( дневнички запис)
ужижен, испред станишта ми гмилановачког пратим гомилање тумбаса над Рудником натронтане кишом а ,ко зна можда и снегом . јер,времемује.ранијих година ту на превоју ибарске магистрале код Бућиног гроба пут за Тополу пред Рудником бивао је у сметовима ,указује ми ево преко ограде комшија Достан огрнут саргијом па се жали да му је пар оваца штукнуло неки дан јер му се откачио синџир од забрана ал су обележене па се не брине, неће далеко,вели. сем ако их неко на путу ние покупио па им ражањ негине. дешавало се ито.а и Празници се гомилају па нек нечуди онда.
чаир нижекућему ...празник за душу.
Достан има жену Соћу . Средњих су година.до пре Промена у Србији обоје су били просветни радници.данас Он је клач а Она кајмакчарка. Сoћа ние много дружељубива нити скита по комшилуку.по цели дан хода по авлији и башти и припиње овце уз багремову врзину поред комшијског имања.прави кајмак првокласан који јој приватник откупљује.од тога живе.додуше у време Празника и Достана позивају да им прикоље живинче па и ту кане нешто.код њих се понекад храним.двориште им је уздигнутије од суседних па на њих гледају свисине као и на целу Пиц Малу и реку Деспотовицу.немају деце па је Соћа цркви усмерена. На тему религије има богат скуп мисаоно повезаних садржаја упамћених са недељних богослужења.од Светог писма се не растаје.нема у окружењу ским отом.ту смо се нас двое нашли.она верник а ја још бирам између религије у коу сам посумњао и атеизма, који проверавам па ни сам незнам штасам.уствари знам.знам да трагам за дореком недорека.јалов посао.ал маами.водиће ме ,вели у цркву у Старој Вароши да слушам попа Правдољуба.одмах ћу се определити и грех свој препознати.несумња уопште.таквим ко ја је многима преусмерио размишљања на тему религије.Бог је наиме људима поставио задатак и одредио циљ.но људи састављени из две природе материјалне и духовне одликовани притом разумом и слободном вољом су стављени у дилему,да послушају или не свог Творца.или послушност која доноси вечни живот или непослушност а то је вечна смрт.тек својим избором човек почиње да ужива у овом животу.треба уствари само посматрати догађаје и збивања анализирати их изналазити узроке и ове повезивати са последицама.понесено приповеда.наравно понуду прихватам
-јер додајем, између вере и неверовања многи су збуњени и неодлучни.сумњају у своју веру али и у своје сумње сумњају.неки су пак поносни на те своје сумње али ипак се слути чежња за извесношћу.није ли Бог ressentiment прикраћених (Ниче),илузија инфантилних (Фројд) ,опијум народа (Маркс).атеизам је доказан ваљда а нихилизам неоспоран.или једноставно треба веровати,без разлога.
врти главом,да ли ме разуме питам се.ипак ћу о том са Правдољубом дубити деликатност теме.
ћућурећи Соћа указује да јој Достан не даје да о том што начесмо прича са непознатим.али мени верује.другачији сам ,мисли.
- јесам,узвраћам и зато и сумњам у опстојност Божју јер да ли је у њему неуздрмана извесност овог сулудог света који нас окружује и на којој је могуће изградити свеколику људску извесност. човек је грехом упао у власт телесног самољубља. неразумно тело почело је да управља разумом, а разум је почео да живи жељама тела. човек је одрекао заједницу са Богом.дна изгледа нема,падање је духовно стање потрошачког друштва којему припадамо, хтели то или не.
- да, сведоци смо духовне кризе која нас обузима но тога је и кроз историју било.колико се само њих жртвовало у име религије па их и Светим прогласише. зарад тога треба стално слушати реч особа цркви окренутих упорна је Соћа
- у праву си ,велим,саслушати их треба само ево се присетих ,има опаска Шо Бернарда да је мучеништво једини начин да се човек без икаквих способности прослави.
- ово баш не разумем,него упитно ће, размишљаш ли некад о свом крају телесном,јер већ си у годинама када је томе време.
- често то чиним обзиром да религија маами дореком блиским сваком ко о својој смрти размишња а који јасно указује на судбину временски ограниченог боравак на земљи или поетски речено, времену између 2 ништавила.међутим како засад нема доказа за било какав облик загробног живота,а ја као житељ потрошачког друштва потврду очекујем, дилемичан сам.
свете књиге су писали само мушки . жене треба да су поносне што се у њима не огласише,јер да јесу несумњам да би ми одлука била лакша.
- е ово си баш лепо реко.ајмо сад на проју с кајмаком,допашће ти се. а и Достан само што ние.
поседасмо касније за собни астал са понудом.испод Иконе славске на зиду уочих уоквирену плочицу са текстом.....Откуда зло у свету? Од греха, само од греха.