Budućnost

Download

/ 06.11.2016. u 11:52

Komentari: 563
Čitanost: 28435
/
Preporuke: 3468
/

     Очарава ме помисао да ћемо ускоро моћи да властити живот прегледамо, његов сваки трен, кад год то пожелимо. Није далеко време када ће неки stаrt up или ко од IT гиганата понудити малени имплант за нашу чеону кост, видљив тек као младеж (онај код Синди Крафорд или Северине, како ко воли), који ће бележити и сликом и звуком сваки сат и час нашег живота. И онда ћемо опет моћи да се вратимо у време када смо били деца, када смо пропушили или се заљубили, моћи ћемо да гледамо наше страхове и наде, нашу радост и тугу на испитима, венчању, на сахранама, наш први дан у школи или последњи дан с мајком и оцем.
     Иако сам махом очајног памћења, с пуно детаља сећам се, рецимо, једних очевих ципела, звучника у мом „реноу 4", лаког и прозрачног хлада багремове шуме крај наше куће у Црној Гори, металне кутије за храну коју је мајка на путовањима колима носила. Сећам се и како сам се у Косовској улици једном дуго и страсно дечачки љубио, тада већ одавно одрастао, сећам се сваког шрафа и дрвених греда зида који сам с пријатељем правио за преграду невелике собе у две још мање - био нам се родио син, собица нам је била неопходна.
     Опет, схватио сам, не сећам се, уопште, ко је са мном ишао у разред у првом средње - један ће ме пријатељ на то подсетити, да је један од убица из Земунског клана седео с нама у клупи - не сећам се ни првог пољупца ни првог секса, не сећам се читавих периода свог живота, па тако прва година по смрти мог брата у мом памћењу и не постоји, као на оним старим картама где за непознате пределе на латинском пише Ubi leones: тамо где су лавови.
     Па хтео бих да ловим те своје лавове. Хтео бих да могу да се сетим сваког трена свог живота, да га гледам са стране и у њему уживам или се нервирам, навијам за себе из прошлости или се прекоревам. Мора да би било чудесно опет бити ту док тонемо у своја огрешења, у своје блато и погубу, без оног улепшавања и накнадног седатива памћења, ми сви добри и честити људи, и мора да би било дивно изнова се радовати модрицама на лицу сина, које је добио у тучи с којом се на прави начин одраста, радовати се успесима и властитом надрастању својих ближњих - о, господе, колико сам њих заборавио, потонули су у подразумевање.
    Једном смо у Ташмајданском парку син и ја са земље скупљали кестенове. Не сећам се нити његове јакне, нити које је то године било, нити шта смо после с тим кестеновима урадили. Било би сјајно кад би све то могао да врати један oлаки download. Пре оног коначног.
     See you, then.

postavite na |

Komentari (563)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

BebaOdLonchara 18:13 06.11.2016

Re: Ma jok

Зашто, дакле?

teško je, jbt. tvoje loše te uništava, zato ga zaboravljaš. i govno je tvoje pa ga bez razmišljanja pustiš niz nepregled kanalizacije...jel treba sad da se sećam i svakog govneta (bukvalno i figurativno)?

docsumann 18:19 06.11.2016

Re: Ma jok

mirelarado
mogućnost apsolutno pamćenja mora nam biti data sa dodatnim prilagođavanjima naše psihe novostečenim sposobnostima.

Знам да се нећеш сложити са мном, али мислим да то онда више не би била људска психа, те да оно о чему Пеђа размишља за ту психу више не би имало то значење.

naprotiv, mislim da si blizu suštine problema.

mirelarado 00:09 07.11.2016

Re: Ma jok

urbana_gerila
mirelarado
Осим тога, већ и само наше опажање толико је несавршено и непрецизно, субјективно, да оно што смо меморисали опет није тачна представа.

ko da je to važno, ionako bi proizvođač čipa slagao* tu našu "memoriju".

*edipe, ša misliš da li sam slučajno odabrao glagol?

Ма 'де случајно! Произвођач чипа би и да нам сложи меморију и да нас слаже у исти мах. Двосмислено и тачно. :)

Vojislav Stojković 12:20 06.11.2016

Pre ugradnje tog čipa...

... obavezno pogledati:

... pa još jednom razmisliti.

chitach 12:51 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

Nije kasno i bez chipa, ali je bolno

.
Slucaj Orlando Serell, jedan od rijetkih savanta koji to nije bio rodjenjem, nego je to postao nezgodom. Naime, sa nekih desetak godina, do tada sasvim prosjecno dijete, ga je na igralistu pogodila u glavu bejzbol loptica, i to tako jako da je pao bez svijesti. Kada je dosao sebi, nije slucaj prijavio roditeljima, niti se obratio nekoj medicinskoj ustanovi.
Nekolio mejseci potom imao je jake glavobolje, nije ni dalje trazio medicinsku pomoc. Kada su bolovi nakon par mjeseci prestali, shvatio je vremenom da moze da se sjeti svega sta je dozivio od dana kada mu se dogodila ne/zgoda

. Naravno ispocetka su mislili da je lud, ali se ispostavilo da je sve tacno. Jedini nacin da se utvrdi da on ne laze/ izmislja je bio preko vremenskog izvjestaja za grad u kom je zivio. I uvijek je do u detalje bio tacan.
Nedavno sam gledao emisiju o njemu, njegovo " pozivanje na svaki dio memorije" se prosirilo u medjuvremenu i na dio zivota prije ne/zgode.

Znaci Brajovicu, nadjes drugara, par bejzbol loptica i neka gadja lijevi dio glave, tik iznad uveta, dok ne ostanes bez svijesti

Predrag Brajovic 12:56 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

chitach

Nije kasno i bez chipa, ali je bolno.
Slucaj Orlando Serell, jedan od rijetkih savanta koji to nije bio rodjenjem, nego je to postao nezgodom. Naime, sa nekih desetak godina, do tada sasvim prosjecno dijete, ga je na igralistu pogodila u glavu bejzbol loptica, i to tako jako da je pao bez svijesti. Kada je dosao sebi, nije slucaj prijavio roditeljima, niti se obratio nekoj medicinskoj ustanovi.
Nekolio mejseci potom imao je jake glavobolje, nije ni dalje trazio medicinsku pomoc. Kada su bolovi nakon par mjeseci prestali, shvatio je vremenom da moze da se sjeti svega sta je dozivio od dana kada mu se dogodila ne/zgoda. Naravno ispocetka su mislili da je lud, ali se ispostavilo da je sve tacno. Jedini nacin da se utvrdi da on ne laze/ izmislja je bio preko vremenskog izvjestaja za grad u kom je zivio. I uvijek je do u detalje bio tacan.
Nedavno sam gledao emisiju o njemu, njegovo " pozivanje na svaki dio memorije" se prosirilo u medjuvremenu i na dio zivota prije ne/zgode.

Znaci Brajovicu, nadjes drugara, par bejzbol loptica i neka gadja lijevi dio glave, tik iznad uveta, dok ne ostanes bez svijesti

Има Борхес такву причу:

Funes the Memorious" is the tale of one Ireneo Funes, who, after falling off his horse and receiving a bad head injury, acquired the amazing talent — or curse — of remembering absolutely everything.

Андреј Бјели, руски писац, тврдио је да има аутентична сећања из свог бебећег живота. Ја, лично, немам ниједно аутентично сећање пре седме или осме године. Она која, као, имам јесу накнадна реконструкција мог мозга, на основу прича других и фотографија.

docsumann 13:05 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

Slucaj Orlando Serell

hiperplastičnost mozga. iliti kako događaji sa random efektom mogun prouzročiti tako vanrednu prekompoziciju u radu mozga.
slična zapitanost kod mene je proizveo i DMT efekat, odnosnio kako tako prost, relativno mali molekul, samo neznatno složeniji od glukoze, može izmjestiti naš svakodnevni mentalni režim u tako ekstraordinaran flow.

očigledno da ne samo da je način funkcionisanja (naše?) svijsti utemeljen na neizmjerno kompleksnoj arhitektonici, već on u sebi ima ugrađene switchere za još suludije opcije.

najvjerovatnije da nam za njihovu aktivaciju spoljašnji (bilo hemijski, bilo elektronski, ili bilo koje druge vrste) poticaji nisu uopšte potrebni, ali, jbg, nismo svi budistički monasi, nit' yogiji nit' džedaji, pa mala pomoć sa strane nije na odmet. misim, koga uopšte interesuje iskorak u onotamo.

chitach 13:07 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

To je taj. Fascinatno je sto tu mogucnosti imamao svi, samo treba znati kako da je aktiviramo. Citao sam studiju o njemu, bio je ukljucen na MR, i EEG i nikakvu extra mozdanu aktivnost nisu mogli da utvrde, nebili shvatili gdje " zahvata " ta sjecanja i " cime".
Davno sam naisao na ovaj slucaj, ali me fascinacija njime nikada nije pustila. Tvoj blog me odmah ne njega asocirao.

chitach 13:09 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

poticaji nisu uopšte potrebni, ali, jbg, nismo svi

Tacno sam ocekivao tvoj komentar i to u ovom stilu

docsumann 13:26 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

JJ Beba 14:49 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

Има Борхе

ima i Ameli Notomb

Milutin Milošević 15:56 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

I ja sam se setio filma "The final cut"

The Final Cut is a 2004 science fiction thriller film written and directed by Omar Naim. It stars Robin Williams, Jim Caviezel, Mira Sorvino, Mimi Kuzyk, Stephanie Romanov, Genevieve Buechner and Brendan Fletcher. The film takes place in a setting where memory implants make it possible to record entire lives. Williams plays a professional who specializes in editing the memories of unsavory people into uncritical memorials that are played at funerals.

Vrlo zanimljivo. Zaista treba pogledati.

Vojislav Stojković 23:29 06.11.2016

Re: Pre ugradnje tog čipa...

Implant kao tema je i ovde:

uros_vozdovac 12:48 06.11.2016

daj link

za DL šta si se stis`o?

nowhereman 12:55 06.11.2016

* * *

Верујем
у реку заборава
и њену бесконачност.

Десанка

urbana_gerila 12:58 06.11.2016

zakoći, brajoviću,

neke želje mogu i da se ispune...

Predrag Brajovic 13:10 06.11.2016

Re: zakoći, brajoviću,

urbana_gerila

neke želje mogu i da se ispune...

'Ајде да ти учиним плезир, да ти испуним жељу, добре сам и велике воље данас, па да ти једном и одговорим: А зашто бисмо се тога бојали?

Неостатак аутентичног сећања спречава нас да се суочимо са собом.
Ми сећање стално прерађујемо, према потреби одржања нашег ега и карактера.
Ово би нас отрезнило.

urbana_gerila 13:19 06.11.2016

Re: zakoći, brajoviću,

Predrag Brajovic
urbana_gerila

neke želje mogu i da se ispune...

'Ајде да ти учиним плезир, да ти испуним жељу, добре сам и велике воље данас, па да ти једном и одговорим: А зашто бисмо се тога бојали?

Неостатак аутентичног сећања спречава нас да се суочимо са собом.
Ми сећање стално прерађујемо, према потреби одржања нашег ега и карактера.
Ово би нас отрезнило.

e, jesi govedo, brajoviću.
odgovaraš ti meni uvek kada ti se učini da ćeš umeti da odgovoriš.
učini, kažem.

zato što smo ljudi - eto zašto.
(samo)poubijali bismo se.

Milan Novković 13:26 06.11.2016

Re: zakoći, brajoviću,

urbana_gerila

neke želje mogu i da se ispune...

Kad smo ortak i ja došli ovde da tražimo posao 86. meni je ponestajalo novca kako smo se približavali sredini trećeg meseca u Londonu.

Lako ću, kažem, odem u prodavnicu po papir, olovke, malu stolicu i štafelaj i crtaću portrete za novac na Piccadilly Circusu, "pozivajući" se na 15 godina stare talente.

Al dok ne kupim odem u grčki restoran da perem posuđe, prodamo video igru, žena iz Beograda kupi kartu i donese poslednju crkavicu i ideja ode u prašinu.

Petnaest godina kasnije me opet ufatilo, starija ćerka odsedi strplivo i gledamo uradak - sasvim cool i potpuno prepoznatljivo, vidi se "veliki" talenat, jedino što je 25 godina starija na crtežu.

Razlije mi se tako iskren i opušten osmeh po celom telu i batalim dalji rad.

Prođe još jedno 13 godina i dobra drugarica, inače vanredno talentovana, baci mali izazov - i ja inače volim igre i takmičenja, vidim njen rad, pokušam da pronađem mojo u sebi i kažem sebi Miško, porastao si iako si i dalje dete, ti ničemu ne umeš da udeneš dušu uz pomoć olovke i papira

Neverovatno je koliko smo mi različite osobe kako vreme prolazi, često više u duhovnom nego u prozaičnijem, i neke stvari iz prošlosti su refaktorisane u sećanjima beyond recognition.

Ići u prošlost kako Predrag predlaže ću ja sigurno probati, kako kad, i sad prelistavam fotke, ali slon u staklenoj bašti mi budi još bolju asocijaciju iz Kill Billa, pri kraju drugog filma, kad Bill priča kako se ribica na podu do nekog trenutka bacakala, kad ju je ćerka bacila na pod, pa je devojčica stala na nju i ribica je prestala da se bacaka.

urbana_gerila 13:56 06.11.2016

Re: zakoći, brajoviću,

Milan Novković

ma, puŠti brajovića, najzad je ukapirao da nije na ti sa umetnošću, pa bi da proširi područje borbe ne kapirajući da tek tu nije ratnik.

sin_m 13:19 06.11.2016

Пратилац

Роберт Сојер је одлично разрадио снимања целог живота јединке у својој трилогији „Свет Неандерталаца“.

Неандерталци добијају импланте који им непрекидно посматрају животне параметре и бележе све што им се дешава. Снимак се чува у гранитној коцки, а свака јединка може да га прегледа кад год пожели.

kukusigameni 13:25 06.11.2016

Godard

docsumann 13:29 06.11.2016

Re: Godard

Perhaps this is the blessing
Existence as the lesson.

Predrag Brajovic 23:20 06.11.2016

Re: Godard

Колико је лепо кад у уметности пронађеш свој израз, своју експресију.

looping 13:25 06.11.2016

1

Nekada su ljudi imali par desetina fotografija koje su iznova i iznova gledali, više puta pokazivali kada im neko dođe u goste itd.
Danas, mnogi uploaduju video snimke koje niko ne gleda na youtube-u.

Nekada je bilo teško doći do knjige. A danas, većini ljudi nije do čitanja.

Очарава ме помисао да ћемо ускоро моћи да властити живот прегледамо, његов сваки трен, кад год то пожелимо.

Moći ćemo ali lično mislim da nećemo imati želju. Ni mi a ni neko drugi.

freehand 13:37 06.11.2016

Re: 1

looping
Nekada su ljudi imali par desetina fotografija koje su iznova i iznova gledali, više puta pokazivali kada im neko dođe u goste itd.
Danas, mnogi uploaduju video snimke koje niko ne gleda na youtube-u.

Nekada je bilo teško doći do knjige. A danas, većini ljudi nije do čitanja.

Очарава ме помисао да ћемо ускоро моћи да властити живот прегледамо, његов сваки трен, кад год то пожелимо.

Moći ćemo ali lično mislim da nećemo imati želju. Ni mi a ni neko drugi.

Neakad pomislim da te ima dvojica: jedan što voli vučića i drugi pametan i maštovit.

maksa83 13:44 06.11.2016

Re: 1

Neakad pomislim da te ima dvojica: jedan što voli vučića i drugi pametan i maštovit.

Pazi kad sam pomislio is-tu stvar.

Morao sam da proverim da nije neki drugi juzer, tipa l00ping, loop1ng...

freehand 14:01 06.11.2016

Re: 1

maksa83
Neakad pomislim da te ima dvojica: jedan što voli vučića i drugi pametan i maštovit.

Pazi kad sam pomislio is-tu stvar.

Morao sam da proverim da nije neki drugi juzer, tipa l00ping, loop1ng...

Brajović odličnim blogom cedi suvu drenovinu i kreše iskru iz kamena.
Kapiram i situaciju kako Đule čita i onda napiše smislenu pesmu ili prestane da kotvlja v.
Čuda da se zbudu.

maksa83 14:13 06.11.2016

Re: 1

Brajović odličnim blogom cedi suvu drenovinu i kreše iskru iz kamena.

Jeste, ovo njegovo svrstavam u Top 5 blogoostvarenja do sad, i još kratka forma, pri čemu u preostala 4 verovatno upada još bar jedan njegov.

On treba bre da bude neki pisac, nešto...

Kapiram i situaciju kako Đule čita i onda napiše smislenu pesmu ili prestane da kotvlja v.

E jeste sad, i Cane da prestane da priča i peva kroz upaljene sinuse...

nowhereman 14:15 06.11.2016

Re: 1

Nekada su ljudi imali par desetina fotografija koje su iznova i iznova gledali, više puta pokazivali kada im neko dođe u goste itd.

Važna napomena: ti fotosi su čuvani u kutiji od cipela.

Edit: kartonskoj.

jinks 14:17 06.11.2016

Re: 1

Važna napomena: ti fotosi su čuvani u kutiji od cipela.

Što kažu, možda i nije slučajno da se o nekome prilično može saznati na osnovu obuće koju nosi.

Milan Novković 15:11 06.11.2016

Re: 1

looping
Nekada su ljudi imali par desetina fotografija koje su iznova i iznova gledali, više puta pokazivali kada im neko dođe u goste itd.
Danas, mnogi uploaduju video snimke koje niko ne gleda na youtube-u.

Nekada je bilo teško doći do knjige. A danas, većini ljudi nije do čitanja.

Очарава ме помисао да ћемо ускоро моћи да властити живот прегледамо, његов сваки трен, кад год то пожелимо.

Moći ćemo ali lično mislim da nećemo imati želju. Ni mi a ni neko drugi.

O kjnigama - pošto ću ja hardware "kupiti" kad se pojavi, kao i ogromna većina ostalih, pošto nas je evolucija tako podesila, radoznale, i tema mi je interesanant iz dva razloga ...

- Ja mislim da smo mi žestoko drugi ljudi kako vreme prolazi

- Pa sam često propitivao i maltretirao klince kako su defilovali kroz kuća (sad sve to poraslo pa slabije kapira šta im se priča) šta-kako im se dešava u glavi, da bi pokušao da dovučem nešto originalnijeg sebe iz prošlosti

... pa sam poleteo dole u podnožje da nađem Michael Ignatieffovu biografiju Isaiaha Berlina gde ga pita da li je ikad razmišljao da napiše autobiografiju, cenim što da se zamaram parafrazirajući i pričajući svojim rečima kad piše crno na bela, a i sam sam u kući dok je i frižider u prizemlju.

I nema kjnige, sve je na policama u grupama kako sam nekad ostavio, al mi fali cela polica, i malopre primetim da mi je ovde u potkrovlji iza leđa, nekako se pomerila iz prizemlja.

Gledam kako se ontološko agresivno gužva oko singulariteta što se zove naša egzistencija kroz metaforično sleš asocijativno punjenje naslova kjniga koje sam dole video, neverovatno blisko ovom blogu, dok sam tražio ovu traženu kjnigu:

- Zločin i Kazna, pa još na engleskom, nabijeno simbolikom vezanom za ovaj blog, i naslov i jezik

- Mišima - Zabranjene boje (moj prevod naslova, sve su kjnige na engleskom)

- Mišima - Pobegli konji (mazno naslov sa Wikipedije)

- George Johnson - Fire in the mind - Science, Faith and the Search for Order

- Edge - What we believe but cannot prove

- itd, svaka je ontološki ne na rukohvat, nego zavarena za sve ostalo, pa i ovaj blog

Kaže Berlin - NIKAD - sa svemirskom konačnošću, nikad mu nije palo na pamet da piše autobiografiju (mogao sam ladno i da parafraziram, al sam ipak bogatiji za 250 kilokalorija)

Sad ovde Miško u meni meša njegove sugestije i kratak osvrt sa ostalim , subjektivnim i objektivnim.

Recimo on je smatrao razmišljanje nasamo "monstruoznim" (reč je samo akcenat na nekom udaljenom, mnogo blažem sinonimu).

Pošto mi, uglavnom, živimo i volimo druge i sa drugima, nije problem pisanja o svojoj prošlosti to što je ona danas u našim glavama žestoko do neprepoznatljivo promenjena, u silnim "delovima", nije problem pisanja za sebe, nego što, ako bi takva došla do onih nam dragih ili dotaknutih koji nas još nisu pogledali iz umrlica, rizikujemo da po bićima najdražih polomimo ne samo ono što je njima ili nama drago, nego i mnogo onoga što je njima ili nama najdraže, ponekad najdraže koje samo sa njima delimo.

Predrag Brajovic 22:29 06.11.2016

Re: 1

- Ja mislim da smo mi žestoko drugi ljudi kako vreme prolazi

Zbignjev Herbert
FOTOGRAFIJA

S tim dečakom pravim kao elejska strela
dečakom u visokoj travi nemam ničeg zajedničkog
sem datuma rođenja i papilarne linije

tu fotografiju je snimio moj otac pred drugi persijski rat
po lišću i oblacima zaključujem da je bio avgust
pevale su ptice zrikavci miris žita miris izobilja

dole je reka što na rimskim kartama nosi naziv Hipanis
predeo voda i bliski grom savetovali su da se sklonimo kod Grka
njihove pomorske kolonije nisu bile previše daleko

dečak se poverljivo smeši jedina senka za koju zna
jeste senka slamnatog šešira senka bora senka kuće
a ako crvenilo onda crvenilo sunčeva zraka

moj mali moj Isače pogni glavu
to je samo trenutak bola a potom ćeš biti
što god poželiš – lastavica poljski ljiljan

znači moram da prolijem tvoju krv moj mali
da bi ostao nevin pri letnjoj munji
već zanavek bezbedan kao insekat u ćilibaru
lep kao katedrala paprati sačuvana u uglju

freehand 13:50 06.11.2016

Sećanje na sve, čemu?

Odlična a zeznuta tema, dobri moj Brajoviću.
Rečeno je u nekoliko komentara i na nekoliko načina - ali ne treba nama implant. Sve što nam se ikad desilo od nekog momenta po začeću pohranjeno je u lavirintima cerebruma.
Desilo mi se da padnem i potiljkom udarim u veliki kamen. Ne znam koliko sam bio u nesvesti, ne sećam se detalja tog lutanja i ludovanja beskrajnim hodnicima sećanja kroz mrak nastao ali ono čega se sećam jeste onaj utisak da sam ponovo proživeo čitav svoj život i da je tih nekoliko sekundi, ili nekoliko desetina sekundi trajalo upravo kao i tih dotadašnjih 18 i nešto godina.
I isti sam naknadni doživljaj imao priliko svake od nekoliko totalnih anestezija.
...
Ali mogućnost da se u svakom momentu "sećaš" svakog momenta svog života odnosno da ga uvek iznova proživljavaš priča je o matriksu i beskrajnim ravnima u beskrajnom broju isprepletanih dimenzija. Ne sećam se ko i gde je to postavio ali verujem da sam čitao da postoji teorija kako se sve dešava uvek. Iznova i iznova a vreme je običan štap kojim se služimo u ovom posrtanju dok smo još u svom razvoju primitivan, iskonski oblik života.
Nekako mislim da bi nam moć koju tražiš lobanju razbucala kao nekontrolisano ubrizgavanje purpene.
...
"Enciklopedija mrtvih" i mormonska arhiva u dubinama tunela bušenih u ljutoj planinskoj steni nadomak Solt Lejk Sitija Kišov ti je pandan tom implantu.
Na istom je tragu samo na drugi način, ako se dobro sećam, i Pekić sa Arnom i krticom, na pašnjaku u 1999.

docsumann 14:01 06.11.2016

Re: Sećanje na sve, čemu?

Ne sećam se ko i gde je to postavio ali verujem da sam čitao da postoji teorija kako se sve dešava uvek. Iznova i iznova a vreme je običan štap kojim se služimo u ovom posrtanju dok smo još u svom razvoju primitivan, iskonski oblik života.

teorija o apsolutnom vremenu praktično dođe na isto kao i teorija o "fizici bez vremena".

Nekako mislim da bi nam moć koju tražiš lobanju razbucala kao nekontrolisano ubrizgavanje purpene.

chitach okačio prilog koji pokazuje da to ne mora da bude.

freehand 14:06 06.11.2016

Re: Sećanje na sve, čemu?

teorija o apsolutnom vremenu praktično dođe na isto kao i teorija o "fizici bez vremena".

E jes, hemija.

chitach okačio prilog koji pokazuje da to ne mora da bude.

Dabre, kiselo je grožđe.

Šalim se, nego sam spucao komentar onako novkovićevski bez mnnogo mozganja, samo sam bio obzirniji od njega pa nisam pisao redne brojeve nego odvajao tačkicama, bez mnogo konsultovanja sopstvenog sećanja ili opšte Gugl-memorije, ispucavajući sopstvena razmišljanja i asocijacije onako na prvu.
Dakle - nisam pokušavao da se setim ni teorija ni autora - ako ih uopšte znam.

docsumann 14:21 06.11.2016

Re: Sećanje na sve, čemu?

Dakle - nisam pokušavao da se setim ni teorija ni autora - ako ih uopšte znam.

autor teorije o Fizici bez vremena je Džulijan Barbour (LINK) , a apsolutno vrijeme je koncept (mainly) proistekao iz istočnih religija.

jinks 14:04 06.11.2016

...

Zar nije i M. Pavić rekao da i prošlost jednako kao i budućnost neretko predstavlja nešto što bi tek trebalo da se desi.

I da se uzročno-posledični sled događaja neretko ne ograničava samo na tok vremena iz prošlosti u budućnost, već da često i događaji iz budućnosti utuču na događaje u prošlosti.

Mislim, najprostiji primer bi možda mogao biti da neki događaji u budućnosti bace drugačije svetlo na događaje u prošlosti, i učine da se ponovo odigraju, ali tada na neki drugi i novi način.

A možda se neki delom zbog toga i vraćaju u prošlost i sećanja, ne da bi ponovo oživeli neke stare osećaje i utiske, već da bi na neki novi način u budućnosti ponovo odigrali događaje iz prošlosti, koji tako ustvari na određeni način postaju deo budućnosti, i u njoj se odigravaju kao novi događaju, zar ne.

freehand 14:08 06.11.2016

Re: ...

A možda se neki delom i zbog toga i vraćaju u prošlost i sećanja, ne da bi ponovo oživeli neke stare osećaje i utiske, već da bi na neki novi način u budućnosti ponovo odigrali događaje u prošlosti, koji tako ustvari na određeni način postaju deo budućnosti, i u njoj se odigravaju kao novi budući događaju, zar ne.

Jebo sam te kad te stignem?

jinks 19:59 06.11.2016

Re: ...

Koliko sam razumeo priču, pre će biti, na primer: "Reći ću ti onomad."

maksa83 14:18 06.11.2016

kliše, ali neizbežan

"All those moments will be lost in time like tears in the rain"

freehand 14:19 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

maksa83

"All those moments will be lost in time like tears in the rain"

"I have seen..."

docsumann 14:23 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

"All those moments will be lost in time like tears in the rain"

"Svaki trenutak je prozor u svo vrijeme" - Tomas Vulf, Pogledaj dom svoj anđele

Milan Novković 15:26 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

docsumann
"All those moments will be lost in time like tears in the rain"

"Svaki trenutak je prozor u svo vrijeme" - Tomas Vulf, Pogledaj dom svoj anđele

Pa tako prelistavaš trenutke, dođeš do poslednjeg, ili sadašnjeg gde opušak poslednje popušene ali neugašene cigarete, kako si se upravo ostavio pušenja, bacaš sa balkona, on pada na liberalnu glavu nekog čoveka, koji to shvati kao napad, i kreće novi život, i novostari

(asocijacija na knjigu The Butt - Will Self)

alselone 16:17 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

"All those moments will be lost in time like tears in the rain"

Neki momenti ne smeju nikad biti izgubljeni. Na primer današnji.

Sedim sa Krkarom i pijemo kafu u jednom restoranu na ribarcu. Pored nas sede neka dva purgera, lepo obučeni i očešljani. Pošto smo pričali o politici, i to malo glasnije i žučnije, jedan od njih se odvaži, priđe našem stolu i pita:

- Da li ljudi ovde u Srbiji znaju ko je Ivan Pernar?

Krkar u svom suptilnom stilu odgovara da ne znaju još uvek, najpre zbog toga što je Pernar još uvek samo lokalna budala, nije dobacio i do Srbije, ali će verovatno i čuti uskoro jer za toliko samozaljubljenog pajaca i mora da se čuje.

Momku bi malo neprijatno ali se odvažio da pita što je Pernar budala.
Ponovo u suptilnom stilu Krkar odgovara da je pročitati 5 rečenica pomenutog lika da sve bude jasno.

To bi sve bilo smešno i bez činjenice da to nije bio Ivan Pernar lično.

Izgibo!

docsumann 16:24 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

EDIT: e, a ribarac, uspomene samo take

maksa83 16:29 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

To bi sve bilo smešno i bez činjenice da to nije bio Ivan Pernar lično.
Izgibo!

Pa reci...

Ljudi ovde ne veruju, ali Krkar ovaj i ovakav je isti tamo napolju, i to treba da se poštuje. Već me prozivao što sam opisivao situaciju sa Horgoša gde je iznapušavao i u red doveo neku hordu švercera koji su pravili nered.

alselone 16:37 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

EDIT: e, a ribarac, uspomene samo take

Lep je ribarac, sad je još lepši. Poziv stoji const. to i znaš sigurno.

docsumann 16:40 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

Poziv stoji const. to i znaš sigurno.

eh, znam

JJ Beba 16:46 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

To bi sve bilo smešno i bez činjenice da to nije bio Ivan Pernar lično.

Izgibo!

hahhahahahhah

jedan je Krkar
hahhahahahhahha

alselone 16:49 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

hahhahahahhah

Rečenice su bile još pikantnije, znaš kad je on inspirisan. Žao mi je samo (kako u stilu Niccola vežem trol i temu bloga) što nisam imao Brajovićev implant da mogu verno da prenesem događaj.

gedza.73 16:50 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

Ivan Pernar lično.

ali Krkar ovaj i ovakav je isti tamo napolju

Zna da ujede, zna da bude i ne u pravu ali zapamtio sam mu par komentara iz kojih se vidi da je u suštini dobrica.

JJ Beba 16:52 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

Rečenice su bile još pikantnije, znaš kad je on inspirisan

hahahhaha
pazi kad apsolutno mogu da zamislim

a on posle saznanja ništa, bole ga tuki
hahahhahahhahaha

blogovatelj 16:52 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

EDIT: e, a ribarac, uspomene samo take

Kakve ja imam...

JJ Beba 16:54 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

Zna da ujede, zna da bude i ne u pravu ali zapamtio sam mu par komentara iz kojih se vidi da je u suštini dobrica.

krks je super lik

alselone 17:01 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

a on posle saznanja ništa, bole ga tuki

Seo je pored za sto sa škvadrom, i nisu više mnogo pogledali u našem pravcu.

karabasbarabas 18:00 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

alselone
a on posle saznanja ništa, bole ga tuki

Seo je pored za sto sa škvadrom, i nisu više mnogo pogledali u našem pravcu.

Sto samo govori da nije odavno dobio preko picke.

Sto se pre taj veseli trenutak desi, to ce pre ta divna osobina kurcenja splasnuti i nestati.

A uz ogromnu kolicinu ludihpijanihdrogiranihkrvozednih koji krstare gradom, bice i ta svadba uskoro.

urbana_gerila 18:19 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

To bi sve bilo smešno i bez činjenice da to nije bio Ivan Pernar lično. Izgibo!

propado od smeja, možda mu, ako me lepo zamoli, dozvolim da me odbanuje.

JJ Beba 18:37 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

Sto samo govori da nije odavno dobio preko picke.

krkara?
hahhahahahhahah
svi pobegnu jer misle da je neki sumo borac

jinks 21:31 06.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

Lep je ribarac, sad je još lepši.

Je l' Ribarac bi na nekoj adi.

tsunade 10:38 07.11.2016

Re: kliše, ali neizbežan

All those moments will be lost in time like tears in the rain

rutger, blue-eyed, tall and handsome

G.Cross 15:49 06.11.2016

The Circle

Очарава ме помисао да ћемо ускоро моћи да властити живот прегледамо, његов сваки трен, кад год то пожелимо. Није далеко време када ће неки stаrt up или ко од IT гиганата понудити малени имплант за нашу чеону кост, видљив тек као младеж (онај код Синди Крафорд или Северине, како ко воли), који ће бележити и сликом и звуком сваки сат и час нашег живота.

Dobar Blog.
Pricah o necemu slicnom sa sinom pre neki dan.

Ona druga, tamna strana je da ce svi ti podaci biti real time sinhronizovani sa serverima gde treba.
I onda mozes da se upitas kako cemo biti sigurni da je to stvarno nase secanje ?

Poceh da citam tokom leta , da budem iskren jos nisam zavrsio ali knjiga opisuje tu tamnu stranu.
U stvari i svetlu i tamnu, i koliko je svetla strana ushicujuca, tamna je zastrasujuca.

BebaOdLonchara 18:45 06.11.2016

Re: The Circle

Poceh da citam tokom leta , da budem iskren jos nisam zavrsio ali knjiga opisuje tu tamnu stranu.

završi je, ta budućnost je odavno stigla.

srdjan.pajic 15:55 06.11.2016

Donald

Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

Stvarno si lepo ovo napisao, Brajo. Podsetilo me malo na onaj stari Vendersov film, Until the End of the World, i spravicu za beleženja snova.

docsumann 15:59 06.11.2016

Re: Donald

Podsetilo me malo na onaj stari Vendersov film, Until the End of the World, i spravicu za beleženja snova.

slična tematika je obrađena i u Strange Days

Milan Novković 16:00 06.11.2016

Re: Donald

srdjan.pajic
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

Gospođa sakrila ključeve od kasice - nemaš lovu za klađenje

srdjan.pajic 16:01 06.11.2016

Re: Donald

docsumann
Podsetilo me malo na onaj stari Vendersov film, Until the End of the World, i spravicu za beleženja snova.

slična tematika je obrađena i u Strange Days

Džulijet...mmmm.....

srdjan.pajic 16:06 06.11.2016

Re: Donald

Milan Novković
srdjan.pajic
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

Gospođa sakrila ključeve od kasice - nemaš lovu za klađenje

To, a i mali nam GDP, lately.

Milan Novković 16:12 06.11.2016

Re: Donald

srdjan.pajic
Milan Novković
srdjan.pajic
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

Gospođa sakrila ključeve od kasice - nemaš lovu za klađenje

To, a i mali nam GDP, lately.

Moraš da se zadužuješ i čekaš proleće da ti princeza prodaje limunadu na ćošku ulice
(kod vas je totalni pičvajs, vi više ni ćoškove nemate ko sav normalan svet)

Izađoše dečurlija ova moja i komšijska jednom da prodaju neke napitke na ćošku za neki charity - "upropasiše" nam vikend galamom, morao sam Elvisa da odvrćem do daske i da meditiram da bih se smirio

vcucko 16:28 06.11.2016

Re: Donald

srdjan.pajic
Milan Novković
srdjan.pajic
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

Gospođa sakrila ključeve od kasice - nemaš lovu za klađenje

To, a i mali nam GDP, lately.

A što na panj, mučenika; k'o da će ga sekirom...
Nestalo veverica

blogovatelj 16:56 06.11.2016

Re: Donald

Donald
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

A tek kad budeš rsno sto baka...

srdjan.pajic 17:09 06.11.2016

Re: Donald

Moraš da se zadužuješ i čekaš proleće da ti princeza prodaje limunadu na ćošku ulice
(kod vas je totalni pičvajs, vi više ni ćoškove nemate ko sav normalan svet)

U, to za limunadu, imamo prejaku konkurenciju, puno dece u komšiluku, da vidiš kad zaposednu biciklisitičku stazu, ko vašar u Futogu, ne moš da prođeš od njih. Valjaju sve što biciklisti treba: limunadu, ledenu vodu, sitne kolače i keksove. Imamo i ove radnike, decu što idu od kuće do kuće i nude da ti očiste lišće, pokose travu (video par nekih klinaca, neki dan, nemaju više od 10 godina, guraju malu kosačicu i kucaju na vrata). Nema, zajebana su vremena, kad roditelji rade za 50 dolara mesečno, i deca moraju da doprinose. Kako drugačije da si priuštiš da podigneš još jedan sprat, zameniš krov ili fasadu, ili dodaš solarni sistem na kuću?

Predrag Brajovic 17:11 06.11.2016

Re: Donald

U, to za limunadu, imamo prejaku konkurenciju, puno dece u komšiluku, da vidiš kad zaposednu biciklisitičku stazu, ko vašar u Futogu, ne moš da prođeš od njih. Valjaju sve što biciklisti treba: limunadu, ledenu vodu, sitne kolače i keksove.

Сад ми Кума трчала полумаратон у Љубљани, кажу да су штандови за освежење били као најбољи шведски сто, у најмању руку.

srdjan.pajic 17:12 06.11.2016

Re: Donald

blogovatelj
Donald
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

A tek kad budeš rsno sto baka...

Blogi, jel' može 50 sad, a da ti ovih drugih 50 dođem kasnije, samo da mi legne ovo od deteta, za moleraj koji je letos radila po komšiluku.

apacherosepeacock 19:30 06.11.2016

Re: Donald

srdjan.pajic
docsumann
Podsetilo me malo na onaj stari Vendersov film, Until the End of the World, i spravicu za beleženja snova.

slična tematika je obrađena i u Strange Days

Džulijet...mmmm.....

Ralph Fiennes.. mmmmmm

Btw. interesantan film a u skladu sa temom bloga, naravno.

Milan Novković 21:52 06.11.2016

Re: Donald

srdjan.pajic
blogovatelj
Donald
Ladno sam pročitao "Donald" u naslovu. Jebali nas izbori!

A tek kad budeš rsno sto baka...

Blogi, jel' može 50 sad, a da ti ovih drugih 50 dođem kasnije, samo da mi legne ovo od deteta, za moleraj koji je letos radila po komšiluku.

Samo da ti dete iznajmi konsultanta iz Goldmana pa ćeš se uozbiljiti ti malo

Si znao da vam je real inflation 9%? Može ne tebi, ti si sumLjiv sa svojom potrošakom korpom i ne mogu lako da te "izmere" - lemilice, trijaci, dijaci i ostali memristori, još ako im uvališ talasovod oborićeš statističkom ofisu sisteme, nego ipak, nači kupuj sve što možeš sada, trebalo ne trebalo, ne štedi, troši i poslednju kintu, a nove probleme će rešavaš kad se pojave

srdjan.pajic 23:16 06.11.2016

Re: Donald

Si znao da vam je real inflation 9%

Znam, znam, i nezaposlenost nije 2.6% (zvanični nivo u mom kauntiju), nego bar jedno 25-26, mora da su pomerili decimalnu tačku samo da stvari prikažu lepšim sad pred izbore...PCR, kosači trave, biro za nezaposlene, sve znam...

Zezam se, Milanče, ne moraš da me jurcaš i plašiš po svim blogovima, verujem i ja u ove tvoje teorije zavere, bar malo, to jest, pomnožim sve sa 0.1 do 0.2, a to na osnovu toga što sam umislio da sam u maloj informativnoj prednosti u odnosu na tebe - jer, dovoljno je da odvedem dete na igralište i po izgledu komšiluka, i priče sa komšijama, ocenim kakva je ekonomija, u nekoj epsilon okolini u prostorvremenu, i da vidim makar taj neki kraktoročni rejt, manje više realno. I bogami, ne izgleda tako loše, baš kao ni ovi najnoviji Hilarini emailovi, kako sad kaže ovaj vaš FBI šef, izgleda da su se nagodili, jebaće je posle izbora, ali to nema veze, nego blogi da spremi stotku, fali mi za active scope probe

tsunade 10:41 07.11.2016

Re: Donald

gedza.73 16:12 06.11.2016

Hvala zaboravu

Брајовић
Било би сјајно кад би све то могао да врати један oлаки download.

Ne bi. Paket ti podrazumeva i loše i lepe uspomene.
Loše bi te pregazile, ubile.

Osim toga lepše je kad su sećanja maglovita. Pogledaj film kojim si bio oduševljen kao desetogodišnjak i danas.

Ima sf gde te likovi ožive i učitaju tvoja sećanja u drugo telo.

docsumann 16:17 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Loše bi te pregazile, ubile.

i ovako me sjebavaju

maksa83 16:18 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Pogledaj film kojim si bio oduševljen kao desetogodišnjak i danas.

Ovo nikako. Najgluplja stvar koju možete da uradite je da od nekud skinete i pogledate Blejkovu Sedmorku. Znači, ne znaš od čega te više blam - od kartonskih kulisa i pištolja koji liče na kolmajz za kosu preko operacije mozga iglom za štrikanje ili od sebe koji si sve to kapirao jako ozbiljno.

docsumann 16:27 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Ovo nikako. Najgluplja stvar koju možete da uradite je da od nekud skinete i pogledate Blejkovu Sedmorku. Znači, ne znaš od čega te više blam - od kartonskih kulisa i pištolja koji liče na kolmajz za kosu preko operacije mozga iglom za štrikanje ili od sebe koji si sve to kapirao jako ozbiljno.

ali, makso, oni momenti, kad glavni protagonisti u nedostatku (scenaristički osmišljene) akcije sjede i zabadaju po nekim aparatima nalik današnjim smartfonima, iako se ne vidi ni šta to rade ni kako aparati izgledaju (ovo je po labavom mi sjećanju), to je tako sf lajtening moment

maksa83 16:32 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

ali, makso, oni momenti, kad glavni protagonisti u nedostatku (scenaristički osmišljene) akcije sjede i zabadaju po nekim aparatima nalik današnjim smartfonima, iako se ne vidi ni šta to rade ni kako aparati izgledaju (ovo je po labavom mi sjećanju), to je tako sf lajtening moment

Da, kretenski skroz.

Kako sam ja voleo tu seriju.

Ali vidi pištolj, kao neka božemeoprosti gomila seksualnih pomagala, dildo vezan na pljosku/novčanik i sve to okačeno na strap-on...

docsumann 16:38 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

dildo vezan na pljosku

integrisana zadovoljstva

gedza.73 16:43 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

maksa83
Najgluplja stvar koju možete da uradite je da od nekud skinete i pogledate Blejkovu Sedmorku.

Skoro sam otvarao, ima na YT, kako sam bio oduševljen tom serijom, uopšte se ne sećam detalja samo neke jurnjave kroz šumu, pa smo se kao osnovci jurili sa vanzemaljcima u kući-vikendici preko puta škole.
Posle Galaktika, pa Planeta majmuna, Automan...

Znači, ne znaš od čega te više blam - od kartonskih kulisa i pištolja koji liče na kolmajz za kosu preko operacije mozga iglom za štrikanje ili od sebe koji si sve to kapirao jako ozbiljno.

tada, u tom trenutku, č u d o.

docs
i ovako me sjebavaju

Sve smo to mi, Docse.

blogovatelj 16:58 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Ovo nikako. Najgluplja stvar koju možete da uradite je da od nekud skinete i pogledate Blejkovu Sedmorku. Znači, ne znaš od čega te više blam - od kartonskih kulisa i pištolja koji liče na kolmajz za kosu preko operacije mozga iglom za štrikanje ili od sebe koji si sve to kapirao jako ozbiljno.

Ja obožavam da čitam Blekove stripove i da se prisećam na šta sam se sve ložio.

blogovatelj 17:00 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Ali vidi pištolj, kao neka božemeoprosti gomila seksualnih pomagala, dildo vezan na pljosku/novčanik i sve to okačeno na strap-on...

Crko od smija, što zbog tvog komentara, a još više zbog činjenice da mi je palo na pamet kako li bi expolicajac izgledao sa opisanom aparaturom.

srdjan.pajic 17:49 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

maksa83
Pogledaj film kojim si bio oduševljen kao desetogodišnjak i danas.

Ovo nikako. Najgluplja stvar koju možete da uradite je da od nekud skinete i pogledate Blejkovu Sedmorku. Znači, ne znaš od čega te više blam - od kartonskih kulisa i pištolja koji liče na kolmajz za kosu preko operacije mozga iglom za štrikanje ili od sebe koji si sve to kapirao jako ozbiljno.

Ja sam slično osetio kad sam ponovo pre par godina odgledao Omega Man (ne ovaj naš omega, nego Čarlton Heston). Taj film mi se kao detetu urezao u pamćenje kao nešto najmračnije što postoji, oni mutanti, scenografija grada opustošenog virusom, a pogotovu poslednja scena, kad ga onaj baja, šef zombija, natakne na koplje sa velike daljine.

Od tada sam se zarekao da neću da gledam ponovo više nijedan značajan film u kome sam uživao u detinjstvu i ranoj mladosti.

gedza.73 18:21 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

a pogotovu poslednja scena, kad ga onaj baja, šef zombija, natakne na koplje sa velike daljine.

Sad ti je baja još bliže

Dont Fear The Reaper 18:46 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

maksa83
Pogledaj film kojim si bio oduševljen kao desetogodišnjak i danas.

Ovo nikako. Najgluplja stvar koju možete da uradite je da od nekud skinete i pogledate Blejkovu Sedmorku. Znači, ne znaš od čega te više blam - od kartonskih kulisa i pištolja koji liče na kolmajz za kosu preko operacije mozga iglom za štrikanje ili od sebe koji si sve to kapirao jako ozbiljno.

Pa to vi šuvarčići ;> Meni su Blejk et al bili tada super zajebancija, i tako sam je i gledao, kao komendiju sci-fi (ne baš monti pjatonovsku, naravno) a Blejku sada imam zamerku jedino to što su pri prvih par gledanja one žeMskice izgledale bolje ;>.

A s druge strane, Odiseju nisam voleo ni onda, a pogotovo ne sada i ništa mi se nije promenilo. Osim što još manje živaca imam sada za Odisejski maltretman (a prvi put su me zamal izbacili - kamo sreće da jesu ;> sa Festa.

Elem, tih godina kada je bila Blejkova sedmorka, u Londonu sam otišao da gledam Aliena - beše to pre nego je došao na Fest i pre nego je Ilustrovana krenula da spojleriše objavljivanjem celog "romana". E sad, nikada se pri nekom od kasnijih odgledavanja nisam isprepadao kao tada, kada sam mislio da se radi o nekom "optimističkom" (*) tralalavanju bez radnje (**), tipa Odiseje, ali u proteklih dvadesetak odgeldavanja, niti jednom nisam rekao - e, što je ovo sranje ;>

(*) Zajebao me dobrano Pera Luković, koji ga je dan ranije odgledao, pa nam veče pre toga u pabu na pitanje kakav je odgovori - "optimsitički" ;> (nije da nije, ali ipak ☻)

(**) A da ne pominjem da sam neposredno pe nego John Hurt krene da se hvata za stomak, rekao drugu - e, vidi to smo (bambusove mladice) mi jeli sinoć ;>

Dont Fear The Reaper 18:48 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Ja sam slično osetio kad sam ponovo pre par godina odgledao Omega Man (ne ovaj naš omega, nego Čarlton Heston)

Pa to je nikakav film bio i onda i sada, Ništ se promenio nije. Zato je original, s Vinsentom, isti sada kao i onda (pa kako kome, dakako ☺)

S druge strane, Planeta Majmuna, nema šanse da sada bude upečatljiva kao onda (onda smo veoma ozbiljno saosećali s Hestonom na kraju filma ☻) ali ako se gleda rame uz rame sa rimejkom - vodi za pet koplja (uostalom kao i skoro svi originali vs rimejkovi protekle decenije)

Dont Fear The Reaper 18:55 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Ali vidi pištolj, kao neka božemeoprosti gomila seksualnih pomagala, dildo vezan na pljosku/novčanik i sve to okačeno na strap-on...

Pa ja ti rečem da se morala gledati kao engleski sitkom

Are You Being Served - In Space

Najmilije mi je bilo kako su imali nikakav budžet, pa su stalno morali da snimaju po nekakvim industrijskim objektima ;>

BebaOdLonchara 18:55 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Skoro sam otvarao, ima na YT, kako sam bio oduševljen tom serijom, uopšte se ne sećam detalja samo neke jurnjave kroz šumu, pa smo se kao osnovci jurili sa vanzemaljcima u kući-vikendici preko puta škole.

isto. ja sam uvek bila ona plava.

Galaktika

tad sam se već zaljubljivala u glumce.

maksa83 18:58 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Pa ja ti rečem da se morala gledati kao engleski sitkom

Pa to vi đedovi.

Mi deca se radovali i mrzeli Travisa ... koji mi sad izgleda kao Rodni iz Mućki kad se maskira u Robina u onoj epizodi.

Dont Fear The Reaper 19:00 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

maksa83
Pa ja ti rečem da se morala gledati kao engleski sitkom

Pa to vi đedovi.

Mi deca se radovali i mrzeli Travisa ... koji mi sad izgleda kao Rodni iz Mućki kad se maskira u Robina u onoj epizodi.

Sitkom, sitkom

Ubr, jedna od boljih kasnijih epizoda.

NB - inače, da znam kako ti je bilo, tako smo mi patili pri gledanju Izgubljenih u svemiru ;>>

Dont Fear The Reaper 19:01 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

A da ne pominjem rupe u obrazovanju ☺ zbog pravoremenog (if at all) negledavanja onog dobrog (jedinog ☻) Treka

)

docsumann 19:07 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

gedza.73 19:33 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

BebaOdLonchara
Skoro sam otvarao, ima na YT, kako sam bio oduševljen tom serijom, uopšte se ne sećam detalja samo neke jurnjave kroz šumu, pa smo se kao osnovci jurili sa vanzemaljcima u kući-vikendici preko puta škole.

isto. ja sam uvek bila ona plava.

Galaktika

tad sam se već zaljubljivala u glumce.

Jesi gledala novu?
Onako, ima interesantan kraj.
nalaze Zemlju, spustaju se (Afrika?) i u par poslednjih scena vidiš malu devojčicu (Eva?) kako ide kroz travu pa onda hiljadama godina kasnije gužvu na ulicama nekog američkog grada.
Mala devojčica je ćerka Cejlonke i potomka-pretka ljudske civilizacije.

BebaOdLonchara 19:54 06.11.2016

Re: Hvala zaboravu

Jesi gledala novu?

nisam stigla, jbg. čak sam sve i poskidala, ali nisam bila smogla snage/vremena, nešto me omelo...

vcucko 07:49 07.11.2016

Re: Hvala zaboravu

srdjan.pajic

Ja sam slično osetio kad sam ponovo pre par godina odgledao Omega Man (ne ovaj naš omega, nego Čarlton Heston). Taj film mi se kao detetu urezao u pamćenje kao nešto najmračnije što postoji, oni mutanti, scenografija grada opustošenog virusom, a pogotovu poslednja scena, kad ga onaj baja, šef zombija, natakne na koplje sa velike daljine.

Od tada sam se zarekao da neću da gledam ponovo više nijedan značajan film u kome sam uživao u detinjstvu i ranoj mladosti.

I taj je boza u poređenju sa originalom za tu temu, "Poslednji čovek na Zemlji" ili tako nešto, još crno-beli sa neprevaziđenim Vinsentom Prajsom.
Je.eš boju i efekte, ovaj stari film je zakon, znači jeza na kvadrat.
Noviji horori uglavnom i nisu pravi horori, ne udaraju na centar za strah situacijama koje možeš da pojmiš pa te uplaše, nego efektima i vizuelnim gadostima ciljaju na probavni trakt. Ono, nije te strah nego ne možeš da jedeš. Idealno za dijetu.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Predrag Brajovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi