Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život

PROKLETI BESKONAČNI TUNEL

horheakimov RSS / 19.11.2016. u 01:21

            Noć je bila tamna i gusta kao melasa. Gusta magla i gusta kiša, prokleti novembar, kao da nije mogao da bude drugačiji u veku najvećih klimatskih promena.

            I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom jer ko bi sada smeo da se provodi napolju. Pored toga što je hladno i vlažno, lako te proguta noć. Stopa kriminala je stopa Jetija ili nekog prokletog trola i gazi ceo ovaj avetinjski grad. Toliko je više zavladalo bezakonje da se ni za ubistva ne ustaje iz stolice, izlazi iz stanice, pali rotacija. Moraš da imaš vezu u partiji pa da se neko potrudi da makar izađe na mesto zločina, kada ti pacovi ubiju nekog bitnog. I to je sve, izađu i ništa. Eventualno će se ponašati kao da si ti kriv i pokušati da reše slučaj na licu mesta.  

            Ako nikako, ni teoretski, nisi mogao ti to da uradiš svom najmilijem to je otprilike kraj istrage, jer dok su kod tebe kući i piju čaj od trešnje u gradu su se desila bar još tri slična ubistva.

            I nikom ništa. Evolucija.

 

            Zato se ni ne brinem za ovo dvoje prokletih džankija koji su mi sa mesarskom satarom upali kroz terasu. Osim revolvera kojim sam ih poslao pokretnim stepenicama tamo gde su krenuli peške i dedinog sata iz prošlog veka ništa vredno i nemam da mi se ukrade. Moji poslovi koji su se klackali na granici legalnog i ilegalnog odavno su prevagnuli u ambis i dan danas se survavaju niz golu kamenu liticu sveopšte proklete nemaštine. Mislim da su klinci išli na blef, pa šta nađu nađu. Za sat bi mogli da se rade iz nedelje u nedelju. Horse je neverovatno pojeftinio jer sve je veća ponuda, kako se niko ne bavi racijama a potražnja je pala,  jer sve je više ljudi koji su u morfinskoj izmaglici  zauvek zaboravili koliko su prokleto propali.

            OD je najpoželjnija smrt ovih dana, samo se lepo uspavaš.

            Brinem se ipak hoće li oboje stati u gepek ove moje krntije koja ne vredi ni koliko da iznajmiš kurvu. Koliko vredi toliko i ide, brinem se hoće li uopšte upaliti? Benzin sipam iz flaše koju čuvam u frižideru odmah pored flaše sa mlekom.

            Cura je sva sasušena od smacka, momak se još uvek drži sa nekoliko kila mesa na kostima iskrivljenim od bolesti koje je preležao u detinjstvu. Rekao bih da joj je on bio samo jedan u nizu bogatijih momaka koji je mogao da joj plaća dop za seks, na kog se zakačila kao krpelj, kada joj je neki bivši zaspao zauvek.

            Mali nisi imao sreće, jedino gore od kurvetine je junk kurvetina.

            Kladim se da je njena ideja bila da upadnu kod mene. Kao da sam je viđao u kraju ranije. Prokleta kurvetina.

            Stali su.

            Vozim se ka periferiji i razmišljam gde bih mogao da ih pokopam. Poneo sam nekakvo pola ašova koje sam dobio na poklon od neke nekada devojke kada smo nekada negde zajedno išli na kampovanje u divljinu. Pre nego se divljina uselila u sam grad i u duše ljudi. Računam da će ovaj potop biblijskih razmera da nadomesti malu zapreminu pojedinačnog otkopa i da će mi na natopljenoj zemlji biti srazmerno lakše kopati prokletu jamu.

            Setio sam se stare kasarne, napuštene još pre svih ratova i stradanja, koja se nalazila odmah na izlazu iz tunela. Tunel je bio rešen nekako skoro u S i njegov ulaz nalegao je pod oštrim uglom na širu stranicu dugačke krivine u C, koja se na ničijoj zemlji, između daleke periferije i stvarno daleke periferije, skupljala iz četiri auto-put široke trake u dve kozje staze, opasujući nekada veliki i poznati automobilski centar. Ovo se i dalje zvalo grad samo zato jer je ovuda prolazio gradski prevoz.

031220122700_Copy.jpg 

             Kasarna je bila skrivena iza brda po kome je nekad išla pruga kojom se moglo stići čak i do mora. Jedini prilaz kasarni je bio taj prokleti tunel, koji je probijen kroz brdo sa tim krivinama u njemu, zbog kojih se ni u sred bela dana nije videlo svetlo na drugom kraju. Auto sam prvo parkirao na obodu velike krivine ali sam ubrzo shvatio da iako ovde niko ne prolazi u ovo doba, ovakve noći, čak i taj niko bi mogao da vidi auto i da počne da se interesuje. Nisam brinuo da će pozvati bilo koga, nego samo da ću morati kopati još dublje.

            Zato sam se parkirao odmah na ulazu u tunel. Izvadio sam proklete leševe iz prtljažnika i počeo ih vući, nju za kosu, njega za kaiš. Bila je mrtva tišina. Baterijska lampa koja mi je bila u ustima pregorela je posle deset koraka. Prokleti Kinezi. Pljunuo sam je u stranu kao da je koštica trešnje i nastavio napamet. Čuo sam samo svoje cokule i struganje ovih dvoje po razvaljenom putu kada je odjednom nešto tresnulo o pod. Kosa mi je bila i dalje u ruci, u drugoj lažna koža markiranog aksesoara, ali sam vukao samo jednu trupinu. Prokleta nadogradnja. Za to si imala pare, hteo sam da joj odbrusim ali čemu.

            Uzeo sam ih oboje za ruke sada, kao kada tatica vodi dečicu na sladoled a oni se obese i prave mrtvi samo da bi ih nosio.

            Koraci su odzvanjali u praznom tunelu.

            - Blate da ti pomoglem sa tim pokojnicima. Da ti blat pomogle.

            Okrenuo sam se da vidim da li me neko prati jer ispred sebe nisam video ništa. Bio sam siguran da makar jedan čovek stoji na kraju tunela. Ko bi drugi rekao to što sam čuo. Ili sam počeo da umišljam.

            Ovi dvoje su sigurno hladnih tabana.

            - Kakav ti je to asov blate? To nije asov to je kasika, kopaces do Nove godine. Da ti blat pozajmli plavu lopatu, evo za 50.

            Sada sam već mogao da vidim, siluetu čovečuljka u kabanici koji, moglo bi se tako reći, radi u kasarni. Nisam jedini pametan koji zna za ovo mesto. A ima i pametnijih koji su od nebitnih ubistava odlučili da zarade, pa su zauzeli kasarnu i bave se čistom fizikalijom. Iz portirnice su izašla još njih trojica, svaki manji od prethodnog. Pokazao sam im revolver i nastavio da vučem svoje nezvane goste.

            - Blate necemo ti mi nista, kopaj sam ako hoces. Ali za 500  imas vec gotove lupe samo da ih ubacis, mi cemo i klec da bacimo i da ih zatvolimo.

            - 500? Odakle mi 500? Da li ti izgledam kao neko ko ima prokletih 500?

            - A kol’ko imas?

            Od pomisli da bi ovog trenutka moglo sve da se završi i samo da se okrenem i odem ako se budem dobro cenjkao osetio sam nalet adrenalina i cimnuo moje saputnike i uzeo ih oboje pod ruke, kao džakove krompira. Istina je bila da ne bi skupio 500 ni kada bi prevrnuo celu prokletu kuću.

            - Imam možda 150 i to nisam siguran.

            - Evo moze 150 i taj sat sto vili.

 

Iz zbirke priča ''Napravite još jedan korak i sigurno ćete umreti''.

Tagovi



Komentari (49)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann docsumann 02:16 19.11.2016

ima onaj CG vic


pričaju dva Nikšićanina...
- znaš li kako na primorju zovu tunjel?
- ne, kako?
- tunel!
- !?
docsumann docsumann 02:22 19.11.2016

zbirka i razlirka


"Napravite još jedan korak i sigurno ćete umreti''


iz jedne zbirke u (sporom i trapavom) nastajanju:



BUDAN I LUDAN

ležeći
neću nikud stići
ali ako ustanem
dan može krenuti po zlu




a zbirka se zove
horheakimov horheakimov 02:32 19.11.2016

Re: zbirka i razlirka


docsumann



me podseti na...


docsumann docsumann 02:48 19.11.2016

Re: zbirka i razlirka

me podseti na...


a mene ovo

I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom jer ko bi sada smeo da se provodi napolju


na


TESNO TESTO

Obično, gužve u životu dovode do povećanja gustine vremena. Tad raste broj susreta, mišljenja, činjenja, akcijanja po jedinici vremena ... Gušće vrijeme lakše se oblikuje, kao tijesto za pizzu u odnosu na tijesto za palačinke.
No, problem s njim je što najčešće nemaš dovoljno vremena da sačekaš da se pizza ohladi, pa moraš da je jedeš onako vruću, s noga, u hodu, što ti obično teško padne na želudac.
I poslije kad zaspeš, imaš one mučne snove ... kao neko ti zvoni na vrata, otvaraš, kad na vratima – ti s dva milicionera. Jedan od njih (s maršalskim epoletama) odljepljuje lažne žute brkove i obraća ti se metalno odjekujućim glasom – Dobar dan gospodine, vrijeme je za zamjenu.
Ti bi sad tu nešto da im objasniš, ali vrijeme počinje naglo da curi kao žitko tijesto iz spoja zidova i plafona u tvom stanu, kao prokipjela čorba iz linije naleganja poklopca na lonac ... svuda po kući. Uz to, onaj drugi Ti je, pozdravivši se sa milicajcima, već ušao u tvoju kuću, usput ti došapnuvši – Ne boj se. Oni i onako ne znaju koji od nas dvojice je pravi.
- Ali ja znam! - uzvikuješ i izbacuješ ga napolje.
Dok ga guraš, shvataš da je to ustvari krpena lutka ispunjena piljevinom kanadskog bora. Munjevito zalupiš vrata, na koja, ovi spolja počinju snažno da lupaju. Naslanjaš se bočno i podupireš vrata ramenom. Silina udaraca te povremeno odbacuje unazad, ali ne popuštaš. Upireš koliko god imaš snage.
- Otvaraj! Otvaraj, zar ne vidiš da vrijeme ističe! – viču s druge strane.
Tada primjećuješ da ti je kuća dopola već potopljena žitkim tijestom koje se i dalje neprestano sliva niz zidove. Prestravljen, sada ti pokušavaš da otvoriš vrata i pobjegneš vani, ali vrata ni da mrdnu kao da su zazidana.
- Vrijeme je isteklo – čuješ svoj glas s druge strane.
U tom trenutku nivo tijesta ti se veće penje uz grlo. Još koji centimetar i ... ti si se probudio. Znojav, izbezumljen, ali živ. Provjeravaš - zidovi u sobi su sasvim suvi.
Odlučuješ da par dana nećeš jesti ništa iz pekare.

horheakimov horheakimov 12:47 19.11.2016

Re: zbirka i razlirka

pekare


prokleta pekara ( :
vera.nolan2 vera.nolan2 18:27 19.11.2016

Re:.. snoviđenja, košmar ...

... i dalje neprestano sliva niz zidove.



docsumann docsumann 12:30 20.11.2016

Re: Re:.. snoviđenja, košmar ...

vera.nolan2


docsumann docsumann 02:31 19.11.2016

odlična priča!


stilski me podsjetila na jednu tvoju ranije okačenu priču sa blogu, koja mi se takođe mnogo dopala.




horheakimov horheakimov 02:34 19.11.2016

Re: odlična priča!

jednu tvoju ranije okačenu priču


verovatno iz iste kolekcije

edit:
ova muzika je za pola tri i kasnije ( :
docsumann docsumann 02:53 19.11.2016

Re: odlična priča!

ova muzika je za pola tri i kasnije ( :


Overdose su bili čudo na domaćoj sceni početkom 90-tih.
svjetski zvuk i ideje koji nisu zaostajali za globalnom produkcijom sličnog zvuka u tom trenutku.
možda su u nekim momentima OD bili čak i inventivniji. zanim ljiviji.





EDIT:

a ovaj album ( Dalek sam spominjao na onom kolektivističkom uratku o hip-hopu) mi se čini kao odličan soundtrack za tvoju priču. možda čak i cijelu zbirku...

svea svea 10:18 19.11.2016

..

I nikom ništa. Evolucija.

docsumann docsumann 10:36 19.11.2016

Re: ..

svea




svea svea 10:46 19.11.2016

Re: ..

:)
horheakimov horheakimov 12:51 19.11.2016

Re: odlična priča!

slušao sam
ovaj album

do dalek-o u noć...
horheakimov horheakimov 12:53 19.11.2016

Re: ..

svea


1 minut dnevno, free inline headspin ( :
svea svea 15:33 19.11.2016

..

Nemoj da se ljutiš.

svea svea 10:33 20.11.2016

Re: ..

vera.nolan2 vera.nolan2 15:02 20.11.2016

Re:





svea svea 17:30 20.11.2016

..

E, jutros sam slušala. Da, sjajan, dominantan..

I, des..

svea svea 17:32 20.11.2016

Re: ..

horheakimov horheakimov 11:41 21.11.2016

Re: ..

Silence


vera.nolan2 vera.nolan2 13:12 21.11.2016

Re: ..Silent prayer

“Where are we going? And what are we doing?”

docsumann docsumann 13:43 21.11.2016

Re: ..Silent prayer


different kind of scilence...and Hrundi V. Bakshi type of acting

stefan.hauzer stefan.hauzer 13:46 21.11.2016

Re: ..Silent prayer

teško da iko može, Kejdžu na crtu da stane. Ok, može, ali mi ćemo zamisliti da neki nisu postojali, kao na primer Glen Gould. On je ionako fiktivni lik, nekog tamo romana:)


docsumann docsumann 13:47 21.11.2016

Re: ..

I nikom ništa. Evolucija.


svakom ponešto ...

svea svea 13:56 21.11.2016

Re: ..

I nikom ništa. Evolucija.


vera.nolan2 vera.nolan2 14:48 21.11.2016

Re: ..Silent prayer

... na primer Glen Gould.

Ne verujem da sam ovo videla ! ...a razmišljala da možda, ali u ovom momentu "neprimereno" za tišinu ili uprkos ... stavim Goulda božanstvenog kako svira Baha!!!
To treba videti!
apacherosepeacock apacherosepeacock 19:37 21.11.2016

Re: ..Silent prayer

vera.nolan2
za tišinu ili uprkos ... stavim Goulda božanstvenog kako svira Baha!!!
To treba videti!


Bozanstveni svira njegovo Velicanstvo.



docsumann docsumann 20:52 21.11.2016

Re: ..Silent prayer

Glen Guld






a evo i jedne stare pjesme, koja više spada u neku moju predpoetsku fazu, onu koja je tako svojstvena mnogim mladim ljudima (obično u gimnazijskom dobu), i koja podrazumjeva teške metafizičke teme, pametovanja, mistiku, velike riječi ... mislim, kroz nju prolazi dok ne shvati da je poezija u lakoći pokreta, bestežinskoj ravnoteži i veličini malih stvari, veličlanstvenosti sitnica, mistici banalnog.
no, da ne peglam, i pošto se uklapa u simboliku tuNJela:


PROLAZ U IZA


isto kao i negdje tamo
i ovdje postoji ulaz u taj prolaz
iz prolaznosti
ka potpunosti
nepronalazan samim tim
i u svemu tom istom

prolaz iz u iza

niz tren, kroz um
do središta kretanja
i kraja poluvječnosti

prolaz ka suprotnoj strani obostranosti
kroz tijesnu popunjenost svijeta predmetima i predjelima

prolaz iznad ptičje perspektive
izvan svake sumnje

jasan možda mrtvima
možda ludima
možda nikome

nedostupan nama
koliko i onom od čega nas dijeli
i s čim nas povezuje
vera.nolan2 vera.nolan2 08:18 22.11.2016

Re: ..Silent prayer

... ka suprotnoj strani obostranosti


Baš si misaoni talenat, uz paradokse, ova pesma je kao kretanje po Mebijusu ...
Evo ti jedne Ešerove trake

vera.nolan2 vera.nolan2 08:47 22.11.2016

Re: ..Silent prayer

apacherosepeacock, pogledaj prolog u drami osvajanja Baha!
... ostalo je briljantno finale!



docsumann docsumann 09:12 22.11.2016

Re: odlična priča!

horheakimov
jednu tvoju ranije okačenu priču


verovatno iz iste kolekcije
( :


sjetih se! na onu o brtaoubistvu u lovu i dobrom čovjeku.

ako su i ostale priče iz zbirke na približnom nivou, biće to zaista sjajana zbirka.
moj savjet ti je da započneš proces objavljivanja.
vera.nolan2 vera.nolan2 11:41 22.11.2016

Re: ..Silent prayer




uh, njegovi poliedri, jednostruki, dvostruki i trostruki koji lebde
u vazduhu kao zvezde ...
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:45 22.11.2016

Re: ..Silent prayer

apacherosepeacock, pogledaj prolog u drami osvajanja Baha!
... ostalo je briljantno finale!


Covek je genije. Ovaj video nisam videla (hvala - fenomenalan je), a juce sam trazila (nisam imala vremena da pronadjem) jedan video gde jednom rukom pucketa prstima dok drugom svira (Baha naravno:). A Bah je veoma zahtevan' za izvodjenje..

English suites 3. g minor












Sad vidim da je puno njegovih video klipova sklonjeno sa jutjuba :(


vera.nolan2 vera.nolan2 12:24 22.11.2016

Re: ..Silent prayer

Svemirske sonde (Voyager 1 i 2) nose i zlatne ploče sa zvucima, muzikom,...
i sa Bahovom muzikom u njegovom izvođenju ... kada sam ga otkrila sve što sam mogla da nađem sam iščitala i odslušala, a Baha bih ponela definitivno i na pusto ostrvo ...
Jedna od njegovih neobičnih osobina je bila da stenje, peva (mumla) dok svira. To je zadavalo mnogo muke tehničarima koji su očekivali da pijanista svira a ne ometa zvuk klavira glasom... nađeš li "i pucketanje" postavi klip!

stefan.hauzer stefan.hauzer 15:33 22.11.2016

Re: ..Silent prayer

ovo nije ni Gould, nije ni pucketanje prstima, ali jeste nepresušan talenat koji ritam proizvodi sa limunom: Jonny Greenwood!



baš mi žao što je Radiohead odustao od ovog fenomenalnog traženja koncepta, između minimiziranja elektronike i maksimiziranja ritma - u korist kompromisa o čistom elektronskom perkusionizmu. I dalje smatram In Rainbows njihovim najsnažnijim izdanjem.
horheakimov horheakimov 15:49 22.11.2016

Re: odlična priča!

docsumann

moj savjet ti je da započneš proces objavljivanja


nemam, što bi svaki izdavač rekao, dovoljno karaktera, još uvek...
valjda misle na slovne znakove i praznine;
nemam dovoljno praznine,
još uvek...

apacherosepeacock apacherosepeacock 16:07 23.11.2016

Re: ..Silent prayer

vera.nolan2
Svemirske sonde (Voyager 1 i 2) nose i zlatne ploče sa zvucima, muzikom,...
i sa Bahovom muzikom u njegovom izvođenju ... kada sam ga otkrila sve što sam mogla da nađem sam iščitala i odslušala, a Baha bih ponela definitivno i na pusto ostrvo ...
Jedna od njegovih neobičnih osobina je bila da stenje, peva (mumla) dok svira. To je zadavalo mnogo muke tehničarima koji su očekivali da pijanista svira a ne ometa zvuk klavira glasom... nađeš li "i pucketanje" postavi klip!



Naravno.

Vera

Poklon za tebe.




NNN NNN 20:30 23.11.2016

Re: ..

Evolucija
A na slici (za mizički klip iz teksta) je nacrtan tilacin (torbarski vuk, tasmanijski tigar...),
mnogo tužna priča o vrsti čiji je poslednji primerak zvanično uginuo 1936.

horheakimov horheakimov 09:35 24.11.2016

Re: ..

svaki novi dan je prilika da se nauči nešto novo

hvala
NNN



horheakimov horheakimov 21:13 24.11.2016

Re: ..

stefan.hauzer stefan.hauzer 12:47 19.11.2016

.

i što bi rekao dobri naš Ernesto -

"...u svakom slučaju, bio je samo jedan tunel,
mračan i usamljen: moj tunel."




docsumann docsumann 12:54 19.11.2016

Re: .

i što bi rekao dobri naš Ernesto -

"...u svakom slučaju, bio je samo jedan tunel,
mračan i usamljen: moj tunel."




inicijacija!
horheakimov horheakimov 13:02 19.11.2016

Re: .

stefan.hauzer

horheakimov horheakimov 13:13 19.11.2016

Re: .

inicijacija!


ne ulazi u tunel ako nemaš nameru da izađeš na drugom kraju
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:21 19.11.2016

Re: .

Ima jedna dobra pesma, koju sam kao mali dečak, istrajno islušavao. Verujem da se još uvek u zidovima moje stare sobe čuju fragmenti te pesme, samo ako nežno nasloniš uho na glatke tapete. Išla je nekako ovako:



Ono što najviše volim kod nje; kako ova studijska verzija nikad više nije ponovljena, iako su se svi svojski trudili da ponove magiju.
docsumann docsumann 13:48 19.11.2016

Re: .

heh, klasik sick pick



mene su baš te narkotičke himne Cocaine (JJ Cale), Heroine (Velveti)... i druge u istom maniru i u izvođenju drugih faca i kuraca, isprovocirale da napišem ovu:


KREATIN

“ … my soul …
become the engine”

RYKER’S


4. serija:

na podu leže
dvije bućice od po 27,5 kila

uzimam ih u ruke
uspravljam se
i započinjem sa naizmjeničnim pregibima

lijeva , pa desna ...

temperatura u bicepsima raste
dok čelik urasta u meso
i krv škripi kao brodski konopci u oluji

negdje oko petog ponavljanja
težina iščezava
um trne...

i za trenutak
kao da se nalazim u savršenoj ravnoteži
s tijelom sabijenim do otkaza
izvan svake materijalnosti



svea svea 15:32 19.11.2016

..

..
horheakimov horheakimov 02:26 20.11.2016

Re: .

(JJ Cale)




ovaj tunel, na jednom kraju San Diego, na drugom Tijuana

Arhiva