni problemi "bogatih", zapanjilo me je kad sam saznao, tamo negde početkom 90-ih, da Dedinje nema ni kanalizaciju, već da se sve rešava septičkim jamama.
ephemeris ephemeris 13:55 26.04.2017

Paun je nadjen!

49 41 49 41 14:08 26.04.2017

Ako usvojish

imash dete, psa, macku, pticu; morash da brines o njima...

jedan od mnogih primera - Animal Police.

https://youtu.be/S4ZoGterWIU

Od Houstona, Phenicksa, Floride, Aljaske ...

Svest se uteruje "nesvesnim vlasnicima" oduzimanjem, kaznama ...
b92fmember b92fmember 19:14 26.04.2017

Re: Ako usvojish

jedan od mnogih primera - Animal Police.



ma ***** animal police... fashion police nam treba
49 41 49 41 19:02 26.04.2017

Ruina na Senjaku

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html%3A560902-Ruina-u-srcu-Senjaka

Zasto, pitam se ?!?

Nije bolje ni ovde, preko 7 mora i 7 gora; ili 10.000 km daleko od EU.
Jukie Jukie 19:54 26.04.2017

Paunovi

Paunovi su veliki i jaki, neće im ništa biti ako šetkaju malo po bogatunskom delu grada, nije kao da su maltezeri, koji su izmišljeni tako da ne mogu da se prenamnože ako pobegnu u prirodu, jer će ih nešto ili zgaziti ili pojesti u roku od prvih nedelju dana. Isto tako paunovi ne jedu sitnu decu te ne predstavljaju opasnost, a i ne verujem da će neko ciljano ići po Dedinju tražeći pauna za supu
skyspoter skyspoter 00:56 27.04.2017

Sounds Familiar

Kao novopečeni pridošlica u UK jednom prilkom sam zvala policiju da prijavim zvukove koji su dolazili iz donjeg dela kuće. Bilo je dva ujutro i ljubazan muški glas je posle niza pitanja rešio da me prebaci u Skotland Yard „poltergeist department“ Nakon nekog vremena javio se specijalista za duhove i objasnio mi da ih je London pun, da ne treba da se brinem jer su mahom prijateljski raspoloženi.

Arhiva