PRINC NA BELOM KONJU JE NOSIO BELU ZASTAVU

Ne, to nije bila bela Zastava 101, nije bila ni Zastava 128, a kada smo već u Kragujevcu nije bio ni 500 L, bio je to čaršav, nevešto svezan za dršku koja je pretekla kada se pravila poslednja Metla bez drške. Nema povlačenja, nema predaje. Neman prodaje. Da li me rep odaje? Ili to što bljujem vatru? Ne bi mi smetalo da budem zmaj, glupi. Vatra and stuffs, to je dovolje. Ne bih hteo da sam benzinska stanica blizu aerodroma Nikola Tesla. Ili Čika Jova. Ili Nikola Tesla. Skroman sam koliko i skrušen. Prerušen i iscrtan tušem. Samo peršun pušem. Pišem. Ako bih već moron da budem pumpa ne bi mi smetalo da sam breast pump. Video sam jednom ženu koja kolači oči na uporabu takve pumpe druge žene u parku Manjež. Kolači oči. Kolači>Oči>Bale. Christian. Hrišćanstvo sa osudom gleda na neostvarene žene, za Batmana ništa ne tvrdim. Neostvarene znači bez poroda. Vratiće se po rode. Ove godine il' do godine. Tako veli mali Loša, što isto nekad pati zbog žena jer su im tela obnažena. Aman. Prijatelj kućnog budžeta, budžiti, budžicu, Fujitsu, Jitsu Jiu, Lucy Liu. A to što je prljavo kao u štali, pardon, u štabu, izbornom, izvornom, to mačku o rep. Može i mački. Mečki. S 500.

Tako sedi taj naš princ, Rest In Peace Mr. Nelson, na belom konju, trogodcu, trozubac u tobolcu i maše barjakom i sedi. Umotan je u maglu i šećernu vunu, ima dugu isfeniranu kosu i liči na ženu a malo i na Đorđa Davida. Filipu se sa druge strane nema šta zameriti. Andriji pak nađoše za shodno. Samohodno.

I bi zgodno.

Sedi, sed je kao Bill iz Kill Billa, killah from canary, swan i rooster hilla i maše. Negde u daljini vidi se EU, obrnuti Užičanin, Era, koji dolazi sporim sporazumom, silazi sa umom. Umobolnim umnjakom. Sine, pa umnjaci su često škart. Kome treba trideset prvi ili trideset drugi član, pride impaktiran, u dnu usta, koji ničemu ne služi. Puna usta zuba, niotkuda vrata. Tuba. Pasta. Kako održavati higijenu usne duplje u momentima pomračenja krsta i polumeseca? I polusunca? I Polu Veleru se nema šta zameriti.

Maše tom tkaninom, individua koja je od ranije možda opterećena krpicama, u nadi da će neko/neka da obrati pažnju na njegovu predaju/prodaju/tajnu odaju. Ali nikoga nema na kugli zemaljskoj suncem polu obasjanoj ko bi se bavio svakim ponaosob.

Prinče, uputi se put Vinče, ono, i prostorno i vremenski a, Higsovog bozona mi, i eshatološki.

Pogrešio si eru.