Gost autor

Руске сезоне (Русские сезоны)

krkar RSS / 15.03.2017. u 00:39

 GOŠĆA AUTORKA: iskudrina

imgB.asp?8795 

Званични медији у Русији известили су (LINK) да влада оживљава ”Руске сезоне”, Сергеја Дјагиљева.

Најава помало звучи као оксиморон - и иза сваке речи могао би се ставити упитник. Оживљавање/ускрснуће? Руске сезоне? Дјагиљев? Влада?

Ова иницијатива ”није лоша”, како нам говоре званичници, а преносе престонички новинари. Неопходно је да се подигне имиџ земље, погажен од  политичара. Неопходно је. Свеобухватна и богата култур(к!)а и онда само напред. Чему би она иначе служила ... од совјетских времена, навика је остала - да покрије голотињу глупости са сценаријом у виду ”Лабудовог језера”.

Да ли сви заборављају да је Сергеј ”Серж” Дјагиљев основао Руске сезоне упркос тада постојећој Дирекцији царских позоришта, која је држала уметнике на краткој узици? А пре свега тога исти Дјагиљев организовао је уметничке изложбе, показујући дела Серова, Врубеља, Јавленског, Грабара, Малијавина, која бејаху неинтересантна службеним галеријама и музејима.

Назвати Руске сезоне једноставно само ”руским” је тешка симплификација - после продукција са кокошниками и плесачима у опанцима, наједном су се представе изводиле са уметницима европске авангарде. У њима су играле истинске звезде, а не више само они одрасли унутар зидова школе у улици Зодчего Росси. Руске сезоне далеко су прерасле дефиницију националног, постају симбол новйна и уметничких шокова. На ”Сезонама” су настали и Вацлав Нижински, који је са својим револуционарним и до данас непревазиђеним изведбама срушио дотадашње основе класичног плеса, затим Георгиј ”Џорџ” Баланчин, који је створио школу америчког балета, Сергеј Лифар, који је дуго био директор опере Гарније. Дјагиљев је уметнике одвео далеко од досадне и монотоне рутине царских позоришта ка лудом и хазардном свету европских премијера. То није само изложба остварења, напротив, од ових достигнућа - тзв. ”великог балета” који су створили Маријус Петипа и П.И. Чајковски - уметници су се опробавали у нестабилном свету нових улога и плесних експеримената. Копелија, Одета и Жизела прекривене су прашином, док су балерине за те улоге биле испирисане од стране Дјагиљева.

Компанија је за Дјагиљева била апсолутно тржишни производ, са свим могућностима и ризицима. Наравно, немогуће је сагледати Дјагиљевљеву компанију изван веза са руском културом, на пример, прве "Сезоне" постављале су већином класични репертоар из Маријинског театра, али – са изменама које је унео Дјагиљев: на пример, ”Шопенијана” се претворила у ”Les Sylphides”, ”Египатске ноћи” постају ”Cleopatra”, итд. У првим сезонама доминирају опере руских композитора, а најчешће Николаја Римског-Корсакова. После 1911. године састав трупе постаје разноврснији, Дјагиљев је затражио од Дебисија и Равела да напишу балете,  а у обликовању репертоара он све више тежи остваривању својих музичких преференција.

Почетком 20. века компанија "Руске сезоне" несумњиво је изазивала и провоцирала Belle Époque у нестајању. На једном од банкета Дјагиљев je рекао: ”Живимо у ужасном периоду прелома, ми смо осуђени на смрт како бисмо дали новoj култури шансу да оживи/ускрсне.”* Речи које ће током XX века у сваком погледу бити нужно изрицати на културним дешавањима и пријемима. Двадесети век се осетио на ивици прелома - старо је приморано да умре како би дало повода за ново. А потом се ново претвара у старо, коме је изнова суђено да умре. Речи Дјагиљева, без обзира што делују сасвим банално, имају јасну поруку коју је он први изрекао. Казивања о крају света за Европу ни у ком случају нису ништа ново - буквално од почетка другог миленијума таква стремљења су обилато свеприсутна на крају сваког века. Они су говорили о свету уопште и нису директно додиривали само културу - смешно је говорити о култури док се говори о доласку четворице јахача.

800px-Durer_Revelation_Four_Riders.jpg

Културна есхатологија типична је за човечанство од 1870-их година. Изразом који данас користимо као ”крај века”, пре свега, мислимо на крај XIX века, не двадесетог. Културна есхатологија дефинисала је такође и почетак XX века. Дјагиљев је у праву: смрт, не рођење, одређује почетак новог. Период у којем су ти људи живели, захтевајући/тражећи крај света, био је још увек мирно време и могли су удобно седети у својим стилским фотељама испијајући вино. Међутим, XX век је ускоро импозантну господу тргао из њихове удобности и гурнуо их, како буржоазију тако и авангардисте, заједно у ровове рата.

Но и ХХ век се завршио. Чини се да сви одређују дан краја XX века као 11. септембар 2001, али они који тај век сада дефинишу увелико су одрасли у њему. Двадесети век формирао је њихово тело и душу према сопственом обличју. Они који ће припадати новом миленијуму до данас су једва научили да читају и пишу. Људска историја је генерално немилосрдна према човеку, али XX век је посебно одвратан по својој невероватној и бесмисленој суровости. Заједно са тим веком, завршио се и модернизам који га је великим његовим током пратио. Модернизам је нестао као нагло затворена књига, дуго читана, која је у свом прологу обећавала и касније држала пажњу, која се касније топи, мрви и нестаје распршена у својим заморним деловима. Сада је 20. век постао још један у низу многих ранијих векова, некомплетна чињеница за историју, архивски документ и музејска поставка.

Чини ми се да је Ларс фон Трир предвидео ту промену времена као ни један други (Бертолучи у ’70 поставља слику само прве половине века) у својим филмовима ”Dogville” (LINK) и ”Меланхолија” (LINK). Први - о XX веку, а ”Меланхолија” - о садашњем.

Јунакиња "Меланхолије", каже да малигну буђ, која је човечанство, она не жали. Томе не можемо упутити никакве приговоре: у модерним временима, времену током и после ”нулте деценије” овог века, све изазива иритацију, која се граничи са мржњом наизглед безизлазном. Тупи телевизијски екран, који је постао средиште живота, формира тупа и безлична лица која емитују глупе истине; … нездрав и дивљи интерес ка трагедијама и несрећама других људи, које су дате као независне информације; … политичари, манипулишући све на свету, и лажно тврдећи да они то раде због неког општег добра; … блатњави потоци прљавог гламура, насмејаних лица поп-звезда које шаљу лажне пољупцe ка масама фанатичних и срећних олигофрена; … high-minded интелектуалци који су се продали за три копејке бахатим продуцентима talk-show и reality (шунда, кича) или злонамерни у нади да ће се ускоро продати; … сентименталнo лицемерје прождрљивих и у криминалу огризлих филантропа, бацајући отпатке са столова својих милионских презентација у корист умирућих од глади и болести - све гадно, одвратно, глупо, опасно. Све је производ једног страховитог века, века модернизма, од којег се мало где може побећи, где је човечанство лишено своје воље и разума. Наш свет је Dogville … лицемеран и пакостан Dogville, похлепaн, глуп, ситан, сујетан, који је израстао до невероватних величина. И да је овај свет постао мало бољи, било би лепо уништити га.

dogville-08.gif

У "Меланхолији" револуционарни супрематизам одавно постаје мета доброг буржоаског укуса и баца се са полица - хероина ставља Бројгела, Каравађа, Прерафаелисте на њихово место. Шта је то - гест очајања или нека врста излаза?

d1aa37be3fada7a8610e208ebe91cbdb.jpg

Шта значи данашња жеља званичника да се врате на "Руске сезоне"? Отварање старих ормара, узимање са полица и брисање прашине са давно остављених и заборављених фотографија? Кога ће и чиме изненадити нове "Руске сезоне"? Још једном улогом Ане Нетребко, који је већ досадна чак и стрпљивим Аустријанцима или стотом поставком ”Лабудовог језера”?

Веровали или не, али људи ће масовно ићи гледати ”Лабудово језеро” у извођењу руске трупе. Прошле године, трупа Гедиминаса Таранде дошла је у Вршац са турнејом (искрено: они су донели/приказали само ”Ла” од тог дела), сцена дворане ”Миленијум” била је препуна, улазнице распродате месец дана пре извођења, међу публиком је дошло до узбуђења, тако да ни незграпни, ван форме, принц Зигфрид, ни млада и неискусна Одета, нису спречили уживање у перформансу. Позоришне трупе Маријински и Бољшој имају на репертоару балете Прељжокажа, Баланчина, МакГрегора, али у самој Русији ова имена су и даље егзотична, као и њихови плесни стилови. Руски балет је у свом историјском развоју упао у замку своје традиције, тако да тешко прихвата туђи стил кореографије, али ни публика не жели прихватити нове амплуа. Доказ је увид у репертоар гостовања руских балетских ансамбала у Европи данас: на њему се налазе само класична ремек-дела извођена у кореографијама из XIX века.

Кореограф који је могао да створи заиста дивне ствари за пројекат - Алексеј Ратмански се дуго времена посветио стварању у САД, где се и трајно преселио. И не мислим да ће се пројекат ”Руских сезона” барем некако одржати у складу са кредом Дјагиљева - у већој мери би требало очекивати игру са брендовима оперских и балетских ремек-дела, звездама и мега-звездама руске сцене, а то је управо оно чега нису лишени. Али држава има проблем са оперским редитељима и кореографима. Дмитриј Черњаков, који је раније сарађивао са руским позориштима, такође не проводи довољну количину времена у Русији. Увек можемо рећи да постоје и требала би се појавити нова имена, да ”не постоје незаменљиви”, али у култури тај принцип (такође остао из совјетских времена) не функционише. Не желим да кажем да је све што је подржано од стране власти и долази из иницијативе ”одозго” знак лошег укуса, незанимљиво и осуђено на пропаст, али у случају "Руских сезона" ово је смешно. Најављено је да ће се у организациони комитет укључити Валери Гергијев, ... да-да, он свакако да ”има доста слободног времена” за планирање новог фестивала, иако је немогуће не признати да Маестро има срећан дар да једноставно покрене успешан фестивал.

У Русији Дјагиљев је познат, упамћен и цењен. У Перму, граду у коме је провео младост, неколико сезона постоји фестивал (LINK), који подржава главне принципе његове политике у уметности. Чини ми се да концепт Пермског фестивала задовољава основне критеријуме Дјагиљева као менаџера и продуцента. Фестивал ”Дјагиљев” настао је као арт конференција (чији је професор на Уралском државном универзиту Сергеј Голинец), а са појавом Теодора Курентзиса у Перму фестивал је добио  нови правац развоја и постао истински догађај у културном животу. Овде се показују новине са европских фестивала (на пример, Ромео Кастелучи), окупља се дивне музичаре и показују се потпуно нова музика. Једна од премијера ове сезоне биће опера ”Свадба” српске композиторке Ане Соколовић. (LINK). Перм добија свој стил и шарм, те самоуверено улази у листу занимљивих и успешних фестивала.

Свака роба наћи ће своју муштерију. Можете поставити плакат са медијским, светским личностима и брендом и остати у матрици, али тешко је рећи да ће такво руско доба бити управо наставак оних које је иницирао ”Серж” пре једног века.

И нека свако има своје ”Руске сезоне” ...



EDIT: Nešto neće nikako da se pokaže klip, evo linka: https://www.youtube.com/watch?v=0mxJDRMvkbI 

__________

* ”Мы живем в страшную эпоху перелома, мы осуждены умереть, чтобы дать воскреснуть новой культуре.”

Али на чему је нагласак, на: ”умрети” или ”оживети/ускрснути”?

Your Majesty, I am like you. I do no work. I do nothing, but I am indispensable.

Sergei Diaghilev to King Alfonso of Spain, who asked: "You don't conduct an orchestra or play an instrument. You don't design the mise en scene, and you don't dance. What do you do?" - As reported in: Encyclopedia of World Biography: A-F (1987), p. 379



Komentari (249)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

principessa_etrusca principessa_etrusca 19:10 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

iskudrina

Хвала за ове архивске снимке.
apostata apostata 19:43 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

iskudrina
apostata
Pa zar ovo nisu sinonimi?


Да, у праву сте.
Али надам се да није нејасно шта мислила сам написаним.
Испада да Карсавина није аристократа, ако нема титулу, тако?
Слободно ме исправите.

Na žalost meni je ipak nejasno, al' to je vjerovatno zato što nemam pojma o Karsavini.
Pretpostavimo da se u nekakvom užem smislu aristokratija može shvatiti isključivo kao plemstvo, a u širem i kao povlašteni slojevi - e gdje onda spada Karsavina?
U ove druge?
iskudrina iskudrina 20:24 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

apostata
e gdje onda spada Karsavina?


principessa_etrusca
Ту је радила балетска школа (Russian Academy of Dancing) принцезе Серафиме Астафијеве (енг. Princess Serafine Astafiev, рус. Серафима Александровна Астафьева), рођене у СтП и балерине у Les Ballet Russes 1909-1911, која је директна веза Дјагиљева и британског балета друге половине 20. века.


iskudrina
То је Тамара Карсавина, прима-балерина, удата за енглеског дипломату у СтП. Како су се управо у том граду догодиле мартовске иде, чије стогодишњице се управо данас сећамо, довеле су до тога да је већина аристократије и интелегенције ...


Овако је јасније?

apostata apostata 20:34 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

@iskudrina

O.K. - hvala na pojašnjenju.
Milan Novković Milan Novković 21:31 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

apostata

...Na žalost meni je ipak nejasno...

Si vido ovaj meme(let): "Wasserman’s hamster has just received his second tertiary degree"
principessa_etrusca principessa_etrusca 21:37 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

Још нешто о пореклу. Серафима Астафјева је била унука брата или сестре Лава Толстоја (his great-niece).
principessa_etrusca principessa_etrusca 21:46 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

krkar
Зар Воја није твој кандидат?

Да не копам сада, али ти си пре неки дан најавио да ћеш са задовољством гласати за њега.


Moraćeš da kopaš. Ili da prestaneš da se drogiraš, makar i tamjanom

Krkar: Sa ogromnim zadovoljstvom ću glasati za Šešelja (ЛИНК)
apostata apostata 23:07 18.03.2017

Re: Мала дигресија,

Milan Novković
apostata

...Na žalost meni je ipak nejasno...

Si vido ovaj meme(let): "Wasserman’s hamster has just received his second tertiary degree"

Nisam, gdje si ga ti vidio?
I ja, otkud znaš Vasermana?
Milan Novković Milan Novković 00:30 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

apostata
Milan Novković
apostata

...Na žalost meni je ipak nejasno...

Si vido ovaj meme(let): "Wasserman’s hamster has just received his second tertiary degree"

Nisam, gdje si ga ti vidio?
I ja, otkud znaš Vasermana?

On je decenijama radio kao programer, a njihov je meme sličan Čak Norisu na zapadu, s tom razlikom što je on više intelektualan

Plus mu je 7 Kg prsluk legendaran (ko je probao da vuče naokolo 5-7Kg laptop ne može da zaboravi Vasermana kad jednom naleti na njega)

Pa preporučuje ajd Stanislava Lema, Davida Deutscha (ja ne znam nikog drugog iz neprofesionalnih krugova ko ga preporuluje), ok Engelsa, a sa Dokinsom samo potvrđuje pravilo da niko nije savršen - ipak su njegova sočiva izbrušena za širinu, ne dubinu (The Blind Watchmaker je dosadna bebica prema Deutschu)

Pipka dugmiće koji meni skreću pažnju.

E sad, mangupi ko mangupi (pošto nemam pojma o tvojim motivima za avatar zamisli ovde najpitomiji disclaimer

- When the internet breaks, you can connect to Wasserman’s brain and get it cached
- Wasserman’s hamster has just received his second tertiary degree
- Wasserman has the Mandelbrot fractal set as his fingerprints
- Wasserman turned down the offer to be president of the earth, he has no time for the small stuff
- Wasserman keeps his personal diary in assembly code

Dobro, ajd, nisu neki, meni više skreću pažnju na dihotomiju širokog vs dubokog znanja, lisice i ježa, onomad davno meni izronila iz Berlinovog eseja o Tolstoju, čak sam i blog napisao - mislim da je i pojedincu teško dati odgovor, unutar jedne kože, gde god se okrenemo trava je nešto zelenija nama iza leđa, al ko šiša objektivizaciju danas, važno je da ko hoće da bude pop-kulturološka pojava danas ima transmisione mehanizme da svoju kreativnost iznese i na popularnu scenu.

Al ode ja, opet, ni sam ne znam gde ...
michiganac michiganac 00:53 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

Исто тако, упитно је да ли кроз писање о историјским подацима, можемо потстаћи на размишљање о тренутним дешавања у свету уметности, проблемима и будућим стремљењима.


Primjecujem da mnogo insistirate na tim istorijsko-umjetnickim korelacijama. Ovde je, ako sam vas dobro razumio, upravo akcenat na aktuelnom trenutku povijesne zbilje XXI vijeka, koji je, kako ste odredili, nezvanicno zapoceo upravo izabranim dogadjajem od 11.09.2001.

Intrigantan mi je citav ovaj vas blog prvenac, pa sam imao neodoljivu zelju da vas upitam:
- da li vi licno imate vec neku ideju ili viziju, da bi neka nova muzika/umjetnost/kultura/ili u ovom slucaju prosto "baletska izvedba" (pa i van pomenutih 'Ruskih Sezona') vecih razmjera mogla da odlucujuce utice na evociranje razvoja novog, boljeg (humanijeg, pravednijeg, ljepseg..) svijeta sutrasnjice, ili je to mozda samo u domenu vasih zelja i nada?!


Ja licno doista nemam nikakvih spoznanja o baletu kao umjetnosti, ali kad vec govorite o tim, citiram vas: "uzasnim vremenima preloma" s kraja vijekova (19-og na 20-ti, pa o 20-om na aktuelni 21-vi), podsjetih se jedne muzicko-scenske izvedbe, pa mozemo da kazemo s pocetka 19-og vijeka koja je imala do tad nezabiljezen impakt na razvoj drustvenih kretanja i stremljenja.

Slucaj izvedbe opere La muette de Portici, koja je direktno potakla belgijsku revoluciju, ciji uspjeh je neposredno potom uticao na ponovno uzburkavanje duhova potlacenih klasa i naroda sirom Evrope, koji su iznova doveli do niza slobodarskih i nacionalnih revolucija protiv vladajuce aristokratije 1848-49. ***



Manje je poznato da su nakon naizgled prvobitnog poraza ideja franc. revolucije i Napoleonovog apsolutizma, te nakon porazavajucih odluka beckog kongresa 1815-te, slobodarski ideali postepeno uplivavali u muzicku scenu ondasnje Evrope (kako li je samo ondasnja 'elita' to previdjela?!? - bas me zanima taj kontekst), pa je onda prvi Betoven digao presudan glas u svojoj cuvenoj IX simfoniji (i revolucionarno uveo vokalni izraz u dotad iskljucivu i neprikosnovenu instrumentalnu izvedbu simfonijske kompozicije). A nedugo potom javio se i gore navedeni D.F.E Auber, etc..


*** Nazalost i primjera radi, potonji poraz ovih stremljenja, uslovio je neposredno i ubrzanu, masovnu i odsudnu emigraciju potlacenih Evropljana ka novom 'svjetioniku slobode' tamo iza okeana.
krkar krkar 06:51 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

principessa_etrusca
krkar
Зар Воја није твој кандидат?

Да не копам сада, али ти си пре неки дан најавио да ћеш са задовољством гласати за њега.


Moraćeš da kopaš. Ili da prestaneš da se drogiraš, makar i tamjanom

Krkar: Sa ogromnim zadovoljstvom ću glasati za Šešelja (ЛИНК)


Piše, doduše, ako. U tvom pitanju. Dakle, izjava je dopusna, sa hipotetičkom premisom. Žao mi je ako ti je prekomplikovano.



Inače, da ponovim: u toj hipotetičkoj situaciji izabrao bih kao što sam već gore napisao. I iz razloga koje sam dovoljno jasno naveo.

P.S.

Inače, čisto blogopučanstva radi, da izjavim na zapisnik da se dvoumim da li da zapušim nos* i glasam za Jankovića koji je od svih ozbiljnih** kandidata praktično jedini za koga pristojan čovek može da glasa (unatoč kojekakvim Pastirima sa Vračara) ili za Belog koji postaje sve više kandidat alternative svim tim beskičmenjacima (i našim i njihovim).

Ubuduće ako su ti rečenice na srpskom komplikovane samo kaži, mogu psoebno za tebe da ih usitnim na tebi pojedinačno razumljive ili da ti ih napišem na nekom drugom jeziku.
emsiemsi emsiemsi 07:03 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

krkar

...

Inače, čisto blogopučanstva radi, da izjavim na zapisnik da se dvoumim da li da zapušim nos* i glasam za Jankovića koji je od svih ozbiljnih** kandidata praktično jedini za koga pristojan čovek može da glasa (unatoč kojekakvim Pastirima sa Vračara) ili za Belog koji postaje sve više kandidat alternative svim tim beskičmenjacima (i našim i njihovim).
...

Немој да зајебаваш --- што би рекли Алан Фордовци - ово није време за неодлучне !
Ми старији смо показали (до сада) да смо "го курац". Стога, гласајмо заједно са младима.
Само јако и без сикирације !
Успут --- купујем на трафици неке ситнице и питам симпатичну девојчицу ... ко чита ове сплачине ? Каже она - мислите на информер ? Да, рекох - на то и на остало.
Рече она - много људи, нећете веровати.
Питам ја њу - да ли си икада дошла у искушење да их питаш да ли су луди када то читају ? Рече она - јесам, често, али не смем.
Ја јој на то покажем на неким новинама слику Белога и рекох - Само јако !
Она, вражић један, одврати --- и без сикирације !
Наравно да за мене нема дилеме за кога гласати. Ја сам своје (у животу) одгласао --- сада ће за мене да гласа младост.
krkar krkar 07:22 19.03.2017

Vekovi

Ja licno doista nemam nikakvih spoznanja o baletu kao umjetnosti, ali kad vec govorite o tim, citiram vas: "uzasnim vremenima preloma" s kraja vijekova (19-og na 20-ti, pa o 20-om na aktuelni 21-vi), podsjetih se jedne muzicko-scenske izvedbe, pa mozemo da kazemo s pocetka 19-og vijeka koja je imala do tad nezabiljezen impakt na razvoj drustvenih kretanja i stremljenja.



Interesantno pitanje. Kada u stvari počinju i završavaju vekovi. Ne u kalendarskom smislu, to je savršeno jasno* nego u smislu opšte percepcije.

Englezima, recimo, 19. vek završava se 22.1.1901, smrću Kraljice Viktorije. Mnogim Rusima tek 1917. (jednom ili drugom revolucijom ili abdikacijom) itd.

_____
*) Ovo pomalo optimistično tvrdim
sven.en sven.en 07:34 19.03.2017

Re: Мала дигресијa

michiganac


Ovo bi fino. Nenametljivo, nekako.

:)
principessa_etrusca principessa_etrusca 08:56 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

Inače, da ponovim: u toj hipotetičkoj situaciji izabrao bih kao što sam već gore napisao. I iz razloga koje sam dovoljno jasno naveo.

Како емсију и мени спочитаваш неку прикривену подршку за Шешеља, само бих да кажем да за мене не постоји ситуација, макар и крајње хипотетичка, у којој бих са задовољством гласала за тог кандидата, док за тебе ипак постоји. Толико.
iskudrina iskudrina 10:26 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

michiganac
Intrigantan mi je citav ovaj vas blog prvenac, pa sam imao neodoljivu zelju da vas upitam:
- da li vi licno imate vec neku ideju ili viziju, da bi neka nova muzika/umjetnost/kultura/ili u ovom slucaju prosto "baletska izvedba" (pa i van pomenutih 'Ruskih Sezona') vecih razmjera mogla da odlucujuce utice na evociranje razvoja novog, boljeg (humanijeg, pravednijeg, ljepseg..) svijeta sutrasnjice, ili je to mozda samo u domenu vasih zelja i nada?!


Хвала за написано.
Ако се слажете, о написаном волела бих одговорити, као на нову тему коју је и сам домаћин покренуо. (LINK)
apostata apostata 11:12 19.03.2017

Re: Мала дигресија,

@Milan Novković

Da to je on.



Ja njega znam kao publicistu i zadrtog staljinistu.

A ovo je dobro:
- When the internet breaks, you can connect to Wasserman’s brain and get it cached
- Wasserman’s hamster has just received his second tertiary degree
- Wasserman has the Mandelbrot fractal set as his fingerprints
- Wasserman turned down the offer to be president of the earth, he has no time for the small stuff
- Wasserman keeps his personal diary in assembly code




noboole noboole 09:51 17.03.2017

.

Jao, jao blogeri. Sad ste svi fini i nobles. Inace , sta se prcite oko tog francuskog, meni zapalo ni krivom ni duznom da moram da naucim daj govornodeformisuci jezik. Jbt!
krkar krkar 11:23 17.03.2017

Re: .

noboole
Jao, jao blogeri. Sad ste svi fini i nobles. Inace , sta se prcite oko tog francuskog, meni zapalo ni krivom ni duznom da moram da naucim daj govornodeformisuci jezik. Jbt!


Sad mučeš sa naglaskom?
noboole noboole 15:08 17.03.2017

Re: .

krkar
noboole
Jao, jao blogeri. Sad ste svi fini i nobles. Inace , sta se prcite oko tog francuskog, meni zapalo ni krivom ni duznom da moram da naucim daj govornodeformisuci jezik. Jbt!


Sad mučeš sa naglaskom?


Noboole ulazi u pekaru. Noboole podize prst, nisani prazan kroasan i kaze: "CE!"
principessa_etrusca principessa_etrusca 15:19 17.03.2017

Re: .

noboole

Noboole ulazi u pekaru. Noboole podize prst, nisani prazan kroasan i kaze: "CE!"


Што би се рекло, човек од мало речи. :)
nsarski nsarski 16:02 17.03.2017

Re: .

Noboole podize prst, nisani prazan kroasan i kaze: "CE!"

Nije ti lako. Ne kaže se "CE" nego "dopičak" - ono pecivo odmah do pice.
krkar krkar 07:03 19.03.2017

A sad bez zezanja


Ne samo što je originalni tekst odličan i inspirativan nego i onaj deo diskusije koji nije opterećen šumovima ispade odličan, posebno P.E. koja je u toj doktordžekilovskoj ličnosti zaista dobra poznavalica, samo da nije one misizgoutovske faze.

O ruskom/sovjetskom/ruskom (domaćem i izvoznom) baletu sam nešto, vrlo malo znao. Osnovno o Petipi i njegovom radu i uticaju, nešto tek malo više od osnovnog o postrevolucionarno-emigrantskom delu i recimo pristojno poznavao sovjetsku kulturnu politiku* uključujući, naravno, i balet. Ali sve to daleko manje sa baletske a više sa političko-organizacione strane.

I sad me sve ovo jako zainteresovalo pa sam malo kopao i gledao i shvatio koje sve rupe imam. Interesuje me onaj prvi period, kad je siroti Pera prvo doveo balet u divlju Rusiju ali i ceo 19. vek gde je fascinantna kulturna razmena sa Evropom (tada uglavnom jednosmerna, prema istoku). I onda kraj 19. i ceo 20. vek koji su fascinantni. Pa sam krenuo da se raspitujem, tražim i kopam literaturu.

Draga prijateljica će mi proslediti fotokopiju retke i dragocene knjige



jebote, 1945. štampana u Parizu a predreformskom ortografijom!!!

A za ovaj kasniji deo našao sam 2 koje bi mogle biti interesantne pa bih znalice molio za savet (može i Apostata, on sigurno razume da me mnogo više zanima politički a ne koreografsko-igrački aspekt) valja li ovo išta:



Ili ovo

iskudrina iskudrina 10:21 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

krkar



Хвала, домаћину на овом ”треду”, ... коме се овом приликом извињавам, јер тек данас му и јавно желим захвалити на уступљеном простору и времену посвећеном овој теми.

Одлично запажање и питање које поставља:
michiganac



Намера за овај први пост ми није била да пишем о историјској теми. Једноставно, искористила сам једну појаву коју случајно прочитала сам и која ме је потстакла. Овај текст је тако настао. Не волим када се каже ”треба оживети неку традицију” или ако се покушава нешто реанимирати што се одавно угасило. Ја уопште не разумем потребу да се то ради.
Руске сезоне овде навела сам само као камен, који оставља кругове на води.
Један од тих кругова ја споменула сам - то је Фестивал Дјагиљева у Перму. Јасно написала сам да то личи на смер којим треба ићи. Ако је неко то тако разумео. Тако да, мимо питања која односе се на више историјских детаља, имена, овде се напише да је текст неоптимистички.
Можда ја српским не владам до суптилних детаља да не могу разумети своје речи?

Помислила сам да неко од читаоца мени бар написаће за српску композиторку, која изгледа познатија је у Русији, него овде. Мислила сам да неко рећи ће ми нешто о њој, можда је неко чак и лично познаје. Можда некоме њен рад битан је. Или за то треба имати маркетиншку агенцију или место нечијег саветника, да би је неко приметио и уважио? Ја сам о њој тек прочитала на сајту фестивала, а касније и погледала њен официјелни сајт. Волела бих је упознати, чак, … надам се да бићу у прилици то учинити и у сада овој нашој држави. Током ангажовања на Пермском фестивали, ранијих година, имала сам прилике упознати музичаре из БГФ, који као бас-квартет настулаи су на фестивалу. На конференцији у конзерваторијуму Римског-Корсакова упознала сам једну дивну жену, члана САНУ, професор емеритус. Чувам њене поклоне, књигу и диск, добијене тада. Њено име је Надежда Мосусова, 1928. годиште.

Овај текст написала сам не само не само за нас који волимо балет, као игру, … бар такву намеру имала сам. Тема је много шира, а и Ви сте то дивно приметили. Много је информација, ако могу тако казати, … али ја не чекам ни крај света ни крај културе, сакривена у мраморној кули украшеној слоновачом, сакривена од стварности ремек-делима културе. Намера била ми је да потстакнем тему о савременим дешавањима, ономе што изводи се данас, о чему пише се, будућим дешавањима и стремљењима. Тога недостаје.
iskudrina iskudrina 11:24 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

michiganac
Исто тако, упитно је да ли кроз писање о историјским подацима, можемо потстаћи на размишљање о тренутним дешавања у свету уметности, проблемима и будућим стремљењима.


Primjecujem da mnogo insistirate na tim istorijsko-umjetnickim korelacijama. Ovde je, ako sam vas dobro razumio, upravo akcenat na aktuelnom trenutku povijesne zbilje XXI vijeka, koji je, kako ste odredili, nezvanicno zapoceo upravo izabranim dogadjajem od 11.09.2001.

Intrigantan mi je citav ovaj vas blog prvenac, pa sam imao neodoljivu zelju da vas upitam:
- da li vi licno imate vec neku ideju ili viziju, da bi neka nova muzika/umjetnost/kultura/ili u ovom slucaju prosto "baletska izvedba" (pa i van pomenutih 'Ruskih Sezona') vecih razmjera mogla da odlucujuce utice na evociranje razvoja novog, boljeg (humanijeg, pravednijeg, ljepseg..) svijeta sutrasnjice, ili je to mozda samo u domenu vasih zelja i nada?!


Ja licno doista nemam nikakvih spoznanja o baletu kao umjetnosti, ali kad vec govorite o tim, citiram vas: "uzasnim vremenima preloma" s kraja vijekova (19-og na 20-ti, pa o 20-om na aktuelni 21-vi), podsjetih se jedne muzicko-scenske izvedbe, pa mozemo da kazemo s pocetka 19-og vijeka koja je imala do tad nezabiljezen impakt na razvoj drustvenih kretanja i stremljenja.

Slucaj izvedbe opere La muette de Portici, koja je direktno potakla belgijsku revoluciju, ciji uspjeh je neposredno potom uticao na ponovno uzburkavanje duhova potlacenih klasa i naroda sirom Evrope, koji su iznova doveli do niza slobodarskih i nacionalnih revolucija protiv vladajuce aristokratije 1848-49. ***

Manje je poznato da su nakon naizgled prvobitnog poraza ideja franc. revolucije i Napoleonovog apsolutizma, te nakon porazavajucih odluka beckog kongresa 1815-te, slobodarski ideali postepeno uplivavali u muzicku scenu ondasnje Evrope (kako li je samo ondasnja 'elita' to previdjela?!? - bas me zanima taj kontekst), pa je onda prvi Betoven digao presudan glas u svojoj cuvenoj IX simfoniji (i revolucionarno uveo vokalni izraz u dotad iskljucivu i neprikosnovenu instrumentalnu izvedbu simfonijske kompozicije). A nedugo potom javio se i gore navedeni D.F.E Auber, etc..

*** Nazalost i primjera radi, potonji poraz ovih stremljenja, uslovio je neposredno i ubrzanu, masovnu i odsudnu emigraciju potlacenih Evropljana ka novom 'svjetioniku slobode' tamo iza okeana.


Оно што се мени чини битним, међу догађајима који се тако брзо дешавају широм света, оним које ја успевам пратити, је да постоји небројано много нових дела. Одабрати неколико њих, или дати тачне смернице развоја, тешко је. У тексту, ненаметљиво, тек споменула сам дело "Jeanne au bûcher" Кастелучија.



Одабрала сам то дело због тога што редитељ не игра се са смислом, супротно, чисти јунакињу и њен лик од слојева и нивоа културних тумачења која била су налепљена на њу. Моје мишљење је да је то битно, јер не успоставља јунакињу на једну или другу страну, већ прихвата је каквом јесте. У уметности битна је интуиција, осећај познатог ”zeit geist”, кога као да нема, … али, заправо, има га.

Не желећи да намећем, али ако некога некада буде интересовало:


principessa_etrusca principessa_etrusca 12:06 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

Жао ми је ако сам ову дискусију скренула у историјске воде, то је било понајвише зато што ми се учинило да је можда потребно нешто рећи о "Руским балетима" који су донели једну нову естетику, не само када се ради о кореографији (зато сам и окачила Бакстове цртеже костима), већ су имали огроман утицај на балетске токове у 20. веку.

Са друге стране овде где сам, ретки су концерти на којима се не изведе и композиција живог аутора, доста је премијерних дела, експерименталних продукција, а и најетаблираније институције дају подршку и платформу новим уметницима, па ја можда теже сагледавам ово о чему искудрина говори.
apostata apostata 12:13 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

@krkar

Drago mi je da "može i apostata", al' mi je zatim i odmah krivo zato što ja o toj temi krkar vjeruj mi stvarno nemam pojma.

Imam ono neko osnovno znanje o odnosu Josifa Visarjonoviča prema baletu.

Znam npr. (ali trebao bi tačno naći) da je volio balet "Plamen Pariza", da je često dolazio u Boljšoj iznenada na pola predstave, ostajao samo jedan akt i onda žurno odlazio, da je volio balerine, da mu je omiljena bila Lepešinskaja, da ga je ona i kasnije hvalila i govorila kako je izuzetno mnogo u tom periodu uređeno za Boljšoj i tako to.


(evo ga ovde '38. upravo na baletu)

E sada da li je balet bio onaj sami vrh nadgradnje - da bio je i da li bi sve to (da se pojavila potreba) bilo bez milosti žrtvovano zarad nekih po njemu važnijih stvari - bilo bi.

Ebiga, radilo se o kavkascu koji je naumio da ima kamione, traktore, hidroelektrane, tenkove, atomske bombe ... i u tome ga ništa nije moglo spriječiti.
Ni rođena majka, ni rođena žena, ni rođena djeca,kao ni ostalih 200 miliona ljudi.
Možemo to zvati kako god hočemo, no on je svoje istjerao.
iskudrina iskudrina 12:35 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

principessa_etrusca
Жао ми је ако сам ову дискусију скренула у историјске воде


Баш најмање је ово Вама било написано. Или нимало.

Са друге стране овде где сам, ретки су концерти на којима се не изведе и композиција живог аутора, доста је премијерних дела, експерименталних продукција, а и најетаблираније институције дају подршку и платформу новим уметницима, па ја можда теже сагледавам ово о чему искудрина говори.


Моја намера и јесте била да о томе дискутујем. Ја разумем да је то нешто нови и непознато, али зар није у томе и изазов. Вама сигурна сам да јесте, ... али зашто не би било и другима.
Биће ми драго ако некога наведем на размишљање о овоме.
О историјским темама написани су томови. Мени је изазов да разумем садашње стање ствари, а не да чекам 30 година, па да у пензији пишем о овоме.
principessa_etrusca principessa_etrusca 15:01 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

Пошто ме је Кркар сврстао у познаваоце, рекла бих да ако јесам, онда сам прилично случајан/accidental познавалац. Увек постоји неки случај, као нпр. да је у овој прилици он домаћин искудриној.

Насловна страна "Историје руског балета" Сержа Лифара ме је подсетила на мој ранији помен његових париских предавања која су иницирала моје интересовање. Наиме, током летњих распуста похађала сам курсеве "француског језика и цивилизације" на Сорбони, где је у оквиру "цивилизације" нуђен избор разноразних тема. Бирала сам по томе да је садржај колико-толико прикладнан за лето, не "преозбиљне" или "преакадемске" теме, па сам тако дошла до историје балета. Интересовање за историју балета није било нарочито и амфитеатар је и на првом предавању био нажалост две трећине празан, а предавач нико други до Серж Лифар, прослављени играч и директор париске опере, са двоје чланова corps de ballet који су демонстрирали кораке и позе.

Нисам никада ишла у балетску школу, а пре тог лета сам видела неколико балета у нашем Народном позоришту, Душан Трнинић као Зигфрид, Одет/Одил вероватно Јованка Бјегојевић, могуће кореографије Нине Кирсанове) и неколико балета у извођењу Киров балета у Лондону, око десет година након дефекције Нурејева. Памтим Михаила Баришњикова, младог играча о коме су сви говорили. Њега су поредили са Нижинским, а да га виде, ту у Лондону, у публици су биле Бронислава и Ромола, сестра и жена Вацлава Нижинског.

Серж Лифар, пред црном таблом на којој је цртао шта чини балетски покрет и на крају велику кореографију. Ту сам научила најважније ствари, нпр. колико је, осим солиста у које ми сви гледамо, значајан кореограф и колико је важан corps de ballet, тело балета.
iskudrina iskudrina 15:27 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

principessa_etrusca
Насловна страна "Историје руског балета" Сержа Лифара


Приметила сам да овде има оних који могу читати и разумети руски.
За све који волели би видети-имати ту књигу у електронском формату, могу послати/поделити линк ка примерку који имам на свом диску.
Нисам сигурна да бих смела јавно објавити.

Слободно ми се обратите, послаћу.
Формат је djvu, 60MB.

Да, баш ова!
Са потписом С.М. Лифарь на првој страници.

krkar
Draga prijateljica će mi proslediti fotokopiju retke i dragocene knjige

jebote, 1945. štampana u Parizu a predreformskom ortografijom!!!



krkar krkar 16:58 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

дефекције Нурејева


Usro se Nurejev?

Eh, kao ona krava koja da puno vedro mleka pa ga šutne.

Ali nema veze, mikofo.

P.S.

principessa_etrusca
Увек постоји неки случај, као нпр. да је у овој прилици он домаћин искудриној.


Pa da znaš da i nije uopšte slučaj. Nego niz uzročno-posledičnih radnji, logičan, objašnjiv i dosledan sled.

Koji nemam nameru da ti objašnjavam nego samo da te ispravim kad se praviš previše pametna... dok ujedaš za nogavice.
krkar krkar 16:59 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

Слободно ми се обратите, послаћу.


Mogu ja? Lakše mi je na kompu nego iz fotokopije.

Hvala
iskudrina iskudrina 17:39 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

krkar
Слободно ми се обратите, послаћу.


Mogu ja? Lakše mi je na kompu nego iz fotokopije.

Hvala


Имате у приватном мејлу линк. Плус још 2 књиге. Трећу морам потражити.
principessa_etrusca principessa_etrusca 18:01 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

дефекције Нурејева

Usro se Nurejev?

Дефекција и дефекација су две различите речи, а дислексија је...
krkar krkar 18:27 19.03.2017

Proseravanje učenogastarbajtersko

Дефекција и дефекација су две различите речи, а дислексија је..


Defekcija u Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, izdanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ne postoji. Tom 4 (d-dugulja), strana 256 gde bi azbučno bila ta defekcija - e pa nema je. Ne postoji, nikad bilo, nezabeleženo u ijednom izvoru. Defekcija - jok.

Nije zabeležena u srpskom književnom i narodnom jeziku. Ni hrvatskom.

Osim kod Feme londonske.

Mikofo, mikofo, defekacija čista skorojevićka i folirantska. Fema etrurska, Milan Panić i gomila polupismenih bauštelaca i šnajderki na istom zadatku: izmišljanju gastarbajterskog srpskog.

Ceo dan smo vokale, tokale i bajale šuze. Srećom u homu imamo karpite od vola do vola pa možemo i berfut.

A normalni su defecirali na to proseravanje.
krkar krkar 18:35 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja


Имате у приватном мејлу линк. Плус још 2 књиге. Трећу морам потражити.


Спасибо (3x)!
iskudrina iskudrina 19:18 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

apostata
Znam npr. (ali trebao bi tačno naći) da je volio balet "Plamen Pariza", da je često dolazio u Boljšoj iznenada na pola predstave, ostajao samo jedan akt i onda žurno odlazio, da je volio balerine, da mu je omiljena bila Lepešinskaja, da ga je ona i kasnije hvalila i govorila kako je izuzetno mnogo u tom periodu uređeno za Boljšoj i tako to.

(evo ga ovde '38. upravo na baletu)


Неколико пута после 1920. године, постављало се питање затварања Бољшој театра, јер је В.И.Уљанов сматрао да оно захтева много пара. Ако је опера још и била разумљива пролетаријату, балет је био нешто ван њиховог разумевања.

Тада бригу о театру преузима Михаил Иванович Калињин, заљубљеник у балет (и балерине), који активно посећује не само представе, већ и пробе и школе како би видео талентоване студенте(-ице).

@apostata
на фотографији коју показали сте, иза Вјачеслава Молотова (лево поред Сталина) можете видети Калињина (са брадом).

Или овде у одабраном друштву:
март 1919. - 8. Конгрес КП

apostata apostata 20:13 19.03.2017

Re: A sad bez zezanja

@iskudrina

Da znam to da je "всесоюзный староста" mnogo uradio za balet, a zajedno sa njim i Lunačarski i Buđoni ... i još neko, al' ne mogu sada da se sjetim ko je to (no kažu da su oni usput i ganjali ženske).

A opet u u obnovi baleta u Lenjingradu ulogu Kalinjina je odigrao Kirov.

p.s. I to je uglavnom sve što ja znam o ruskom baletu. Znam još da je neka balerina dobila tri Staljinske premije.
principessa_etrusca principessa_etrusca 20:26 19.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

Nije zabeležena u srpskom književnom i narodnom jeziku. Ni hrvatskom.

Можда имаш неко старо или непотпуно издање.

Hrvatska enciklopedija, mrezno izdanje:

defekcija (lat. defectio), otpadanje, odmetanje, istup (iz stranke, Crkve i sl.), izdaja.

ЛИНК
principessa_etrusca principessa_etrusca 20:36 19.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

A opet u u obnovi baleta u Lenjingradu ulogu Kalinjina je odigrao Kirov.

Када је враћено име Маринскиј за позориште и оперу, чини ми се да се неколико година за балет и даље употребљавало име Киров, али се у међувремену изгубило из употребе.
krkar krkar 20:54 19.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

Можда имаш неко старо или непотпуно издање.


Imam jedino postojeće izdanje RSHKNJ, 19 tomova. Ali volim kad mi se autuje prepotentna guska znanjem o fundamentalnim delima sopstvene kulture.

U srpskom nema.

Doduše, nema ni u hrvatskom. Osim u enciklopediji za nabijanje natuknica. U živom jeziku kod dobrih govornika* jednostavno nema.

Biće, kad se namnožite vi koji defecirate benefite.


Када је враћено име Маринскиј


Nije nikad vraćeno ime Marinskij jer je taj oblik protivan svim srpskim pravopisima 20. i 21. veka.

Ako bude neko femsko ili gastarbajtersko izdanje možda u njemu budu Marijinskij, Kirovskij i Čajkovskij. Ali sada nema.

_____
*) Dobar govornik je jedna od osnovnih kategorija u standardizaciji
aureus aureus 23:02 19.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

krkar
Можда имаш неко старо или непотпуно издање.


Imam jedino postojeće izdanje RSHKNJ, 19 tomova.



Ne umećem se u jezičku raspravu, ali ovaj rječnik bi stvarno mogli više završiti.

Ne moramo svi da pomremo dok to tridesetomno (?) čudo ne ugleda svjetlost dana.
principessa_etrusca principessa_etrusca 08:55 20.03.2017

Toxic personality

krkar
Proseravanje učenogastarbajtersko




Know your meme/Autistic screeching (LINK)
sven.en sven.en 09:15 20.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

Mikofo, mikofo, defekacija čista skorojevićka i folirantska. Fema etrurska, Milan Panić i gomila polupismenih bauštelaca i šnajderki na istom zadatku: izmišljanju gastarbajterskog srpskog.

Fino. Siledžija i balerina kao Lepotica i zver.

krkar krkar 12:29 20.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

aureus
krkar
Можда имаш неко старо или непотпуно издање.


Imam jedino postojeće izdanje RSHKNJ, 19 tomova.



Ne umećem se u jezičku raspravu, ali ovaj rječnik bi stvarno mogli više završiti.

Ne moramo svi da pomremo dok to tridesetomno (?) čudo ne ugleda svjetlost dana.


Evo samo da časom srede Narodni muzej... koji im treba taman koliko i Rečnik
krkar krkar 12:32 20.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

sven.en

Fino. Siledžija i balerina kao Lepotica i zver.





Balerina je koliko sam i ja.

Znam da vama Šumcima to imponuje ali nije svaka žena koja se redovno pere baš balerina.
aureus aureus 12:42 20.03.2017

Re: Proseravanje učenogastarbajtersko

krkar
aureus
krkar
Можда имаш неко старо или непотпуно издање.


Imam jedino postojeće izdanje RSHKNJ, 19 tomova.



Ne umećem se u jezičku raspravu, ali ovaj rječnik bi stvarno mogli više završiti.

Ne moramo svi da pomremo dok to tridesetomno (?) čudo ne ugleda svjetlost dana.


Evo samo da časom srede Narodni muzej... koji im treba taman koliko i Rečnik


Možda je ideja da Rječnik bude kompletiran na stogodišnjicu početka njegovog pisanja.

Kul zamisao.
sven.en sven.en 13:51 20.03.2017

*

Balerina je koliko sam i ja.


Čak i ova slika ima suštinu u šablonu.

sven.en sven.en 13:52 20.03.2017

*

Znam da vama Šumcima to imponuje ali nije svaka žena koja se redovno pere baš balerina.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana