UVEK NA VIDIKU, NIKADA NA DOHVAT RUKE

Čekao sam trenutak da se pokretne stepenice pokrenu. Bio sam nepokretan. Nepokretan kreten, rekao bi neko ko bi gledao sa strane, jer dok se stepenice nisu pokrenule mogao sam da savladam taj sprat koji je preostao. Ne, ja sam čekao. Da me je neko ćušnuo da se sklonim, verovatno bih krenuo da preskačem po dva nepokretna stepenika pokretnih stepenica. Međutim, svi su mirno čekali, tamo gde su se zatekli. Niko nije žurio, svi su bili zaleđeni u mestu. U mestu sadašnjem, vreme prošlo. Davno prošlo vreme. U nedostatku sebe, vreme je nestalo. I prestalo. Prestalo je da postoji. Dakle, u ovom bezvremenom momentu na nepokretnim pokretnim stepenicama bila je ispisana jedina istina koja mi je ostala.

Ni ja ne postojim.

Ne zato što ovo nije veliki tržni centar koji obično vrvi od ljudi i mesa, i ne zato što svi ti lepi ljudi oko mene lepo gledaju svoja lepa posla, kako da uzalud potroše svoje vreme, već zbog činjenice da su se pokretne stepenice pokrenule. Bilo je to zapravo spiralno pokretno stepenište, uzano, samo za jednog, bez kraja i početka ali sa udobnim gumiranim držačima za ruke. Kao u tržnom centru. To je sve što sam imao u rukama na ovoj beskonačnoj džinovskoj burgiji koja se uvrtala u moju glavu. Sve je to u glavi, sve te glavobolje i glavolomke. Ne, nije mi se zavrtelo od spiraliranja. Mogao sam natenane da odgledam početak filma u kome čekam na pokretnim stepenicama. Gledam da me neko, bilo ko, uračuna. Da računa na mene. Gledam, a slepi zovu gluve da ih vode i sudaraju se s njima.

Gledajući tako oko sebe, ugledam nju. Sledećeg trenutka je već držim u naručju na krovu tržnog centra, ne čujem njene reči ali se divim kako prelepo izgleda dok njeno lice, koje ne pamtim, upija zalazak Sunca. Spustim njenu glavu na svoje grudi, mazim je po kosi i zaljubim se. Zaljubim se u sebe jer sam je spasao.

Ona bez mene ne vidi gde je.

Ne vidim da se pokretne stepenice još nisu pokrenule. A kada se stvarno pokrenu, otići ću na krov tržnog centra da gledam Sunce koje zalazi u more ljudi koji čekaju.

Iz zbirke kratkih priča Julbord.