Društvo| Filozofija| Mediji| Život| Životni stil

“Mala, sastavljena, organska mašinica ...

/ 12.03.2017. u 13:45

Komentari: 131
Čitanost: 15647
/
Preporuke: 1428
/

... spremna za trčanje" ... je kako je nekad davno bihejvioralni (Sprski?!) psiholog John Broadus Watson dotakao "bitnike" u nama, koji se, u stvari, kao ovce saterane u tor sabiju oko zajedničke teme, tačnije odvajaju od pregrejanog bitničkog da bi se još više pregrejali oko sabijenog objektivnog.

Od "verne reakcije na lekiće izabrane od strane drugih", kao jednog terminala fenomena objektivizacije, do drugog, gde se u blogovima o politici, političarima, četnicima, ustašama i sličnom ne zna ni ko pije ni ko plaća, čuči ostatak boljke zvane „indukovana svest o ‘značaju' objektivnih istina u našim životima".

am.19085.jpg

Dobro, boljka se ne zove tako, ovo sam izmislio, iako ko zna da li sam i otkud maznuo poneki fragment pa ugradio u rečenicu, blog, ... - deo definicije amatera je, između ostalog, i pozajmljivanje tuđeg, često bez svesti o tome, uz ograničeno razumevanje, pa onda strasna odbrana nove, subjektivne konstrukcije povrh pozajmljenog, često strasnija nego što su je autentični autori branili u svom polu-subjektivnom svetu.

"Ni anjci zere" (ako se dobro sećam, a verovatno se ne sećam nikako, jezičari?!, Gugl mi, kao poslednji očajnik na ovom svetu, na razne kombinacije nekih starih reči, servira pri vrhu "Ličke janjce iz Perušića") ... bez imalo, znači, želje da ugradim u ovu rečenicu bilo kakvu stilsku figurativnost mene baš, ali baš više interesuje šta je Sale sa Srkijem pojo u Koloradu, i u želji ima apstraktnog koliko ga ima i u egzistencijalnom, i da li je video Srkijev "elektrolitski kondenzator od $20K", ni u ovoj želji nema apstraktnog nimalo, pošto Srki nema takav kondenzator, nego realne potrebe za zezanjem, ma koliko poneko plaveo na poneku šalu ponekog od nas.

Na davež političke korektnosti i beskrajnog metanisanja na dotičnu baš malopre na BBC1 Thandie Newton posebno elegantno i guru-opušteno-do-dostojanstveno reaguje na feministu sa reputacijom Andrew Marra koji poteže "objektivizaciju žena sa njihovim atributima" u svetlu serije Westworld, gde je ona android što vodi javnu kuću za subjektivne realiste od "prave" krvi i mesa, da bi kasnije postala vođa vrlo subjektivne do realno-objektivne pobune andoida koje su, kao ovde u ovom svetu, nači, saterali isto u tor, ali sad virtuelno-realne AI-iš egzistencije.

Kaže ona, parafraziram: "Ma jok, bre, super je uloga, fenomenalna, ostaće zauvek dok Mission impossibles i ostalo, čak možda i dolazeći Star Wars, dođu i prođu", uz opuštenost majke troje dece, 19 godina udate, koja je, očigledno, odavno navikla na tvorce i vlasnike nad "objektivnim", i navikla na moćniji puls čak i male pobune, kako se suprotstavi velikom mislima o objektivnom.

Da li to znači da se većina neudatih nemajki, i mi ostala boranija, posebno muška koju ja nešto bolje osećam, pardon my French, nije nešto navikla na tvorce, vlasnike, lekiće i objektivno?

Ne znači, nego imamo razni načini navikavanja, i tu je nezdravi konformizam većine nas, sa još nezdravijim, vrlo neujednačeno zvučnim uradtkom dodavanja grupe ili grupa što nam čuvaju leđa i pojačavaju narativ dok pred publikom bubnjamo po objektivnom kako smo ga mi dizajnirali, dok konformizam više nije jedan u nama, obavezno, na bilo koju sitnu temu, nego ih je više, trebalo-ne-trebalo, ko koskice u kesici nekog vrača, pa ih mi bacimo u prašinu kad nam zatrebaju smer i "strategija", pogledamo kako su se koske složile i "krenemo".

U knjizi Prisoners of the Real: An Odyssey autor Greg Guma se dotiče sada stogodišnje zamene prirodnog veštačkim u zapadnom svetu, objektivizacijom, između ostalog, i ja mu nisam pročitao kjnigu nego članak samo, gde je on to sažeo, koliko god da se bilo šta može sažeti na bilo koji način.

A nisam je pročitao pošto je nema na Amazonu za Kindle, a neko drugačije kupovanje mi je, objektivno, gubljenje dragocenog vremena koje mogu da utrošim na pisanje i čitanje bloga, gde pravim pokušaje u otvaranju teme objektivnog definisanja razlike između objektivnog, oko kog ne možemo da se dogovorimo, pa se ubeđujemo, i priodno subjektivnog, koje sa relativnom lakoćom cenimo i kod drugih, pa uživamo u tuđim pričama dok čekamo da ispričamo svoju, sledeću na redu.

cs.19086.jpg Od skoro svega što nam je interesantno na temu "kako to drugi rade", gde su drugi oni što su nam interensantni već iz nekog razloga, interesantno je i pitanje šta su to drugima modulatori percepcije, pa onda i kreativnosti.

Da bi dotakli druge moramo, prvo, da dotaknemo sebe, svoj referentni system - i ja često polazim od dve svoje krajnosti - kad me posebno uzbudi nečija smrt ja se setim Baha, orgulja, neke crkve i planete zemlje što pobeže oko Sunca brzinom od 30 Km u sekundi. To mi je pozadina malenkosti iskre oko koje je svakog od nas neko, nešto i nekako, nekad nalepio.

Druga krajnost je moja letargija, kako postane neizdrživa, ja potegnem ritam, bubnjeve, kao početak.

U stvari priroda u svom veličanstvu i muzika, pa kretanje su, možda, među tri najpotentnija modulatora.

S tim pojašnjenjem da su priroda i kretanje, ponekad, u modernom svetu, nepraktični :-)

Atačmenti

am.jpg / 79.31 / KB image/jpeg
cs.jpg / 55.19 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (131)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zemljanin 14:06 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

sasaminijature

Колико смо сличнииии

nemoj da me plašiš

sasaminijature 15:36 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

nemoj da me plašiš

Не бој се неће да боли

, ни годину нисам на блогу, до сада си "упознао" тек предслој, ниђе ни у назнаци мене нема само сам мало чачкао да видим где су вам прекидачи ...

zemljanin 17:51 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

konkretno replica se, iako šaljiva, odnosila na pojam istog ... u konkretnom slučaju mi imamo neku vrstu koncenzusa o određenoj temi, izolovanom događaju ili slučaju pa se u običnom govoru može reći da nam je po tom pitanju krajnji stav sličan ali to nikako ni može da se svede na "isto" ... biti "isti" je sadržajnije I termniloški mnogo dublje I donekle poništava individualnost ... shodno mom sagledavanju realnog I samih procesa realnog, to bi bila prilično zastrašujuća pojava ko god da je u pitanju ...

znači nije bilo namera da pojam "isti" podvedem pod degradaciju tvoju ili moju već nešto sasvim drugo ... tako da sam komentarisao sam fenomen što možda nije bilo najjasnije iz kratkog komentara a ni izbor smajlija nije najsrećniji

sasaminijature 20:01 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

konkretno replica se, iako šaljiva, odnosila na pojam istog

Ц ц ц....

Да ли сте младићу одлучили? Хоће каки, неће каки

?

Да би сте добили видовиту Зорку морате звати локал 523, и онда тражити бабу. Баба је мало наглува па ....

zemljanin 20:09 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

sasaminijature

doviđenja

docsumann 20:56 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

zemljanin

dok ne szdumamo neki bolji način za izučavanje subjektivnog...

zemljanin 21:22 14.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

docsumann

dok ne szdumamo neki bolji način za izučavanje subjektivnog...

inače imao sam lep razgovor sa Dr. Norden oko DMT itd. ali da se ne bih brukao I lupao treba vremena da vidim koliko neke ideje uopšte imaju osnova ili smisla ...

ALI, verovao ili ne, konačno sam se smislio i postideo pa završavam, tačnije završio sam, onaj davno obećani tekst ... posle vikenda idemo na neku azija turu, najviše Japan, pa kad se vratimo ... "apsolutno vreme" i posmatrač

anfieldroad 16:02 15.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

dok ne szdumamo neki bolji način za izučavanje subjektivnog...

Da li mi kao "subjekti" možemo da proniknemo u suštinu "objektivnog"?
Šta je istina, a šta naša predstava o istini ? Da li proverljivi i ponovljivi eksperimenti dokazuju istinu ? Kao predstavnik subjektivnog naroda homosapiensa, verujem da dokazuju.

Priroda voli da ponavlja samu sebe. U beskrajnom ponavljanju često greši. Na taj način, grubo rečeno, cevasti crv je nizom grešaka postao slon.

Da li istina predstavlja niz istog ? Isto-isto-isto= istina...? Ako je ta lingvistička igra tačna, a u svakom prirodnom nizu isto-isto pojavljuju se greške, onda istina više nije istina.

docsumann 18:12 15.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

Da li mi kao "subjekti" možemo da proniknemo u suštinu "objektivnog"?

da, do određene mjere. (da se ne ograđujem sad kako je to samo mioje mišlenije)

Šta je istina, a šta naša predstava o istini ?

postoji samo naša predstava o istini, koja je istinitaija ako manje protivurječi samoj sebi, tj.što je više usaglašena sa sobom to je istina veća.

istina je slika kojom mi sebi predstavljamo funkcionisanje svijeta. ssam svijet je tajna.

Priroda voli da ponavlja samu sebe. U beskrajnom ponavljanju često greši. Na taj način, grubo rečeno, cevasti crv je nizom grešaka postao slon.

može to i tako da se gleda...
al' ni muzičar kad varira neku temu ne ponavlja je doslovce svaki put. u ponavljanju naizgled sličnih, al nijansu promjenjenih oblika, rađa se harmonija, melodija, bogatstvo...

uvijek je nezgodno tumačiti šta to priroda (Spinozin bog) radi, i šta time uopšte pokušava da postigne.

Viktor Šauberger je govori da je i sam pojavni svijet u svoj svojoj raskoši tek epifenomen nekih mnogo dubljih i složenijih tokova (sila).

anfieldroad 02:14 16.03.2017

Re: Opet dirali Žutka

uvijek je nezgodno tumačiti šta to priroda (Spinozin bog) radi, i šta time uopšte pokušava da postigne.

Neće nam priroda zameriti ako je tumačimo...

Ja npr. tvrdim da ona ( priroda ) nema nikakvu ideju o tome "šta pokušava da postigne". Ne zameram joj ništa, samo kažem. Prosto, nema plana, nema poente

Kod po kom priroda baguje u repeticiji same sebe je ta preostala "tajna".

Nepotrebna je čak i podela na "živu" i "neživu" prirodu. Ta granica je već toliko zamagljena da je vreme da se te podele oslobodimo...

vera.nolan2 10:59 17.03.2017

Re:

Ja npr. tvrdim da ona ( priroda ) nema nikakvu ideju o tome "šta pokušava da postigne".

Kada bi samo znao koliko je OVO u evolucionoj biologiji tačno ... nema plana i programa unapred zadatog, jedina "svrha" je adaptilnost i funkcionalnost ... kratak komentar za dugu, dugu priču...

anfieldroad 13:05 17.03.2017

Re:

vera.nolan2
Ja npr. tvrdim da ona ( priroda ) nema nikakvu ideju o tome "šta pokušava da postigne".

Kada bi samo znao koliko je OVO u evolucionoj biologiji tačno ... nema plana i programa unapred zadatog, jedina "svrha" je adaptilnost i funkcionalnost ... kratak komentar za dugu, dugu priču...

Dobro bi bilo kad bi SVI to znali. Zbog svoje nesigurnosti i nežnosti, ljudi širom sveta, verujući u PLAN pokušavaju da vrate kotač ( kotač = vraćeni točak ) istorije. Veronauka umesto evolucije...što da ne...pa ta evolucija je samo "teorija"...Dok je veronauka, kako joj i naziv kaže- nauka ! Ok, vero-nauk.

Milan Novković 22:21 17.03.2017

Re:

anfieldroad
vera.nolan2
Ja npr. tvrdim da ona ( priroda ) nema nikakvu ideju o tome "šta pokušava da postigne".

Kada bi samo znao koliko je OVO u evolucionoj biologiji tačno ... nema plana i programa unapred zadatog, jedina "svrha" je adaptilnost i funkcionalnost ... kratak komentar za dugu, dugu priču...

Dobro bi bilo kad bi SVI to znali. Zbog svoje nesigurnosti i nežnosti, ljudi širom sveta, verujući u PLAN pokušavaju da vrate kotač ( kotač = vraćeni točak ) istorije. Veronauka umesto evolucije...što da ne...pa ta evolucija je samo "teorija"...Dok je veronauka, kako joj i naziv kaže- nauka ! Ok, vero-nauk.

Ipak, i bez potrebe za veronaukom, sledeće daje nešto prostora za razmišljanje:

- "Adaptilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan i program.

- Iz perspektive evoluciono biološkog, i adaptilnosti i funkcionalnosti, seme od maslačka može da padne u pukotinu u betonu i tu proklija i sve je kako Vera kaže ako se pukotina tu slučajno zadesila.

- Ali ako Emsi namerno nije dobro pripremio podlogu za betoniranje, da bi beton bukao u tom delu, pa seme maslačka, ili neko drugo, tu "sletelo", sa velikom verovatnoćom, onda u ovom kompozitnom procesu postoji plan.

- On može da zvuči trivijalan i neverovatan i danas, a pre 20 godina je primer bio trivijalan u širem smislu, ali vremena su se pomalo promenila.

- U hardversko-softverskim evolutivnim algoritmima se danas radi upravo to, definiše "adjacent possible", recimo neke antene, tako što se od okvira mogućeg zadaju maksimalne dimenzije i okvir krive zračenja, i onda evolutivni algoritam koji poprilično uspešno radi mimikriju prirodnog evolutivnog procesa dizajnira baš antenu kakva je potrebna.

To je NASA radila bar pre 10 godina, na primer, i moj prvi ili drugi blog onomad se dotakao tog primera.

I on je relativno neupečatljiv iz perspektive prirodne evolucije kao "sile".

Ali, ako sada posmatramo "najezdu" AI algoritama i sve praktičnijih primena polje za razmišljanje postaje sve interesantnije.

A sve one koji nalaze statistiku i verovatnoću vrlo ubedljivima u nekom polju koje su majstori u ove dve discipline uredno postavili, ne svakodnevni amateri-teoretičari a još veći amateri-praktičari, bi trebao da zagolica sad već skoro pa star "simulacioni argument" u filozofiji koji je Nick Bostrom, švedski filozof što zivi i radi pri Oxfoprdskom Uneverzitetu i osnivački je direktor "Future of Humanity Institute" (trivija: Milan Ćirković je sa njim napisao jednu kjnigu o egzistencijalnim rizicima) koji kaže, liberalno i subjektivno prepričavam:

- Kako gustina mogućnosti u hardveru i softveru napreduje, pa se krećemo ka singularitetu gde će mašine postati bar pametne kao mi, a, recimo, mobilni toliko moćni da će u svakom mobilnom što imamo moći da se simulira zemlja sa 7 milijardi stanovnika, tako pametnik, kakve su šanse da mi sada nismo simulacija?

- Male, verovatnoća kaže, osim ako:

1. Civilizacije na našim nivoima razoja, pa još malo većim, znači to nas čeka, ne odluče da prestanu sa tim simulacijama - malo verovatno s obzirom na našu radoznalost i nediscipčlinu.

2. Se ne pobijemo pre nego što dođemo do tako nekog nivoa razvoja.

E sad, skupi superkompjuter će uskoro dotaći singularitet, recimo za 10 godina.

Ali on je skup, u desetinama miliona dolara, pa će proći još decenija dve da sve to sabijemo i u jeftinu mašinicu kao što je mobilni, da bi statistički argument dobio na značaju.

Naravno, mnoge sitnice u pretpostavkama i neočekivanom mogu da poremete ovako neki narativ, ali, ...

... tema je netrivijalna, i ne treba dozvoliti da nam vir oko ideje super-inteligencije zamuti religija, koja je i sama izrasla, donekle, iz zamućene vode ljudske strasti za fantaziranjem

anfieldroad 00:30 18.03.2017

Re:

Ipak, i bez potrebe za veronaukom, sledeće daje nešto prostora za razmišljanje:

- "Adaptilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan i program.

- Iz perspektive evoluciono biološkog, i adaptilnosti i funkcionalnosti, seme od maslačka može da padne u pukotinu u betonu i tu proklija i sve je kako Vera kaže ako se pukotina tu slučajno zadesila.

- Ali ako Emsi namerno nije dobro pripremio podlogu za betoniranje, da bi beton bukao u tom delu, pa seme maslačka, ili neko drugo, tu "sletelo", sa velikom verovatnoćom, onda u ovom kompozitnom procesu postoji plan.

Dakle emsija uvodimo u tom primeru u priču kao bogoliko biće sa planom. Ipak, rupa ima bez obzira na emsija i traljavo betoniranje...
"Adaptibilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan. Ali, one ga ni ne dokazuju. Ako zaboravimo na trekund cevaste slonove, kao i nas same, ako zaboravimo čitav poznat živi svet, adaptibilnost i funkcionalnost naći ćemo i u kretanju nebeskih tela i u ponašanju elektrona ili fotona. U okviru određene verovatnoće i statistike dogodiće se sve kao što se dogodilo i kao što će nastaviti da se događa.
Moja poenta je bila da je osnovni princip "prirode" repeticija same sebe sa određenim ritmom "grešaka". Tu je svejedno da li govorimo o živom ili neživom. U tom "beskonačnom" ponavljanju neke greške su postale deo repeticije ( one adaptibilno-funkcionalne na primer ), neke nisu. Ako taj princip nazovemo "plan", onda postoji plan.
Da smo ovaj razgovor vodili pre 7 milijardi godina i tada bi važila ista pravila. O čemu ćemo razgovarati za 7 milijardi godina zavisi od ritma "grešaka" odnosno promena. Do čega će one dovesti moći će uskoro da sazna AI singularitet, ne sumnjam...

docsumann 01:04 18.03.2017

Re:

... tema je netrivijalna, i ne treba dozvoliti da nam vir oko ideje super-inteligencije zamuti religija, koja je i sama izrasla, donekle, iz zamućene vode ljudske strasti za fantaziranjem

čovjek koji me je inficirao teorijom haosa nije ni sarski, ni Mandelbrot, ni Ljapunov... već hrvatski akademik Vladimir Paar, na HRT-u Nedeljom u 2, kod Stankovića.
ima tome podosta.

dakle, fraktali, grafička čuda, matematička magija prirode...no, ono čega se danas jedino sa sigurnošću sjećam od te emisije, je Paarova opservacija na Stankovićev komentar da je u naučnim krugovima više materijalista nego ... ko god da su ovi drugi.

[i moje kolege koje vjeruju u materiju, one toj materiji pripisuju neke božanske osobine.[/i]

na pamet mi pada jedna metafora, i to više puta.

metafora onog uzročnog lanca, kao u crtanim filmovima - bilijarska kugla koja ispada sa stola, udara u lampu koja zatim pada u akvarijum iz koga uslijed električnog udara iskače zlatna ribica koju pogađa automobil igračka*...?
* (objašnjenje slijedi mnešto kasnije)
...e, ovaj lanac je sto puta luđi, kompleksniji, precizniji i beskrajno je dug.
uz to on se na mnogim mjestima grana, pa ventilator u jednom trenutku pokrene 6 maketa jedrenjaka u raznim smjerovima...a svaki jedrenjak na svome pristanu pokrene pa 6 domino kolona.
uz to, neki lanci se ukrštaju, precizno do u tren. daska koja u jednom nizu pada da uključi prekidač, zahvata automobil igračku koja u tom trenutku upada iz susjednog lanca, zahvata ga kao katapult i pogađa pravo u zlatnu ribicu...

i onda kao jabuka slučajno pade baš na Njutnovu glavu. od svih ljudi na svijetu izabrala je upravo najumnijeg fizičara na svijetu da rješi njenu misteriju.

no, što reče Šauberger - Njuutn je trebao da se zapita kako je jabuka uopšte dospjela gore.

kako li tek užasno izgleda (?) pad jabuke crvu koji se u njoj nalazi.
postoji li užas u svijetu crva.

(ovo je inače ponajbolja ilustracija legendarne scene iz Lovkraftovog romana U Planinama Ludila. mada tu ima masu scena legendarnih

)

teško je biti dovoljno neodređen da bi se opisala stvarna priroda stvari

emsiemsi 07:35 18.03.2017

Re:

anfieldroad
...

- Ali ako Emsi namerno nije dobro pripremio podlogu za betoniranje, da bi beton bukao u tom delu, pa seme maslačka, ili neko drugo, tu "sletelo", sa velikom verovatnoćom, onda u ovom kompozitnom procesu postoji plan.

Dakle emsija uvodimo u tom primeru u priču kao bogoliko biće sa planom. Ipak, rupa ima bez obzira na emsija i traljavo betoniranje...
"Adaptibilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan. Ali, one ga ni ne dokazuju. Ako zaboravimo na trekund cevaste slonove, kao i nas same, ako zaboravimo čitav poznat živi svet, adaptibilnost i funkcionalnost naći ćemo i u kretanju nebeskih tela i u ponašanju elektrona ili fotona. U okviru određene verovatnoće i statistike dogodiće se sve kao što se dogodilo i kao što će nastaviti da se događa.
Moja poenta je bila da je osnovni princip "prirode" repeticija same sebe sa određenim ritmom "grešaka". Tu je svejedno da li govorimo o živom ili neživom. U tom "beskonačnom" ponavljanju neke greške su postale deo repeticije ( one adaptibilno-funkcionalne na primer ), neke nisu. Ako taj princip nazovemo "plan", onda postoji plan.
Da smo ovaj razgovor vodili pre 7 milijardi godina i tada bi važila ista pravila. O čemu ćemo razgovarati za 7 milijardi godina zavisi od ritma "grešaka" odnosno promena. Do čega će one dovesti moći će uskoro da sazna AI singularitet, ne sumnjam...

Ма - можете ви емсиемсију да ... !
Шалим се !
Делимично се слажем са тобом да предефинисани патерн постоји те да се ствари одвијају испод енвелопе дефинисне адаптибилном делта модулацијом.
Но, оно што многи људи, угланом, не схватају, укључујући и Милана Новковића, је --- нема сингуларитета у свету којега ми познајемо.
Сингуларитет је Бог (зовимо га тако, без обзира на све атеисте света).

docsumann 11:06 18.03.2017

Re:

anfieldroad
Ipak, i bez potrebe za veronaukom, sledeće daje nešto prostora za razmišljanje:

- "Adaptilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan i program.

- Iz perspektive evoluciono biološkog, i adaptilnosti i funkcionalnosti, seme od maslačka može da padne u pukotinu u betonu i tu proklija i sve je kako Vera kaže ako se pukotina tu slučajno zadesila.

- Ali ako Emsi namerno nije dobro pripremio podlogu za betoniranje, da bi beton bukao u tom delu, pa seme maslačka, ili neko drugo, tu "sletelo", sa velikom verovatnoćom, onda u ovom kompozitnom procesu postoji plan.

Dakle emsija uvodimo u tom primeru u priču kao bogoliko biće sa planom. Ipak, rupa ima bez obzira na emsija i traljavo betoniranje...
"Adaptibilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan. Ali, one ga ni ne dokazuju. Ako zaboravimo na trekund cevaste slonove, kao i nas same, ako zaboravimo čitav poznat živi svet, adaptibilnost i funkcionalnost naći ćemo i u kretanju nebeskih tela i u ponašanju elektrona ili fotona. U okviru određene verovatnoće i statistike dogodiće se sve kao što se dogodilo i kao što će nastaviti da se događa.
Moja poenta je bila da je osnovni princip "prirode" repeticija same sebe sa određenim ritmom "grešaka". Tu je svejedno da li govorimo o živom ili neživom. U tom "beskonačnom" ponavljanju neke greške su postale deo repeticije ( one adaptibilno-funkcionalne na primer ), neke nisu. Ako taj princip nazovemo "plan", onda postoji plan.
Da smo ovaj razgovor vodili pre 7 milijardi godina i tada bi važila ista pravila. O čemu ćemo razgovarati za 7 milijardi godina zavisi od ritma "grešaka" odnosno promena. Do čega će one dovesti moći će uskoro da sazna AI singularitet, ne sumnjam...

da, u principu se slažem. fino napisano.

no, moje pitanje spram ovakvih postavki (spontanističkih) je - a ko/šta/kako formira taj repetitivno-"falširajući" ritam?

jednom smo vodili sličnu diskusiju na blogu, pa je u prilog teze bliske ovom tvom potegnuta Igra Života (čuveni računarski program/simulacija) u čijem rastersko modularnom svijetu, uz nekoliko osnovih prostih pravila, nastaju, kreću se, rastu, nestaju dinamične pojavne forme.

ipak, nek/nešto/šta je moralo da definiše i ta elementrana (ma kako prosta bila) pravila.

neko je morao da navije igračke i pusti ih u polje.

možda izgleda da sugerišem postojanje (personalno) nekog čiji su postupci manlike, zapravo sam skloniji ideji o postojanju inteligebilne hiperstrukture svijeta.

čestice, ili neki njeni još dubljiji (sitniji) nivoi se ne ponašaju kao slijepo-lutajuće, nasumično djelujeće i u stalnom sudaranju uironjene "muve bez glave".
prije svega, one nisu istrgnuti, nezavisni dijelovi koji tvore stohastičku makrostrukturu.
one su vid ispoljavanja, nosioci dejstva zajedničkog polja, na čijem fundamentalnom niovou dešavanja svi smo jedno.

naravno, i za meni lično bliskije hipoteze imam nezgodna pitanja.

prosto je ontološki malovjerovatno da na ovom nivou mi imamo neka suvisla objašnjenja za Kosmos.

što reče esmi, jedino što nam preostaje je da se poklopimo od osluškivanja svijeta nareslim Dambovskim nam ušima i sve podvedemo po božja volja, naum i plan.

al' šta ćeš kad jeretik u nama ne spava

Milan Novković 11:37 18.03.2017

Re:

anfieldroad
Ipak, i bez potrebe za veronaukom, sledeće daje nešto prostora za razmišljanje:

- "Adaptilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan i program.

- Iz perspektive evoluciono biološkog, i adaptilnosti i funkcionalnosti, seme od maslačka može da padne u pukotinu u betonu i tu proklija i sve je kako Vera kaže ako se pukotina tu slučajno zadesila.

- Ali ako Emsi namerno nije dobro pripremio podlogu za betoniranje, da bi beton bukao u tom delu, pa seme maslačka, ili neko drugo, tu "sletelo", sa velikom verovatnoćom, onda u ovom kompozitnom procesu postoji plan.

Dakle emsija uvodimo u tom primeru u priču kao bogoliko biće sa planom. Ipak, rupa ima bez obzira na emsija i traljavo betoniranje...
"Adaptibilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan. Ali, one ga ni ne dokazuju. Ako zaboravimo na trekund cevaste slonove, kao i nas same, ako zaboravimo čitav poznat živi svet, adaptibilnost i funkcionalnost naći ćemo i u kretanju nebeskih tela i u ponašanju elektrona ili fotona. U okviru određene verovatnoće i statistike dogodiće se sve kao što se dogodilo i kao što će nastaviti da se događa.
Moja poenta je bila da je osnovni princip "prirode" repeticija same sebe sa određenim ritmom "grešaka". Tu je svejedno da li govorimo o živom ili neživom. U tom "beskonačnom" ponavljanju neke greške su postale deo repeticije ( one adaptibilno-funkcionalne na primer ), neke nisu. Ako taj princip nazovemo "plan", onda postoji plan.
Da smo ovaj razgovor vodili pre 7 milijardi godina i tada bi važila ista pravila. O čemu ćemo razgovarati za 7 milijardi godina zavisi od ritma "grešaka" odnosno promena. Do čega će one dovesti moći će uskoro da sazna AI singularitet, ne sumnjam...

Da.

Sve što ja uvodim je činjenica da je plan moguć, nikako da ga mi živimo.

Ali da mi imamo svoj plan to je fakat (zavisi od definicije plana, naravno, neko super-inteligentan bi nam se smejao na temu koliko dugo se radije svađamo, dok trpimo zlikovce na grbači, nego da se udružimo u zajedničkom interesu).

Nego ja mislim na naučno tehnološki razvoj.

Evo dole, prvo, fotke NASIne antene koju je dizajnirao evolutivni algoritam, i koja je otišla u svemir 2006. valjda.

Interesantno je koliko je njen oblik "prirodniji", i po nekim kriterijumima ona, u stvari, nije "dizajnirana", nego je evoluirala, dizajnirani su samo "zahtevi" - sve su ovo meni sitne "filozofske" temice koje svako ima pravo da pogura u koju hoće stranu.

U tom guranju temica ja sam onomad blog nazvao "U potrazi za mehanizmom".

Nama je reč "mehanizam" relativno priprosta danas, i kažemo ova antenica gore je, prosto, "žica", ali je već sledeća tema nešto interesantnija:

'Artificial life' breakthrough announced by scientists

Dr Craig Venter of the J Craig Venter Institute (JCVI) je ozbiljan lik, onomad prestigao Human Genome project, iako je kasnije krenuo u trku, uz pomoć relativno postor lateralnog razmišljanja - dok je HGP linearno skenirao hromozome i gubio puno vremena na činjenicu da nije moga ceo hromozom da se pročita odjednom, pa je gubljeno jako mnogo vremena na pozicioniranje na hromozomu da bi se nastavljalo sa čitanjem danas tamo gde smo stali juče, JCVI je prosto to vreme sveo skoro na nulu ubacujući enzime u smešu nasumice, pa tako i komadajući DNK nasumice, dok je skeniranje brzo, sofver posle "ulepi" iseckano.

Ovo je interesantna pojava u drušvu, armija najboljih radi nešto i onda dođe pojedinac sa prostom idejom, za koju u stvari nije potreban "genije" kako bi ga većina nas "klasično" definisala ako bi nam bilo dato samo 30 sekundi za definiciju.

A Craig jeste genije, tj realnost oko nas je takva da je esencija genijalnosti neuhvatljiva.

I sada oni idu dalje, upravo su imali jedan simpozijum gde su se "dogovorili" da polako krenu i sa sintezom ljudskog genoma.

To je more tema samo po sebi, i nije se lako snaći u etičkom podprostoru tako nekog rada, ali je sitno uživanje u temi interesantno i sledeće.

U softweru, ili sada ovako u artificial life i hardveru, mi sutra napravimo super-inteligenciju, bića pametnija od nas:

1. Šta smo mi nima? Tvorci?

2. Kako fenomenološki tumačiti to da su ta bića pametnija od nas?

3. Kako radi evolutivnas elastika između nas kao tvorca i tvorevine?

4. Šta je ta "kakofonija" "plana" i "evolucije" pomešanih zajedno u prostoru sa definisanim granicama?

5. Zamisli (tih prvih godina sam i ovo svako malo potezao kao misaoni eksperimenat) da te u trenutku "prebaci" u informativni prostor i daju ti pristup tvom dizajnu i parametrima - šta bi, "konkretno", bilo tvoje eksperimentisanje sa samim sobom po raznim filozofskim i spoznajnim ravnima?

Kad smo već spomenuli Douglasa Hofstadtera on kaže "In the end, we are self-perceiving, self-inventing, locked-in mirages that are little miracles of self-reference."

Sama činjenica da nešto novo postaje moguće, kretanje u nekoj novoj i "višoj" ravni, po pravilu otvara gomilu pitanja koja mogu da idu i do srži naše egzistencije.

Milan Novković 11:56 18.03.2017

Re:

emsiemsi
Но, оно што многи људи, угланом, не схватају, укључујући и Милана Новковића, је --- нема сингуларитета у свету којега ми познајемо.
Сингуларитет је Бог (зовимо га тако, без обзира на све атеисте света).

Zavisi kako definišemo "svet", a kako "singularitet".

Ako bih ja rekao (prelazim sa primerima na prvo lice pošto se ponekad stvarno uplašim da su mi šale neprimerne, pogotovo kako ljudi dolaze navijeni sa drugih blogova ili iz raznih razloga

"Ja uvek lažem" - pošto ovo ne može da bude ni tačno ni netačno meni može da bude singularitet ili ne, ili potpuno neiteresantno, dok jezičari ili filozofi mogu da se "pregreju" na trenutak (nagađam samo).

Ako vidim jednu belu vranu pa dokažem (baš, bez navodnika) da su sve vrane bele imam "signulatitet" u nekim "formama" logike, ili nemam, pošto, ...

... matematičar može da uzme dva aksiomatska skupa koja dokazuju isključive "suprotnosti". Pošto je matematika već apstraktna koncept singulariteta u apstraktnom podiže "petljanciju" na viši nivo, pa najviše zbog toga što u matematici možeš, pardon, mogu da formalizujem svašta, ili sve, "rokam" rekurzije, apstrakcije, a pogotovo "prostore" i operatore u njima kako mi se hoće, i sasvim je legitimno videti singularitete na sve strane, ili ih ne videti

anfieldroad 12:36 18.03.2017

Re:

no, moje pitanje spram ovakvih postavki (spontanističkih) je - a ko/šta/kako formira taj repetitivno-"falširajući" ritam?

Niko ga ne formira. On ( taj tzv. ritam...) mora biti samoformirajući. Stvara ga interakcija energije i potpune praznine. Ako smo se složili oko Big Benga...a recimo da jesmo, onda je sve posle njega moralo da se događa upravo- spontano ili slučajno ( u smislu bez namere da stvori planete, život, šta god ) Energija raspršena u prazan prostor reaguje onako kako joj je najlakše. Najlakše rešenje je obično najčešće u prirodi, koliko god krajnji rezultat izgledao neshvatljivo složen. Energija i "prostor" su spontano stvorili svoje zakone po kojima se ponašaju.

Ok, postavka je krajnje spontanistička, priznaću to na prvu loptu, bez potpitanja. Meni se ipak čini da je verovatnija od teze o inteligebilnoj strukturi svemira. Kada je inteligebilnost nastala i zašto i kako ? Na to pitanje je znatno teže odgovoriti nego na postavku o krajnjoj jednostavnosti bez ideje. A taj famozni "ritam grešaka" nastaje tek kad energija postaje masa...

A NOmeansNO album WRONG koji sam gore postavio aludira na verovatnoću naivnosti i greške ovakve moje amaterske postavke.

anfieldroad 13:01 18.03.2017

Re:

1. Šta smo mi nima? Tvorci?

2. Kako fenomenološki tumačiti to da su ta bića pametnija od nas?

3. Kako radi evolutivnas elastika između nas kao tvorca i tvorevine?

4. Šta je ta "kakofonija" "plana" i "evolucije" pomešanih zajedno u prostoru sa definisanim granicama?

1 ) Mi smo njima isto što i svojim prirodnim potomcima.

2 ) To što su ta bića pametnija od nas je normalan sled događaja. Nema potrebe mučiti se tumačenjima.

3 )Evolutivna elastika radi ono što i inače radi. Čim smo mi dostigli nivo da od nas može da proistekne nešto "pametnije" od nas samih, to će se i dogoditi.

4 ) Kakofonije nema. Ako razumem pitanje uopšte...Ako mislimo na AI, mislim da odgovor pod 3 može da prođe...

anfieldroad 13:12 18.03.2017

Re:

Ма - можете ви емсиемсију да ... !
Шалим се !

Pa dobro, ja sam u odgovoru upotrebio tvoj nick kao ilustraciju...
Bez namere da kažem da ti ne znaš da mešaš beton !
Šalim se i ja naravno !

Ušao sam uostalom ( a da me niko nije terao ) u ozbiljne priče...preozbiljne za moj nivo znanja u svakom slučaju !

docsumann 13:47 18.03.2017

Re:

Ako smo se složili oko Big Benga...a recimo da jesmo, onda je sve posle njega moralo da se događa upravo- spontano ili slučajno ( u smislu bez namere da stvori planete, život, šta god ) Energija raspršena u prazan prostor reaguje onako kako joj je najlakše

paa, složili smo se oko mehanizma dešavanja, ali oko prijekla i uzroka same pojave ... teško

ok, Lorens Kraus kaže da u prirodi fluktuirajućeg kvantnog vakuma da u nekom od neeeopisivo mnogo simultanih anhilacija parova čestica-antičestica leži i mogućnost neeeeopisivo male vjerovatnoće da neka od anhilacija izostane.
da čestice preostanu u životu, nakon što vrijeme za međusobno psamopotiranje istekne, i one se razdvoje i krenu svaka na svoju stranu.
taj "višak" zatim pokreće komičku lavinu, efektom masenog zarolavanja jednog novog svemira...

no, otkud uopšte kvantno-mehanički vakum, odakle 0-to polje, odakle bilo šta što nije ništa?
što nije suštinski (metafizički) NIŠTA.

što Vladimir Paar primjećuje, mi možemo zamisliti mogućnost da se čestice spontano smoorganizuju u složenije strukture, ali one moraju imati tu mogućnost usađenu u sebi.
evoluvcija je njima inherentna, baš kao što je u sjemenki hrasta, utisnut kompletan program izrastanja moćnog drveta.
one moraju biti miiikro-dizajnirane (što nužno ne impicira postojanje Dizajnera) tako da se uvezuju na jedan posve dijalektičko progresivan način.

Ok, postavka je krajnje spontanistička, priznaću to na prvu loptu, bez potpitanja. Meni se ipak čini da je verovatnija od teze o inteligebilnoj strukturi svemira. Kada je inteligebilnost nastala i zašto i kako ?

meni je pak vjerovatnije da je kuća nastala praćenjem projekta, nego da su se cigle nasumično naslagale jedna na drugu, sve pri tom ostavljajući otvore za prozore, vrata...

razvoj od prostog ka složenom, je moguić u jednom širem visoko kompleksnom domenu, koji daje kontekst i "osmišljava" kretanje svake čestice, bloka, dijela.
baš kao kod Igre Života. ona je moguća ali samo u situaciji akd imamo inžinjere i programere, dovoljno pametne da sastave kompjuter, napišu priogram i puste ga u rad. i onda stvarmo prisustvujemo svojevrsnom čudu - prosti elementi, modularno sazdani od ćeliaj (kvadrata), spontano izgrađuju i razgrađuju složenije strukture, kreću se, samoreprodukuju...

što reče MeKena - moderna nauka stoji na stanovištu, dajte nam jedno čudo i mi ćemo objasniti sva ostala.

mi prečesto zaboravljamo da je u srži samog postojanja ogromno čudo.
čak su i elementarne čestice tako sjajmno izdizajnirane da su u stanju da u međusobnim interakcijama, stvore (organski) život, svijest ... da postave pitanje odakle uopšte naša m ogućnost da postavljamo pitanja.

čudna petlja, da, ali nne samo unutar prirodnih procesa, i neuronskih umrežavanja.
čudne petlje se uvrću u sebe u svakoj tački prostora, koji je i sam tek džinovska petlja nastala u našim glavama. sve je u glavi, ovo je figuratovno, naravno... a glava?

glave koje se u tom lancu rekurzivnih definicija ne nalaze nigdje su najveća misterija.

jer mi i nismo ništa drugo do naša svijest.

Kada je inteligebilnost nastala i zašto i kako ?

to je bar lakše od pitalice šta je starije kokoška ili jaje

u metafizici apolutnog vremena, ne postoji ni kad ni tad. al' sad već upadam u zamku Dogme i Posljednjih Dana Raja...

P.S.

Wrong je jedan oid n ajbioljih punk-hc albuma svih vremena.
meni je Big Dick postavljena na telefonu kao ring-tone

emsiemsi 15:04 18.03.2017

Re:

anfieldroad
Ма - можете ви емсиемсију да ... !
Шалим се !

Pa dobro, ja sam u odgovoru upotrebio tvoj nick kao ilustraciju...
Bez namere da kažem da ti ne znaš da mešaš beton !
Šalim se i ja naravno !

Ušao sam uostalom ( a da me niko nije terao ) u ozbiljne priče...preozbiljne za moj nivo znanja u svakom slučaju !

Ма, ја сам се, стварно, само нашалио !
Што се тиче мешања бетона - ја сам типичан Србин, а то се (и) доказује тиме да се сви Срби разумеју у бетон, као и у посао фудбалског селектора.
Што се тиче твога, или било чијега (људског) знања о томе о чему сте започели расправу, ја мсилим да нико и никада неће сазнати све --- колико год се цело човечанство трудило. То људској врсти није дато.

Milan Novković 15:56 18.03.2017

Re:

docsumann
...čudna petlja, da, ali nne samo unutar prirodnih procesa, i neuronskih umrežavanja.
čudne petlje se uvrću u sebe u svakoj tački prostora, koji je i sam tek džinovska petlja nastala u našim glavama. sve je u glavi, ovo je figuratovno, naravno... a glava?

glave koje se u tom lancu rekurzivnih definicija ne nalaze nigdje su najveća misterija.

jer mi i nismo ništa drugo do naša svijest.

Kada je inteligebilnost nastala i zašto i kako ?

to je bar lakše od pitalice šta je starije kokoška ili jaje

u metafizici apolutnog vremena, ne postoji ni kad ni tad. al' sad već upadam u zamku Dogme i Posljednjih Dana Raja...

"...That I may detect the inmost force
Which binds the world, and guides its course;
Its germs, productive powers explore,
And rummage in empty words no more!..."

Kad izbacimo i kontekst (pozadinu), pa vreme, pa uzročno-posledičnost nama stvarno ne ostaje mnogo do svesti!

I to meditativno stanje kad ništa ne mislimo, otvorenih očiju, jeste jedinstveno na poseban način, u ravni gde nema mnogo drugih jedinstvenih "stvari".

Ako bi se "dokazalo" da stvarno ne postoji dekartov demon što nas zafrkava ...

...šta je to što nas ušarolikuje kako se spustimo malo niže sa te ravni?

Milan Novković 16:20 18.03.2017

Re: Treba imati sluha

myredneckself
...Btw, imam i ja jednu sliku od Scarlett Hooft Graafland, koju baš volim, pa je često nameštam kao cover foto po mojim profilima na netu - tradicionalno odevene žene, sa sve malim bowler hats sede na hrpama soli i, naravno, kontriraju sladeći se šećernom vunom, njanke ne obadaju nikog i ništa.

Apropos kontriranja ... ja mislim da mi posedujemo jedan ezoterični, i ultimativni respekt za simetriju - ona nam "garantuje" da imamo i kretanje i mir istovremeno.

Kako sam potegao za ovom fotkom slučajno naletim i i na interesantan blog NŠarskog ... "Ništavilo, ili obrisana pripovetka Predraga Brajovića"

... pa tamo još jednbu fotku što često potežem, pa Deridu kojeg sam pre često potezao ali me smorio pa ga više ne potežem, evo samo još da mu zadam jedan od pretposlednjih "udaraca"

(ko je rekao da se ne vrtimo u krug?!

(pre Deride i jedna Docs Inc. linijica

All disorder is a matter of shape and name not fitting - Annals, 16.8/401

There is no rigorous and effective deconstruction without the faithful memory of philosophies and literatures, without the respectful and competent reading of texts of the past, as well as singular works of our own time. Deconstruction is also a certain thinking about tradition and context - Jacques Derrida

E sad, ako rigorozna i efektivna dekonstrukcija ne postoje onda bi Deridine reči bile wormhole u šta?

anfieldroad 16:38 18.03.2017

Re:

no, otkud uopšte kvantno-mehanički vakum, odakle 0-to polje, odakle bilo šta što nije ništa?
što nije suštinski (metafizički) NIŠTA.

Koliko uspevam da pratim, otkud "nešto" ? Kako je nastalo "nešto"? Nešto je nešto moralo da stvori. Moralo je da ga stori nešto što je već postojalo. Ako je to nešto koje je stvorilo nešto već postojalo, onda je to potpuni paradoks ( Bog ). Pre nešto je moglo da postoji samo ništa. Ono pravo ništa. Metafizičko ili ne...ono je moralo da stvori nešto. Ništa je paradoks iz našeg ugla takođe, ali ispada da ako postoji nešto, mora da postoji i ništa.
Ja sam svoj napad mašte iskoristio. Za dalje nisam vičan. Pola vas ne razumem...

Wrong je jedan oid n ajbioljih punk-hc albuma svih vremena.
meni je Big Dick postavljena na telefonu kao ring-tone

Ma daaa...strašan album...krosover pank kor. Taman za prolećno popodne...

docsumann 17:22 18.03.2017

Re:

Што се тиче твога, или било чијега (људског) знања о томе о чему сте започели расправу, ја мсилим да нико и никада неће сазнати све --- колико год се цело човечанство трудило. То људској врсти није дато.

naravno.

uz ogradu da je i ljudskoj vrsti dato sa evoluira ( i to od uskoro forsiranom obliku, tj. samoindukovano) tako se tom odgovoru nećemo približiti kao ljudi, već u jdenom posve izmjenjenom obliku, kakvog trenutno ne možemo ni zamisliti.

dug je put do vječnosti

docsumann 17:28 18.03.2017

Re:

Kako je nastalo "nešto"? Nešto je nešto moralo da stvori. Moralo je da ga stori nešto što je već postojalo. Ako je to nešto koje je stvorilo nešto već postojalo, onda je to potpuni paradoks ( Bog ). Pre nešto je moglo da postoji samo ništa. Ono pravo ništa. Metafizičko ili ne...ono je moralo da stvori nešto.

da, problem primarnog pokretača...

metafizika, taj paradoks, upravo , bar teoretski rješava uvođenjem apoluta.
koji nit nastaje, nit nestaje, nit prestaje, čak ni ne traje.

apsolut je izvan vremena i prostora, koji proističu ioz ljudskog pogleda na svijet.

zemljanin 18:16 18.03.2017

Re:

Primarni pokretač je zasigurno BigBeng. Ako taj momenat ne posmatramo apsolutistički već kao normalnu fluktaciju na prethodnom nivou, onda uspostavljamo i ovaj naš svemir kao normalnu pojavu. Trenutak stvaranja/ekspanzije je definisao sve ostale mogućnosti takvog, našeg, svemira. To su početni uslovi. Mistifikacija ili isticanje posebnosti našeg slučaj svemira je nepotrebna. Od svih mogućih svemira koji nastaju i stvaraju nove, mi živimo u ovom jer jednostavno u drugim, barem u nekom procentu, nema uslova za život tj. početni uslovi su drugačiji. Verovatnoća nastanka baš ovakvog svemira je ista kao I bilo kog drugog, znači ništa specijalno tu nema.

Organski molekuli su uobičajena pojava ali napredniji oblici kombinatorike materije zahtevaju i specifičnije uslove. To što se desilo na našoj planeti jeste specifično i neponovljivo ali to ne znači da je sam život isključivo svojstvo Zemlje. Ako pogledamo evoluciju, trebalo joj je par mlrd. godina da štancuje samo jednostavne oblike dok nije "napravljen" proboj. A i nakon proboja opet su sva dešavanja u razmerama od miliona godina.
Ljudi jednostavno nisu sposobni da razumeju takve skale i zato lako pribegavaju metafizici. Za tkz. intelegentnu matricu ne postoji nijedan, čak ni posredan dokaz osim naše želje da damo smisao nepojmivim vremenskim skalama i nedovoljnom poznavanju fizičkih zakona.

Možda ćelije, kao deo mikro sveta, bolje "razumeju" kvantni svet i koriste ga - mi to u ovom trenutku ne znamo. Inteligencija je nastala i razvijala se jer daje realni doprinos u trci za opstanak. U našem slučaju, zemaljskom, to je dovelo do razvitka čoveka, nije moralo ali se desilo. Na skali života mi smo, bez obzira na sve postignuto, samo intermeco. A posebna je priča o količini iluzija koje nam sopstveni mozak servira svakodnevno. Iako nama, subjektivno, te iluzije deluju krajnje objektivne, one su i dalje iluzije.

I same AI nemaju definiciju ali su nam potrebne, baš zbog navedenih iluzija. Pristalica sam interakcije mozga sa veštačkim AI. Mozak je dokazano vrlo plastičan i ukoliko bi osmislili način, ne sumnjam da bi mozak jednostavno sinapsirao i taj segment.

Ne tako davno, direktno su povezali putem interneta mozgove dva pacova i svaki od njih je koristio tu vezu, to je neverovatni potencijal i adaptilnost i budućnost.

vera.nolan2 23:56 18.03.2017

Re:

- "Adaptilnost i funkcionalnost" ne isključuju plan i program.

... ali ga u mehanizmu selekcije slučajnih mutacija i ne uključuju ...
Uvek sa zakašnjenjem i sada otkrivam sa žaljenjem na kraju bloga inspirativan dijalog ...
Teorija EVOLUCIJE nije teorija već naučna činjenica ! A da do kraja nisu razjašnjeni svi mehanizmi - (a biće) i to stoji.

... i kako reče Spinoza, zakoni drže most da ne padne,...
Nauka iza lepote i strukture u prirodnom svetu otkriva da nije u pitanju čarolija ili Božije delo, već je to, u stvari, deo zakona fizike.

Izvanredan dokumentarac: na 52:35 Torsten Reil pokazuje kako kompjuter uz evolutivni softver simulira evoluciju koristeći principe evolucije i neočekivano je iskrslo dešavanje stvari bez ikakve moći kontrole i upliva programera i grafičkih programa ...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan Novković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

“Mala, sastavljena, organska mašinica ...

Atačmenti

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re: Opet dirali Žutka

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Re: Treba imati sluha

Re:

Re:

Re:

Re:

Re:

Milan Novković

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana