Društvo| Lingvistika| Obrazovanje

Поклони свој/твој ми фото

tasadebeli RSS / 05.03.2017. u 10:50

 

Захвалност за овај текст дугујем пре свега Браји јер ме је помињањем лингвисте Влада Ђукановића на свом посту подстакао да своје недоумице када је у питању однос језичка норма : живи језик поделим овде са вама...

 

 

 

 

Последњи пут сам Влада Ђукановића, лингвисту, видео уживо и разговарао са њим пре 4-5 година на једном семинару посвећеном језичкој култури и намењеном лекторима, новинарима, професорима, преводиоцима,...

Владо је говорио о томе како смо у свакодневној јавној комуникацији скоро у потпуности присвојну заменицу за свако лице СВОЈ избацили из употребе и заменили је са твој, ваш, његов,...


(У аутобусима ГСП онај безлични наснимљени глас каже "Поштовани путници, откуцајте ВАШУ карту." И ја се сваки пут најежим. Џаба им онда било оно "поштовани"...)

То своје предавање Владо је сјајно почео примером још из далеке 1972.

Наиме, показао нам је омот синглице Корни групе за песму "Поклони свој ми фото" на којем то тако лепо и пише иако група у рефрену упорно пева "Поклони ТВОЈ ми фото..."


Владо је хтео да каже како су, ето, људи те далеке 1972. ипак бринули како ће шта бити написано чак и на омоту једне синглице поп музике.


"Уметнике" вероватно нису хтели да исправљају пре снимања песме због, јел' те, уметничких слобода (иако је у питању исти број слогова и ни у чему се песма не нарушава).

На крају крајева, зар није и сам Црњански лупао зарезе где му је воља? :-)

А ето, данас је то СВОЈ скоро потпуно заборављено и Владо Ђукановић је хтео да каже да су то нормални процеси у језику и да о томе не треба бринути превише.


И могу са њим да се сложим. То заиста и јесте тако са језиком. Језик није никаква замрзнута слика у времену, мења се свакодневно са сваким говорним чином ама баш сваког од нас говорника тог језика.

 

И сваки пут се указује нови простор за промене у језику јер је сваки говорни и писани језички чин свакога од нас, у суштини, ново језичко стварање.

Наравно, то не значи да смо сви ми књижевници и језички уметници, али јесте свакако у питању језичко стваралаштво свакога од нас.

Али само донекле... Само донекле могу да се сложим са Владом Ђукановићем..

И то зато што мени тај прећутни пристанак да ама баш свака промена у живом језику, па и ова са присвојном заменицом за свако лице СВОЈ,  треба да постане и норма у јавној комуникацији заиста изгледа некако као добровољни пристанак језичке заједнице на смањење могућности изражавања у сопственом језику.


На крају тог семинара, без обзира на Ђукановићев позив из чисто лингвистичких побуда на "уметничку" креативну разбарушеност у писању и говорењу српског језика у јавној комуникацији, закључили смо ипак да би први и основни задатак свих нас језичара, од свих фела, био баш то да се трудимо упорно да што више подижемо ниво језичке културе у јавној комуникацији и то у сваком тренутку, без обзира на ситуацију.

Чињеница је да смо у овом убрзаном модерном времену занемарили језичку културу у јавној комуникацији.

Или што рече професор Клајн уморним гласом на том истом семинару када сам га питао зашто ови из РТС не користе његов Језички приручник који је он још крајем осамдесетих израдио за њих, него греше и у говору и у писању:

"Колега! Па ви знате да су њима најважније рекламе!"


И то је тачно. Одавно смо већ установили колико медијске куће свих врста штеде паре не узимајући лекторе. Чак и издавачи на томе штеде и врло мали број издавачких кућа ангажује лекторе.

А ето ономад на Хисторију видех у титлованом преводу са енглеског на српски да је "Плато био Сократесов студент."

Да ли то значи да ћемо, ако прихватимо тезу Влада Ђукановића о „еластично-стабилној норми" српског језика која ће бити довољно еластична да прихвати баш сваку језичку креацију на српском језику, од сада у српском језику грчког филозофа Платона називати и Платоом, те да заборавимо на именицу "ученик" и да је у потпуности заменимо са "студент"?

Мислим стварно! Ако је све то данас и толико брзо, не мора да буде и кусо, мајка му стара!

 

 

 

 


И због свега тога, иако ми је чак и потпуно јасан мали приватни рат који Владо Ђукановић води са Одбором за стандардизацију српског језика и са Институтом САНУ и Матицом (мој утисак је, најпре због некаквих својих предрасуда које можда има о тим људима и институцијама), ипак не могу да његову тезу о "еластично стабилној" норми српског језика прихватим до те мере да се у њој огледа само "еластичност" без икакве "стабилности" јер то онда доводи до поништавања било какве норме.

Или, што би Вук рекао много једноставније, до правила баба Смиљане.

 

Из једног интервјуа са Ђукановићем:

 

Znači li to da bi norma trebalo da prati živi jezik?

Tako je. Još 30-ih godina se govorilo da norma treba da bude elastično stabilna. Dakle, zvuči kao kontradikcija u pridevu. Ali, hoće da kaže da postoji to neko tvrdo jezgro norme, dakle ono što je stabilno u jeziku, a ovo što je elastično, to su te stalne promene. Dakle, norma mora da prati aktuelne promene u jeziku. Ali, ako vama gramatika izlazi na 30 godina, a rečnici na 50, pravopisi na 20-30 godina, takva norma ne može da prati sve ono što se u jeziku promeni za 20 ili 30 godina i mi imamo jezik koji je ihi-hi odmakao u odnosu na normu koja ga propisuje. Koliko reči i rečenica sedam miliona ljudi u Srbiji izgovori dnevno ne može da obuhvati nijedna gramatika, nijedno pravilo. Postoji tvrdo jezgro standardnog jezika, ali se jezik menja nezavisno od tog tvrdog jezgra.[/quote]


(ЛИНК за интервју)

 

 

И Владо Ђукановић је ту сасвим у праву. Слажем се са њим. Језик се мења, треба пратити те промене колико год се може и у норми... Све то стоји.

Али, колико год се може, чувајући то тврдо језгро које он помиње, а не до те мере да, пошто већ тако ретко и мало објављујемо речнике, граматике и правописе како каже Ђукановић, ту норму онда уопште и немамо.

Е, ту се већ не слажем са Владом Ђукановићем.

На тако нешто не бих могао да пристанем.

Заиста мислим да је то подизање нивоа језичке културе у јавној комуникацији на српском језику најважнији задатак свих нас који се бавимо професионално српским језиком на свим нивоима.

Подизањем нивоа језичке културе подиже се и ниво опште културе, зар не?

 


1) Речник - 2007. година
2) Правопис - 2011. година
3) Нормативна граматика - 2013. година

 

 

negujmo9.jpg?w=529&h=782 

 

 

А шта ви мислите о овој теми?

 

 

 



Komentari (131)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 10:54 05.03.2017

Тастер

emsiemsi emsiemsi 12:04 05.03.2017

Re: Тастер

А шта ви мислите о овој теми?

ТасоДебели !
Ја теби желим све најбоље у животу и раду, но, да бих ја могао (верујем, односно, да будем прецизнији, претпостављам да нисам једини) да мислим о било чему, па и о овој теми, најпре би требало да тему прочитам --- али ја, убиј ме, не могу да прочитам овако дугачак увод.
Успут --- своје нећемо, туђе не дамо.
tasadebeli tasadebeli 12:16 05.03.2017

Re: Тастер

emsiemsi

Успут --- своје нећемо, туђе не дамо.







nask nask 13:40 05.03.2017

Re: Тастер

Слажем се са њим. Језик се мења, треба пратити те промене колико год се може и у норми


Pa u praksi se ne držiš svojeg slaganja sa Vladom. Taso, pod hitno na kurs kratke forme ili jedan воркшоп twiterovanja.

Evo jedan muzički primer kako simfonija može da stane u 2'44".
sasaminijature sasaminijature 11:04 05.03.2017

Влада

Тема је вечна, док је нас и ње ће бити.

Иначе, јутра петком не би имала толико смисла да нема чувене раченице из радио апарата; А триста педесет и осма Србија...

Упућени знају

tasadebeli tasadebeli 11:10 05.03.2017

Re: Влада

sasaminijature
Тема је вечна, док је нас и ње ће бити.

Иначе, јутра петком не би имала толико смисла да нема чувене раченице из радио апарата; А триста педесет и осма Србија...

Упућени знају








"Пут у речи" (ЛИНК)


(Нисмо ми, бре, ми никаква тајна организација! Што да не сазнају и неупућени? )
sasaminijature sasaminijature 11:29 05.03.2017

Re: Влада

Може и тако ал рекох себи да не испадне да се рекламира, да ми неко не замери.

Ја иначе нисам из струке али и овако слабо поткован примећујем да је тешка ситуација, пресликано стање једне разорене државе. Често и Влада у својим емисијама управо наглашава ту проблематику. Деца у школама су збуњена по систему спојених судова, контрадикторна правила им долазе са врха и од оних који одређују како би требало да се користимо нашим језиком.

И питање коришћења тј. некоришћења ћирилице је тужно...
tasadebeli tasadebeli 12:03 05.03.2017

Re: Влада

sasaminijature

а иначе нисам из струке али и овако слабо поткован примећујем да је тешка ситуација, пресликано стање једне разорене државе.



Труде се људи да превазиђемо то. Ево, види шта је све објављено од 2007. (на сличици са Булетом Гонцићем)

Толико кључних издања за један језик (речник, правопис, граматика) говорници тог нашег српског језика ниsu одједном на гомили видели још од шездесетих.

Последње пре овог Речника из 2007, Правописа из 2011. и Нормативне граматике из 2013, били су Правописи из 1993. (то јест наставак оног из 1960.), Речник српскохрватског књижевног језика, такође из шездесетих и Стевановићева граматика из педесетих.

У међувремену ту још само треба поменути и Поповићеву и Станојчићеву граматику за средње школе из осамдесетих која се баш нешто и није показала успешном и добром и само је беспотребно закомпликовала ионако компликоване граматичке ствари.







Тако да је Владо Ђукановић у праву када каже да се та врста издања, тако значајна за један језички стандард, појављује ретко.


Али се не може ни рећи нити треба да прећуткујемо да неки људи вредно и упорно раде на томе да се стање ствари ту промени.

Зато ове три књиге на које Буле Гонцић показује прстом и имају тако велики значај за наш српски језик данас, када је прошло већ скоро 30 година како смо се развели из оне наше југословенске језичке заједнице.


И колико чујем, захваљујући томе ипак смо мало одмакли из оне ситуације зване "пата карте" за разлику од других културних центара са којима смо некада делили тај заједнички језик, а данас имамо "различите" језике.



sasaminijature sasaminijature 12:17 05.03.2017

Re: Влада

Стоји све ово што си навео Тасо, увек ће бити појединаца да својим ентузијазмом гурају одређене теме.

Ја сам пре свега мислио на државу, прецизније на институције и стање у њима.

Навешћу само један пример који тако упорно гура колико је у могућности позната нам уредница са помињаног радија ( чувена по својственом изговору ч, дж, ђ), "Спорови у култури".

Докле се стигло са критиком Андрићевог дела?

Још увек се праве разне комисије ако не грешим? Која је година?
emsiemsi emsiemsi 12:21 05.03.2017

Re: Влада

sasaminijature
Стоји све ово што си навео Тасо, увек ће бити појединаца да својим ентузијазмом гурају одређене теме.

Ја сам пре свега мислио на државу, прецизније на институције и стање у њима.

Навешћу само један пример који тако упорно гура колико је у могућности позната нам уредница са помињаног радија ( чувена по својственом изговору ч, дж, ђ), "Спорови у култури".

Докле се стигло са критиком Андрићевог дела?

Још увек се праве разне комисије ако не грешим? Која је година?

Саша, ево блага, нетражена, помоћ при употреби ћирилице.
Ћирилично слово Џ није Дж. На екрану се појави тако што притиснеш слово x.
sasaminijature sasaminijature 12:36 05.03.2017

Re: Влада

Пробао сам није код мене на тастатури. Може бити да је проблем у оперативном систему, ја сам на Линуксу. Ипак наставићу да трагам.
narcis narcis 14:07 05.03.2017

Re: Влада

sasaminijature
Пробао сам није код мене на тастатури. Може бити да је проблем у оперативном систему, ја сам на Линуксу. Ипак наставићу да трагам.

није крив линуџ не го ти , прво ако већ оћеш да користиш ћирилицу у комуникацији купи си нашу варијанту тастатуре, има их обе врсте са нашом ћирилицом, кажем нашом јер ни све ћирилице нису исте а понајмање наше, и нашом латиницом.
за тастатуру са нашом ћирилицом се не сећам више гдега јебили џ али на тастатури са нашом латиницим се Џ налази скривено иза слова Х , начи притиснеш Х и добијеш Џ, ако притиснеш дирку са знаком Y добијеш Ж , да си пробао, а проба се тако што узнеш па редом притискаш дирке на тастаури да видиш где се налази непознато слово.
успу на српској каскатури се @ добија кад притиснеш десни Alt+Gr , иначе брез собзира на обзир незнања у линуџ(Х) постоји у секцији Системске поставке подскуп Улазни уређаји-тастатура и кад то отвориш нуде се три опције под називом - подешавање тастатуре - Хардвер - распореди и Напредно.
било би добро да то проучиш, нарочито део са називом Напредно ту има опције да одабереш тастер којим ћеш да призовеш трећи и пети ниво распореда то су они мали знаци у доњем десном углу тастера.

sasaminijature sasaminijature 14:16 05.03.2017

Re: Влада

Не лети, неее лети пред руду!!

Користим топилап те опција куовине тастатуре, јок!

Пробао сам све опције и алтове и шифтове и свашта нешто али за сада нем лека...
narcis narcis 14:32 05.03.2017

Re: Влада

топилап

nemam pojma šta je to ali slobodno ga uvij u petoiljadarku i baci na ulicu, mož se neko i zajebe da ga uzme.
ako ta skalamerija nema opcije koje se podrazumevaju za standardne tastature onda nemoj da kriviš LINUX, linux nije dužan da pokriva sve što budale smisle odbace na hardveru.
sasaminijature sasaminijature 14:35 05.03.2017

Re: Влада

narcis
топилап

nemam pojma šta je to ali slobodno ga uvij u petoiljadarku i baci na ulicu, mož se neko i zajebe da ga uzme.
ako ta skalamerija nema opcije koje se podrazumevaju za standardne tastature onda nemoj da kriviš LINUX, linux nije dužan da pokriva sve što budale smisle odbace na hardveru.



Лаптоп Драгољубе, знаш и сам шта је. Нико не криви Линукс, то је била претпоставка
narcis narcis 14:42 05.03.2017

Re: Влада

знаш и сам шта је.

nisam prepoznao, ne mogu ja da znam sve što omlatina smisli , kolko god bilo gluop-zvučalo.
usput kod nas se prodaju lapovi sa našom latinicim a možda i s nšom ćirilicom, lično vido.
sasaminijature sasaminijature 15:00 05.03.2017

Re: Влада

narcis
знаш и сам шта је.

nisam prepoznao, ne mogu ja da znam sve što omlatina smisli , kolko god bilo gluop-zvučalo.
usput kod nas se prodaju lapovi sa našom latinicim a možda i s nšom ćirilicom, lično vido.



Није битно да ли си препознао и да ли си окарактерисао нечије тврдње као глупе или не, акценат је на томе да си олако изнео мишљење пре него ли си узео у обзир све могућности. Као такав не остављаш простора за чињеницу да уређај није купљен у Европи па можда зато и имам проблем... У сваком случају не битно, наћи ће се какво решење само сада немам времена....
zemljanin zemljanin 21:18 05.03.2017

Re: Влада



a kako se u Linixu unose Unicode kodovi - može da se izgugla ... za Win držati ALT I otkucati kod sa slike

PS. to sa pretpostavkom da uopšte i ima razlike u kodiranju, nisam nešto upućen u Linux OS
sasaminijature sasaminijature 07:13 06.03.2017

Re: Влада

zemljanin


a kako se u Linixu unose Unicode kodovi - može da se izgugla ... za Win držati ALT I otkucati kod sa slike

PS. to sa pretpostavkom da uopšte i ima razlike u kodiranju, nisam nešto upućen u Linux OS


Хвала, велико хвала Земљанине!

ЏЏЏЏЏЏЏ џџџџџџџџџ
zemljanin zemljanin 08:02 06.03.2017

Re: Влада

sasaminijature
zemljanin


a kako se u Linixu unose Unicode kodovi - može da se izgugla ... za Win držati ALT I otkucati kod sa slike

PS. to sa pretpostavkom da uopšte i ima razlike u kodiranju, nisam nešto upućen u Linux OS


Хвала, велико хвала Земљанине!

ЏЏЏЏЏЏЏ џџџџџџџџџ

nask nask 21:10 06.03.2017

Re: Влада

Kakav i koliki savet i sve to za џ.
cassiopeia cassiopeia 11:23 05.03.2017

Pih

Taman sam se ponadala da ćemo da stavljamo svoje fotografije

Tako mi i treba kad ne čitam šta piše iznad naslova, lingvistika, obrazovanje...

Sad odoh da čitam blog pa dokle stignem
cassiopeia cassiopeia 11:51 05.03.2017

...

Nije mi baš najjasnije gde se ti to ne slažeš sa mišljenjem Vlade Đukanovića, obojica govorite o očuvanju norme. Ili je kvaka u pitanju promene same norme?

Mene užasno nervira što se kod moje ćerke u školi uopšte ne insistira na čitanju lektire. Muž i ja stalno izvlačimo neke knjige i poturamo pod nos. Ona i čita, koliko druga deca ne čitaju. Ne kapiram kako nastavnica misli da će deca proširiti vokabular i obogatiti jezik, ako se redovno ne čita.

Mediji su posebna priča, sunovrat je značajno krenuo na dole kad su smanjenjem troškova prvo ukinuli lektore. Mene je bio blam da otvorim vesti na ovom portalu gde je blog. Danima sam slala linkove gde treba i insistirala na ispravljanju grešaka.

A onda je došlo dotle da nam je kolega koji je pisao najave programa i po sopstvenom priznanju koristio google prevodilac i za svoj posao dobijao nenormalnu platu. E, kad je blamiranje uzelo maha, onda je honorarno angažovan lektor da mu ispravlja brljotine.

tasadebeli tasadebeli 12:13 05.03.2017

Re: ...

cassiopeia

Nije mi baš najjasnije gde se ti to ne slažeš sa mišljenjem Vlade Đukanovića,



У ширини захвата којим се допушта да свакодневне промене у језику постају део прописане норме или да потискују нешто што се још увек користи...


Укратко, он је за мало више отворена врата за улазак свакодневних језичких промена у норму, ја сам за то да та врата за сада ипак буду само отшкринута да не бисмо под навалом гомиле глупости које свакодневно слушамо и читамо у јавној језичкој комуникацији ту норму сасвим и изгубили.


Поменух онај случај "превођења" на Хисторију где је енглеско student у српском остало студент уместо ученик. (Сократ и Платон)


Нећу, бре, да ове моје основношколце називам студентима!


И да тако осиромашујем соптвени језик.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 12:34 05.03.2017

Re: ...

он је за мало више отворена врата за улазак свакодневних језичких промена у норму

Da: on je, uslovno rečeno, liberalan, a ti si konzervativan.
I ja sam bio nekad bio tako konzervativan, a danas sam liberalan.

Uzgred, učenik i student nisu isto. Pod studijama-studentom se podrazumeva obrazovanje iznad onog osnovnog i srednjeg nivoa. Dok se učenikom zove i onaj koji prati principe i postavke nečijeg znanja u pojedinim oblasti, pa tako imamo i Hristove učenike (a oni su studenti ;-) i Sokratove i Frojdove i Jungove i Ajnštajnove.

Te se reči student i učenik moraju prevoditi u svom punom kontekstu, da bi bilo precizno.

tasadebeli tasadebeli 13:05 05.03.2017

Re: ...

Predrag Brajovic

Da: on je, uslovno rečeno, liberalan, a ti si konzervativan.



Тако је.

У овом случају, а и уопштено, по питању живог језика и језичке норме и стандарда, могли бисмо обојица, Владо и ја, да носимо тај предзнак због својих ставова.


Uzgred, učenik i student nisu isto.



То управо и ја рекох.

А још више бих се, Брајо, растужио када би под налетом таквих "језичких креација" назови преводилаца и осталих који се баве језиком, то студент истиснуло сасвим именицу ученик, па бисмо на тај начин само осиромашили речик сопственог језика.


П.С - Сунце ти жарко, сад ми паде на памет!

Замисли да је у тој емисији на Хисторију емглески изворник уместо student употребио pupil.

noun

1.
a person, usually young, who is learning under the close supervision of a teacher at school, a private tutor, or the like; student.
2.
Civil Law. an orphaned or emancipated minor under the care of a guardian.
3.
Roman Law. a person under the age of puberty orphaned or emancipated, and under the care of a guardian.



Ко зна шта би овај наш "преводилац" широке културе радио?

Ако се не би самоубио од муке, могао би да нам преведе то тако да је Платон, у ствари, био Сократов пубертетлија.


(Што опет, знајући за склоност античких мушкараца према младим дечацима и није толико нереално... )



jednarecfonmoi jednarecfonmoi 13:49 05.03.2017

Re: ...

Zanimljvo ovo za "svoj". Taso, budi ponosan na svoj tekst. Da, uvek bi rekli - tvoj tekst.

"Svoj" mi se malo smucilo u drugom kontekstu, u onoj cestoj recenici sa tv-a, kad nekoj pitaju za savet drugima, obavezno cujemo:" Neka veruju u sebe i nek budu samo svoji( svoj, svoja )"



Pevusim sad pesmu sa pocetka bloga.
emsiemsi emsiemsi 14:25 05.03.2017

Re: ...

Predrag Brajovic

...
Uzgred, učenik i student nisu isto.
...


У праву си --- Студент је елемент скупа Ученик.
Milan Novković Milan Novković 15:12 05.03.2017

Re: ...


tasadebeli
Predrag Brajovic

Da: on je, uslovno rečeno, liberalan, a ti si konzervativan.



Тако је.

У овом случају, а и уопштено, по питању живог језика и језичке норме и стандарда, могли бисмо обојица, Владо и ја, да носимо тај предзнак због својих ставова.


Uzgred, učenik i student nisu isto.



То управо и ја рекох.

А још више бих се, Брајо, растужио када би под налетом таквих "језичких креација" назови преводилаца и осталих који се баве језиком, то студент истиснуло сасвим именицу ученик, па бисмо на тај начин само осиромашили речик сопственог језика.


П.С - Сунце ти жарко, сад ми паде на памет!

Замисли да је у тој емисији на Хисторију емглески изворник уместо student употребио pupil.

noun

1.
a person, usually young, who is learning under the close supervision of a teacher at school, a private tutor, or the like; student.
2.
Civil Law. an orphaned or emancipated minor under the care of a guardian.
3.
Roman Law. a person under the age of puberty orphaned or emancipated, and under the care of a guardian.



Ко зна шта би овај наш "преводилац" широке културе радио?

Ако се не би самоубио од муке, могао би да нам преведе то тако да је Платон, у ствари, био Сократов пубертетлија.


(Што опет, знајући за склоност античких мушкараца према младим дечацима и није толико нереално... )

Ja, opet, mogu sa vama da se družim samo iz nekih drugih perspektiva, ali one su interesantne.

Evo pre toga, ako niste do sada čitali, A Point of View: Why Orwell was a literary mediocrity iz pera Willa Selfa (nedavno ga je još neko spomenuo i ja, pacer kakav jesam, zaboravio ko), jednog talentovanog i kreativnog lika.

On polazi od ljubavi Engleza prema talentovanim mediokritetima (a ko ih ne voli) i samo ću mu to sad maznuti, a delove ostatka po sećanju, mrzi me da ponovo čitam.

Ono gde ja, opet, vidim neke krosdisciplinarne (da vam odmah udarim po koncepciji ovom rogobatnom rečiju) paralele je kompleksnost, pa onda:

- Iz nje, pre svega, izviru fenomeni, tj kompleksan sistem u nekom trenutku, niotkuda, stekne neku osobinu koja se ne može dekonstrukcijom razložiti
na sastavne delove, a osobina može da bude jako važna.

- I u, recimo, "geometriji", ne baš onoj Marcovoj i sličnima nego uzmimo nas prozaične 3D programere, pa geometric-reasoning, postoje meki (umesto fluidni ovog puta) i tvrdi delovi, kostur, pa kad softver pokušava da progura sofu kroz vrata, a uspeh nije izvestan na prvi pogled, onda mu je dozvoljeno da, ali samo donekle, sabija meke delove i poštuje tvrde.

- Tvrdi delovi, dalje, imaju zglobove u mnogo slučajeva (znam, ako preteram sa paralelama završiću kao jeftin istočnjački mudrac u pokušaju, tj već sam uveliko krenuo u tu stranu).

Ono što je bitno je da kompleksni sistemi ajd što imaju fenomene, i što su fluidni, nego je sve to često dosta "hijerarhijski" organizovano, i "hijerarhija" mi je u navodnicima pošto je organizacija najčešće mnogo komlikovanija - kompleksni sistemi imaju podsisteme koji su isto fluidni, i fenomenološki, i gustina fluidnosti i fenomenologije u podsistemima i podsistemskim podsistemima, pa tako dalje, isto zauzima jako kompleksna i često "nerazumljiva" stanja, pa je onda fluidna i fluidnost, u svojoj strukturi i intenzitetu.

A geometrijska ili neka slična progresija nam nije prijatelj kako se broj stepeni slobode u nekom sistemu povećava, a mi navalili na analitičke pristupe - recimo ako smo krenuli da uzmemo kjnigu sa police, pa odustali i ruku spuštamo ka tanjiru sa kolačima na stočiću, od ramena na dole ka prstima su angažovani delovi koji imaju, npr, 27 stepeni slobode. Kompjuteru je lako napraviti red translacija i rotacija da bi tamo neka robotska ruka to isto uspešno uradila, ali nama to najčešće ne izgleda prirodno, baš zato što je "posao" jako težak za analitičku analizu i programiranje zbog previše stepeni slobode i prevelike kompleksnosti.

Pa i nama u tehnologiji ćesto preostaju samo "feel the force", "valjda neće" i slični obrasci u pristupu jako kompleksnom poslu, a u želji da zaobiđemo predugačne pripreme i planiranja pošto rizikujemo da potrošimo sve ili ogromnu količinu resursa pre nego što smo, u stvari, i počeli da "radimo".

Kod nas, onog sekunda kako u kompleksnom sistemu "okamenimo" neki deo rizikujemo plaćanje ceha mnogo kasnije, najčešće na nekom drugom poslu zbog "reusability", "extensibility", "flexibility", "resilience", i ostalih dizajn "đakojinija", pravila ponašanja.

Završiti brzo i korektno posao za nas jeste velika stvar, kako se poštuju ograničenja, i važna hvale i popularnosti, ali uvek negde to talentovano mediokritetstvo vreba da nam se prišljamči ako se sve to posmatra iz neke futurističke perspektive - šta ću ja to možda raditi za 18 meseci i da li će me to koštati tri puta više zato što neću moći iskoristiti, na efikasan način, ono što radim sada.

Naravno, "force" ide sa ekspertima i kreativcima, i to što se ponekad čini da nemate drugog načina da "sputate" nas laike i manje funkcionalno pismene nego na manje potentno strpljenje kao način je varka - ekspertiza i strpljenje su, po mom mišljenju, mnogo više od tihe vode - tj tiha voda je samo strpljiva, dok od studiranja ne može da zadene ni jednu diplomu za pojas

Ja, btw, mnogo volim reč "učenik" - meni je mnogo fina i staložena, isisava donekle nestabilne slojeve pretencioznosti iz studiranja, kada ih ima, i baš zato što je manje precizna i više tajanstvena nalaže više poštovanja (opet vučem na učitelj-učenik asocijaciju ko u nekom istočnjačkom karate-kid maniru, al nema veze
anonymous anonymous 16:41 05.03.2017

Re: ...

Predrag Brajovic
он је за мало више отворена врата за улазак свакодневних језичких промена у норму

Da: on je, uslovno rečeno, liberalan, a ti si konzervativan.
I ja sam bio nekad bio tako konzervativan, a danas sam liberalan.

Uzgred, učenik i student nisu isto. Pod studijama-studentom se podrazumeva obrazovanje iznad onog osnovnog i srednjeg nivoa. Dok se učenikom zove i onaj koji prati principe i postavke nečijeg znanja u pojedinim oblasti, pa tako imamo i Hristove učenike (a oni su studenti ;-) i Sokratove i Frojdove i Jungove i Ajnštajnove.

Te se reči student i učenik moraju prevoditi u svom punom kontekstu, da bi bilo precizno.



Није Узгред, негу Успут,....али је лепо објашњено.
kosta.babic kosta.babic 17:34 05.03.2017

Re: Tasa...

Укратко, он је за мало више отворена врата за улазак свакодневних језичких промена у норму, ја сам за то да та врата за сада ипак буду само отшкринута да не бисмо под навалом гомиле глупости које свакодневно слушамо и читамо у јавној језичкој комуникацији ту норму сасвим и изгубили.

Moja drugarica Cica koja je prvo završila srpski i književnost a posle režiju tvrdi da u srpskom u stvari ima četiri stepena poređenja.
lep
lepši
najlepši i
lep u pizdu materinu.
Ja nisam neki stručnjak al cenim da je u pravu.
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:38 05.03.2017

Re: Tasa...

prvo završila srpski i književnost a posle režiju tvrdi da u srpskom u stvari ima četiri stepena poređenja

Ето! И после злобници кажу да је школа губљење времена.
gedza.73 gedza.73 17:47 05.03.2017

Re: ...

Студент је елемент скупа Ученик

zajebte vi gramatiku.

Njih nekoliko napalo ga je dok je bio sasvim sam na ulici, i to samo zbog nekakvog duksa

Jovan Memedović.

On objašnjava da se njegov sin Uroš (17) kod kuće oporavlja od povreda koje je zadobio kada ga je grupa mladića napala u nedelju uveče nakon fudbalske utakmice Crvena zvezda - Partizan.


Pa sad idite ulicom kao elemenat van skupa.
tasadebeli tasadebeli 20:07 05.03.2017

Re: ...

gedza.73

zajebte vi gramatiku.

Pa sad idite ulicom kao elemenat van skupa.



Колико видим у вестима, није у питању "некакав дукс", него Звездин дрес?


Ех, Геџо, као да је то нешто ново...


На један дерби сам кренуо од куће сам јер ме је друштво чекало пред стадионом и ставио сам мој дугачки црвено-бели шал који ми је баба иштрикала (тада није било да се купи готово, јбг) и налетео сам на чопор гробара код Аутокоманде.

Вукли су ме за тај шал 30 метара по земљи шутирајући ме успут док на крају нисам успео сам да стргнем тај шал и да им га препустим да би ме оставили на миру.

После сам са Севера, трљајући болна места и маснице, гледао како на Југу уз запаљене Звездине заставе гори и тај мој шал.

А то је било 1978, имао сам 14 година. И ћале ми није био никаква јавна личност...

Од тада сам, поучен тим искуством, на Звездине текме ишао искључиво само са једном малом штриканом црвено-белом краватом око врата дужине око 30 сантиметара, згодном да се сакрије у џеп када налетиш на стоку гробарску.

Ту црвено-белу штрикану кравату чувам и данас као успомену на то време безбедног живота у Београду.



mirelarado mirelarado 21:02 05.03.2017

Re: ...

cassiopea
Mene užasno nervira što se kod moje ćerke u školi uopšte ne insistira na čitanju lektire. Muž i ja stalno izvlačimo neke knjige i poturamo pod nos. Ona i čita, koliko druga deca ne čitaju. Ne kapiram kako nastavnica misli da će deca proširiti vokabular i obogatiti jezik, ako se redovno ne čita.


To neprestano ponavljam i svojim studentima i svima s kojima se družim. Čak i onima koji su se provukli kroz školu uspešno izbegavši lektiru. Na svu sreću, taj propust nije nenadoknadiv. Nikad nije kasno da čovek otkrije svet literature i uživa u njemu.
zemljanin zemljanin 21:15 05.03.2017

Re: Влада

ups
nsarski nsarski 06:21 06.03.2017

Re: ...

I u, recimo, "geometriji", ne baš onoj Marcovoj i sličnima nego uzmimo nas prozaične 3D programere, pa geometric-reasoning, postoje meki (umesto fluidni ovog puta) i tvrdi delovi, kostur, pa kad softver pokušava da progura sofu kroz vrata, a uspeh nije izvestan na prvi pogled, onda mu je dozvoljeno da, ali samo donekle, sabija meke delove i poštuje tvrde.

Ambidextrous moving sofa problem je nedavno rešen analiticki - tzv. Romik's sofa. Problem je, naime, da se nadje oblik sofe najvece povrsine koja moze da se progura kroz hodnik.


Ima i drugih verzija, naravno. Ovo dole je kad imas hodnik sa samo jednim uglom.



Neki moj drugar je u vojsci bio "manipulant kabastom robom". Ovo znanje bi mu dobro doslo.
Milan Novković Milan Novković 07:54 06.03.2017

Re: ...

"manipulant kabastom robom"

To mu, otprilike, i ja dođem kad treba da manipulišem rečima

Iako je, možda, bolje ostaviti ovo objašnjenje za ljude što im je pisanje i čitanje lebac

Ili za prevodioce, zamišljam Mirelu kako sa kolegom nosi neku cvetnu sofu iz italijanske u srpsku sobu
Milan Novković Milan Novković 08:02 06.03.2017

Re: ...

"manipulant kabastom robom"

Ukrao za profil - klasifikacija je neodoljiva
nikvet pn nikvet pn 10:51 06.03.2017

Re: ...

"manipulant kabastom robom"


Па да, кад је мувао рибе мој другар радио је у Дирекцији Стакларе као физички техничар.
tasadebeli tasadebeli 11:12 06.03.2017

Re: ...

Milan Novković

A geometrijska ili neka slična progresija nam nije prijatelj kako se broj stepeni slobode u nekom sistemu povećava, a mi navalili na analitičke pristupe



nsarski

Ambidextrous moving sofa problem je nedavno rešen analiticki



Milan Novković

Ili za prevodioce, zamišljam Mirelu kako sa kolegom nosi neku cvetnu sofu iz italijanske u srpsku sobu




А ја научио из неких књига да је способност синтезе података добијених анализом и њихово подизање на апстрактне нивое ипак најшири скуп у томе који обухвата све остале поменуте скупове.

Па смо можда баш због тога и научили машине да "говоре", "пишу", "преводе", али још увек их нисмо научили како и да протумаче, рецимо, метафору или да уоче танане културне нијансе исказане језиком.


Овде у Бгд. се намрчило небо од Земуна као да ће да падају пси и мачке.

Пардон, секире.





П.С. - Сетих се сада оних давних пионирских Спектрум/Комодор времена половином осамдесетих када сам одлазио код Ђура Коруге у ону његову Лабораторију за молекуларне машине илии тако некако на дискусије са темом како научити машине да препознају говор. (ЛИНК)


Па се сетих како је један колега са Филозофског факултета, психолог, (било нас је ту разних фела - машинци, лингвисти, психолози, ови са Војнотехничког института, филозофи,...) изјавио:

"Никада ми нећемо научити машине да препознају говор јер су машине засноване на бинарном коду, а језик је ипак линеарни код."


Ех, младости...






nsarski nsarski 14:55 06.03.2017

Re: ...

Поменух онај случај "превођења" на Хисторију где је енглеско student у српском остало студент уместо ученик. (Сократ и Платон)


A зар не би било једноставније да одустанемо од речи ”ученик” и ”студент” и да користимо реч ”талибан” уместо њих? То је данас модерније.

(Pashto: طالبان‎ ṭālibān "students".

EDIT: Moram da kažem da je ovo gore mala šala i ništa više. Ali, sada ozbiljno, nosim se mišlju da nadjem instruktora za srpski - mislim, ako ljudi imaju instruktora za fitness, zašto ne bi i za maternji jezik. Ili, barem, ako neko može da mi preporuči neku dobru knjigu?
Za one koji žele da nauče da se dobro izražavaju na engleskom, preporučujem ovu knjigu (koju uvek sa sobom nosim, kao Bibliju, gdegod išao) bez koje bi mi život bio nepodnošljiv. Ali, to je druga priča.


narcis narcis 14:09 05.03.2017

само за тасу у ћошку


као што ти обећах, ономаде.
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:04 05.03.2017

својта и некако, али њента -- ух!!!

Захвалност за овај текст дугујем пре свега Браји јер ме је помињањем лингвисте Влада Ђукановића на свом посту

То своје предавање Владо је сјајно почео примером још из далеке 1972.

изгледа некако као добровољни пристанак језичке заједнице на смањење могућности изражавања у сопственом језику.

мој утисак је, најпре због некаквих својих предрасуда које можда има о тим људима и институцијама


1) Опусти се, Тасо, много си нееластичан! Четири прилике си пропустио.


2) Mислим да је озбиљан пропуст написати на омоту "свој" уколико рокери певају "твој".


3) Мени је посебно занимљиво то што се промене у језику често одвијају у смеру поједностављивања, али не и у овом случају. Много је лакше свуда употребити "свој" него слагати све могуће заменице "мој/твој/његов/њен/ваш/..." са субјектом.
tasadebeli tasadebeli 19:28 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

marco_de.manccini

Опусти се, Тасо, много си нееластичан! Четири прилике си пропустио.



Ма пусти... Навика је гадна нафака.


Мени је посебно занимљиво то што се промене у језику често одвијају у смеру поједностављивања, али не и у овом случају. Много је лакше свуда употребити "свој" него слагати све могуће заменице "мој/твој/његов/њен/ваш/..." са субјектом.



А ово си добро приметио.

Има тих примера још када језичка економија закаже...

Рецимо:

Идем лекару је правилно, једноставније и краће за изговор од Идем код лекара. А опет ћеш у свакодневној комуникацији чешће чути ово друго.


Али ето видиш, чудни су ти путеви језика.


Mислим да је озбиљан пропуст написати на омоту "свој" уколико рокери певају "твој".



Очигледно тада рокере нису баш нешто консултовали за правопис.


Ко зна, можда је тако било и боље...


Својевремено сам лекторисао неки стрип о старим Словенима. И све лепо урадио, нема ту много текста, стрипски облачићи итд.

Изашао стрип, пуштен у продају, долази аутор и издавач на моја врата:

"Како си то могао да ми урадиш?"


И показује ми сличицу у стрипу изнад које пише Орао је летео ДО СЕЛО уместо до села.


Мал' не се нисам шлогирао. Како то да ми промакне у тако мало текста... Аутор кука, чупа косу, ја занемео...

Погледамо оригинал табле стрипа, те грешке тамо нема.


Запуцамо заједно у штампарију са оригинал таблама стрипа, питамо лика који је штампао стрип зашто је изменио текст, а он каже:

"Па ја сам мислио да тако треба..."

Добро је да овај аутор стрипа и ја тада нисмо одробијали тог штампара.

Некако све мислим да није добро по том питању да штампари и рокери паметују јер би онда лектори могли да почну и да певају и свирају. А то неће ваљати никако...


Нисам никада баш нешто пратио господина Кесића, нисам био одушевљен његовим емисијама, али откада сам видео овај клип, постао сам један од његових најватренијих обожавалаца.


Батина је из раја изашла.





Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:38 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!



Pazi, ja glagol trebati več neko vreme menjam onako kako ja mislim da treba. A to sam trebao i ranije da radim. Kao sav normalan svet, a ne da se prenemažem.
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:14 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Очигледно тада рокере нису баш нешто консултовали за правопис.

Није то питање правописа, већ уметничког израза. Наравно, не знамо како је тачно ишла прича, можда су господа уметници рокери били консултовани и можда су се сложили са предложеном лекторском интервенцијом, у ком је случају све у најбољем реду. Можда су и сами господа уметници, увидевши у међувремену своју (!) омашку, одлучили да спасу бар наслов -- ко да сад снима све поново. Мени се само не би допало, без обзира на то шта је правилно, да је тамо неки ћата/словослагач/комесар одлучио, без консултација или упркос њима, како плоча треба да се зове -- можда су господа уметници имали нешто на уму кад су "погрешили" и шта ту има ћата да се пита?
narcis narcis 20:22 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

можда су господа уметници имали нешто на уму кад су "погрешили" и шта ту има ћата да се пита?

birocratyja druže samo birocratyja
kad je dugme objavilo stih " ...a hrist je bio kopile i jad.."
morali su da zamene sa" ...on je bio kopile i jad.." prilikom izvođenja na teveju i mislim na koricama albuma digaje bio text pesme.
tako da verujem da je ovo bila intervencija nadobudnog lektora.
tasadebeli tasadebeli 20:41 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

narcis
можда су господа уметници имали нешто на уму кад су "погрешили" и шта ту има ћата да се пита?

birocratyja druže samo birocratyja
kad je dugme objavilo stih " ...a hrist je bio kopile i jad.."
morali su da zamene sa" ...on je bio kopile i jad.." prilikom izvođenja na teveju i mislim na koricama albuma digaje bio text pesme.
tako da verujem da je ovo bila intervencija nadobudnog lektora.



Пре ће бити у овом твом примеру интервенција неког надобудног комесара оног доба него неког лектора.

Неки СУБНОР са Ветерника или председништво месне заједнице Мрдуша Доња или тако нешто...

Свако доба има своје комесаре.

Али нема баш свако доба своје лекторе.

Овај пример ти је пре из поглавља под називом Црк'о Маршал са поднасловом За идеале гину будале него што има везе са лектором којег више занима језичка норма него неке друге норме.



tasadebeli tasadebeli 20:49 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Predrag Brajovic


Pazi, ja glagol trebati več neko vreme menjam onako kako ja mislim da treba. A to sam trebao i ranije da radim. Kao sav normalan svet, a ne da se prenemažem.



Сваки побуњеник је овде добродошао јер увек може да донесе нешто ново, свеже и боље.

То јест, мож' да бидне ново и свеже, али не мора да значи и да је боље.

Питање је само да ли ће иноватора у томе остали разумети ако се превише удаљи од заједничког стандарда за комуникацију.
myredneckself myredneckself 21:28 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

tasa
од сада у српском језику грчког филозофа Платона називати и Платоом, те да заборавимо на именицу "ученик" и да је у потпуности заменимо са "студент"?

Pa, vuče na to da je moguće.
Taso, razgovarala sam nedavno s jednom ženom.
Svaki čas je pravila prave dramske pauze i naglas se pitala, čekaj, kako bi se to reklo na srpskom...kako da ti prevedem i objasnim?!
Postavljanje tog pitanja je svaki put zvučalo sasvim ozbiljno, bez šale!
Ne znam da li nešto znači, ako pomenem da je mlada žena ekonomista, da je studirala ovde, a da naša tema nije bila ekonomija?

Usput, sve manji broj ljudi danas govori književnim srpskim jezikom, i zbog toga mi je žao.
To je moje zapažanje.
I sama često pričam prilično razbarušeno, više nego živahno uz upotrebu lokalnog novosadskog (i vojvođanskog) slenga. No, ipak imam mere, to radim obično u neformalnim kontaktima, s prijateljima, i ovde na blogu, ponekad.

Ne znam šta će lingvisti uraditi sa srpskim jezikom, šta će se sve standardizovati, šta će biti totalno nepismeno, ali neće me ništa iznenaditi.
Jezik je živ, i gledajući sa strane i sam današnji engleski jezik (možda i neki drugi, ne znam...) meni više ne liči na ono što je nekada bio književni engleski. Međutim, znam i neke koji drže do svog jezika i tako ga čuvaju od tuđica, do te mere da me nerviraju.
Na primer ovi, koji kažu rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz . Umesto da lepo kažu neku netakoautentičnu reč, u zakonu o obeležavanju goveđeg mesa, ili tako nešto slično, a kraće... (takođe u čuvanju jezika od tuđica i naše bliske komšije, Hrvati na primer, imaju očiglednu nameru da dosegnu najveće purističke visine.)

Eh, moj omiljeni prekobarski pisac znao je da kaže o tim pantljičarama od reči:
"Some German words are so long that they have a perspective." (Mark Twain)
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:32 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Него, дај да закомпликујем.

Постоји читање текста песме у којем "поклони твој ми фото" има смисла. Штавише, управо та фраза носи цео смисао текста. Елем, приметићете да девојка на крају сасвим лепо и разговетно, а помало и набусито, каже

Е не дам ти сличицу ... своју!

Ту видимо да је она толико љута што дечко невешто користи "твој" уместо "свој" да му због тога на крају даје корпу, успевајући успут, својом (!) последњом речју, и да га упути у правилну употребу присвојних заменица.

Ово, наравно, значи да употреба фразе "поклони твој ми фото" уопште није грешка, већ је таква формулација интегрални, чак суштински, део уметничког текста чији би се смисао изгубио уколико би се та фраза променила.

Дакле, како би Сократес и Плато рекли, ШТД.
tasadebeli tasadebeli 22:52 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

myredneckself


I sama često pričam prilično razbarušeno, više nego živahno uz upotrebu lokalnog novosadskog (i vojvođanskog) slenga. No, ipak imam mere, to radim obično u neformalnim kontaktima, s prijateljima, i ovde na blogu, ponekad.




Неформалне ситуације су сасвим друга прича, Реднек... Треба да чујеш мене како разговарам са својим укућанима и у неким другим неформалним ситуацијама... И на Блогу умем да се опустим...

А та госпођа се беспотребно оптерећује тиме "како се каже" ако је ситуација неформална...

Требало је да чујеш мене када сам једног мог другара који је уписао светску књижевност на Филолошком у својој 40. години живота (2010. године и дипломирао 2015. године) припремао за пријемни на факсу.

(Лик је овдашњи, Бг, завршио електротехничку Драпшин средњу школу са све двојкама, а онда ландарао много по свету, живео ван Србије, највише у Лондону, радио све и свашта у животу, али успут и много читао, па се вратио у Бг. и себи обезбедио сасвим пристојан прилив новца од рентирања да може да студира коначно оно што је одувек желео.)

На једном од часова припреме прорађујемо нас двојица Едипа. То ти је изгледало овако:

- И шта кажеш, брате Профо, ретард није знао да му је то кева?

- Није, брате! Могао је, кретнчина, барем да се распита, а не да направи толику калакурцију...


И тако све низ ред. (Али уживао сам читајући његове писане радове на факсу. Врло квалитетно писање...)


Али, Реднек, то су све неформалне ситуације. И то је приватна ствар сваког од нас. Зашто бисмо, уосталом, инсистирањем да сви говоре језичким стандардом и у својим кућама без разлога затрли неке говоре (и регистре попут, рецимо, жаргона) српског језика који нису ушли у званични језички стандард?

(А тих говора има, вала, од Суботице до Врања и Ужица колико хоћеш... Мада и они полако нестају под налетом стандардног језика у медијима.)


Нема потребе... Важно је да смо ми свесни да наш језик има различите своје регистре које користимо у различитим ситуацијама. И тиме ћемо најбоље показати своју језичку културу.


А када је у питању јавна комуникација и званичне ситуације...

Е, ту би требало ипак да користимо језички стандард јер се ту, у ствари, ради о једном еталону за који смо се договорили да ће нам служити да се што боље међусобно разумемо.


Зато и не верујем да је, рецимо, онај мој другар на испиту на факсу одговарао Едипа исто онако како смо он и ја радили анализу тог књижевног дела.


Као што ни ја са својом децом у школи никада не бих анализирао неко књижевно дело користећи тај регистар српског језика који сам користио на тим часовима припремајући тог другара за факс.


znam i neke koji drže do svog jezika i tako ga čuvaju od tuđica, do te mere da me nerviraju.



То је без везе... Језик се тако не чува нити се тако може сачувати.

Језик ће се много боље сачувати ако постоји задовољавајући ниво језичке, па самим тим и опште, културе који ће говорницима тог језика јасно дати представу о томе где су туђице могуће, чак и пожељне, а где због њих звучимо као Стеријина Фема.
tasadebeli tasadebeli 23:25 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

marco_de.manccini
Него, дај да закомпликујем.

Постоји читање текста песме у којем "поклони твој ми фото" има смисла. Штавише, управо та фраза носи цео смисао текста. Елем, приметићете да девојка на крају сасвим лепо и разговетно, а помало и набусито, каже

Е не дам ти сличицу ... своју!

Ту видимо да је она толико љута што дечко невешто користи "твој" уместо "свој" да му због тога на крају даје корпу, успевајући успут, својом (!) последњом речју, и да га упути у правилну употребу присвојних заменица.

Ово, наравно, значи да употреба фразе "поклони твој ми фото" уопште није грешка, већ је таква формулација интегрални, чак суштински, део уметничког текста чији би се смисао изгубио уколико би се та фраза променила.

Дакле, како би Сократес и Плато рекли, ШТД.








Алај ти се допало ово са уметничким слободама у поп пјесмицама!

Баш уживаш!


Ево теби још материјала... Још једна таква главоломка.


Бајага... Пољуби ме...


Poljubi me
dotakni me USNAMA
SA USNAMA
k'o zgaženim trešnjama...



Инструментал са значењем средства (уснама) и инструментал са значењем друштва (са уснама).


Пази, ја бих Бајагу, због овог са уснама лично испендрекао толико да би се он одмах присетио оног његовог







narcis narcis 23:30 05.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Пази, ја бих Бајагу, због овог са уснама лично испендрекао толико да би се он одмах присетио оног његовог

baš me interesuje našta bi ličila poezija kad bi se pendrekali pesnici, pa pesnici i služu za toj da daju nove oblike i značenja rečima, al samo pesnici ne i obične budale kao neki na ovom blogu.
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:09 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Ево теби још материјала... Још једна таква главоломка ... Инструментал са значењем средства (уснама) и инструментал са значењем друштва (са уснама).

Е, сад, мене си нашо да ве учим падежи.

Али, ево, ако мора, мало инструментала, средство или друштво, питање је сад, процените пажљиво, финесе су у питању!

* * *

Недуго после рата, а у склопу кампање да се народне масе културно издигну, организује се представа у Дому културе -- Ромео и Јулија. Дође и дан за представу, све је спремно, стигла позоришна трупа из града, а стигну и главоње из среског комесаријата и седну у први ред.

Почне све лепо, пригодни говори, аплаузи, па почне и представа, тек Јулија уздише нешто "о, Ромео, Ромео, како да искажем своју љубав према теби?", а сељаци скоче па дрекну

- Што, бре, како? Па знае се, сас пичку!

На паузи после првог чина оду главоње на пиће и мезе у спремљену собицу са стране, а сеоски комесар, бесан, осрамоћен, уплашен, дере се на оне своје сељаке, објашњава шта је то култура, шта је романтика, шта је софистицирана публика, ... и запрети свима да припазе на понашање током другог чина.

Почне други чин, врате се главоње у први ред, кад оно сад Ромео уздише нешто "о, Јулија, Јулија, како да искажем своју љубав према теби?", а сеоски комесар превентивно скочи на бину па дрекну колико год може

- Маме ќе ви га ебу, немој некој да е рекнаја "сас кур"!
tasadebeli tasadebeli 01:15 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

marco_de.manccini

Ромео и Јулија







Сјајна прича... Ко на таквим позоришним преставама не схвати шта су то финесе, никада и неће.



not2old2rock not2old2rock 01:52 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

marco_de.manccini
Него, дај да закомпликујем.

Постоји читање текста песме у којем "поклони твој ми фото" има смисла. Штавише, управо та фраза носи цео смисао текста. Елем, приметићете да девојка на крају сасвим лепо и разговетно, а помало и набусито, каже

Е не дам ти сличицу ... своју!

Ту видимо да је она толико љута што дечко невешто користи "твој" уместо "свој" да му због тога на крају даје корпу, успевајући успут, својом (!) последњом речју, и да га упути у правилну употребу присвојних заменица.

Ово, наравно, значи да употреба фразе "поклони твој ми фото" уопште није грешка, већ је таква формулација интегрални, чак суштински, део уметничког текста чији би се смисао изгубио уколико би се та фраза променила.

Дакле, како би Сократес и Плато рекли, ШТД.


Zašto su neki dramski pisci neke dijalekte iskoristili za ponižavanje serijskog tipa, "iz Smederevsku palanku", ili "Iz Niš" i "frljanje sos padeži"(u)pitajte sekretare SKOJ-a ili ko već beše nadležan.

Inače, ovde su gramatički promašili i šefa i stanicu i dva kilometra pruge, ali dobro zvuči!




marco_de.manccini marco_de.manccini 02:17 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Zašto su neki dramski pisci ... (u)pitajte sekretare SKOJ-a

А, брига ме, њим ће ги питују, ја само знам да врцавост и лепоту језика моје бабе нећу достићи ни у сновима.
docsumann docsumann 04:24 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Ево теби још материјала... Још једна таква главоломка.


Бајага... Пољуби ме...


Poljubi me
dotakni me USNAMA
SA USNAMA
k'o zgaženim trešnjama...




Инструментал са значењем средства (уснама) и инструментал са значењем друштва (са уснама).


ne kapiram kakav mu je ovo instrumental kad je očito da pjesma ima i tekstualni dio.
tasadebeli tasadebeli 08:24 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

docsumann
Ево теби још материјала... Још једна таква главоломка.


Бајага... Пољуби ме...


Poljubi me
dotakni me USNAMA
SA USNAMA
k'o zgaženim trešnjama...




Инструментал са значењем средства (уснама) и инструментал са значењем друштва (са уснама).


ne kapiram kakav mu je ovo instrumental kad je očito da pjesma ima i tekstualni dio.




Срам те, бре, било!

Не знаш тај падеж, а њега зна и овај мој месар у радњи на ћошку улице:


"Држ' овај нож! СУЧИМ ћеш да исечеш то парче сланине!"
tasadebeli tasadebeli 08:47 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

not2old2rock

Zašto su neki dramski pisci neke dijalekte iskoristili za ponižavanje serijskog tipa



Ја све нешто мислим да је то због социолингвистичких фактора.


Наиме, то подсмевање селу и сељаку (и томе како они говоре) је дошло понајпре због убрзане урбанизације Србије.

Пре Другог светског рата Србија је имала 85% сеоског становништва и 15 % градског станиовништва, а данас Србија има 55% сеоског становништва и 45% градског становништва.


Па су се онда те урбанизоване Феме Стеријиног типа осетиле позваним да се подсмевају ономе што су до јуче били. И извргавале су подсмеху све, па чак и свој сопствени матерњи говор.

(Види Драгољубове оправдане жалопојке због притиска "писмених" Нишлија и утицаја на нестајање локалног говора иако је то и њихов матерњи говор.)

(А колико је је то дугорочно погрешан потез био, види се најбоље данас када су те некадашње друштвене фабрике - лабораторије за претварање сељака у радника - почели да распродају будзашто и да их затварају, па зато сада имамо гомиле и гомиле незапосленог градског становништва.

Милисаве, шта је остало од Гоше у Паланци? Драгољубе, колико тога од ЕИ Ниш постоји и данас? Омега, шта данас имамо од некадашње Заставе у Крагујевцу? Шта је данас са свим тим људима, односно њиховом децом и унучићима? Шта раде, од чега живе? Или сви прелазе у Београд јер једино још ту има неког посла пошто је Динкић после 5. октобра рекао да ће цела Србија живети од услужних делатности? )


И тим убрзаним процесом урбанизације Србије после 1945. створен је један нови тип човека у Србији, нити сељак, нити грађанин, нешто на пола пута, који је увек био спреман да се подсмева ономе што је био до јуче, али и ономе што га терају да постане.


Отуд нам је и дошао Радован Трећи Душка Ковачевића.


Али ја мислим да ни Душко Ковачевић ни Зоран Радмиловић нису хтели да извргавају подсмеху тај тип људи, него да се нашале на сопствени рачун, на рачун свих нас у Србији, јер то је ипак тип човека којем "треба помоћи ако га волиш, а он се ипак може волети", како то рече Зоран Радмиловић.


Gradski čovek, specijalno naš, obezljuđuje se naglim prelaskom iz sela u grad, naši gradovi su jučerašnja sela, nigde to ne ide brže i šokantnije nego u zemlji koja je do pre sto godina izvozila samo svinje i koja građansko društvo nije ni imala, takoreći. Treba ga zato tek oživeti, ono tek nastaje.

Naš čovek mora da prođe prvo fazu građanina, čoveka u papučama pred televizorom, sa kolima zbog kojih gladuje i ubija, sa besmislenim, lažnim stilskim nameštajem, sa paketima usluga za kružna putovanja, o vikendima u selo iz koga je bezglavo pobegao, sa decom koja uče balete, i jezike, i klavire... Tom čoveku, takvom, treba pomoći, ako ga voliš. A on se može voleti, ipak...



И ја се ту у потпуности слажем са њима Ковачевићем и Радмиловићем.







П.С. - Читао сам много социолингвистичке литературе страних аутора која се бавила раслојавањима појединих језика. И сви ти аутори су се у својим студијама углавном бавили тзв. класним раслојавањима својих језика (Велика Британија, Француска, САД,...), односно уочавали су различите језичке слојеве код различитих класа у сопственом друштву подељених по материјалном стању. Понеко од њих се бавио и раслојавањима свог језика на основу степена образовања (што је опет у тим земљама повезано са материјалним богатством класе којој припадају испитаници).


Код нас никада ниси могао, а не можеш ни данас, да урадиш социолингвистичко истраживање о тзв. класном раслојавању језика. Чак ни о раслојавању српског језика на основу степена образовања.

Можда ћемо моћи то да радимо једног дана када се деца и унучићи ових наших скоројевића, новопечених милијардера тајкуна, буду ишколовала, али за сада то је немогуће.


Код нас једино раслојавање српског језика које можеш да истражујеш у неком социолингвистичком пројекту јесте оно територијално раслојавање (локални говори и дијалекти).

Или раслојавање језика на основу пола. (ЛИНК)


Или на основу година старости (жаргон је ту занимљив).


Или на основу професије. (Клеме код хирурга и клеме код аутомеханичара никако нису исто.)


Али и то се онда обично сведе само на речник.


А камо фонетика, морфологија, синтакса...?


То за сада једино можемо да видимо у локалним говорима - територијално раслојавање.


narcis narcis 12:49 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

иако је то и њихов матерњи говор

nije to samo maternji jezik već je to i jedini jezik koji obezbeđuje da južnjak jasno iznese svoje misli, jedino on, jezik, može da prenese svu tananost misli jednog južnjaka, ovi sad novogovorci su totalno zbrkanog govora jer se muče da pronađu reč i naglasak, meni deluje mučno kad slušam niške televizije, radio više ne postoji, ukinulo ga a ovija prifatnici puščaju samo muziku.
najtužnije je to što sam slušao jednog beogradžanina koji je došo uniš i sad dvema žemskama objašnjava kako ga nervira, mislim da je reko mrzi, taj govor i nešto srao o čuvenom giguga, one devojke ga gledaju bledo, niko više ne gigugače poniš, sem kad se zajebava. deovalo mi bedno, odma pomisliš - ma goni se bre krelcu.
Драгољубе, колико тога од ЕИ Ниш постоји и данас

ništa, ostali samo dugmići, stoje zgrade i propadaju, ja i nemam volju ni da se raspitujem .
ljudi koji nemaju pojma o jerjeru seru kako je smo bili zaostai za teknolodžiku, ponavljaju samo sranja koja su čuli od štetočina političara.
moju firmu je trebalo da otkupi SAGEM, ali enteligencija, čitaj ingeneuri se uplašili da će ih pootpuštaju jer nisu imali pojma o svom poslu, al to je posebna priča o tome kako ta preplaćena klasa bila kočnica razvoja svake firme u jerjer.
И тим убрзаним процесом урбанизације Србије после 1945. створен је један нови тип човека у Србији, нити сељак, нити грађанин, нешто на пола пута, који је увек био спреман да се подсмева ономе што је био до јуче, али и ономе што га терају да постане.

tu je veliku štetu napravilo samoupravljanje,ono im je omogućilo da postanu polutani, nit smrde nit mirišu, al i za to je potebna poduža priča kako je samoupravljanje sprečavalo seljake da postanu radnička klasa već ih držalo na ničiju zemlju između grada i sela.
Отуд нам је и дошао Радован Трећи Душка Ковачевића.

najinteresantnije je da je radovan neverovatno popularan baš kod tog sloja koji ismejava. oni su oduševljeni njome toliko da se poistovećuju ne shvatajući tu ironiju kojom ih opisuje.
najtragičnije je to što se ta subkultura sad postavila kao dominantna kultura u zemlji, pa imamo sve one kruve i razbojnike kao poželjan model modernog srpskog čoveka.
tasadebeli tasadebeli 19:39 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

narcis

ljudi koji nemaju pojma o jerjeru seru kako je smo bili zaostai za teknolodžiku, ponavljaju samo sranja koja su čuli od štetočina političara.




Ја се врло добро сећам да сам, када су ми рикнули високотонци на мојим Bose кутијама негде у првој половини осамдесетих, ставио ЕИ Ниш високотонце и ништа им није фалило. Напротив, звук био још бољи.


Ево их, шљакају и дан-данас.



milisav68 milisav68 20:45 06.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

tasadebeli
Милисаве, шта је остало од Гоше у Паланци?

Ostao FOM (Fabrika mašiina i opreme).

A moglo je bolje.

Palanka i okolina nije tipičan primer za ovo što pričaš, zato što se ljudi nisu selili, već su putovali - jer je bilo blizu.
tasadebeli tasadebeli 07:32 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

milisav68

Palanka i okolina nije tipičan primer za ovo što pričaš, zato što se ljudi nisu selili, već su putovali - jer je bilo blizu.



Да, тако је, у праву си. Прелазе људи и више од 80 км када иду на посао у овој Србији.


Ја, рецимо, и у Бгд. путујем 15 км до своје школе у једном правцу.


А обавезно стигнем брже у Паланку (чим се бус извуче из београдсјке гужве) него када са Бановог брда идем, рецимо, на Карабурму.


Мој "компјутериста" којем безгранично верујем за сваки софтверски и хардверски савет, путује свакога дана из Глибовца у Београд на посао.


И тако већ годинама пошто смо га сестра и ја убедили да му је много боље да му дечица расту на свежем ваздуху у пространој, лепој и новој родитељској кући него у смрдљивом Београду у некој изнајмљеној влажној собици.
narcis narcis 07:54 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Ја, рецимо, и у Бгд. путујем 15 км до своје школе у једном правцу.


А обавезно стигнем брже у Паланку (чим се бус извуче из београдсјке гужве) него када са Бановог брда идем, рецимо, на Карабурму.


Мој "компјутериста" којем безгранично верујем за сваки софтверски и хардверски савет, путује свакога дана из Глибовца у Београд на посао.

vi ste već ostanuli zapad. to zašta se vi žalite je uobočajeno u jevropu.
putuj beograde za provansu ne pitaj.
tasadebeli tasadebeli 08:23 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

narcis


putuj beograde za provansu ne pitaj.




Заборавих још јуче да ти на ово:


najtužnije je to što sam slušao jednog beogradžanina koji je došo uniš i sad dvema žemskama objašnjava kako ga nervira, mislim da je reko mrzi, taj govor i nešto srao o čuvenom giguga,




поновим речи Зорана Радмиловића:


naši gradovi su jučerašnja sela,





и окачим ово:








Јучерашња, Драгољубе, јучерашња...


А и сад је велико питање колико су данас наши градови градови...


Или ипак само личе на градове, а нису више села...


Немој све да нас поистевућујеш са овима што им празилук вири из буље док их нервира то како су до јуче говорили.


Нисмо сви ми у овом Бгд. баш такви.


Неки од нас знају и ко су и шта су и одакле су дошли у тај Бгд. и знају и шта су били до јуче...


Оно не кажем ја, празилуковића има У Бгд... Као и свугде...


Али неоправдана ти је та генерализована мржња према свима који живе у Бгд.


Нисмо ми сви исти, мајка му стара!


Као што нисте ни сви ви Нишлије исти!


Си видео оно од јуче у Спортском журналу? (Не верујем, не пратиш ти то.)


У Радничком огорчени на Крушевљане: Откад је Ниш у Бугарској!? (ЛИНК)



Више пута током сусрета, посебно пошто су нишки фудбалери прокренули резултат у своју корист, присталице Напретка у „таласима” су са северне стране стадиона скандирали вулгарно и непристојно, „Бугарске п…е”.

У престоници Цара Лазара Хребељановића и царице Милице, под историјском Багдалом, недалеко од споменика Косовским јунацима, шачица непристојника изгледа не зна да је Ниш у Србији, а не у Бугарској.

Не знају и да је Ниш на истом месту од првих дана долазака Словена на Балкан и, касније, после формирања српске државе тамо где је био и много пре тога – од свог оснивања као Наисус у древна времена и пре више од два миленијума и периоду римских царева и императора.

Заборављају да је из Крушевца града у Ниш дошла плејада врхунских и врсних спортиста, највише фудбалера и тренера и у граду на Нишави стекла репрезентативна достигнућа.




Јеботе, а ја сам до сада вазда веровао да су ти Чарапани бистри момци!


А оно оглупавело то начисто!



Нема, брате Драгољубе, зрели смо за једног новог Коџу Милоша да нас утера, читаву Србију са све Београдом, у ред и поредак.




Predrag Brajovic Predrag Brajovic 08:49 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Ја, рецимо, и у Бгд. путујем 15 км до своје школе у једном правцу.

Koliko ti u minutima treba, koja je to relacija?
narcis narcis 09:39 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Али неоправдана ти је та генерализована мржња према свима који живе у Бгд.

au, bate taso za ovo dobijaš

di učita da ja mrzim beograđani, ne kapiraš kapitalno Џ koje koristim da naglasim da mislim na prazilukoviće a ne beograđane, ja sa beograđani imam lepo iskustvo, i to još iz doba kad sam skonji dolazio u BG, uopće nisam imao problema , isto i sa novosađani, svud sam bio prihvaćen, za razliku od ovija moje nišlie koji su teško uspostavljali kontakat jer su s ponašali ko nišliski, al oni su posebna priča.
a da ne pričam o blozerima, beograđanima, sa kojima sam imao više nego neočekivano prijatne susrete, ono baš prijatne.
ono jes da sam tam negde '78 ili 80. zamalo dobio tepanje od neke ulične barabe, i to dvaput. desilo se nešto neverovatno za BG, taman se izvuko od budalu da me neistepa i pogleda na koju stranu lujka krenu i ja odma krenu suprotno od njeg. posle pola sata naleto ponovo na lujku , istera me iz gaće opet, ali pazi kad u tolki beograd uspeš dvput da naletiš na istu lujku a znaš da je to statistički nemoguće!
pa opet nisam ni trenutak pomislio da su mi beograđani krivi , pošto sam ipag gradski znam da i u niš i u bilo koji grad možeš da naletiš na nekog uličnog tabadžiju i da dobiješ batine zato što mu se ne sviđa kako si obućčen, nosiš cvikere( ja tad nisam nosio iste) ustvari ne moraš ništa da uradiš već samo da imaš tu "sreću" da naiđeš kad lujka ima nameru nekog da istepa.
ćak štaviše a naprotiv, beograđanke su se lepo ponašale samnom, i zvale me da dođem kod njih, ali jebeš provincijalca, kad počnu da mi objašnjavaju kolko avtobusa treba da promenim da bi stigo, ja gledam belo i mislim se el ova luda, ja jedva pronašo onija ateljeumi di se polagaju ispiti i do tam sam išo sve pešaka od avtobusku stanicu, jerbo ovi vaši avtobusi imaju mlogo zajebane stanice, to bre ako promašiš siaženje ima pet kilometra da šipčiš- sad zamisli unezverenog provincijalca koji šipči od avtobusku do košutnjaka ili do muzeuma titinog, ustvari jedna stanica valjda pre museuma u onaj ateljem, ti valjda znaš diga je to. tako da dobar deo beograda znam , al samo pešaka, nikako sa avtobus, to se neznae diću stignem.
sve u svemu ja imam pristojan stav o beograđanima, čak mi nije nikad ni smetao ono nestrpljenje kad se nesnalazim najbolje u nekim situacijama pa se beograđani nerviraju. normalno , sad da ne objanjavam zašto je to normalno a jeste normalno, bar iz ugla beograđana.
sve u svemu nisam ja neprijatelj beograđanima već prazilukovićima koji su samo fizički beograđani a mentalno palančani.
ono što mrzim je politički beograd, onaj gramzivi koji bi sve pare zadržao u beograd, ali ri beogradžani -političari čak i nisu beogradžani već provincijalci koji su po političkoj liniji stigli u beograd i sag sve čine da ostanu u njeg. to je beograd koji mrzim.
sve u svemu ja sam imao odličan i lep uspeh sa beograđanima čak sam navuko i ljubomoru mojih nišlia što uspevam da se umuvam u beograđansko društvo i da me secaju sa sobom a ovi moji seeljaci neuspevju da dožive ni drugi susret sa istim. al koih jebe kad su budale i ne svataju da nemož da se ponašaš sa beograđani kao da su nišlije, a i to je tema za poduže pisanije.
nema u meni ni T od mržnje prema beograđanima, pogrešno kapirate moje ismevanje palančana duhom koji su pukim slučajem fizički u beograd a ne u neku vukojebinu kojoj mentalno pripadaju.
narcis narcis 09:44 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

da se doeditujem, ako te baš insteresuje kakav sam u 3D tekniki moš da piaš Braju, Gazda Majlutinaili Vučka kakav sam uživo, žemske nebi da prozivljam jer bi bilo neprimereno ovako javno to treba poštovati bezuslovno.
tasadebeli tasadebeli 09:46 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

Predrag Brajovic
Ја, рецимо, и у Бгд. путујем 15 км до своје школе у једном правцу.

Koliko ti u minutima treba, koja je to relacija?




На сву срећу, не идем са Брдета према центру града, него у супротном правцу. Бус путује око 25 минута када уђем у њега. Па пошто сам већ похватао интервале проласка, онда то и не испадне тако страшно. Релација кућа - школа и обратно, у сваком правцу по око 45 минута. Дакле, око сат и по путовања.

Бонус - бус увек празан јербо вазда идем у супротном смеру од осталог радног народа, па онда вазда у бусу читам нешто. Чак понеки пут и прегледам контролне задатке. Писмене већ не могу... Ипак ми за то треба кућни мир.


П.С. - У појединим приликама морам да идем два пута дневно до школе (часови пре подне, школски одбор увече) и израчунао сам да онда за два дана пређем дужу километражу него од Београда до Паланке.

Тако ми и треба кад сам се прихватио да будем функционер.

(Брајо, човече, 18 година сам већ члан школског одбора! Вероватно рекорд у Србији. К'о Тито, сунце му жарко! Доживотни!)
tasadebeli tasadebeli 10:01 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

narcis

di učita da ja mrzim beograđani, ne kapiraš kapitalno Џ koje koristim da naglasim da mislim na prazilukoviće



Извини, брате, тако ми зазвучало оно твоје:


putuj beograde za provansu ne pitaj.




А мени ипак жао тог мог Београда, па сам се узбудио када га ти отера из Србије.


posle pola sata naleto ponovo na lujku , istera me iz gaće opet, ali pazi kad u tolki beograd uspeš dvput da naletiš na istu lujku a znaš da je to statistički nemoguće!




Их, мени причаш...


Шта мислиш, како је мени када данас налетим у некој породичној шетњи на лујке са којима сам се тепавао у младости?

Он са женом и децом, ја са женом и децом (или још горе школском децом), гледамо се обојица испод ока онако и хладно климнемо главом један другом.

После кад ме жена пита ко ми је то, ја кажем:


"Ма пусти, неки чобанин, будала... Стално ми улеће у кадар."



aureus aureus 14:45 07.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

и ја тада нисмо одробијали тог штампара.

Некако све мислим да није добро по том питању да штампари и рокери паметују јер би онда лектори могли да почну и да певају и свирају. А то неће ваљати никако...


Trebalo bi da se Srbi ugledaju na Hrvate kod upotrebe glagola "trebati":

"Trebam te", "trebaš mi", umjesto "potreban si mi". Poetskije je, naročito ovo prvo.

"Trebam te ja, trebam te ja
I da u isto vrijeme na dva mjesta mogu biti ja
S tobom bi' stajala..."


Što se tiče oblika "trebalo bi"...to može i da ostane.
cane cane 15:25 08.03.2017

Re: својта и некако, али њента -- ух!!!

"Trebam te", "trebaš mi", umjesto "potreban si mi". Poetskije je, naročito ovo prvo.


nemas pojma koliko si u pravu...

Trebam te... bolje bi bilo, bolje bi bilo
kada bi zasutio


mlekac mlekac 20:11 05.03.2017

Vidi...

Sve to, ipak, kreće iz kuće.

Uz svo poštovanje profesiji - teško je ispraviti nešto što deca usvoje kao normu od prvih koraka. Nije nemoguće, naravno, ali teško je...

A kad odrastu, to postaje skoro nemoguća misija.

Da li je neophodno da se insistira na jezičkim pravilima? Jeste, ali, na neki način i nije. Znaš i sam da jezik ima tu divnu osobinu da se sam "otrese" od gluposti. Jednostavno, ako neko insistira na nečemu što nije u prirodi tog jezika, to će, vremenom, nestati. Što ne znači da ne treba da budemo vredni baštovani i da na vreme potkresujemo izdanke koji su deformisani.
narcis narcis 20:25 05.03.2017

Re: Vidi...

Da li je neophodno da se insistira na jezičkim pravilima?

treba u čkolju, nateveju u javbim glasilima, spikeraju i svim ostalim zvaničnim situlacijama, samo nas obični građani ostavte bre namiru, može i persu al nam se skinite sgrbačuviše.
mlekac mlekac 20:32 05.03.2017

Re: Vidi...

narcis
Da li je neophodno da se insistira na jezičkim pravilima?

treba u čkolju, nateveju u javbim glasilima, spikeraju i svim ostalim zvaničnim situlacijama, samo nas obični građani ostavte bre namiru, može i persu al nam se skinite sgrbačuviše.

Ako hoćemo međusobno da se razumemo - onda neki dogovor o pravilima mora da postoji. Znam da je tebi, na primer, lakše da kucaš ne obraćajući pažnju na to gde ide razmak a gde veliko slovo, ali, time samog sebe sputavaš. Mnogi, jednostavno, neće imati vremena niti želje da se udube u ono što si napisao i da pokušaju da shvate "šta je pisac hteo da kaže".

tasadebeli tasadebeli 20:34 05.03.2017

Re: Vidi...

marco_de.manccini

Није то питање правописа, већ уметничког израза.



Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?








mlekac

Znaš i sam da jezik ima tu divnu osobinu da se sam "otrese" od gluposti. Jednostavno, ako neko insistira na nečemu što nije u prirodi tog jezika, to će, vremenom, nestati. Što ne znači da ne treba da budemo vredni baštovani i da na vreme potkresujemo izdanke koji su deformisani.






narcis narcis 20:38 05.03.2017

Re: Vidi...

Mnogi, jednostavno, neće imati vremena niti želje da se udube u ono što si napisao i da pokušaju da shvate "šta je pisac hteo da kaže".

veruj mi da mi takvi i ne trebaju kao sagovornici ili prijatelji, medžutim ovde si omašila jer sam strogo i namerno grešao. a ispustila si iz vida da sam podržao da se na javnoj sceni mora govoriti standardnim jezikom.
a ko će da oće ili neće da razume mene, t mi je skoro pa svejedno, možda je to i neki moj filter za sagovornike. čudna su pisanija gospodnja i dragoljubova, reče homer onomad.
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:59 05.03.2017

Re: Vidi...

Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?

Рече, рече, него сам ја само гласно размишљао на ту тему -- која је улога лектора и како иде цео тај процес?

Ја, у својству малог Перице, који у животу није седео с лектором за истим столом, замишљам да процес иде овако. Милош напише шта напише, лектор прегледа, прешврља "мој" и упише изнад "свој", дода зарез ту, прешврља зарез онде -- онесвести се кад стигне до "потстанар у претсобљу отсутно претставља потсвесно претсказање" -- и онда заједно с Милошем гледају све те преправке, па се Милош лупи по челу за неке грешке и одмах, уз велику захвалност, прихвати промене, око неких се објасне мало, шта је ко мислио, па се онда сложе да ли треба да буде поправљено или остављено, али око нечега се и не сложе, у ком случају поен ипак иде Милошу -- жалим случај.
niccolo niccolo 21:08 05.03.2017

Re: Vidi...

Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?

Crnjanski jeste stavljao zareze gde treba, ali to nisu ista mesta gde bi zarezi inače, po Pravopisu, bili stavljeni...
narcis narcis 21:10 05.03.2017

Re: Vidi...

niccolo
Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?

Crnjanski jeste stavljao zareze gde treba, ali to nisu ista mesta gde bi zarezi inače, po Pravopisu, bili stavljeni...

imam i ja lepe crte lica, samo su nepravilno raspoređene"
ljuba moljac
mlekac mlekac 21:11 05.03.2017

Re: Vidi...

marco_de.manccini
Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?

Рече, рече, него сам ја само гласно размишљао на ту тему -- која је улога лектора и како иде цео тај процес?

Ја, у својству малог Перице, који у животу није седео с лектором за истим столом, замишљам да процес иде овако. Милош напише шта напише, лектор прегледа, прешврља "мој" и упише изнад "свој", дода зарез ту, прешврља зарез онде -- онесвести се кад стигне до "потстанар у претсобљу отсутно претставља потсвесно претсказање" -- и онда заједно с Милошем гледају све те преправке, па се Милош лупи по челу за неке грешке и одмах, уз велику захвалност, прихвати промене, око неких се објасне мало, шта је ко мислио, па се онда сложе да ли треба да буде поправљено или остављено, али око нечега се и не сложе, у ком случају поен ипак иде Милошу -- жалим случај.


Iskreno, ima lektora i "lektora". Neki shvataju (i dopuštaju) "umetničke slobode" ako doprinose kvalitetu teksta, a drugi, Bože me prosti, ko oni spikeri što više ni ne gledaju šta čitaju nego samo obraćaju pažnju na to gde će uhvatiti vazduh.

Već sam pričala - svojevremeno mi je jedna lektorka tražila da ne koristim reč "pantalone" nego "čakšire". Previdela žena "sitnicu" da su iste bile od svile!

Mada, bar kad je pisana reč u pitanju, lektorski posao je gadna rabota. Treba tu ne samo znanja nego i koncentracije... Uf!
niccolo niccolo 21:14 05.03.2017

Re: Vidi...

narcis
niccolo
Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?

Crnjanski jeste stavljao zareze gde treba, ali to nisu ista mesta gde bi zarezi inače, po Pravopisu, bili stavljeni...

imam i ja lepe crte lica, samo su nepravilno raspoređene"
ljuba moljac

Ili u široj verziji: "Ja sam u svoje slavno fudbalsko vreme im'o tol'ko ženske, da sam njima mogao avliju da ogradim. Što da ja nemam tol'ke ženske? Nisam ni ja za bacanje, imam lepe crte lica, samo nepravilno raspoređene"

Al' da ne trolamo više...
emsiemsi emsiemsi 21:15 05.03.2017

Re: Vidi...

narcis
Mnogi, jednostavno, neće imati vremena niti želje da se udube u ono što si napisao i da pokušaju da shvate "šta je pisac hteo da kaže".

veruj mi da mi takvi i ne trebaju kao sagovornici ili prijatelji, medžutim ovde si omašila jer sam strogo i namerno grešao. a ispustila si iz vida da sam podržao da se na javnoj sceni mora govoriti standardnim jezikom.
a ko će da oće ili neće da razume mene, t mi je skoro pa svejedno, možda je to i neki moj filter za sagovornike. čudna su pisanija gospodnja i dragoljubova, reče homer onomad.

Глупости !
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:23 05.03.2017

Re: Vidi...

Neki shvataju (i dopuštaju) "umetničke slobode" ako doprinose kvalitetu teksta

Не не, не, у мојој глави нема "допуштања", нема "ако", није лекторов посао да процењује које уметничке слободе доприносе а које не доприносе квалитету текста. За мене, лектор је врстан познавалац језика, а уз то и ерудита, који помаже аутору да не направи грешке које није желео да направи, али код свега осталог за квалитет текста брине само аутор.
tasadebeli tasadebeli 21:36 05.03.2017

Re: Vidi...

marco_de.manccini

Ја, у својству малог Перице, који у животу није седео с лектором за истим столом, замишљам да процес иде овако.



Отприлике тако, у праву си.

С тим што све зависи од тога шта то пише мали Перица, коју врсту текста.

Разне врсте текстова постоје...

Као што постоје и различите лекторске исправке. Правописне, граматичке, стилске,...

И мале Перице се заиста ретко када буне због исправки овог типа које си ти навео јер и сваки мали Перица има своју малу сујетицу, па не би да испадне глуп у друштву.

То јест неписмен. Да не зна где треба велико слово, где иде састављено или растављено писање неких речи, где се прати етимолошки, а где фонетски/фонолошки принцип српског правописа.

Ови твоји примери, ако бисмо баш ишли доследно по фонолошком принципу, гласили би прецобље, поцтанар, прецказање итд. А проблем је у томе што српски правопис има правила која прате или један или други принцип.


(Једно дете ономад, при упису у средњу школу, у пријави написа да станује у Гродској. Толико ју је све то збунило...)


Е, а када се дође до стилског уобличавања текста, онда су консултације са аутором итекако пожељне. Свако има свој особени језички израз и то треба поштовати.


Недавно сам прегледао и исправљао академски рад једног нашег човека који је подоста времена проводио у иностранству, а и литература му је углавном била на енглеском језику.

И то је, наравно, оставило трага у његовом писању јер му се синтакса, реченица, поприлично поенглезила чак и тамо где нису били у питању стручни технички изрази преузети из енглеског језика.

Наравно да сам се прво договорио са њим шта смем да му исправљам, али заиста сам се трудио да и при томе ипак чувам његов особени стил писања који човек има јер је за сваког од нас то као отисак прста.

И то треба поштовати.


А када су у питању књижевници, тј. уметничка књижевност...

Е, то је онда, барем што се мене тиче, врста лекторисања која постаје на неки начин и коауторство.

Па сви знамо колике је заслуге за Андрићеву чувену реченицу и његов стил имала једна Исидора Секулић.

А ако је у питању преведена страна књижевност? Па ту је онда преводилац да се са њим договоримо.

Какви бисмо то људи били ако се не бисмо договарали.


Ово што ти испричах, то ти ја све рекох за себе... Не знам како се понашају и како то раде други лектори.
tasadebeli tasadebeli 21:37 05.03.2017

Re: Vidi...

niccolo
Не рекох ли ја и у уводном тексту да је и сам Црњански лупао зарезе где му дуне, а не тамо где треба?

Crnjanski jeste stavljao zareze gde treba, ali to nisu ista mesta gde bi zarezi inače, po Pravopisu, bili stavljeni...


Тако је.

Извињавам се на непрецизном исказу.
narcis narcis 21:40 05.03.2017

Re: Vidi...

Какви бисмо то људи били ако се не бисмо договарали.

pa srbi smo tako da ta ocija nije moguća-
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:49 05.03.2017

Re: Vidi...

(Једно дете ономад, при упису у средњу школу, у пријави написа да станује у Гродској. Толико ју је све то збунило...)

Их, ја бих се збунио још горе па бих рекао да живим у Гродски.
tasadebeli tasadebeli 22:03 05.03.2017

Re: Vidi...

mlekac

nego i koncentracije... Uf!



Веруј ми, другарице, када ми пруже могућност да бирам да ли хоћу да ми дају текст на папиру или у електронском облику, обавезно бирам папир.

И то има везе овим што си рекла.

Знам да сам због тога један старомодни деда прда, али заиста бољу концентрацију имам изнад папира него испред екрана.

Шта ћу...






zemljanin zemljanin 22:04 05.03.2017

Re: Vidi...

(Једно дете ономад, при упису у средњу школу, у пријави написа да станује у Гродској. Толико ју је све то збунило...)



to je ta ulica
tasadebeli tasadebeli 22:07 05.03.2017

Re: Vidi...

narcis
Какви бисмо то људи били ако се не бисмо договарали.

pa srbi smo tako da ta ocija nije moguća-



Ма ако си паметан, све се може...




narcis narcis 22:18 05.03.2017

Re: Vidi...

tasadebeli
narcis
Какви бисмо то људи били ако се не бисмо договарали.

pa srbi smo tako da ta ocija nije moguća-



Ма ако си паметан, све се може...





u ovom slučaju je to oximoron
tasadebeli tasadebeli 22:59 05.03.2017

Re: Vidi...

narcis
tasadebeli
narcis
Какви бисмо то људи били ако се не бисмо договарали.

pa srbi smo tako da ta ocija nije moguća-



Ма ако си паметан, све се може...





u ovom slučaju je to oximoron



Мислиш Србин и паметан?

Тјах, шта га знам...

Има међу нама много паметних. Али себични сви до бола. Паметни само и искључиво за себе и за своју гузу.



narcis narcis 23:27 05.03.2017

Re: Vidi...

Има међу нама много паметних. Али себични сви до бола. Паметни само и искључиво за себе и за своју гузу.

upravo to. šta nam vredi pojedinačna pamet ako je koristimo samo u sebične svrhe.
(А тих говора има, вала, од Суботице до Врања и Ужица колико хоћеш... Мада и они полако нестају под налетом стандардног језика у медијима.)

ne nestaju zbog medija već zbog podsmeha kojim "pismeni" vrše pritisak na obične ljude, pritiska da se u običnoj komunikaciji koristi lokalizam. tako se došlo do totalnog izumiranja niškog jezika, čak i seljačkih varijanti, tako da se sag uniš govori nekim čudnim jezikom koji nit je standard nit lokal a koji usput na ništa ne liči. ogroman je pritisak bio da se uništi niški jezik i šta je rezultat , golo govno od jezika kojim se uniš sag govori.
tasadebeli tasadebeli 23:46 05.03.2017

Re: Vidi...

narcis

ne nestaju zbog medija već zbog podsmeha kojim "pismeni" vrše pritisak na obične ljude,



И једно и друго...

И лепо си ово писмени ставио под наводнике.


Јер да су писмени, не би се томе подсмевали.


А што се тиче домаћих филмова и серија које локалне говоре користе за свој хумор?

Ту већ не бих био толико строг.

Уосталом, да ли би "Мућке" имале онај свој специфични шмек да Делбој и Родни и екипа не говоре тако како говоре?


tako se došlo do totalnog izumiranja niškog jezika, čak i seljačkih varijanti, tako da se sag uniš govori nekim čudnim jezikom koji nit je standard nit lokal a koji usput na ništa ne liči. ogroman je pritisak bio da se uništi niški jezik i šta je rezultat , golo govno od jezika kojim se uniš sag govori.



Е сад си ти "конзерва", што рече мени Браја.

Па зар нисмо установили да се језик (а у то спадају и локални говори) мења?

Поготово оно што користимо у неформалним ситуацијама, у кући, на улици...

Запитај се, Драгољубе, колико се само променила демографска слика Ниша од 1950. до данас. Колико људи је ту дошло са свих страна...

(А сви смо ми у неком тренутку дошли ту где смо сада и немој само да ми удариш сада у неку домодорачку патетику јер ако ја то не радим за Бгд, немој ни ти за Ниш.)


То су нормални процеси... Језички. Проистекли из демографских.


Кад су твоји дошли у Ниш?
narcis narcis 00:00 06.03.2017

Re: Vidi...

То су нормални процеси... Језички. Проистекли из демографских.

taso, si zaboravijo da ja živim uniš? ja tačno znam koliki je pritisak bio na sve koji govore niški, tačnije ismevanje i to od strane "pismenih" nišlija. da se odma razumemo , za one koji ne znaju, ja sam u to doba i još dugo govorio čistim jezikom, bez naglaska i niških reči, to zato što moji roditelji nisu iz niškog kraja a ni sa juga ni istoka srbije. i ljudi me iz drugih gradova nisu prepoznavali kao nišliju.
mene je steva sremac kupio za sva vremena sas zone zamfirsko a i jedan lokalni pisac sa svojim "kalčinim pričama" mada ni tad nisam prozborio niški , to je tek došlo posle 10 godina rada u jerjer( Ei za neupućene) tad sam imao uslove da upoznam južnjački govor i shvatim njegovu jednostavnost i prilagođenost i načinu razmišljanja južnjaka. to vi sa strane ne možete nikad da saznate jer se južnjaci povlače pred vama i beže u sprdnju i podjebavanje da vas preduhitre.
jer tek kad čuješ kako južnjaci govore o ozbiljnim stvarima, o problemima i životu koji imaju onda vidiš lepotu tog jezika.
vama delije smešno, a i meni, kad čujete južnjaka kako lupa kad ga pitaju nešto pred kamerama. al oni lupaju jer pokšavaju da razmišljaju i govore na standardu koji ne razumeju i nisu sposobni da razmišljaju na njemu sve u želji da im se ne podsmevaju "pismeni".
retko ko još uvek zna da se sam niški deli na gradski i seljački i da tu postoje velike razlike, ali to samo nišlije mogu da primete.
aj da ne serem više
mirelarado mirelarado 00:18 06.03.2017

Re: Vidi...

Ово што ти испричах, то ти ја све рекох за себе... Не знам како се понашају и како то раде други лектори.


Има их, наравно, разних, као и у свакој струци. По мом искуству већина марљиво и савесно обавља свој посао. Од њих сам много научила о неким особеностима српског језика, не само о граматичким нормама. Од свих са којима сам сарађивала издвојила бих лекторку Мирјану Јосић Вишњић, супругу књижевника Мирослава Јосића Вишњића. Било је право задовољство сарађивати с таквим зналцем и посвећеником.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana