Budućnost| Gost autor| Hobi| In memoriam| Sex

Ko je p(r)oterao Srbe iz Krajine

krkar RSS / 24.08.2016. u 13:41

1318003_05_16.jpg

 

Kazivanje Vesne Milakare, Srpkinje sa Banije*:

Imala sam 29 godina. Ti osam, a Maja šest i po. Odvezli smo vas 1. avgusta kod mojih u Milakare, a već u četvrtak su vas vratili jer je Maja pala sa drveta, otekao joj lakat, poplavio. Nikad nije plakala, samo se smrkne i ćuti. S njom u Glinu: polomila ruku, stavili joj gips. Tu noć smo jedva zaspali. Negdje oko pola pet ujutro počelo je da gruva. Sa sviju strana samo detonacije. Tuče, tuče... Ranije, kada se to čulo, mi izađemo na terasu i ako dolazi odavde, aha, to je Komarevo, čuješ ovamo – Bosna, čuješ onamo – to je kod Fikreta. Tačno se znalo. Ovo je tutnjalo sa sviju strana. Gledam na ulicu, ljudi biciklima, sa puškom na ramenu, odlaze ka Glini. Pero ustaje, sprema se da ode i on.

"Šta ću ja s djecom, Pero?"

Ne zastaje i onako bez pozdrava: "Što svi to i ti." To su bile sve njegove riječi.

Petak je, 4. avgust, sviće.

Đed, svekar, negdje se izgubio. Odlazio je među narod da vidi šta se dešava, da sazna nešto. Joj, šta bi sad? Treba namiriti onoliku stoku, treba vas, nema šta nema, a ne znaš šta bi prije. Vruće, muva milion, pojma nemaš šta se dešava...

Sjećam se da je neko poslije pada Zapadne Slavonije u maju slušao Tuđmana na televizoru. Rekao je da su tu akciju nazvali "Bljesak", a da za Krajinu pripremaju "Oluju" i da "nećemo ni znati šta nas je snašlo". To se znalo i o tome se pričalo. Međutim, o svačemu se pričalo. Nije bilo struje uvijek, a ni telefoni nisu radili. Radio Korenicu smo slušali preko akumulatora, nije bilo ni novina. Kad je bilo struje, gledali smo Prvi program iz Zagreba. Sjećam se da smo jednom uhvatili i neki program iz Srbije, bila je jako loša slika, onda kad je Jugoslavija postala prvak u košarci ‘95.

Najviše je bilo dezinformacija. Negdje na početku rata, sjećam se, na radiju je javljeno da je na Vidoševcu "borba prsa u prsa". Ti znaš da je ovaj i onaj tamo, da su jedva sposobni za ikakvu borbu, a kamoli za "prsa u prsa". Noge ti otpadnu poslije takvih razmišljanja. Dok ti saznaš šta se zaista dešava, prođe nekoliko dana u toj agoniji. Onda, isto negdje na početku rata, jedne noći grmi neki vrag. Ruši se nešto, pada, zuji, bruji, trese se kuća, zvone prozori, puca, misliš da traje vječno i tako četri puta. Palimo radio, vele: "Pale četri rakete zemlja-zemlja na Samobor." Ukočili smo se. Znaš ti šta to znači? Pa njih četri su sravnile Zagreb! Nema spavanja. Koliko je tu ljudi pobijeno... Sreća pa je neki čovjek odlučio da ih sruči u neke jaruge, močvare, tako da niko nije stradao. Srećom... Kako bi se danas ovdje živjelo da je pogodio grad?

Godinama smo tako živjeli u tim nagađanjima i slušanjima. Onda ljudi dođu sa ratišta pa objašnjavaju šta smo to mi čuli, pričaju, pa kreće zezancija; kada neko pogine, pokunjimo se neko vrijeme. Poslije opet živnemo malo ili dođe sezona nekih radova pa se tako skrenu misli. Na kraju nađeš svoj neki način shvatanja svega što se priča i šta se dešava: sve da bi se našao neki svoj mir, da bi mogao da ostaneš normalan, da paziš na malu djecu i da, na kraju krajeva, možeš i nekako da radiš. Uglavnom, te Tuđmanove prijetnje nismo shvatili toliko ozbiljno. Poslije "Bljeska" se nešto slično moglo očekivati, ali niko nije vjerovao da ćemo ići za Srbiju.

Niko živi nije o tome pričao.

Negdje oko podne u petak, staje kod naših vratnica neki zeleni auto pun djece, vozi jedna žena. Traži Slavka Ljiljka iz sela, ne sjećaš se ti njega... Šta se dešava? Napali su sa sviju strana, ne zna se ništa, padaju granate, a i tako joj rekao muž. Velim joj ja da ako ne nađe Slavka, da se vrati k nami, ima mjesta za sve.

Malo kasnije, evo Soke. Ona je đedova sinovka. Ima lijepe zelene oči. Živjela u Zagrebu i ‘91. je izbjegla u Klasnić. Mnogo nam je pomagala i tokom rata i poslije. Stižu i vijesti: poginuo ovaj, poginuo onaj, između ostalih i jedan Sokin rođak iz Brestika. Ginu ljudi, ali ti više nemaš onaj osjećaj kao ranije. Pogino je, joj, ajde dalje, zakopavaj ga, misli o sljedećem. Tuče se, vodi se rat, šta da radiš... I dalje niko ne priča o bježanju.

Na đeda više ne možeš da računaš. On tada ima 63 godine. Inače je bio siroče, svoju majku nije upamtio, tako je pričao. Imao je sve one osobine za tu generaciju ljudi koja je odrastala u Drugom svjetskom ratu: prek, svojeglav, tvrdoglav. Bio je i vrijedan, pošten, iskren i osjetljiv na unučiće, a posebno na tebe, imenjaka svog. Njegova žena, vaša baba Janja, Perina mati, bila je u Beogradu tad. Imala je operaciju.

Sad kad je Soka tu, lakše mi je, imam nekog starijeg pored sebe s kim se može pričati, a i ona je već jednom bježala. Veli ona meni da uzmem da se spakujem. Šta da spakujem, kog vraga? Kaže ona: "Sve što imaš novo i sve zimsko." Početak je avgusta, šta će mi zimsko? "Slušaj me dobro: svu zimsku garderobu strpaj! Jorgane, bunde, sve za zimu. Sad će ti svako dati neku tanku krpu, sad ti čudo ni ne treba, ali šta ćeš kad dođe zima?" Pa, kud mi idemo, mislim se. Dobro, poslušam ja i počnem pakovanje, a kako pakujem, pakujete i ti i Maja. Ja se sad svađam s vama, stalno ste nešto ubacivali preko reda. Sjećam se da ste ćušnuli nešto, šta je, kad ono Perina slika, ona mala uramljena. Pretrnem sva, trpajte sad šta hoćete.

Odjednom, zuknuše avioni. Ma nisam se stigla ni okrenuti. Znam da mi tad nismo imali avione. Počeli su i avionima da nas tuku. Gađali su neki sanitet i jako je ranjen jedan čovjek. Ti avioni su mi ugnali toliki strah u kosti da sam ja cijelim putem u bježanju čula avione kad god traktor krene. Čim traktor stane – nema aviona. Pa šta je, jesam luda? U stvari su brujale one rifne na velikim gumama na traktoru. Ne bi ja to ni shvatila, nego kad smo došli negdje do Banjaluke, kad nas je preletio pravi avion, onda sam shvatila šta je traktorska guma, a šta pravi zvuk.

Petak uveče. Soka veli da idemo spavati kod nje jer njena kuća ima betonsku ploču. Ako budu gađali, biće sigurnije. Znaš koliko mi je tu spalo straha. Vi isto zadovoljni. Zaspali, milina.

Subota, rano se budim, čujem cestom idu konji. Gledamo natovarena kola, ljudi bježe, ne poznajemo nikoga. Okle ovi idu kad su već dovde došli? Kad su krenuli? Samo što je svanulo. Vraćamo se kući, kažu pao Knin. Kako pao Knin? Sad je tu svađa. Kako je moguće da je pao Knin? Nigdje ništa ne možeš da čuješ, valjda su ometali radio, ne znam. Sad je već panika. Soka je otišla na sahranu. Neko donio informaciju da su probili u Bačugu, taj deo iza leđa Petrinje, odnosno, htijeli su da opkole Glinu, da presjeku put da narod ne može bježati. Već je opšti metež.

Vraća se Soka sa sahrane, golf joj pun stvari. Ušla u avliju i kaže đedu: "Čiča, od ovoga nema ništa! Pogino je ovaj, pogino onaj, prošli su vamo, prošli su tamo, ja ode za Banjaluku." Kaže đed: "Soko, oš ti meni povesti ovo dvoje djece i snaju?" Veli: "Da! Sve ovo vadim, vozim njih." Kud ću ja sad? Sve što sam imala, složila sam u prikolicu. Neću ja ići. Kud ću? Ne znam od Pere ništa. Bili smo mi ‘91. nekoliko mjeseci u Beogradu i znam kako sam se provela bez igdje ičega i neću opet. Ode Soka sama.

Poslije nekog vremena dolazi Rajkova žena Dragica sa traktorom i onim dugačkim traktorskim kolima. Traktor nit je imao svjetla nit je imao kočnica, a vozi ga žena. U kolima četvoro male djece, još dvije žene i puno, puno stvari. Veli: "Reka’ je Rajko da mi idemo k vama i da tu čekamo šta će dalje biti." Opet mi je lakše, nisam sama. Sad će neko da ispeče kruva, vi se igrate s Dragičinom djecom.

Uveče tog dana, ja više nisam mogla proći avlijom ni po kući koliko je tu bilo ljudi. Nisam mogla prići sudoperu da operem ruke, muzla sam krave. Ne znaš šta bi prije: bi li da pravim nešto za jelo, bi li još pakovala nešto... Kad je krenula informacija da je Knin pao, da su glavni pobjegli, onda se narod zapitao: čekaj, za koga ja ratujem, idem i ja spašavati svoju familiju.

Sad i mi moramo kretati. Gotovo je. Idemo u šumu. Nosimo hrane za dan, dva, dok to ne prođe. Moramo se skloniti od granata pa ćemo se vratiti kroz par dana. Niko ne spominje Srbiju. Đed kad je čuo Soku da "od tog nema ništa", uvatila ga je panika i on je samo trpao i trpao u prikolicu. Ja sam dotad sve lijepo pakovala, on sad samo tovari. Sikire, bicikle, puške neke, karabini valjda koje su zadužili za seoske straže, cijeli put smo ležali na njima, nogama ih gurali, ne znam kako to nije opalilo. Kante masti, sve suvo meso, sva rakija, sve, sve, sve. Šta je sve stalo u tu prikolicu, ja tebi ne mogu ispričati. Na traktoru, od kosidbe, ostala ona velika traktorska kosa.

Imali smo neke balone obložene stiroporom, to smo nosili na njivu, kad idemo kùpiti sijeno, pa da imamo ledene vode. Imali smo i neku veliku braon kutiju sa suvim keksima koju smo kupili od unproforaca, Nigerijaca. Ti Nigerijci su bili sirotinja, bilo im je hladno kod nas pa smo im pleli kape, davali im pijetlove, a oni nama šta su imali: gorivo, te kekse, marmeladu, voće, tad ste prvi put počeli jesti kivi. Belgijanci su bili skroz hladni, nadmeni. Francuzi su vam stalno bacali bombone iz džipa kad bi prolazili kraj naše kuće. Vi ste već znali zvuk tog džipa i onda se strčite do ceste i mašete im...

U toj zbrci, ja se nekako čujem sa bratom. I on je rekao da se kupimo i krećemo i da javim ovima u Milakarama da nikako ne ostave babu Stanu, tvoju prababu. Bilo je priča sa hrvatske strane da narod ode, a ostavi starce, pa da svašta bude. Ljudi od strave ne mogu da se kontrolišu. Ko to nije doživio on to ne može shvatiti. Možemo mi sad slušati, prepričavati, gledati televizor, ali rat je nešto najstrašnije na svijetu. Kad ti sam proklinješ rođenu mater što te je rodila zbog toga šta ti se dešava, kako onda nećeš psovati neprijatelja ili misliti mu ružno. Kad tebi strah udari u glavu, ti se braniš, ti ne znaš šta ti radiš... Kakva su psihička stanja tih koji su se išli iživljavati na starima ili ranjenima, to je tek van pameti.

Odem ja u Milakare da prenesem poruku. Vi ste valjda ostali sa Dragicom i njenom djecom. Svratim kod Đukića, učitelja Pere i učiteljice Danice. I oni se pakuju, ne znaju ništa. Poslije su autom otišli prije nas, ali ne znam kako su prošli. Oni su nam bili komšije, moji učitelji u školi. Danica je bila i tvoja učiteljica. Ja sam ih zvala "drug" i "drugarica" – i danas ih tako zovem. Vas su jako voljeli, a Tihana, ćerka njihova, čuvala vas je kad sam ja radila u pošti u Glini. Tihana je tad bila u Novom Sadu. Pisala mi je poslije kroz šta je prolazila gledajući kolonu na televizoru...

U Milakarama ista slika. Pakovanje, metež... Vratim se kući, u Rudiće.

Eto k nami babe Ljube i Koste. Idu polako cestom, kraj njih već prolazi kolona, drže se za ruke. Stisli se sami. Kosta i đed su bili parnjaci, družili su se i zvali su se "kolegama". "Kolega, idemo li?" "Idemo."

Jedva smo se uključili u kolonu. Kad smo mi izašli iz kuće, negdje oko ponoći, naroda je još ostalo unutra. Nema Pere. Ništa ne znaš o njemu. Da li mu ostavljati kakvu poruku?

Stajemo kod Koste i Ljube da i oni utovare svoje stvari. Ne znam kako smo našli mjesta. Ljuba, sirota, kako je digla svoj taj zamotuljak, prodre neku vreću i po cijeloj-cjelcatoj prikolici se prospe šećer. Po svemu, po Maji, ušlo joj u gips, ma joj... Ma pusti šećer, ko mari za to, kreće se. Uključuje se opet đed nekako, kad vrisnu Ljuba: "Stani!" Šta je? "Nijesam svjetlo ugasila." Đed gradi svjetlo, žarko sunce, psuje kuću, sve... Nije ugasila svjetlo. Vidiš šta ti je psiha?

Sad je meni briga Dragica, koja je iza nas na traktoru bez kočnica i sa tim kolima koja su gora od prikolice. Kola krivudaju, zanose traktor, nema svjetala, noć je. Vičem đedu da ne srlja, da ne žuri, da je ne izgubimo. Ja u ruci držim bateriju i osvjetljavam joj. Kad zaostane, mašem baterijom, dajem joj signal da nas vidi.

I goni, goni... Ja sjedim kontra, držim bateriju i svijetlim Dragici, vi se ušuškali, hladno je. Ljudi viču da je pala Petrinja, treba se skloniti sa glavne ceste. Šta će biti? Treba ići u šumu, ne treba ići u šumu... UNPROFOR je dotad bio na granici sa Bosnom i nije davao da se prelazi bez propusnica. Onda je neko javio da se UNPROFOR sklonio. Samo da pređemo most na Uni, u Dvoru. Idemo ka Bosni. Do Dvora ima 30, 40 kilometara, nije to puno, ali nikad stići. Samo se o mostu razmišlja. Tebi nije bilo jasno zašto je taj most toliko bitan. Tražio si da te probudim kad dođemo do njega.

Vozimo kad jedanput pred nama kolona. Stoji. Gdje smo? Mrak okolo. Veli: "Samo smo do Žirovca došli." Drugo, treće selo od Klasnića. Za pet sati putovanja se nismo pomjerili dalje od dva sela.

Odjednom, kreće se misliti na gorivo. Đed gdje god čuje da ga ima, on ode da vidi, a mi ostajemo na traktoru. Onda je izašao i sa traktorom iz glavne kolone da se tamo negdje uvuče, našao je gdje ima. Nemoj đede, imamo goriva, ostavio je Pero dosta. Jok. Njega uvatila panika da će ga nestati i ode on. Mrak, neki puteljak, neki ljudi, traktori stoje i grunula je neka detonacija blizu. Onda smo svi počeli vrištati da se vraća nazad. Kako je on okrenuo nazad, upetlja mu se kosa sa traktora u one špage na utovarnoj prikolici od nekog čovjeka. Ništa se ne vidi. Mi gledamo oće taj otuda ustati, bleknuti, pripucati još. Ja ne znam kako smo se otuda izvukli. Taj čovjek nam riječ nije rekao.

Kolona i dalje stoji. Povlači se i vojska iz okolnih mjesta i svi su nagrnuli na jednu cestu. Ja nemam predstavu gdje smo, nikad tuda nisam išla, šta se dešava. Kako je svanulo, vidimo ispred nas ljude koji su satima prije nas krenuli. Po avlijama hodaju krmci, ulaze u kuću, narod odatle je već otišao. Naša stoka je ostala zatvorena, imali smo automatske pojilice, neće ostati bez vode. Okrenem se, iza nema Dragice... Nikad nisam čula njenu priču, kako se izborila. U Vojvodini je sad, u nekom mađarskom selu, sjetiću se kako se zove...

Sad je već dan, nedjelja, 6. avgust. Treba nešto pojesti, treba negdje i u ve-ce. Udarilo sunce, šećer se otopio. U nekom momentu, Maja kreće da pjeva. Mislim da je bilo "Dvor daleko, Dvor daleko". Tad ste pjevali borbene pjesme. Nismo mi vama pričali ništa o ratu. Sami ste zaključivali, pamtili te pjesme. Nisam vam dala da ikome kažete da je ustaša. Učila sam vas da ne psujete, da ne lažete, ne kradete. Da budete ljudi, što kaže Pavle.

Maja pjeva, ja ćutim, a Ljuba se okrene pa onako začuđeno: "Majo, pa ti pjevaš?" "To ja, teta Ljubo, samo da ne zaboravim."

Kad krene kolona ne moš stati i da hoćeš, ali uglavnom se ne mrda. Stojiš u rupi u prikolici, oko tebe stvari. Jedemo one kekse i pijemo vodu. Bilo je i onog kruva što je neko ispekao. Meso, mast, rakija, sve je zatrpano ispod nas, ne možemo do toga.

Oko tebe žene, babe, đedovi, djeca, nikog ne poznaš. Mlađe žene pričaju među sobom. Neko viče nema kave, ko će kuvati kavu. Priča tako krene, zezancija, domunđavanje, dok neko ne veli: "Šta vi mislite kad se naši ljudi vrate pa uđu u one prazne kuće?" Onda opet muk, vratiš se u agoniju.

Siđemo sa prikolice, prošeta se malo. Imali smo i glavicu kupusa i džema. Ide žena neka i veli: "Koliko još ima do Dvora, gdjee ću kupiti kruva?" Mislim se u sebi: gdje si ti živila do sad? Dam ja njoj onaj naš kruv jer sam znala da ne može dugo stajati, pokvario bi se, a i imamo kekse koji su suvi i ne može im ništa biti. Nekima sam tu dala i džem, ne sjećam se.

Onda naiđemo na neku krušku. Žuti se pantelnjača, svi navališe na nju, potrčaše. Ja vama velim: samo po jednu. Šta bi s vama da ste dobili proljev po toj vrućini? Onda se pojavi ždrijebe. Prišlo našoj prikolici i vi skupljate šećer po stvarima, Maja ga istresa iz gipsa i dajete mu.

Izbijemo na neku ravnicu. Viče neko da se sklanjamo, da se smičemo sa puta, moraju proći tenkovi. Đed neće da se smakne: "Dijete mi je prebilo ruku, ja se ne smičem nikuda, moram preći most." Natežu se oni, a tenka nigdje. Pogledam na drugu stranu, tenk ruši neke kukuruze, ne treba mu cesta. Kad eto ti, iza nas, ide neki grivonja, kosa mu do ramena, nizak, samo prsluk neki maskirni ima na sebi, mitralješčina visi preko njega. Vozi neki auto koji nema ništa, samo točkove i to gdje on sjedi. On sad mora proći, a đed se neće smakne. Veli grivonja: "Daj dijete, ja ga vozim preko mosta." Ma koga ti voziš? Gdje bih ja sjela s djetetom na tu šklopociju. Velim ja: "Samo vi hajte, dijete ima gips, dobro je." Prođe ovaj nekako.

Sad već ima nekoliko kolona po cesti. Eto ga neki kamion pored nas i ide i ide... Put se sužava, đed opet neće da se smakne. Kamion napred dva centimetra, đed tri i guraj se s kamionom. Opet viči na đeda da pušti budalu – jok. Jedanputa skoči đed da psuje, prepoznao je ovog iz kamiona: "Sram te bilo, balavče jedan, sad sam ti bio sa ćaćom!" Ja ne znam ko je tu popuštio, ko je prošao prvi, ali nekako smo nastavili.

Onda kreće neka pucnjava. Viču: "Silazte, silazte, prodiru Muslimani od Bojne, bježmo pješke." Krenuše ljudi bježati, ja se vratim nazad na prikolicu. Nek ide kud ko hoće. Puštite me na miru da se patim na toj prikolici kako se patim. Stvorila sam svoju neku sliku. Ma kakvi Muslimani. Ništa nije bilo.

Onda, eto ga jedan političar, da ga ne spominjem sad. Ide pješke u suprotnom smjeru, ne znam šta radi, obilazi narod, traži nekog svog, šta li. Znamo se. Dosta je naših kobasica pojeo. Pitam koliko ima do mosta? Veli: "Još malo..." Nije meni bilo do toga da on mene umiruje. Ja stvarno nisam znala koliko još ima do mosta. Šta je mislio, da sam ja krava, pa će me tako smiriti? Reci mi istinu pa se ja onda nosim s njome kako znam. Vičeš "još malo" pa ja živim u toj nadi i ubijam sebi i to malo zdravog razuma.

Prođe cijeli dan, nema mosta. Ljubi se upalile vene po nogama od sjedenja, krv stoji, bole noge. Kad, veli ona: "Joj, evo moga Steve." Njen sin Stevo je bio vojno lice. Vidio je da narod ide, pa je krenuo od mosta da traži ćaću i mater. Plaču. Onda nam je on rekao koliko još ima, da je kolona takva i takva, za to i to vreme ćete preći most. Kaže: "Vi tako nastavite, Vesna i djeca nek idu sa mnom." O Peri i dalje ne znamo ništa, niti o mojoj braći... Neću ja ići. Čekamo Peru. Neće ni Kosta sa Stevom. Veli Stevo: "Ajde, ćaća, imao si moždani udar, bolestan si!" Ma kakvi. Možeš ga ubiti, ali on neće ostaviti kolegu i gotovo. Na kraju ode Ljuba. Opet sam sama s njima. Ovaj imao moždani udar, a sjedi cijeli dan na suncu. Do tad ga je pazila Ljuba, a šta ću ja ako mu se desi nešto? Stalno ga nutkam vodom, oš ovo, oš ono. Sad je već i đed umoran. Nije spavao dva dana i dvije noći, a mosta nema. Pije tablete za smirenje.

Pada mrak. Sve je palo. Povratka nema. Sad se već zna kuda se ide – ide se za Srbiju...

Kreće lom u glavi. Šta ćemo mi u Srbiji? Kod koga ćemo u Srbiju? Šta radimo mi? Šta ćemo mi raditi tamo? Nigdje ničega nemaš. Onda neko kaže: "E, kome one kosti ostadoše." Tako to ide... Iz trenutka u trenutak. U momente se opustiš, onda te nešto tako presiječe. Plačeš. Ja i ne znam kad se nije plakalo. Ako ne plačeš, onda ćutiš, ako ne ćutiš, onda galamiš, raspravljaš i onda opet se neko nečega sjeti pa opet plačeš. Gledaš oko sebe, strepiš samo da saznaš za svoje najbliže, jesu li živi, hoće li se izvući. Do Banjaluke sam, kažem ti, strahovala od aviona.

Pogledam prema vama, ćutite, ti stiska u ruci neku crvenu knjižicu "Put spasenja". Ne znam odakle ti to, mislim da je još imaš u onoj svojoj torbi. Neka baptistička knjižica, šta li je bilo? Šta sad da mislim? Nisam ti to ništa dirala.

Ne znam u kom momentu smo sreli Blagoju. Veli da je sreo i Peru i ovog i onoga, sviju je sreo, svi su živi. To me podsjetilo na priču mog đeda koju nam je pričao kad smo bili mali. Bio je ranjen u Drugom ratu pa je bio na Petrovoj gori u zemunicama na liječenju. Tako su, pod zemljom, skrivali ranjenike, to je bila bolnica. On dobije tifus i oni ga, jadnika, izbace u neku štalu da ne zarazi druge. A tifusari su u bunilu, buncaju, u agoniji su i strašno su žedni. On je tako ležao u slami, mlatarao rukama i u tom mlataranju razbije jaje iznad glave. Bilo gnijezdo. Prinese ruku ustima, nekako pojede to jaje i nekako se povrati, živne malo. Ustane, krene iz štale i sretne nekog čovjeka sa konjima. Okle si, šta si, jel poznaš toga i toga, pita ga ovaj sa konjima. Veli đed: ma kako ne, mi bili tu i tu. Nije nikog poznao nego je lagao da bi ga ovaj povezao i nahranio. To mi je prošlo kroz glavu kad je naišao Blagoja. Mislim se, ovaj je ko moj đed. Ipak, Blagoja je vas malo razveselio: "Jupi, ide tata", vičete. Ma nismo ga povezli, produžio je pješke, tako se brže išlo.

Negdje oko ponoći te probudim. Most na Uni. Mjesečina bila.

Poslije mosta je već neka civilizacija, neko nešto komanduje, upravlja se da se pređe i Sana. Kad smo i nju prešli, Kosta viče đedu da stane negdje, da parkira, da se malo odspava. Stane on, mrak je. Nekako je odremao za volanom.

Mi pričamo u našoj prikolici. Čujemo da još neko priča, glas mi poznat. Krećemo nekako međusobno, oklen ste, iz Gradca, pa Goco jesi to ti, pa ja sam, ko je to... Žena mog kolege iz pošte. Isto se tu parkirali da odmore.

Šta li sam se gluposti naslušala u toj pošti. Na početku svega, kad se formirala HDZ, kad su osvojili vlast i kad su uveli te šahovnice kao simbole, svi su urlali: "Nećemo mi ustaške simbole! Oni su nas klali, neće više! Neće više! Ja ću, ja ću ići! Neće mladi ići. Mi ćemo ići prvi. Mi, mi, mi." Đedovi su se tako skupljali kod pošte i gakali. Kad je stvarno puklo, kad je počelo, ovaj zavio glavu, onaj zavio ruku, drugi nosi štap, joj uvatilo u kičmi, ne može mrdnuti niko nikuda. Ko će u rat – mladi.

Još nešto da ti kažem. Tek što je krenuo rat, počeli su da stižu dobrovoljci. Ulazili su iz Bosne i prolazili kraj nas. Poslije par dana ide im rodbina u posjetu. Mi nemamo struje. Ja napolju perem tonu veša, a Maja mi prospe punu činiju piljevine u zadnju vodu za ispiranje. Mučim se sad s tom piljevinom kad se čuju autobusi i neka muzika od koje sam se naježila od glave do pete. Šta je ovo, ljudi moji? Pustili sa nekog razglasa u autobusu "Tamo daleko". Eto koliko smo mi znali o Srbiji i srbovanju. Prvi put sam tad čula tu pjesmu. Možda je neko, u stvari, i znao, ali ja nisam. Te stvari su bile zabranjene.

Mi sa sela, obični ljudi, dobro, bilo je svakakvih, ali većina je samo gledala svoje poslove. I te ‘41. poneki su trčali za ustaškim kamionima koji su ih po glinskim selima skupljali da ih vode na pokrštavanje, misleći da će ih tako ostaviti na miru, a u stvari su ih vozili da ih sve pokolju u crkvi.

Ne možemo dugo ostati tu, a ne znamo šta bi. Da li da čekamo Peru? Kostin Stevo je rekao da će odvesti Ljubu pa će se vratiti i po nas. Kolona ide i ide. Svanulo je i odošmo i mi. Ne čekamo nikoga, ne vrijedi. Sad je malo i prohodnija cesta, ima naroda, ali se ne stoji više. Dva dana smo na suncu, u istoj robi, neokupani, šećer otopljen svuda. Jedemo samo kekse i pijemo vodu.

Poslije Dvora na Uni, stižemo u Prijedor, u ponedjeljak oko podne. Đed me posluša i stane negdje da malo složim stvari, da istresem šećer, da sklonim puške, da prepakujem sve. U onoj cijeloj frci kad smo se pakovali po noći, nekako sam završila sa somotskim hlačama na sebi, a napolju trideset i ko zna koliko stepeni.

Sjednu đed i Kosta u lad i vi ćete s njima. Skuvam im kavu, dva dana je nisu pili. Sad više nije toliko napeto. Sad više nismo u direktnoj opasnosti. Može se i sa đedom pričati. Sporadično se priča o padu Krajine, o tome šta se desilo, ko je izdao, zašto nas ovi vamo nisu podržali, ali to više nije prioritet. Jedini je cilj da saznamo ko je živ, ko se izvukao ili ko je stradao. Onda pričamo o tome šta smo ostavili, šta smo ponijeli. Nismo uzeli televizor, na primjer, jer smo se bojali da ga ne razbijemo. Ti veliš da ti je ispod televizora ostala čokolada, da si je tamo sakrio.

Sjedimo tako pored ceste i gledamo ko prolazi u koloni. Ljudi idu na kosilicama, kultivatorima, na svačemu, aute voze žene, djeca... Odjednom, eto ti ga đed Dragan, moj ćaća, leti na traktoru. Maši, maši, ali jok, ode on, ne vidi. Ne znam ni kako su se svi oni skupili u Putincima. Znam da su otišli istim onima koji su u Vojvodinu došli poslije 1945, kao kolonisti.

Tu gdje smo stali je bila neka kuća. Ispred sjede dvoje starijih ljudi, dvorište im izgleda kao naše pred kretanje. Svi uzimaju vodu, ovaj uzima ono, ovaj ono. Uzmem ja svoj tiganj, isti ovaj crni, i odem do njih da pitam da vam ulijem po jaje, jedete samo kekse. Veli ova žena, kako ne, nemoj ništa uzimati, evo ti moje masti i daje mi kanticu, a tamo jedva dvije žlice masti. Ja ispečem jaja i kad sam malo odtrpala prikolicu, natrpam joj kanticu punu naše masti.

Dâ ona meni i da se malo operem, da se presvučem. Umijem i vas. Istresem šećer sa stvari u prikolici, ali on se zaljepio za sve. Prevrćem tako po stvarima, vadim meso, kobasice, slaninu, pravim malo reda. Gledam jel se šta slomilo, jašimo po tome danima, kad eto neke stare vojne vreće, poparane, musave. Mislim se šta je đed ovdje metnuo, već ljuta na njega. Otvorim, a unutra, kocke. Ne lego nego neke malo veće. Tu je još i drugih vaših igračaka i kamenje. Šta je ovo za boga miloga? Ti ćutiš, gledaš u me kakva će biti reakcija. "Vide šta je mali natrpa", pokazujem ovoj dvojici. Oni zanijemili. Plačemo svi. Natrpalo dijete kamenja iz avlije za uspomenu. Tek poslije si ti objasnio da si htio da sačuvaš igračke, da baciš vreću u naš potok, a da je ne bi voda odnijela, natrpao si kamenja da potone. Jel tako? Zadržavalo se to kamenje po kući godinama poslije. Držali smo ga i u akvarijumu. Negdje se razvuklo u silnim selidbama po Beogradu. Ma dobro.

Negdje sam vam tu kupila i bombone. U svemu tome, u džepu sam imala samo 40 dinara i to tuđije. Toliko je koštala vreća brašna i to su mi neki dali da im Pero donese džak brašna još prije nego što smo krenuli. I imala sam još 300 maraka.

Bila je tu i jedna majka sa bebama. Tek sam tada videla šta je patnja. Dijete se ojelo. Skinula mu pelene, pa ga sve hladi rukama, a ono crveno, crveno. Nema krema, nema hrane, nema ništa. Dala sam joj kesu mlijeka u prahu koje smo isto dobili od unproforaca.

Krećemo dalje. Idemo do Steve, ka Banjaluci, a poslije kod Ane, Perine sestre, vaše tetke, u Zemun. Cesta je sad prohodnija i jasno je da se vozi za Srbiju. Smišljamo gdje da dođemo do goriva, rečeno je da ga usput dijele.

Vozimo se dalje, šišamo niz cestu. Ne sjećam se da smo ikoga sreli. Niko nikome ne smeta. Gdje god stanemo, sipamo vode i svuda je ima, ili čatrnja ili česma ili samo curi iz zida.

Poslije podne udari kiša. Imali smo ceradu, ali dok je nju đed razvukao, dok smo je mi namjestili da nas ne poguši, kiša stane. Sve pokislo. Opet smo negdje pravili pauzu. Kod nekog čoveka na ćošku. Bila je tu neka gostiona, kamenorezac, šta li je, neko lijepo dvorište. Točili smo vode valjda. Vas dvoje ste našli neke mačiće i okačili ste jednome neku mašnu oko vrata. Ne znam gdje ste to našli. Tu ste se prvi put malo opustili, razigrali se sa tim mačićima. Mi opet popili kavu i nastavili dalje. Plakali ste za mačićima. Ostavili smo ih, da. Samo su mi još mačići falili.

Prolazi vrijeme, utorak, srijeda... Spavaš na otvorenom nebu. Ujutro se budiš, otvaraš oči, a kapci teški, teški od rose. Samo se obrišeš rukom i kao da si se umio. Vi se budite, ja gledam na sat, šest, pola sedam. Razmišljam koliko ljudi sad žuri da stigne na autobus da ide na posao. Neko ide hraniti krave, neko ide vamo, neko tamo. Kad imaš tako neku dnevnu rutinu, ne pitaš se šta rade drugi ljudi po svijetu, u Americi, u Kanadi, u Zagrebu. Nemaš vremena da razmišljaš o tome. Šta sad neko misli o nama? Da li drugi mogu da shvate šta se ovom jadnom narodu dešava? Mi već danima sjedimo u prikolici. Što je najgore, mi ne znamo kud idemo, šta nas čeka, kakvi će naš život dalje biti. Nemaš kuće, nemaš ništa. Nisi još ni svjestan, u stvari, koliko toga nemaš i bez čega si ostao.

Negdje u srijedu ujutro, sretne nas Stevo. Skrene nas sa puta i dođemo u Prnjavor. Tu mu je živela tašta, žena i tu nas čeka baba Ljuba, ali i drugi ljudi iz Klasnića, njihova rodbina, puno dvorište. Od Pere ne znamo ništa. Kad smo sišli, jedva smo hodali. Drhću noge. Tu smo ručali, okupali se. Kosta će sad ostati, a ni đedu se dalje ne ide. On bi ostao dan, dva da se odmori, da se ispriča sa svojim kolegom. To je bilo i logično, umoran je, danima se rve sa budalama, vozi traktor, ne spava.

Meni je tu gužva. Umorna sam, ne ostaje mi se, a ne mogu đedu reći da idemo, neće da me sluša, ima svoju priču. Ovi ostali su se i ranije družili svakodnevno, svoji su i nešto se ja tu nisam osjećala kako treba. Ne zbog njih, nego mi se činilo da sam na smetnji, a nisam htjela nikom da budem na teretu. Velim ja njima da bi ja sa djecom išla dalje autobusom, redovnom linijom. Ima ujutro linija Prnjavor–Beograd, kažu. Đedu milo. Može! On će malo odmoriti pa će za nama polako, na tenane.

Međutim, ti neki dečki koji su otišli na stanicu da provjere, vele da linija ne funkcioniše. Saobraćaj je u prekidu, samo izbjeglice idu. Nego, kažu, u osnovnoj školi su radnici sa Plitvičkih jezera. Idu službenim autobusima, ali im se jedan pokvario. E sad, pobratimska opština, još od prije rata, sa Plitvičkim jezerima to jest Korenicom bio je Apatin, valjda, zaboravila sam i, iz Apatina je poslat autobus koji treba da stigne u Prnjavor. Sad radnici čekaju u školi. Ima mjesta za nas troje.

Pozdravimo se, svi se isplaču i odvezu nas tamo u četvrtak. Sad čekamo autobus koji samo što nije. Vele: ako autobus ne dođe do noći, ti se vrati da ne spavaš u školi na podu. Mislim se ja, nećete vi mene više viditi, odoh ja svojim putem. Moj cilj je Beograd. Imam Anin broj telefona u Zemunu, zvaću ih kad stignemo, uzeću taksi, ne znam, snaći ću se.

Iz škole sam zvala Beograd i neko mi je rekao da je Pero već stigao. Kad prije stigao? Ja ni danas ne znam kako je on i kuda prošao. Ne priča o tome. Ni on niti drugi ljudi. Teške su to stvari...

Ako je meni kao ženi, mladoj majci koja sam pušku uzela samo jednom u ruke i to samo da bi ti vidio da i ja znam pucati pa da se ne bi bojao, ako je meni taj rat toliko uša u krv, kako li je tek tim ljudima. Negdje na putu je poginuo od Bogdana Sljepčevića sin, a ovaj mali ga samo pokrio nekim granama i otišao. To su teške stvari... To nije nimalo naivno... Ratno druženje je pet puta jače nego ovo obično. Gledaš film pa se ukočiš, ali kad ti to proživljavaš... Tebi onaj najbliži, s kim si išao u školu, s kim si se igrao, on gine i ti tu ne možeš ništa učinti, a nešto moraš, i onda misliš da će ga ta grana nekako zaštititi. To ostavlja jako težak teret šta god ti ljudi poslije radili i gdje god dalje otišli, a otišli su širom svijeta i na sve strane. Uzmi ova pisma pa pogledaj markice odakle su stizala. Sad kad i dođu nazad, nemaš s njima više šta pričati...

Sa sobom sam u školu ponijela samo svoju torbu na kojoj mi je pukao onaj kaiš. Zakačio se na traktoru nekako. Ne znam šta sam imala u njoj. Imala sam one marke, imali smo karte, blokove za crtanje, bojice, ne znam...

U školi smo kartali tablića, da ubijemo vrijeme. Išli smo i u šetnju, da vidimo šta ima. Ljudi su ležali u učionicama, klupe su bile dignute uza zid. Čitave porodice su tu. Muškarci u civilu sjede sa ženama, babama, đedovima, djeca nemirna, nedokazna. Nije mi bilo jasno okle ti muškarci u civilu. Svi se poznaju međusobno. Radili su zajedno na Plitvicama, u Nacionalnom parku. Bio je tu i neki doktor koji je metao obloge ženama na upaljene vene. Djeca ližu sladolede, a vi gledate u me. Ne može sladoled! Preladićete se, proljev dobiti, a i kad dođe autobus, ne možeš ti reći: stani, moram u ve-ce da piškim, kakim, povraćam, kao što će i biti.

Sjedili smo poslije u nekoj menzi. Na cijelom jednom zidu su bila naslikana dva konja kako trče u nekom ograđenom toru. Imali smo neki eurokrem, ne znam okle nam. Pošto si dosađivao s tim šta bi radio, dala sam ti blok da crtaš konja. Ne znam šta je Maja radila, ja blejim u prazno. "Ja nacrta!", veliš ti. Pogledam, konj savršen. "Aj, oboji sad." Naiđe neka žena koja je tu radila. Veli: "Jao, kako ti lijepo crtaš, baš je lijepo." Kad si nacrta, odneseš ti to njoj da pokažeš i ona ti je, valjda, ćela dati sladoled za taj crtež, pa si rekao da ne smiješ.

Maji se pridremalo. Zaspala je na školskoj klupi. Sad se ja ne mogu od nje pomaknuti jer će pasti. Stojim tako i padne mi na pamet priča mog ćaće kako su ‘43. bježali za Bosnu pred Švabama, ustašama, ne znam pred kim sve. Peta ofanziva je to valjda bila. I kaže da se sjeća kako je njegova mati cijelu noć koljenima držala klupu dok je njegov brat spavao. E, da. Poslije 50 godina, radila sam išto što i moja baba. Ti sad misli i izvlači zaključke sam, imaš dovoljno godina.

Eto noći, nema još autobusa. Spavamo mi sad, neka beba plače li plače. Ujutro rano, oko šest, stiže autobus. Tovare se stvari, svi imaju svoja mjesta, mi ćutimo, čekamo sa strane. Babe se neke raširile, sjede na dva mjesta. Bilo je tu i doktora i pet, šest volontera iz Demokratske stranke iz Beograda, valjda. Bio je i neko od novinara i oni su tu s nama razgovarali, slikali nas. Nije mi prijatno. Opet se osjećam kao višak. Ovi sa Plitvica se međusobno znaju. Pričala sam jedino s tim babama o venama. Falili su vas dvoje kako ste dobri, kako ste poslušni, psovali su svoje snaje, a u stvari, ta djeca su bila takva jer su im tu bila oba roditelja, bila su beskarna, ne znaju šta se dešava, briga ih za rat i bježanje.

U autobusu zatvoreno, ustajao vazduh, vruće. Smrdi neko pokvareno mljeko, ljudi smrde, nemaju se danima đe oprati, djece puno, kmeče, kvreče. Sad ja shvatim koliko je bilo lijepo na prikolici. Bili smo sami, na otvorenom...

Krenuli mi, kad Maji muka i muka. Dođe doktor: "Dajte joj da jede grisine, dajte joj da popije slane vode." Kako je progutala slanu vodu, tako je krenulo grljanje, bljuvanje, povraćanje. Joj, šta ti je to Vesna trebalo? Što nisi sjedila s mirom na onoj prikolici... Onda se smiri, pa gladna, vruće joj, svrbi je ruka u gipsu, tebe negdje zgurali. Napatili smo se taj dan više nego cijeli put dotad.

Cijeli petak mi putujemo autobusom do Beograda. Isto se ide, pa se stane. Opet se čeka neki most, Pavlovićev. Usko grlo pa se sporo prelazi. U Srbiji, gdje stanemo, čekaju kazani, kotlići, kuvana hrana, pečeni pilići. Sve dijele za džabe. Nagrnuo narod, uzima sve što se pred njega iznese, nosi u svakoj ruci po jedno pile, ne zna više kud će s njime. Veliš ti: "Mama, bi li iša i ja u red?" Nikuda! Kakvo pile. Ima se šta jesti.

Gledam ove kako se skoro tuku i mislim se u sebi: jel sad sve u tom pečenom piletu? Jel meni može to jedno pile zamijeniti sve ono što je trajalo četri godine i što smo izgubili? Jel stvar u tome samo da se sad najedemo? To je valjda taj nesvjesni instinkt ljudski, nagon da ne ostaneš gladan jer znaš da više nemaš ništa, da nagomilaš, da imaš za poslje. Onda gledam u vas pa mi bude žao. Kažem: "Ajde, idi, ako baš hoćeš." Ti kako si došao, a ono više nema. Podijelili sve... Maja ništa. Objesio joj se onaj gips, izmorena od povraćanja, žuta u licu, nakrivila glavu, preklopala se.

Volonteri prilaze, razgovaraju s nama, pitaju odakle smo, kako smo prošli, jel prebila ruku u putu, jednostavno pričaju s tobom. Pitaju šta smo imali. Sve smo imali. Nismo imali struje i nismo imali para, ali smo imali hrane. Nismo mogli krepati od gladi nikada. Radilo se po cijeli božji dan. Prije rata smo digli kuću u Glini i u ratu je pokrili da ne propada. Imali smo sve spremljeno da je sredimo i unutra, ali nismo stigli. Sav materijal, građa, uređaji, tehnika, sve je kupljeno prije rata i čekalo se da se ugradi. Nisam ja tad znala kakvo je stanje bilo u Srbiji i da su oni propatili više od nas zbog te inflacije.

Kažu onda volonteri da idemo u hotel "Park", da ćemo se tamo malo odmoriti. Objasnim ja njima da ja nisam s ostalima, da imam svoj cilj, da idem u Zemun, da mi je dosta svega.

Meni je sve propalo, svi su me izdali, nemam više ideala. Mi smo izgubili rat. Nemaš posla, nemaš kuće, nemaš ništa, nisi sa svojom familijom, a sve to sam izgubila zato što sam izgubila rat. Prvo me niko nije pitao jel hoću u rat, a onda sam rat izgubila zato što nas niko nije podržao. Mi smo svi tokom te četri godine rata gledali u Srbiju, u Miloševića, kao u ne znam šta. Mislili smo da će oni odmah stati iza nas. Karadžić će iza nas. Svi su mlatili, pričali "mi ćemo, mi ćemo"...

Na kraju su svi dozvolili da sve padne. Kuda onolike žrtve uzaludne? Poražen si, u svakom smislu si poražen. Izgubio si! U bukvalnom značenju riječi – izgubio si. Nemaš ništa. Propao si... A onaj trči za pečenim piletom. Razumiješ? Drugi ljudi su drugačije gledali na to. Iznosili pred nas i tanjire sa gulašem, paprikašem, oni požderu sve pa odnesu i kašike i sve živo, a onda sljedeći nema čime jesti...

Na kraju nismo došli pred taj hotel "Park" nego pred neku bolnicu, šta li. Jeste, bio je neki park pun drveća. Bila je najezda gubara, sjećam se. Te kebre, gusjenice su padale po nama sa lišća, sa drveća. Čekamo tu šta će biti. Reportera more. Sikaju Maju.

Priđem ja tamo da pitam da l’ mogu da se poslužim telefonom. Dam im Anin broj telefona, javi se Duško, njen muž, vaš tetak. "Gde ste vi?" Pitam gdje smo, eto njega taksijem i odošmo mi odatle...

To veče smo na Studiju B vidjeli priču kako hotel "Park" nije htio primiti izbjeglice iz autobusa, valjda zato što je to organizovala Demokratska stranka, šta li. Vidimo Maju kako stoji u onom parku, drži busen neke pogače i preživa, ja joj svezala na glavi neku palmicu.

Stigli smo, dakle, naveče u petak, 11. avgusta. Sedam dana nakon što smo krenuli, da. Sve je to bilo smiješno naspram onoga što nas je čekalo...

U početku smo živjeli na pijaci, u 24 kvadrata nas devetoro. Nemaš ništa. Sve što ti treba moraš ići kupiti. Nema podruma, nema štale, nema gnjezda, nema kokošinjca, nema bašče, nema krave. Pero se ne smije pojaviti jer Arkanovi hapse i vode u istočnu Slavoniju, Vukovar i to. Slava, Sveti Pantelejmon, bila nam je 9. avgusta. Tad sam rekla da ćemo je ubuduće slaviti ma gdje bili. To se tamo nije radilo.

Hajde malo da prošetamo po novom komšiluku. Maja neće nikuda iz kuće. Ni da mrdne. Neće u autobus, boji se. Plače u vozu. Jedva se poslje navikla i na školu. Kad zazvoni zvono, djeca počnu vrištati, a ona mi samo stišće ruku. Niko od roditelja ne vodi djecu u školu, samo ja.

Baba Miljka, Perina baba, tješila nas je kako smo barem sjeli u traktor i dovezli se do Beograda. Ona je u prošlom ratu cijelu Bosnu prešla pješke, bosa, usred zime, i "evo me i sad žive", pričala je.

Čuješ kako Milošević na televizoru priča da smo mi napustili Krajinu, da se nismo borili. Možda je to stvarno negdje bilo tako, možda je to bilo u Kninu, ali rekla sam ti na početku, ljudi su na biciklima sa puškama odlazili da se prijave kad je počelo da tuče sa sviju strana. Pero je otišao bez riječi!

Sve do ‘99, kad su nagrnuli sa Kosova, pred bombardovanje, mislila sam o tome što smo preživjeli. Onda sam vidila da su oni prošli još gore nego mi, a bili izbjeglice u svojoj rođenoj zemlji.

Onda samo stižu informacije. Nema Veljka. Ni dan-danas ga nisu našli.

Onda sam nekako stupila u kontakt sa svojima. Svi su živi. Baba Stana nije htjela otići iz Milakara i ostala je sa Evicom Šikanjskom.

Međutim, ujak Dragan, sad je u Topoli, zadnji je prošao kroz selo i na silu ih je natovario na kola i poveo. U Žirovcu je već bila presječena kolona i konji su se razbježali od granata, ujak se nekako izvukao, a babe su ostale same pred vojskom. A Evica je uvijek bila mudra i nekako naprednija od svih drugih seljanki. Znala je i djeci pokazivati stvari za školu šta god nisu znala. Imala je ćerku u Sisku i nosila je sliku svoje unuke sa sobom. Kad ih je vojska opkolila, ne samo njih dvije nego tu kolonu gde su one bile, prišao im je jedan mlad vojnik i Evica njemu pokaže sliku, a on veli: "Ne boj se ti, baba, ništa. Tvoja unuka i ja smo išli zajedno u školu." Poslije ih je preuzeo Crveni krst, valjda, i dalje tvoj ujak Dušan. Njoj i Evici se nije dalo da pobjegnu od kuće ni pred Švabama. Pričale su nam kako je jedan, isto mladi Švaba, spasio baš tog ujaka Dragana iz zapaljene kuće, dok je bio beba, a kad su one htjele da bježe, on im je vikao: "Nichts Bosna! Zurück, zurück!"

Pisali su nam i Đukići, učitelji. Ima i Tihanino pismo vama. Ona je sad u Italiji, u nekom gradiću blizu granice.

Đed je došao jednu sedmicu poslije nas. Koliko li je taj stari čovjek radio poslije. U pekari u Čumiću... Radili smo svi, ali on posebno. Kad je umirao, sjećaš se, kad je bio u bunilu onako bolestan, stalno je tražio da ga vodimo kući. Džabe smo mu objašnjavali da je kod kuće, da je to njegov krevet, da mu je tu baterijska lampa, stalno je imao onu baterijsku lampu uza se, da je baba u sobi pored... "Sve ja znam, al vodi ti mene kući."

U 11. mjesecu smo išli u posjetu mom bratu u Žabare, kod Velike Plane. Nije milicija davala da se ulazi u Beograd kad su stizale izbjeglice. Samo ako kažeš kod koga tačno ideš. On je išao kako su ga usmjeravali i završio je u Žabarima. Selendra neka, jedna soba, zemljani pod, poljski ve-ce... I sad mi tu sjedimo, pričamo. Još su tu neki ljudi tamo od nas i jedna žena priča kako je prolazila kroz Klasnić i kako joj je čovjek rekao da ide kod Slavka Ljiljka. To je ona prva što je došla k nami kad je počelo. Zeleni auto sa djecom... Zanijemili smo.

E da... Jeste moguće! Jeste. To je ono što sam ti sto puta rekla, da vodiš računa kako se ponašaš, jer nikad ne znaš na koga ćeš naići. Kako bi ja toj ženi na oči da nisam bila dobra prema njoj. Zaboravila sam kako se oni zovu... Jel vidiš kako te život vraća i daje ti šansu da ispraviš grešku ili ti pokaže kako se treba ponašati?

Mi sad pričamo o tome šta je bilo prije 20 godina. Svaki čovjek iz te kolone ima svoju priču i svaka generacija ima svoj doživljaj svega. Treba se zahvaliti ovoj državi kao državi što nas je prihvatila i što je pružila šansu vama da se školujete i da postanete svoji ljudi. A šta znači ova naša priča kad je to u stvari danas svakodnevna priča? Samo drugi ljudi su u pitanju: izbjeglice, imigranti, azilanti, kako ih već zovu. Svejedno je li Musliman, Albanac, iz Avganistana, Sirije ili odakle. I on je napuštio svoju kući i tolike je zemlje prešao gladan, žedan, prljav, smrdljiv, ušljiv, svakakav. I on traži svoje mjesto pod zvijezdama.

Svake godine dođe avgust i eto nam opet "Oluje". Kao što su i tih godina pred poštom vikali "mi ćemo, mi ćemo", tako i sad skupljaju poene i prave sebi promociju. Opet te neko pravi budalom i priča ti "još malo ima do mosta"...

Koga je briga za me i za te? Ali, mi smo se snašli. Niko nam nije poginuo, hvala Bogu. Znaš li koliko ima ljudi koji još žive po prihvatnim centrima? Što se mene tiče, nama je dobro, i kao što se u zlu nismo nizili, tako se ni u dobru nećemo hvaliti. Ali kakvo je to dobro kad znaš da su parkovi puni sirotinje i bijede? Ako ovi slave, prave paradu, ovi proglašavaju dan žalosti i šta ja znam, ajmo mi nešto treće. Pokojnima treba upaliti svijeću, sjetiti ih se, ali treba i otići onima ljudima u parku pa im dati flašu vode da je on sam ne kupuje, neka prištedi svoje novce. Ima organizacija, ima mladih ljudi koji to rade. Ajmo pokazati svijetu da mi znamo šta je nesreća. Šta meni znači da se proglasi dan žalosti? Šta? Ja sam sve svoje ožalila.

====================================================================================

*) Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena".



Komentari (597)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

krkar krkar 13:43 24.08.2016

MOLBA


Molim da ne komentarišete pre nego što pročitate ceo tekst.

Hvala
krkar krkar 15:14 24.08.2016

Re: MOLBA

A molim i da ne trolujete u 5. komentaru. Pitanje je ozbiljno - možda ima neko dovoljno ozbiljan da nešto kaže
maksa83 maksa83 15:28 24.08.2016

Re: MOLBA

A molim i da ne trolujete u 5. komentaru. Pitanje je ozbiljno - možda ima neko dovoljno ozbiljan da nešto kaže

Šta je odgovor za 5? Da su se sami proterali?

Nisu. Proterala ih je Hrvatska država, pošto ih je Slobodan Milošević navukao u rat koji ne mogu da dobiju.

Ali nije bio ni veliki problem navući ih, jer kako kaže u tvom tekstu:

Mi sa sela, obični ljudi, dobro, bilo je svakakvih, ali većina je samo gledala svoje poslove. I te ‘41. poneki su trčali za ustaškim kamionima koji su ih po glinskim selima skupljali da ih vode na pokrštavanje, misleći da će ih tako ostaviti na miru, a u stvari su ih vozili da ih sve pokolju u crkvi.


I to ti je otpr. to.
docsumann docsumann 16:03 24.08.2016

Re: MOLBA

Šta je odgovor za 5?


nevolja ljuta.

podpitanje: a ko ih je u nju uvukao?

figurativno govoreći (da me emsi ne provali) - Slobo nabacivao, Tuđman dočekivao na bejzbolku
dogovoreni - fromhome run



inače, da, maksa je objasnio
krkar krkar 16:31 24.08.2016

Re: MOLBA

Nisu. Proterala ih je Hrvatska država, pošto ih je Slobodan Milošević navukao u rat koji ne mogu da dobiju.


E, bravo.

Potvrdio si moju radnu hipotezu da kompletna srpska elita, šta god to značilo, (ili bar njen pismeni deo) pljuje Vučića samo po navici i/ili zato što joj se čini da tako ispada pametnija/demokratskija/principijelnija - a za to vreme papagajiše njegove teze od slova do slova.

Znači, jeste AV novi Sloba Sloboda i vladaće i on dok ga Udba ne pusti niz vodu jer je neko bolje platio.

maksa83 maksa83 16:38 24.08.2016

Re: MOLBA

Potvrdio si moju radnu hipotezu da kompletna srpska elita, šta god to značilo, (ili bar njen pismeni deo) pljuje Vučića samo po navici i/ili zato što joj se čini da tako ispada pametnija/demokratskija/principijelnija - a za to vreme papagajiše njegove teze od slova do slova.

Pa, ovaj ... ne. To nije Vučićeva teza. Njegova teza je (mislim, fasovana k'o triper dok je bio Vojislavova konkubina, ne znam da li je to zalečio) da su to srpske zemlje i da to sve nama pripada i da mi to sve treba da sAjedinimo i napravimo Veliku Srbiju, Karlobag-Ogulin-Volos-Tokijo-Oslo-Virovitica, kakoveć...

Ja se ne slažem.
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 22:20 24.08.2016

Re: MOLBA

maksa
Proterala ih je Hrvatska država, pošto ih je Slobodan Milošević navukao u rat koji ne mogu da dobiju.


docsumann
Slobo nabacivao, Tuđman dočekivao na bejzbolku
dogovoreni - fromhome run


Ah, uobicajene besmislice o zajednickoj (valjda i podjednakoj) krivici obe strane, Tudjamana i Milosevica pa samim tim i Hrvatske i Srbije...

Nema veze sto je jedan strana bila za razbijanje Jugosalvija a druga za njen opstanak.
I sto je jedna strana izvrsila najvece etnicko ciscenje u Evropi posle drugog svetskog rata, bombardujuci i ubijajuci civile koji spasavaju zivu glavu i posle toga nedeljama sistematski paleci kuce i ubijajuci zaostale starce.
A pri tom je druga strana imala sasvim legitimno pravo, ako vec ne moze da ostane u bivsoj drzavi, da trazi da se odvoji od buduce hrvatske drzave u posebnu celinu. Zato sto je nekadasnja jugoslovenska republika Hrvatska bila drzava i srpskog i hrvatskog naroda pa su samim tim imali podjedanka prava na samoopredeljenje.

Ja nisam imao nikad prilike da upoznam nekog iz tih krajeva (i pri tom mislim na vreme pre raspada Jugoslavije) ko nije imao u svojoj najuzoj porodici slucajeva stradanja od ustasa. I cvrsto sam ubedjen da, i bez Milosevica i njegove politike, nije bilo ni najmanje sanse da Srbi u Krajini opstanu u nezavisnoj drzavi Hrvatskoj, stvorenoj pre svega podrskom (finansijskom i svakom drugom) od strane ustaske emigracije i pod kontrolom proustaskog Tudjmanovog rezima. Taman da je na celu Srbije bio Mahatma Gandi glavom i bradom.

Svasta, valjda je Milosevic kriv i za ovo danasnje divljanje ustastva u Hrvatskoj, 20 godina posle ostvarenja tisuculjetnog sna i posto je Tudjman neuporedivo uspesnije ostvario planove njegovog prethodnika Pavelica? Ma da, da nije bilo Milosevica danas bi u lijepoj nasoj sigurno cvetalo bratstvo i jedinstvo i niko ne bi znao ni da su ustase ikad postojale...


docsumann docsumann 05:41 25.08.2016

Re: MOLBA

I cvrsto sam ubedjen da, i bez Milosevica i njegove politike, nije bilo ni najmanje sanse da Srbi u Krajini opstanu u nezavisnoj drzavi Hrvatskoj, stvorenoj pre svega podrskom (finansijskom i svakom drugom) od strane ustaske emigracije i pod kontrolom proustaskog Tudjmanovog rezima.


o hipotetičkim tokovima istorije teško je raspravljati. da ne kažem zaludno.


Ah, uobicajene besmislice o zajednickoj (valjda i podjednakoj) krivici obe strane, Tudjamana i Milosevica pa samim tim i Hrvatske i Srbije...


krivice, i to poveće, je, naravno, bilo na obje strane. podjela na dobre i loše momke?! pa takvi filmovi se još (uvijek) samo u Holivudu snimaju.
docsumann docsumann 06:39 25.08.2016

Re: MOLBA

Svasta, valjda je Milosevic kriv i za ovo danasnje divljanje ustastva u Hrvatskoj, 20 godina posle ostvarenja tisuculjetnog sna i posto je Tudjman neuporedivo uspesnije ostvario planove njegovog prethodnika Pavelica? Ma da, da nije bilo Milosevica danas bi u lijepoj nasoj sigurno cvetalo bratstvo i jedinstvo i niko ne bi znao ni da su ustase ikad postojale...


nije kriv, al im je (ustašama) inspirativan u poticanju naciJonalnog naboja.
kriv je za gomilu drugih stvari, drugih nesreća i drugih smrti.
no, tome smo već posvetili čitav jedan blog.

meni to, po automatizmu dovođenje Slobe i Tuđmana u isti narativni kadar, slabi sliku, ono kako kad spojiš materiju i antimateriju pa se one burno ispotiru.
odmah tu krene preslaganje i vaganje krivice, koje više zla kom narodu učinio, i u toj nesuvisloj računici, ova dva istorijska monstruma kao da sklisnu sa slike.

zla se međusobno ne potiru.

jednog, po jednog, ko na sudu, "dovesti na klupu" , suočiti (mentalno, u sopstvemoj glavi) sa njegovim ličnim zločinima i svime onom čime je silne ljude ojadio i u crno zavio, nikako ga ne mješati sa drugim vinovnicima priče sa vrha, i fokus će biti znatno oštiji. slika jasnija.

a, ako ih bačiš sve na gomilu, dobiješ kadar kao iz kafanske tuče iz stripa o Hagaru Strašnom, gdje iz opšteg meteža viri pokoja glava, ruka s mačem, stolica...
apacherosepeacock apacherosepeacock 07:10 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann
I cvrsto sam ubedjen da, i bez Milosevica i njegove politike, nije bilo ni najmanje sanse da Srbi u Krajini opstanu u nezavisnoj drzavi Hrvatskoj, stvorenoj pre svega podrskom (finansijskom i svakom drugom) od strane ustaske emigracije i pod kontrolom proustaskog Tudjmanovog rezima.


o hipotetičkim tokovima istorije teško je raspravljati. da ne kažem zaludno


Da, medjutim ima masnih indikacija, kao recimo maspok, spiskovi za odstrel u Hrvatskoj, postavljanje bombe u bioskopu (Bg) po sred srede sedamdesetih - bratstva i ubi.. pardon jedinstva, govore u prilog ovom sto kaze Vasilije.
Ne znamo kako bi bilo ali znamo da dobro ne bi bilo.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:25 25.08.2016

Re: MOLBA

apacherosepeacock

Da, medjutim ima masnih indikacija, kao recimo maspok, spiskovi za odstrel u Hrvatskoj, postavljanje bombe u bioskopu (Bg) po sred srede sedamdesetih - bratstva i ubi.. pardon jedinstva, govore u prilog ovom sto kaze Vasilije.
Ne znamo kako bi bilo ali znamo da dobro ne bi bilo.




Tuđman nije bio uja već klasični titoista, željan da bude voljen i upamćen po vojnim dostignućima. Udba je do druge polovine 70-ih već odvalila četnaje i ujake po Emigraciji i inflitrirala se u sve pore njihovih organizacija tamo, u USA je to radila sa podrškom i pod budnim okom State Department-a - najradikalniji primer je da su od senilnog popa Đuića iznudili priznanja za svoje operativce Šešelja i Nikolića. Nisu ujke bili baš toliko jaki 1990-ih, a još manje su sada, mislim, ima finansijski jakih ljudi ali ništa što ozbiljna demokratija ne bi mogla da ishendluje.
apacherosepeacock apacherosepeacock 07:43 25.08.2016

Re: MOLBA

Srđan Fuchs
apacherosepeacock

Da, medjutim ima masnih indikacija, kao recimo maspok, spiskovi za odstrel u Hrvatskoj, postavljanje bombe u bioskopu (Bg) po sred srede sedamdesetih - bratstva i ubi.. pardon jedinstva, govore u prilog ovom sto kaze Vasilije.
Ne znamo kako bi bilo ali znamo da dobro ne bi bilo.




Tuđman nije bio uja već klasični titoista, željan da bude voljen i upamćen po vojnim dostignućima. Udba je do druge polovine 70-ih već odvalila četnaje i ujake po Emigraciji i inflitrirala se u sve pore njihovih organizacija tamo, u USA je to radila sa podrškom i pod budnim okom State Department-a - najradikalniji primer je da su od senilnog popa Đuića iznudili priznanja za svoje operativce Šešelja i Nikolića. Nisu ujke bili baš toliko jaki 1990-ih, a još manje su sada, mislim, ima finansijski jakih ljudi ali ništa što ozbiljna demokratija ne bi mogla da ishendluje.


Ozbiljna demokratija bi mogla, Hrvatska ocigledno ne moze i nece.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:01 25.08.2016

realpolitik

može i hendluje, taj element u njihovom društvu je ograničen i kontrolisan. ti ljudi mogu pre podne da piju kafu najnormalnije s nama i dogovaraju među oko Sombora, a uveče da nam napujdaju nekog pizdeka na naše objekte u Hrv. snaga ustaša je mit,i namenjena je tome da drži masu bezrepu na lepku i lojalnu državi, bez obzira na kriminalno loše rezultate te države. ne poričem da ih ima, uglavnom odumirućih - Hrvati imaju cilj, i to je jaka i etnički homogena država na Zapadu; Srbi nemaju, oće kaki, neće kaki, oće šiski, neće šiski, oće Zapad neće Zapad, oće Evroaziju neće, plus zanošenje time da su u mogućnosti da vode titoističku spoljnu politiku, u državi bez kinte i moći... plus zaluđenost matorih generala vernošću Rusiji, i čekanjem mističnog rata Goga i Magoga i buđenjem Ruskog Carstva, i tako tim, nadrealnim fazonima kao kod Bucatija u Tatarskoj Pustinji.



... evo ti, uzmi samo presek šta ovde ljudi misle o EU i Zapadu, naići ćeš na ogromnu količinu mračnih sentimenata, a nemaju drugi cilj?!
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 08:08 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann


nije kriv, al im je (ustašama) inspirativan u poticanju naciJonalnog naboja.
kriv je za gomilu drugih stvari, drugih nesreća i drugih smrti.
no, tome smo već posvetili čitav jedan blog.

meni to, po autizmu dovođenje Slobe i Tuđmana u isti narativni kadar, slabi sliku, ono kako kad spojiš materiju i antimateriju pa se one burno ispotiru.
odmah tu krene preslaganje i vaganje krivice, koje više zla kom narodu učinio, i u toj nesuvisloj računici, ova dva istorijska monstruma kao da sklisnu sa slike.

zla se međusobno ne potiru.



Sa ovim se slazem ali, nazalost, ti izgleda nisi svestan da ona tvoja recenica koju sam citirao upravo govori suprotno ...

docsumann

podjela na dobre i loše momke?! pa takvi filmovi se još (uvijek) samo u Holivudu snimaju.


hm, ako ti ovo zaista mislis onda si vrlo naivan i/ili (politicki) zaveden. Sve sto se desavalo na podrucju bivse Yu je bas tretirano i sprovedeno (od strane najmocnijih zapadnih sila) po principu "podele na dobre i lose momke". I sve je bilo jos mnogo grotesknije nego u najgorim holivudskim sapunicama - oni (zapad, NATO) su svojom besramnom propagandom od najgorih i najlosijih napravili "dobre momke". I to je, na zalost, "film" u kome svi mi (tu mislim na ceo svet) jos i danas zivimo.

Bas sinoc procitah jedan sjajan tekst (Provoking Nuclear War by Media) coveka koji se sa punim pravom moze nazvati Novinar (za razliku od nekih-mnogih drugih ovde). Covek koji je svojevremno bio dva puta proglasavan novinarom godine u Velikoj Britaniji - ali to je bilo davno, u vreme kad zapadni mejnstrim mediji nisu bili propagandnaa masina krupnog kapitala i vojno-industrijskog kompleksa (ili i ako su bili onda u neuporedivo manjoj meri nego danas). Koga mrzi da cita ceo clanak , evo par odlomaka:

Milosevic was the victim of war propaganda that today runs like a torrent across our screens and newspapers and beckons great danger for us all. He was the prototype demon, vilified by the western media as the “butcher of the Balkans” who was responsible for “genocide”, especially in the secessionist Yugoslav province of Kosovo.
...
There was no genocide. The Nato attack was both a fraud and a war crime.
...
This was the model for Washington’s subsequent invasions of Afghanistan, Iraq, Libya and, by stealth, Syria. All qualify as “paramount crimes” under the Nuremberg standard; all depended on media propaganda...

PS: Tekst od svega srca preporucujem, ne secam se da sam skoro procitao bolji ... i nije mu Milosevic glavna tema nego trenutna situacija u svetu...
docsumann docsumann 08:21 25.08.2016

Re: MOLBA

hm, ako ti ovo zaista mislis onda si vrlo naivan i/ili (politicki) zaveden.


par excelence naivan pristup je onaj koji drži stranu svojima.

o potonjim ratovima na tlu bivše SFRJ postoje tone dokumenata, svjedočenja učesnika, novinara, političara... ko voli da po tome kopa, sigurno mu neće biti dosadno.

vidiš, a meni je najupečatljiviji izvor u vezi svega toga telefonski razgovor kojeg sam 4-5 mjeseci pre početka sukoba, možda i manje, vodio sa ponajboljim prijateljem iz JNA, Srbinom iz okoline Siska, inače džez muzičarem i strašno duhovitim likom.
usput, on mi kaže kako su im posljednjih dana podijelili silno naoružanje, od kojih je neka prvi put vidio.
- znači definitivno ne odstupate od autonomije - upitah ja naivo.
ma kakva autonomija, idemo do kraja - bio je njegov odgovor.


a ova insinuacija o političkoj zavedenosti ti je totalno deplasirana.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:32 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann



a ova insinuacija o političkoj zavedenosti ti je totalno deplasirana.


vidiš, a meni je najupečatljiviji izvor u vezi svega toga telefonski razgovor kojeg sam 4-5 mjeseci, možda i manje, vodio sa ponajboljim prijateljem iz JNA, Srbinom iz okoline Siska, inače džez muzičarem i strašno duhovitim likom.
usput, on mi kaže kako su im posljednjih dana podijelili silno naoružanje, od kojih neka je prvi put vidio.
- znači definitivno ne odstupate od autonomije - upitah ja naivo.
ma kakva autonomija, idemo do kraja - bio je njegov odgovor.


pazi kada je jedan džezer potpao pod uticaj masovne histerije? tužno.



apacherosepeacock apacherosepeacock 08:48 25.08.2016

Re: realpolitik

Srđan Fuchs
može i hendluje, taj element u njihovom društvu je ograničen i kontrolisan. ti ljudi mogu pre podne da piju kafu najnormalnije s nama i dogovaraju među oko Sombora, a uveče da nam napujdaju nekog pizdeka na naše objekte u Hrv. snaga ustaša je mit,i namenjena je tome da drži masu bezrepu na lepku i lojalnu državi, bez obzira na kriminalno loše rezultate te države. ne poričem da ih ima, uglavnom odumirućih - Hrvati imaju cilj, i to je jaka i etnički homogena država na Zapadu; Srbi nemaju, oće kaki, neće kaki, oće šiski, neće šiski, oće Zapad neće Zapad, oće Evroaziju neće, plus zanošenje time da su u mogućnosti da vode titoističku spoljnu politiku, u državi bez kinte i moći... plus zaluđenost matorih generala vernošću Rusiji, i čekanjem mističnog rata Goga i Magoga i buđenjem Ruskog Carstva, i tako tim, nadrealnim fazonima kao kod Bucatija u Tatarskoj Pustinji.


Ok. ali kad kazes - cilj etnicki homogena znaci nije u suprotnosti sa ovim sto sam ja komentarisala s pocetka, pretpostavku, da bi i bez Milosevica stvari stajale lose po Srbe u Hrvatskoj.




Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:58 25.08.2016

Re: realpolitik

apacherosepeacock


Ok. ali kad kazes - cilj etnicki homogena znaci nije u suprotnosti sa ovim sto sam ja komentarisala s pocetka, pretpostavku, da bi i bez Milosevica stvari stajale lose po Srbe u Hrvatskoj.



to je pitanje, što kaže Doksi, kojim je besmisleno baviti se unatrag. činjenica je da nismo imali pro-Zapadnu politiku, Rašković je preminuo gde ja vidim da bi se on preobrazio i oslobodio Miloševićevih uticaja i sačuvao srpski interes u Repubilici Hrvatskoj, ali se ništa tome slično, nažalost, nije desilo. Milošević je vodio grubijansku, narcisoidnu, priprostu, i shizofrenu politiku koja nije imala šanse tada, kao što je ni sada ne bi imala - kao ni Koštuničina uostalom, a koja će mu još i slobodne glave doći kao odmazda za paljenje ambasada.
narcis narcis 09:02 25.08.2016

Re: realpolitik

Ok. ali kad kazes - cilj etnicki homogena znaci nije u suprotnosti sa ovim sto sam ja komentarisala s pocetka, pretpostavku, da bi i bez Milosevica stvari stajale lose po Srbe u Hrvatskoj.

pa ne bi, da milošević nije napujdao srbe već ih smirio i pusti hrvate da ukinu prava, što oni i jesu uradili ali imali su izgovor u pobuni srba, i onda krenuo diplomatijom, po svetu samo da ukazuje na kršenje prava srba u novonastaloj državi, brzo bi tuđmanu slomio zube , preko zapada.
ovako , oružanom obunom sve je zasro, ali to mu je i bio cilj jer je samo u ratnom haosu mogo da kontroliše sbe u srbiji. svaki put kad je bilo mirno odma je počelo da mu se ljulja vlast pa je pravio rat po kosovu i ostalim teritorijama.
kako to da je bosna bila mirna dok je trajalo u hr. a čim s tamo smirilo odmah pukla bosna, a na kosovo se popunjavalo po potrebi, čas mir čas pucanje.
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 09:06 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann
par excelence naivan pristup je onaj koji drži stranu svojima.


jeste ako pri tom ignorise cinjenice. mada je mozda jos gori onaj koji ignorise cinjenice i u teznji da ispadne objektivan, nesvesno optuzije i dzelata i zrtvu

docsumann
vidiš, a meni je najupečatljiviji izvor u vezi svega toga telefonski razgovor
...
- znači definitivno ne odstupate od autonomije - upitah ja naivo.
ma kakva autonomija, idemo do kraja - bio je njegov odgovor.


Ne vidim sta je tu sporno i nejasno - to je opstepoznata cinjenica i logican sled stvari. Ondasnja JNA, kako ce se ubrzo pokazati nije ni imala nameru da tera Hrvate na silu da ostanu u Jugoslaviji u delovima gde su oni bili vecina. Ali mi je nazamislivo da je u ondasnjoj situaciji mogla da ostavi hrvatske Srbe u krajinama na cedilu i da ih ne naoruza - posebno znajuci da se druga strana vec naoruzala (cuvenim kalasnjikovima). Uostalom ta ista druga strana ce vec uskoro napasti kasarne JNA po celoj HR iako je JNA stavila do znanja (i to uskoro i na delu potvrdila) da ce se i sama povuci ... A kasnije je bombardujuci izbeglicke kolone i ubijajuci zaostale starce po kucama pokazala kako se odnosi prema "nepodobnom" golorukom narodu... Sta je JNA trebalo da radi? Da ih ostavi nenaoruzane i prepusti na milost i nemilost Tudjmanovim bojovnicima?

E sad, naravno lako je tebi i meni sada da budemo "generali posle bitke" pa kad znamo kako se sve zavrsilo da kazemo, da trebali su da budu zadovoljni i nekom autonomijom i da prihvate neki (bilo koji) mirovni plan... Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije. Treba imati u vidu da 1990 kad je sve pocelo da se zakuvava nije bilo jasno ni da li ce i u kom obliku zajednicka drzava opstati a, kad je u drugoj polovini 1991 vec postalo izvesno da nece, jos uvek se nije znalo ni po kojim granicama se raspasti (Badinter & Co su se pojavili na sceni kad su glavni sukobi vec prosli)...
apacherosepeacock apacherosepeacock 09:15 25.08.2016

Re: realpolitik

Pa nije toliko besmisleno cim pominjes Raskovica u slicnom kontekstu kao ja (fiktivno) odsustvo Milosevica..

I sam si dao odgovor na svaki moguci scenario (Srbi u Hrvatskoj) fiksirajuci, sasvim ispravno, kao cilj etnicki homogenu drzavu Hrvatsku.

to je pitanje, što kaže Doksi, kojim je besmisleno baviti se unatrag.


docsumann docsumann 09:18 25.08.2016

Re: MOLBA

jeste ako pri tom ignorise cinjenice. mada je mozda jos gori onaj koji ignorise cinjenice i u teznji da ispadne objektivan, nesvesno optuzije i dzelata i zrtvu


ne znam gdje to nalaziš u mojim komentarima.
upravo insistiram na jasnoj distinkciji između dželata i žrtava bez obzira na kojoj stranio se nalazili.
docsumann docsumann 09:25 25.08.2016

Re: MOLBA


da dodam još par redova.

pitanje političke odgovornosti, redosljed poteza, zakulisne igre, rad tajnih službi, tajnih diplomatija, istinske namjere, stvarni ciljevi ...sve to potpada pod ono što se naziva istorijski narativ, iliti naš pokušaj da (logički) rekostruišemo odvijanje prošlosti.
čak i da imaš 10 puta bolju arhivu taj pokušaj je suštinski osuđen na neuspjeh.
jednostavno, isuviše toga je ostalno neprozirno za nas.

dočim, faktografija zločina, može se utvrditi forenzičkom preciznošću. pogotovo ako su pronađene grobnice i posmrtni ostaci žrtava i/ili ako ima preživjelih svjedoka.

e, meni je daleko interesantniji fenomen to manifestovanje zvjerskog u čovjeku, nego kome su koji politički akti šta dozvoljavali, šta je bilo legitimno, a šta nužno...
narcis narcis 09:26 25.08.2016

Re: MOLBA

upravo insistiram na jasnoj dikstinciji između dželata i žrtava bez obzira na kojoj stranio se nalazili.

pa mora svog dželata da predstavi kao žrtvu inače mu propade teorija
apacherosepeacock apacherosepeacock 09:26 25.08.2016

Re: realpolitik

narcis
Ok. ali kad kazes - cilj etnicki homogena znaci nije u suprotnosti sa ovim sto sam ja komentarisala s pocetka, pretpostavku, da bi i bez Milosevica stvari stajale lose po Srbe u Hrvatskoj.

pa ne bi, da milošević nije napujdao srbe već ih smirio i pusti hrvate da ukinu prava, što oni i jesu uradili ali imali su izgovor u pobuni srba, i onda krenuo diplomatijom, po svetu samo da ukazuje na kršenje prava srba u novonastaloj državi, brzo bi tuđmanu slomio zube , preko zapada.
ovako , oružanom obunom sve je zasro, ali to mu je i bio cilj jer je samo u ratnom haosu mogo da kontroliše sbe u srbiji. svaki put kad je bilo mirno odma je počelo da mu se ljulja vlast pa je pravio rat po kosovu i ostalim teritorijama.
kako to da je bosna bila mirna dok je trajalo u hr. a čim s tamo smirilo odmah pukla bosna, a na kosovo se popunjavalo po potrebi, čas mir čas pucanje.


Taj film bi mozda gledali da su nesto amerikanci poslovicno bili geostrateski zbunjeni situacijom i u odsustvu bilo kakve strategije sprocu sveta pa i Balkana od 2 sv. rata naovamo.

Ali nisu.
narcis narcis 09:28 25.08.2016

Re: MOLBA

e, meni je daleko interesantniji fenomen to manifestovanje zvjerskog u čovjeku, nego kome su koji politički akti šta dozvoljavali, šta je bilo legitimno, a šta nužno...

zato treba da bude Čovek, ali ti tu nemaš sagovornika
narcis narcis 09:33 25.08.2016

Re: realpolitik

Taj film bi mozda gledali da su nesto amerikanci poslovicno bili geostrateski zbunjeni situacijom i u odsustvu bilo kakve strategije sprocu sveta pa i Balkana od 2 sv. rata naovamo.

nije tačno, milošević je imao upočetku ogromnu podršku baš amerikanaca baš onog ambasadora što je branio čednost diznija, stade mi mozak ne mog se setim imena,
kad je od ambasadora napravio ovcu koja je obilazila njegov prag a on izigravao gazdu i nije teo da ga primi, e posle toga je počela pomoć hrvackoj i svo ostalo propadanje srbije u svetu.
cimerman, setih se na kraj
docsumann docsumann 09:36 25.08.2016

Re: realpolitik

nije tačno, milošević je imao upočetku ogromnu podršku baš amerikanaca baš onog ambasadora što je branio čednost diznija, stade mi mozak ne mog se setim imena,


Bejker?
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:44 25.08.2016

Re: realpolitik

docsumann


Bejker?



This Lisbon Agreement predated, crucially, the commencement of hostilities by a little more than a fortnight. On March 18, 1992, the three leaders agreed on a constitutional and administrative framework that would allow Bosnia a peaceful entry into the world. Concessions were made on all sides. While not a perfect solution, the agreement, which called for an independent Bosnia divided into three constituent, autonomous and geographically separate parts, was preferable to civil war.

Enter Warren Zimmerman. On March, 28 1992, Zimmerman met with Izetbegovic in Sarajevo. What was said and by whom remains unclear. Zimmerman denies that he told Izetbegovic that if he withdrew his signature, the United States would grant recognition to Bosnia as an independent state. What is indisputable is that Izetbegovic, that same day, withdrew his signature and renounced the agreement. Tucker and Hendrickson judge that "American diplomats acted in an extremely irresponsible manner if, as reported, they advised Izetbegovic to reject the Lisbon formula. If war was to be averted, an agreement respecting cantonization was the last step at which it might have been."
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 09:44 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann

ne znam gdje to nalaziš u mojim komentarima.


pa eto u onom sto sam prvo citirao: Slobo nabacivao, Tuđman dočekivao na bejzbolku
dogovoreni - fromhome run


a i ovo tvoje "nije kriv, al im je (ustašama) inspirativan u poticanju naciJonalnog naboja." mi zvuci nesto kao: "nije ona kriva, ali je nosenjem mini suknje bila inspirativna onom koji ju je silovao"

Sto se mene tice, 1995. godine kad je Hrvatska bila vec dugo medjunarodno priznata drzava u avnojevskim granicama, Oluja je mogla da bude sasvim legitimna vojna akcija. Da nije bilo sastanka najviseg drzavnog vrha na Brionima i dogovora o "konacnom" resenju srpskog pitanja. I da nisu bombardovali izbeglicke kolone i izivljavali se nad njima na sve moguce nacine. I da nisu posle nedeljama palili napustene kuce i ubijali starce koje nadju u njima... I posle godinama, cesto na vrlo perfidne nacine sprecavali povratak izbeglih svojim kucama.

A posto se to sve desilo, Oluja je zlocincka akcija sa jasnom i nedvosmisleno jednom krivom stranom. I svako uvodjenje u pricu Milosevica, Martica, Raskovica, Z4 etc. je svojevrsna relativizacija i pokusaj (makar i nesvesni) da se krivica raspodeli na vise krivaca...
apacherosepeacock apacherosepeacock 09:50 25.08.2016

Re: realpolitik

nije tačno, milošević je imao upočetku ogromnu podršku baš amerikanaca baš onog ambasadora što je branio čednost diznija, stade mi mozak ne mog se setim imena,
kad je od ambasadora napravio ovcu koja je obilazila njegov prag a on izigravao gazdu i nije teo da ga primi, e posle toga je počela pomoć hrvackoj i svo ostalo propadanje srbije u svetu.
cimerman, setih se na kraj


Srpska diplomatija jeste cirkus Adrija ali spontana americka sa obilazenjem necijih pragova - pa gde se primi, kao sto je predstavljas, tesko.

(moram da idem poslom, pa svima koji mi upute milozvucne proteste na iskazano, odgovoricu kad stignem)
freehand freehand 09:55 25.08.2016

Re: realpolitik

nije tačno, milošević je imao upočetku ogromnu podršku baš amerikanaca

Kad je nešto ogromno mora da bude jako vidljivo. A ja sam očigledno gledao u pogrešnom pravcu. Ima li neki argument koji bi potkrepio ovu tvrdnju?
e posle toga je počela pomoć hrvackoj i svo ostalo propadanje srbije u svetu.
cimerman, setih se na kraj

ovo da se unese u sve udžbenike pod "kako zaista funkcioniše američka spoljna politika"
docsumann docsumann 09:58 25.08.2016

Re: MOLBA

pa eto u onom sto sam prvo citirao: Slobo nabacivao, Tuđman dočekivao na bejzbolku
dogovoreni - fromhome run


pojma nemam koji stil čitanja koristiš, ali tu nema nikakvog mješanja kategorija - I Slobo i Franjo su dželati!
u događaju o kome pričamo Franjova uloga je krvavija, ali, imao je i Slobo svojih solo epizoda


a i ovo tvoje "nije kriv, al im je (ustašama) inspirativan u poticanju naciJonalnog naboja." mi zvuci nesto kao: "nije ona kriva, ali je nosenjem mini suknje bila inspirativna onom koji ju je silovao"


heh, zvučati i značiti ... dakle s ozbiljne analize prešli smo na frivolne analogije.
ok, meni ovo tvoje, recimo, zvuči jadno.
docsumann docsumann 10:02 25.08.2016

Re: MOLBA

A posto se to sve desilo, Oluja je zlocincka akcija sa jasnom i nedvosmisleno jednom krivom stranom. I svako uvodjenje u pricu Milosevica, Martica, Raskovica, Z4 etc. je svojevrsna relativizacija i pokusaj (makar i nesvesni) da se krivica raspodeli na vise krivaca...


kao i što je NATO ubica u slučaju poginulih prilikom bombardovanja zgrade RTS-a. ali šta su oni koji su znali da će do napada doći, a nisu evakuisali zaposlene?

nevinašca?
freehand freehand 10:06 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann
A posto se to sve desilo, Oluja je zlocincka akcija sa jasnom i nedvosmisleno jednom krivom stranom. I svako uvodjenje u pricu Milosevica, Martica, Raskovica, Z4 etc. je svojevrsna relativizacija i pokusaj (makar i nesvesni) da se krivica raspodeli na vise krivaca...


kao i što je NATO ubica u slučaju poginulih prilikom bombardovanja zgrade RTS-a. ali šta su oni koji su znali da će do napada doći, a nisu evakuisali zaposlene?

nevinašca?

Zavisi od pitanja koje postavljaš i njihovog redosleda.

Dakle - "Ko je proterao Srbe iz Hrvatske"?
- hrvatska država vojnom akcijom uz odobrenje, pomoć i podršku SAD.
"Ko je izvršio ratni zločin bombardujući zgradu RTS ubivši 16 zaposlenih?"
- NATO i SAD

A onda može i kako i zašto. Ali i ne mora.
docsumann docsumann 10:13 25.08.2016

Re: MOLBA

A onda može i kako i zašto. Ali i ne mora.


prekidaš priču u pola. a to nedostajuće pola koje izostavljaš nije nimalo naivno ni beznačajno za cijelu priču.

a pitanje je jednostavno:

ali šta su oni koji su znali da će do napada doći, a nisu evakuisali zaposlene?

nevinašca?

freehand freehand 10:17 25.08.2016

Re: MOLBA

a pitanje je jednostavno:

Ma jok. Pitanje koje se sastoji od dva pitanja nikad nije jednostavno.
Odnosno - može biti u zavisnosti od toga šta hoćeš da saznaš i šta hoćeš da prezentuješ.
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 10:19 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann
pojma nemam koji stil čitanja koristiš, ali tu nema nikakvog mješanja kategorija - I Slobo i Franjo su dželati!


Meni je rec "dželat" prejaka za politicare koji su (naj)odgovorni(ji) za izazivanje/vodjenje rata. Ako bih se odlucio da je koristim za njih dvojicu onda bih je koristio (sa jos vise prava) i za Klintona, Busa, Blera & Co.

Ali tema Bloga je Oluja i proterivanje Srba iz Krajine (i ko je zato kriv). I u tom kontekstu je, sto se mene tice, van zdravog razuma pricati da je "Slobo dželat", uopste uvoditi ga u pricu i time (indirektno) skretati sa cinjenice da je za sve zlocine tokom Oluje (koje sam gore pojednicano nabrojao) iskljucivo kriv samo Tudjman i njegova vlast...
docsumann docsumann 10:20 25.08.2016

Re: MOLBA

Ma jok. Pitanje koje se sastoji od dva pitanja nikad nije jednostavno.
Odnosno - može biti u zavisnosti od toga šta hoćeš da saznaš i šta hoćeš da prezentuješ.


na prvi dio sam i sam odgovorio (pogledaj izvorni komentar).

preostalo je drugo, vrlo konkretno.
docsumann docsumann 10:23 25.08.2016

Re: MOLBA

Ako bih se odlucio da je koristim za njih dvojicu onda bih je koristio (sa jos vise prava) i za Klintona, Busa, Blera & Co.


za pomenutu "titulu" ključna je (njihova) uloga u masovnom i ciljanom (planiranom) pogubljenju civila.

Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 10:37 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann
kao i što je NATO ubica u slučaju poginulih prilikom bombardovanja zgrade RTS-a. ali šta su oni koji su znali da će do napada doći, a nisu evakuisali zaposlene?

nevinašca?


Kao prvo, ako je neko prekrsio propise o evakuaciji u ratnim uslovima, on je svakako odgovoran po zakonu. Da li je toga bilo u konkretnom slucaju ne znam. Po onome sto ja znam (i svako ko je pratio sve sto se desavalo) - nije se znalo da ce (i kad ce) RTS biti bombardovana. Bilo samo javno objavljeno da je i RTS stavljen na listu potencijalnih ciljeva(i to je bilo opste poznato i ljudima koji su te kobne noci radili). Kas sto su bili stavljene i elektricne centrale a one su i dalje radile. I kao sto su bili stavljeni mostovi pa su ljudi ne samo prelazili preko njih nego su i namerno na njima protestvovali.

Ma koliko se tebi ne svidja analogija sa "mini suknjom", moze se ona i ovde primeniti: bombardovanje RTS-a je ratni zlocin i krivac je nedvosmisleno jedna strana. Da li je ona druga strana to mogla da izbegne ili nije moze se diskutovati ukljucujci i to da li je tu neko prekrsio neki propis ili nije. Ali je to sasvim druga nezavisna prica i neukusno ju je uopste uvoditi ako se prica o ratnom zlocinu i onom koje za njega odgovoran... inace onda to pocinje da lici na relativizaciju iliti opravdavanje to ratnog zlocina.
docsumann docsumann 10:46 25.08.2016

Re: MOLBA

Ma koliko se tebi ne svidja analogija sa "mini suknjom", moze se ona i ovde primeniti: bombardovanje RTS-a je ratni zlocin i krivac je nedvosmisleno jedna strana. Da li je ona druga strana to mogla da izbegne ili nije moze se diskutovati ukljucujci i to da li je tu neko prekrsio neki propis ili nije. Ali je to sasvim druga nezavisna prica i neukusno ju je uopste uvoditi ako se prica o ratnom zlocinu i onom koje za njega odgovoran... inace onda to pocinje da lici na relativizaciju iliti opravdavanje to ratnog zlocina.


ne, te dvije priče su ustvari jedna priča koja se završava smrću stradalih radnika RTS-a.
priča se ne zaustavlja na ratnom zločinu, kao ni rat, ni život, uostalom.

ja sam NATO jasno označio kao ubice, čemu ustručavanje da se adekvatnim imenom nazovu oni koji su svjesno izložili nastradale NATO bombama, umjesdto da ih evakuišu iz zgrade.


moja logika u svim ovim komentarima do sada je jasna, principijelna i nedvosmislena.

stara podjela strana je isuviše uzak okvir za free thinking

vcucko vcucko 11:54 25.08.2016

Re: MOLBA

docsumann
A posto se to sve desilo, Oluja je zlocincka akcija sa jasnom i nedvosmisleno jednom krivom stranom. I svako uvodjenje u pricu Milosevica, Martica, Raskovica, Z4 etc. je svojevrsna relativizacija i pokusaj (makar i nesvesni) da se krivica raspodeli na vise krivaca...


kao i što je NATO ubica u slučaju poginulih prilikom bombardovanja zgrade RTS-a. ali šta su oni koji su znali da će do napada doći, a nisu evakuisali zaposlene?

nevinašca?

Direktor RTS je u Srbiji doživeo jakobinski tretman.
Prvo je javno premlaćen, zatim navrat-nanos suđen, osuđen valjda na 10 godina.
Dakle neće biti da taj deo nije tretiran.
vcucko vcucko 12:01 25.08.2016

Re: realpolitik

narcis
Taj film bi mozda gledali da su nesto amerikanci poslovicno bili geostrateski zbunjeni situacijom i u odsustvu bilo kakve strategije sprocu sveta pa i Balkana od 2 sv. rata naovamo.

nije tačno, milošević je imao upočetku ogromnu podršku baš amerikanaca baš onog ambasadora što je branio čednost diznija, stade mi mozak ne mog se setim imena,
kad je od ambasadora napravio ovcu koja je obilazila njegov prag a on izigravao gazdu i nije teo da ga primi, e posle toga je počela pomoć hrvackoj i svo ostalo propadanje srbije u svetu.
cimerman, setih se na kraj

Da, Cimerman, koji je u skupštini Srbije imao ličnog konobara (neki Marković iz SPO).

Inače U.S. of A. bi bile oduševljene načinom na koji objašnjavaš njihovu spoljnu politiku.
Otprilike, rat u Vijetnamu je izbio jer je Nj. E. Ambasador u Sajgonu morao dugo da čeka poručeni viski.
docsumann docsumann 12:06 25.08.2016

Re: MOLBA

vcucko
docsumann
A posto se to sve desilo, Oluja je zlocincka akcija sa jasnom i nedvosmisleno jednom krivom stranom. I svako uvodjenje u pricu Milosevica, Martica, Raskovica, Z4 etc. je svojevrsna relativizacija i pokusaj (makar i nesvesni) da se krivica raspodeli na vise krivaca...


kao i što je NATO ubica u slučaju poginulih prilikom bombardovanja zgrade RTS-a. ali šta su oni koji su znali da će do napada doći, a nisu evakuisali zaposlene?

nevinašca?

Direktor RTS je u Srbiji doživeo jakobinski tretman.
Prvo je javno premlaćen, zatim navrat-nanos suđen, osuđen valjda na 10 godina.
Dakle neće biti da taj deo nije tretiran.


pa i Tuđmana je sama smrt spriječila od nastupa u Hagu.

da zaključimo onda ovaj blog?


srdjan.pajic srdjan.pajic 16:59 25.08.2016

Re: MOLBA

Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


vcucko vcucko 20:29 25.08.2016

Re: MOLBA

srdjan.pajic
Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


Blago tebi pa znaš da nije tako.

Ispravno ili ne, tačno je. Svidelo se to tebi ili ne, uklapalo se u tvoju sliku sveta ili ne. U nezavisnoj Hr nisam hteo da živim ni minut. I nisam živeo ni minut.

Da je ovde vladao Mahatma, mi bismo već našli nekog da nas podrži. Nekog na Islandu ili na Marsu, svejedno.
freehand freehand 21:21 25.08.2016

Re: MOLBA

vcucko
srdjan.pajic
Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


Blago tebi pa znaš da nije tako.

Ispravno ili ne, tačno je. Svidelo se to tebi ili ne, uklapalo se u tvoju sliku sveta ili ne. U nezavisnoj Hr nisam hteo da živim ni minut. I nisam živeo ni minut.

Da je ovde vladao Mahatma, mi bismo već našli nekog da nas podrži. Nekog na Islandu ili na Marsu, svejedno.

Ti ćeš da mu kažeš? Kad on, naravno, zna šta je tačno a šta, naravno, nije?
srdjan.pajic srdjan.pajic 21:59 25.08.2016

Re: MOLBA

vcucko
srdjan.pajic
Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


Blago tebi pa znaš da nije tako.

Ispravno ili ne, tačno je. Svidelo se to tebi ili ne, uklapalo se u tvoju sliku sveta ili ne. U nezavisnoj Hr nisam hteo da živim ni minut. I nisam živeo ni minut.

Da je ovde vladao Mahatma, mi bismo već našli nekog da nas podrži. Nekog na Islandu ili na Marsu, svejedno.


Ima ljudi koji drugačije od tebe pričaju i misle. Znam da je to teško shvatiti kad ti je ispran mozak.

vcucko vcucko 22:16 25.08.2016

Re: MOLBA

srdjan.pajic
vcucko
srdjan.pajic
Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


Blago tebi pa znaš da nije tako.

Ispravno ili ne, tačno je. Svidelo se to tebi ili ne, uklapalo se u tvoju sliku sveta ili ne. U nezavisnoj Hr nisam hteo da živim ni minut. I nisam živeo ni minut.

Da je ovde vladao Mahatma, mi bismo već našli nekog da nas podrži. Nekog na Islandu ili na Marsu, svejedno.


Ima ljudi koji drugačije od tebe pričaju i misle. Znam da je to teško shvatiti kad ti je ispran mozak.


Najbolji znak ispranog mozga je svuda oko sebe videti isprane mozgove.

To što je u Srbiji sve naopako, to je druga stvar. Na primer, što više mrziš svoju zemlju i što očiglednije to pokazuješ, to si veća faca, elita, avangarda. Šta već.
srdjan.pajic srdjan.pajic 22:35 25.08.2016

Re: MOLBA

vcucko
srdjan.pajic
vcucko
srdjan.pajic
Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


Blago tebi pa znaš da nije tako.

Ispravno ili ne, tačno je. Svidelo se to tebi ili ne, uklapalo se u tvoju sliku sveta ili ne. U nezavisnoj Hr nisam hteo da živim ni minut. I nisam živeo ni minut.

Da je ovde vladao Mahatma, mi bismo već našli nekog da nas podrži. Nekog na Islandu ili na Marsu, svejedno.


Ima ljudi koji drugačije od tebe pričaju i misle. Znam da je to teško shvatiti kad ti je ispran mozak.


Najbolji znak ispranog mozga je svuda oko sebe videti isprane mozgove.

To što je u Srbiji sve naopako, to je druga stvar. Na primer, što više mrziš svoju zemlju i što očiglednije to pokazuješ, to si veća faca, elita, avangarda. Šta već.


Kad se nepotrebno u diskusiju uvodi priča o ljubavi prema zemlji, ili odsustvu iste, to je siguran znak ispranosti mozga. Srbiju nisam ni pomenuo, pričam o nečem drugom. A i ne vidim ispranost mozga svuda oko sebe, to sam jasno i rekao. Nisu svi došli iz Hrvatske sa istom pričom kao ti, o vremenu pre nego što se tamo, na komandu iz Slobine družine, zaratilo.
vcucko vcucko 23:27 25.08.2016

Re: MOLBA

srdjan.pajic


Kad se nepotrebno u diskusiju uvodi u priča o ljubavi prema zemlji, ili odsustvu iste, to je siguran znak ispranosti mozga. Srbiju nisam ni pomenuo, pričam o nečem drugom. A i ne vidim ispranost mozga svuda oko sebe, to sam jasno i rekao. Nisu svi došli iz Hrvatske sa istom pričom kao ti, o vremenu pre nego što se tamo, na komandu iz Slobine družine, zaratilo.

Ja sam od 1971. (znači od prvog osnovne) znao da će to jednom da pukne i da ću morati da, recimo, bežim. Za Slobu tad još niko nije ni čuo. Pa sam mogao da uradim tako da u stvari ne čekam dvanaest i pet i bežim. Nego sam došao redovnom linijom JAT-a mesec pre izbora na kojma je Njofra rasturio. A ti drugi, ne sporim da su bili u većini, da mi je većina bitna stvar u životu navijao bih za, khm, Zvezdu. U prvoj polovini devedesetih radio sam na baš prometnom mestu u centru grada, znači ti drugi kad su krenuli da nailaze pa pričaju, jao obeležili nam vrata, pretrčavali ničiji prostor do kasarne na Trsatu, evakuisani Ilirijom/Liburnijom i sl. - bio sam u sasvim neutralnoj situaciji da im kažem: dobar dan, izvolite; da, i? pričali o tome, sećate se? ma neće, te Juga te JNA? hvala, prijatno.

Ljubav prema zemlji i nedostatak iste pomenuo nisam. Kad jedan drekne: Srbija je puna govana! Pa se drugi oduševi, ode kući da prespava, pa smisli i drekne: Ali Srbija ne da je puna govana, nego je toliko puna govana da preliva! Pa se ovaj drugi oduševi. Pa se zagrle i izljube. Pa su ubeđeni da su jelte elita i avangarda. To nema veze sa ljubavlju prema zemlji, to ima veze sa bolešću. Zemlji koja ima takvu elitu, ne mogu pomoći ni EU/NATO plus EURAZIJA plus E.T. zajedno. Zemlja koja ima takvu elitu ne može i ne treba da postoji, ali trudim se da se ubedim da to nije moj problem. No Smoking Orchestra, Ja nisam odavlee...
escherichije_colic escherichije_colic 07:59 26.08.2016

Re: MOLBA

vcucko


Zemlji koja ima takvu elitu, ne mogu pomoći ni EU/NATO plus EURAZIJA plus E.T. zajedno. Zemlja koja ima takvu elitu ne može i ne treba da postoji, ali trudim se da se ubedim da to nije moj problem. No Smoking Orchestra, Ja nisam odavlee...


Tako isto i onaj što cedi pivo pred dragstorom može sebe proglasiti za elitu, pa onda ispadne da "srpska elita" podržava Šešeljevu politiku Velike Srbije.
vcucko vcucko 10:37 26.08.2016

Re: MOLBA

escherichije_colic
vcucko


Zemlji koja ima takvu elitu, ne mogu pomoći ni EU/NATO plus EURAZIJA plus E.T. zajedno. Zemlja koja ima takvu elitu ne može i ne treba da postoji, ali trudim se da se ubedim da to nije moj problem. No Smoking Orchestra, Ja nisam odavlee...


Tako isto i onaj što cedi pivo pred dragstorom može sebe proglasiti za elitu, pa onda ispadne da "srpska elita" podržava Šešeljevu politiku Velike Srbije.

Taj može i da peva "I believe I can fly", pa da se razbije o trotoar. Mnogi od onih prvonavedenih imaju joštekakvu institucionalizovanu podršku nekih spoljnih centara moći.
irvington irvington 13:38 26.08.2016

Re: MOLBA

srdjan.pajic
vcucko
srdjan.pajic
Ali da obican Srbin u ondasnjoj Tudjmanovoj Hrvatskoj nije nista hteo da ima sa tom (buducom) drzavom jasno je kao dan i to bez obzira na to sta bi mu govorio neki Sloba ili Mahatma iz Srbije.


Ovo, naravno, nije tačno, to je teza koju si, kao i sve uostalom što pričaš, progutao sa RTS-a, devedesetih. I prosto je smešno slušati to trabunjanje opet.


Blago tebi pa znaš da nije tako.

Ispravno ili ne, tačno je. Svidelo se to tebi ili ne, uklapalo se u tvoju sliku sveta ili ne. U nezavisnoj Hr nisam hteo da živim ni minut. I nisam živeo ni minut.

Da je ovde vladao Mahatma, mi bismo već našli nekog da nas podrži. Nekog na Islandu ili na Marsu, svejedno.


Ima ljudi koji drugačije od tebe pričaju i misle. Znam da je to teško shvatiti kad ti je ispran mozak.



Престани да смараш. Досадио си и Богу и народу са упорним понављањем фраза које си као штреберска сисица набубао са peščanika и e-novina.
Био сам практично последња ЈНА генерација војника (септембар 1990.) и врло добро знам из најобичнијих разговора са колегама регрутима из Хрватске, какви су им били планови и колико су искрено мрзели Србе и Југославију.
Али, мамлазима, попут тебе не вреди објашњавати.
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:32 26.08.2016

Re: MOLBA

irvington

Престани да смараш. Досадио си и Богу и народу са упорним понављањем фраза које си као штреберска сисица набубао са peščanika и e-novina.
Био сам практично последња ЈНА генерација војника (септембар 1990.) и врло добро знам из најобичнијих разговора са колегама регрутима из Хрватске, какви су им били планови и колико су искрено мрзели Србе и Југославију.
Али, мамлазима, попут тебе не вреди објашњавати.


Mamlazčina si sam, jer nisi u stanju da razumeš napisano, a kamo li da nešto "objasniš". Tako da je diskutovanje sa tobom gubljenje vremena, pa te ne bih dalje zadržavao.
njonjo njonjo 08:26 28.08.2016

Re: MOLBA

Virtuelni Vasilije

Nema veze sto je jedan strana bila za razbijanje Jugosalvija a druga za njen opstanak.


Tko je razbio Jugoslaviju onaj tko ti tvrdiš da je (Tuđman) ili onaj koji je od Jugoslavije krenuo praviti Srboslaviju (čak je i Šešelj bio oduševljen). Koji bi normalan ne Srbin htio živjeti u takvoj Srboslaviji.

I sto je jedna strana izvrsila najvece etnicko ciscenje u Evropi posle drugog svetskog rata, bombardujuci i ubijajuci civile koji spasavaju zivu glavu i posle toga nedeljama sistematski paleci kuce i ubijajuci zaostale starce.


Ovo je epilog (uz dosta neistina u tvojim tvrdnjama).
A "slučajno" si preskočio zulum koji su preživjeli Muslimani i Hrvati u Bosni i Hrvatskoj što je prethodio tom epilogu.
freehand freehand 08:29 28.08.2016

Re: MOLBA

Tko je razbio Jugoslaviju onaj tko ti tvrdiš da je (Tuđman) ili onaj koji je od Jugoslavije krenuo praviti Srboslaviju (čak je i Šešelj bio oduševljen). Koji bi normalan ne Srbin htio živjeti u takvoj Srboslaviji.

A šta tačno zoveš Srboslavijom, Njonjo? Koje su to karakteristike takve političke tvorevine ?
njonjo njonjo 10:41 28.08.2016

Re: MOLBA

freehand

A šta tačno zoveš Srboslavijom, Njonjo? Koje su to karakteristike takve političke tvorevinbe ?


Zar je potrebno opet spominjati anti birokratske jogurt revolucije, događanje naroda, smjenjivanje pokrajinskih i republičkih rukovodstava, promjena ustava SR Srbije (tim promjenama sama Srbija je imala tri glasa u predsjedništvu) , privođenje kraju posrbljavanja JNA, upad u platni sistem SFRJ (štampanje dinara u protuvrijednosti 1500000000 dolara tj. pljačka ostatka države). Ne bih dalje , opet napominjem ja sam lijeni Dalmatinac.
tyson tyson 11:52 28.08.2016

Re: MOLBA

A šta tačno zoveš Srboslavijom, Njonjo? Koje su to karakteristike takve političke tvorevinbe ?

Moje je skromno mišljenje da je rasprava (u pravom smislu reči) o tome ko je kriv, danas - 25 i više godina posle faktičkog početka raspada SFRJ - prilično bespredmetna, jalova.

Mislim da je daleko vrednije čuti/pročitati mišljenje ljudi sa "drugih strana" ne bi li se na taj način proširila sopstvena perspektiva i eventualno bolje razumelo zašto i kako su se stvari dogodile.

Dakle, voditi razgovor radi sebe, a ne radi ubeđivanja drugog.

No, to je samo moje mišljenje.


freehand freehand 14:05 28.08.2016

Re: MOLBA

njonjo
freehand

A šta tačno zoveš Srboslavijom, Njonjo? Koje su to karakteristike takve političke tvorevinbe ?


Zar je potrebno opet spominjati anti birokratske jogurt revolucije, događanje naroda, smjenjivanje pokrajinskih i republičkih rukovodstava, promjena ustava SR Srbije (tim promjenama sama Srbija je imala tri glasa u predsjedništvu) , privođenje kraju posrbljavanja JNA, upad u platni sistem SFRJ (štampanje dinara u protuvrijednosti 1500000000 dolara tj. pljačka ostatka države). Ne bih dalje , opet napominjem ja sam lijeni Dalmatinac.

Nije potrebno spominjati takve stvari, jer na bar 2/3 tih argumenata postoje ozbiljni kontraargumenti. No nisam to hteo da pitam - da se ne uzrujava ni velečasni nigga - već drugo nešto. Dakle, kako ti, Njonjo, zamišljaš alternativu onome što se desilo? Dakle, na stolu su bile reformisana Jugoslavija (Miloševićev predlog), asimetrična federacija, konfederacija i razlaz.
Prva opcija bila je neprihvatljiva Sloveniji, Hrvatskoj i kosovu, svakom iz svojih razloga. Druga, treća i četvrta Srbiji (i Crnoj Gori) zbog nepovoljnog rešavanja "srpskog pitanja" na teritorijama gde žive van matične republike, umanjivanja i gubljenja prava do čega na taj način dolazi..
Druga i treća opcija bili su sinonimi i prelazna rešenja za četvrtu.
Ili ti to drugačije vidiš?
njonjo njonjo 15:49 28.08.2016

Re: MOLBA

freehand

Dakle, kako ti, Njonjo, zamišljaš alternativu onome što se desilo? Dakle, na stolu su bile reformisana Jugoslavija (Miloševićev predlog), asimetrična federacija, konfederacija i razlaz. Prva opcija bila je neprihvatljiva Sloveniji, Hrvatskoj i kosovu, svakoj iz svojih razloga. Druga, treća i četvrta Srbiji (i Crnoj Gori) zbog nepovoljnog rešavanja "srpskog pitanja" na teritorijama gde žive van matične republike, umanjivanja i gubljenja prava do čega na taj način dolazi..
Druga i treća opcija bili su sinonimi i prelazna rešenja za četvrtu.
Ili ti to drugačije vidiš?


Prva opcija je to što sam ja nazvao Srboslavija neprihvatljiva svim ne Srbima. Što se tiče "asimetrične federacije" tu priču je prekinula Slovenija koja je najavila da ona izlazi iz Jugoslavije a Hrvatska je onda sasvim logično zaključila da bez Slovenije njoj nije mjesto u onome što ostaje poslije toga.
Ja osobno nisam imao ništa protiv Jugoslavije, naprotiv iskreno sam je volio kao svoju domovinu. Sad kad se okrenem iza sebe poprilično sam uvjeren da bi bilo kakva osim idealna (dakle nemoguća) Jugoslavija bila "luda kuća" gora nego što je sad slučaj na području pokojne države.
freehand freehand 18:36 28.08.2016

Re: MOLBA

Ja osobno nisam imao ništa protiv Jugoslavije, naprotiv iskreno sam je volio kao svoju domovinu. Sad kad se okrenem iza sebe poprilično sam uvjeren da bi bilo kakva osim idealna (dakle nemoguća) Jugoslavija bila "luda kuća" gora nego što je sad slučaj na području pokojne države.

Dakle tu smo isti, jer sam i ja prema toj državi imao isti odnos. Što se "lude kuće" tiče - i tu se slažemo. Samo je ona, nesrećna, već bila luda kuća, od sredine osamdesetih. I to i jeste moja teza, nakon svih ovih godina i prilike da sa te vremense distance ponovo presaberemo događaje i iskustva.
No da se ne ponavljamo.
Što se, pak, prvog dela i Srboslavije tiče - tako bi se, sa stanovišta koje zastupaš, zvala svaka normalno ustrojena federacija ukoliko bi važilo osnovno pravilo jedan čovek-jedan glas, i u kojoj bi pokrajine bile izvučene iz federacije i vraćene na poziciju pre ustava iz '74. Jer, sa pravom glasa u federaciji svaki put kad bi im rukovodstva bila lojalna matičnoj republici druge bi republike to doživljavale kao hegemonizacijhu i tri glasa umesto jednog. Opet, kad bi bila opredeljena suprotno Srbiji to bi bilo njeno potčinjavanje. Osamdesetih je to odgovaralo i Hrvatskoj i Sloveniji. A onda je Milošević to promenio, i ishod znamo.

I još ovo: nije Hrvatska pratila Sloveniju, nego je osnov Tuđmanove politike i osnovni cilj bila nezavisna država. To bi sa Slovenijom u Jugoslaviji - setimo se Korošeca (opet parafraza: dok su Slovenija i Srbija zajedno Hrvatska nema kud) - bilo mnogo teže i mukotrpnije ostvarivo, ali sigurno ne bi menjalo strateški cilj i stremljenje.
Ostaje nam, eto, da budemo ljudi iako smo bivša braća.
krkar krkar 01:10 29.08.2016

Re: MOLBA

Virtuelni Vasilije
maksa
Proterala ih je Hrvatska država, pošto ih je Slobodan Milošević navukao u rat koji ne mogu da dobiju.


docsumann
Slobo nabacivao, Tuđman dočekivao na bejzbolku
dogovoreni - fromhome run


Ah, uobicajene besmislice o zajednickoj (valjda i podjednakoj) krivici obe strane, Tudjamana i Milosevica pa samim tim i Hrvatske i Srbije...

Nema veze sto je jedan strana bila za razbijanje Jugosalvija a druga za njen opstanak.
I sto je jedna strana izvrsila najvece etnicko ciscenje u Evropi posle drugog svetskog rata, bombardujuci i ubijajuci civile koji spasavaju zivu glavu i posle toga nedeljama sistematski paleci kuce i ubijajuci zaostale starce.
A pri tom je druga strana imala sasvim legitimno pravo, ako vec ne moze da ostane u bivsoj drzavi, da trazi da se odvoji od buduce hrvatske drzave u posebnu celinu. Zato sto je nekadasnja jugoslovenska republika Hrvatska bila drzava i srpskog i hrvatskog naroda pa su samim tim imali podjedanka prava na samoopredeljenje.

Ja nisam imao nikad prilike da upoznam nekog iz tih krajeva (i pri tom mislim na vreme pre raspada Jugoslavije) ko nije imao u svojoj najuzoj porodici slucajeva stradanja od ustasa. I cvrsto sam ubedjen da, i bez Milosevica i njegove politike, nije bilo ni najmanje sanse da Srbi u Krajini opstanu u nezavisnoj drzavi Hrvatskoj, stvorenoj pre svega podrskom (finansijskom i svakom drugom) od strane ustaske emigracije i pod kontrolom proustaskog Tudjmanovog rezima. Taman da je na celu Srbije bio Mahatma Gandi glavom i bradom.

Svasta, valjda je Milosevic kriv i za ovo danasnje divljanje ustastva u Hrvatskoj, 20 godina posle ostvarenja tisuculjetnog sna i posto je Tudjman neuporedivo uspesnije ostvario planove njegovog prethodnika Pavelica? Ma da, da nije bilo Milosevica danas bi u lijepoj nasoj sigurno cvetalo bratstvo i jedinstvo i niko ne bi znao ni da su ustase ikad postojale...




Floskule za budale taman su se i primile kod najvećih budala. Od slova do slova.

Bravo, Slobo. Bravo, Matija. Bravo, Miki Komrakove...
krkar krkar 01:13 29.08.2016

Re: MOLBA

Био сам практично последња ЈНА генерација војника (септембар 1990.) и врло добро знам из најобичнијих разговора са колегама регрутима из Хрватске, какви су им били планови и колико су искрено мрзели Србе и Југославију.


E, da si se na vreme javio sa ovim bio bi zvezda Dnevnika i Dnevnikovog dodatka. Možda bi i kresnuo Spomenku Jović!
krkar krkar 13:47 24.08.2016

Original


Tekst je izvorno objavljen 6.8.2015. Malo ko ga je uopšte i primetio. Što mnogo toga govori!
svarog svarog 14:18 24.08.2016

Re: Original

Bio je ovde linkovan skoro
krkar krkar 14:59 24.08.2016

Re: Original

Bio je ovde linkovan skoro


Linkove niko ne čita. Ovo su ti blogeri kojima sve mora sažvakano.

tyson tyson 17:04 24.08.2016

Re: Original

krkar
Tekst je izvorno objavljen 6.8.2015. Malo ko ga je uopšte i primetio. Što mnogo toga govori!

Kružio je uveliko društvenim mrežama, da si živ i zdrav; objavljivan i preštampavan onoliko.


elenold elenold 17:45 24.08.2016

Re: Original

tyson
krkar
Tekst je izvorno objavljen 6.8.2015. Malo ko ga je uopšte i primetio. Što mnogo toga govori!

Kružio je uveliko društvenim mrežama, da si živ i zdrav; objavljivan i preštampavan onoliko.




Hm, onda verovatno sve sto se napise vec je bilo napisano, pa cemo biti plagijatori ili ti dzaba gubimo vreme.
alselone alselone 09:44 25.08.2016

Re: Original

tyson




Ne daj se.

P.S. Presli 200, moze trol. A i umorio sam se, odjavljujem se iz osnovne rasprave, moze samo trolcina.
svarog svarog 10:07 25.08.2016

Re: Original

alselone
tyson




Ne daj se.

P.S. Presli 200, moze trol. A i umorio sam se, odjavljujem se iz osnovne rasprave, moze samo trolcina.


јасно кажу да је олимпијада (мало о по Правопису) КОД СТАРИХ ГРКА била четворогодишњи период између двеју олимпијских игара, док се данас, као и у енглеском (Olympiad), француском (olympiade) и другим језицима, употребљава као краћи назив за олимпијске игре


Šta reći? Koju poruku poslati?
tyson tyson 13:39 25.08.2016

Re: Original

Ne daj se.

Ma, ili se neko trudi da ne siluje sopstveni jezik, ili ga boli qrac. Stvar je svačijeg izbora; neka cveta hiljadu cvetova, što reče drug Mao.

Što mene neće sprečiti da tiho prezirem obrazovane ljude koji doprinose kulturnom potopu koji davi Srbiju već takoreći tri decenije iz čiste lenjosti ili neodgovornosti. To je onaj nedostatak osećaja lične odgovornosti, da ne kažem noblesse oblige, spram društva koji je tako karakterističan na ovim prostrima.

Uzgred, francuskim ne vladam, ali za engleski sam prilično siguran da olimpijske igre rado zovu olympics, a da se olympiad koristi skoro isključivo za one matematičke i ostale ne-sportske (ali ne i nesportske ) olimpijade.


bauer. bauer. 02:56 26.08.2016

Re: Original

tyson

Uzgred, francuskim ne vladam, ali za engleski sam prilično siguran da olimpijske igre rado zovu olympics, a da se olympiad koristi skoro isključivo za one matematičke i ostale ne-sportske (ali ne i nesportske ) olimpijade

Odma da ti kazem da su ove godine olimpijske igre zvali olympiad. Meni zvucalo napadno i iritantno, silovanje jezika. Neki novo-engleski, PC, sta li vec?
tyson tyson 13:55 26.08.2016

Re: Original

Odma da ti kazem da su ove godine olimpijske igre zvali olympiad. Meni zvucalo napadno i iritantno, silovanje jezika. Neki novo-engleski, PC, sta li vec?

Ne znam jebiga. Ja sam cele Igre odgledao na stranim TV kanalima, doduše ne izvorno engleskim ali definitivno sa native English speakers kao komentatorima, i nisam čuo da su upotrebljavali tu reč.

Nije da se nešto manično ložim na sport, no za svoga prilično duga života zaista nisam čuo ili video da se na engleskom govornom području korisi olympiad za olimpijske igre...

Ma, njihov jezik - njihova stvar. Nisu ni oni bezgrešni. Ili, što bi rekli ovde zastupnici retardacije jezika, "jezik je živa stvar". Eto, svedoci smo da se sve manje koriste glagoli say, do, think; sveobuhvatna i masovno korišćena zamena je "was like". Ali nisam siguran da je to primer koji treba slediti.

nim_opet nim_opet 13:57 24.08.2016

Upravo ovo

Ajmo pokazati svijetu da mi znamo šta je nesreća. Šta meni znači da se proglasi dan žalosti? Šta? Ja sam sve svoje ožalila.


karabasbarabas karabasbarabas 14:25 24.08.2016

Ko je p(r)oterao Srbe iz Krajine

Po Tigerovim riječima, na tom sastanku - kome su, između ostalih, prisustvovali generali Gotovina i Čermak, i ministar odbrane Gojko Šušak - „naglašena je važnost da bombardiranjem bude izazvano bjekstvo civila”.

Na tom sastanku, Tuđman je naglasio da srpskim civilima tokom bombardovanja valja ostaviti izlazni koridor.

„Tako ćemo im dati put, sve tobož garantirajuć im ljudska prava”, rekao je hrvatski predsednik, uz prigušeni osmjeh, po snimku razgovora koji je citirao tužilac Tiger.
anonymous anonymous 15:09 24.08.2016

Moj odgovor ...

....na pitanje


Varvari, Goti,Vizigoti,Ostrogoti,Skiti,Huni... i možda još neki ...
krkar krkar 15:12 24.08.2016

Re: Moj odgovor ...

Varvari, Goti,Vizigoti,Ostrogoti,Skiti,Huni... i možda još neki ...


Svako odgovara po svojoj pameti
anonymous anonymous 15:36 24.08.2016

Re: Moj odgovor ...

krkar
Varvari, Goti,Vizigoti,Ostrogoti,Skiti,Huni... i možda još neki ...


Svako odgovara po svojoj pameti


Da li to znači da mi je ostalo pravo na još jedan komentar ?


stopalo stopalo 15:49 24.08.2016

videti gore

maksa je vec odgovorio

u cuvenim brijunskim zapisnicima tudjman vise puta ponavlja da sve mora da bude gotovo u roku od 5 maksimalno 7 dana

i milosevic je to znao jer su kontraobavestajno svi bili suplji

kako je jedan od insajdera rekao, milosevic je zvao vrh rsk i trazio da izdrze 5 dana jer jugoslavija nikako ne moze da im pomogne i da ce do tada uspeti preko rusije da zaustavi hrvate

i oni su se (u slavu) kleli da ce izdrzati mesec dana

tako da je zanimljivije od tvog pitanja zasto nisu uspeli ni 3 dana da izdrze?
maksa83 maksa83 16:07 24.08.2016

Re: videti gore

tako da je zanimljivije od tvog pitanja zasto nisu uspeli ni 3 dana da izdrze?

Ovo nije velika misterija, pored obuke i planiranja operacije lavovski logističko-obaveštajni deo su za Hrvate uradili Amerikanci - snimanje terena, kretanje i položaj trupa, presretanje i ometanje komunikacija...

stopalo stopalo 16:22 24.08.2016

Re: videti gore

maksa83
tako da je zanimljivije od tvog pitanja zasto nisu uspeli ni 3 dana da izdrze?

Ovo nije velika misterija, pored obuke i planiranja operacije lavovski logističko-obaveštajni deo su za Hrvate uradili Amerikanci - snimanje terena, kretanje i položaj trupa, presretanje i ometanje komunikacija...



dozvolices makso da se ne slozim u potpunosti sa tobom

jesu amerikanci dosta doprineli ali na pojedinim pravcima moja i tvoja baba (sa dva trocevca) su mogle da zadrze bataljon navy seals-a tih 5 dana

pad krajine je poceo sa medackim dzepom ali to je vec druga prica
maksa83 maksa83 16:33 24.08.2016

Re: videti gore

dozvolices makso da se ne slozim u potpunosti sa tobom

Pazi ja ću kao totalno ne-military type da omanem bez problema, o ratovanju znam samo ono što su me naučili za 4 meseca prašinarske obuke, dakle rasklapanje M70A za ispod 8 sekundi i brzo zaleganje u prašinu + bonus lekcija - bacanje parketa na tenk.
jesu amerikanci dosta doprineli ali na pojedinim pravcima moja i tvoja baba (sa dva trocevca) su mogle da zadrze bataljon navy seals-a tih 5 dana

Mogle bi možda, da su mogle da se dogovaraju (nisu, sve komunikacije su bile spečene) i da Plavi nije znao tačno gde su nam babe i čime raspolažu, dočim su naše babe bile u blaženom neznanju, a možda su i ozbiljno shvatile ono Slobino "sa' će Rusi" (jebali te Rusi, smrade pokvareni nedovoljno umrli, prim. ja) pa se opustile.

Al' opet, d fak ja znam o ratovanju, osim ovoga sa Amerima, što je mislim sve bilo opisano i u nekom hrvatskom časopisu. Sećam se i komičnog momenta gde su Ameri uhitili tipa kako stoji pored ograde i slika njihovu za tu priliku napravljenu bazu na Braču, da bi se ispostavilo da je tip - nemački vojni ataše, pošto Ameri ni braću Nemce nisu našli za shodno da obaveste o celoj stvari.
krkar krkar 16:47 24.08.2016

Re: videti gore

lavovski logističko-obaveštajni deo su za Hrvate uradili Amerikanci - snimanje terena, kretanje i položaj trupa


Da prostiš, u ovom delu potpuno netačno.

Hrvatska je prvu bespilotnu letilicu, prilično primitivnu ali efikasnu, napravila negde u aprilu 1992. U junu te godine na nju je uspešno integrisana SVHS kamera sa pokretnom glavom. Već u Medačkom džepu korišćena je II generacija koja je sliku u realnom vremenu prenosila - preko releja rahmetli JRT.

Do Oluje je u upotrebi bila već V generacija hrvatskih domaćih BL, razvijenih bez pomoći sa strane i od komercijalnih delova.

Jedna je čak snimala krajišku paradu iznad Slunja na Vidovdan 1995. I obaveštajni centar VRSK uhvati signal i gledali su uživo paradu iz vazduha oduševljeni kako oni svašta imaju. Saznali su posle jedno 3-4 dana da nije bila njihova BL.

Američka pomoć svodila se na gađanje RR cenra Ćelavac - a i to je urađeno tek kad su Srbi (jal Krajišnici, jal Bosanci, jal Srbijanci koji nisu učestvovali u ratu) radarskim signalom opleli po američkom F-16 u legalnoj patroli nad Bosnom i UNPA.

Mism, bilo posle O'Gradyja, šta su očekivali?

Amerikanci su dostavili deo opreme za prisluškivanje, iako je većina bila švedska, švajcarska i nemačka. I Srbija je, iako je imala obaveštajne podatke šta se sve prisluškuje i kako, čak i kojim tipovima uređaja, dozvolila sebi da se vrlo komotno odnosi prema komunikacijama. Koliko tačno komotno blogopučanstvo može shvatiti čitajući transkripte presretnutih razgovora srbijanskoh vojno-političko-udbaškog vrha iz 1999, u vreme Kosova i kasnije, sve do 5.oktobra.

Ovo prisluškivanje onemogućio je tek Beba Popović (sic!!!) u ranu jesen 2001. kada je nabavio novu opremu da spreči da Đinđića i ekipu prisluškuju KOS i Koštunica (preko Aca Tomića). Tada su tek uvedeni i komunikacijski protokoli za civilne korisnike.
elenold elenold 16:51 24.08.2016

Re: videti gore

maksa83
tako da je zanimljivije od tvog pitanja zasto nisu uspeli ni 3 dana da izdrze?

Ovo nije velika misterija, pored obuke i planiranja operacije lavovski logističko-obaveštajni deo su za Hrvate uradili Amerikanci - snimanje terena, kretanje i položaj trupa, presretanje i ometanje komunikacija...


Koliko se secam i bombardovali su centre veza i ne znam sta jos, a verovatno sve sto je bilo bitno.
A bas to sto si naveo oni su izplanirali, naoruzali i obuku izvrsili. Mozda su i vodili operaciju u bukvalnom smislu.
uros_vozdovac uros_vozdovac 17:02 24.08.2016

Re: videti gore

elenold
maksa83
tako da je zanimljivije od tvog pitanja zasto nisu uspeli ni 3 dana da izdrze?

Ovo nije velika misterija, pored obuke i planiranja operacije lavovski logističko-obaveštajni deo su za Hrvate uradili Amerikanci - snimanje terena, kretanje i položaj trupa, presretanje i ometanje komunikacija...


Koliko se secam i bombardovali su centre veza i ne znam sta jos, a verovatno sve sto je bilo bitno.
A bas to sto si naveo oni su izplanirali, naoruzali i obuku izvrsili. Mozda su i vodili operaciju u bukvalnom smislu.

jeste vala nas veziste vazda neko ubije s` leđa, nogom razvali vrata centra veze i oplete dok mi kucamo...

A taj stereotip me toliko nervira da sam u poslednjim mesecima moje vojne karijeje od 12 meseci u JNA javno obećavao da NEĆU da tonem sa brodom i kucam SOS dok svi ostali skaču sa palube kao što treba.

Pravda za veziste!
maksa83 maksa83 17:04 24.08.2016

Re: videti gore

Pravda za veziste!

Kako ono: "rodila majka propalicu da mota motalicu!"
tyson tyson 17:08 24.08.2016

Re: videti gore

Da prostiš, u ovom delu potpuno netačno.

Hrvatska je prvu bespilotnu letilicu, prilično primitivnu ali efikasnu, napravila negde u aprilu 1992.

Sve je to lepo, ali to nije sprečilo Amerikance da Hrvatsku snabdevaju snimcima sa svojih bespilotnih letelica sa Brača. Mislim, ovo je opštepoznato i priznato, nema potrebe da ih aboliramo, niti oni to traže.


tyson tyson 17:09 24.08.2016

Re: videti gore

maksa83
Pravda za veziste!

Kako ono: "rodila majka propalicu da mota motalicu!"

Da nosi motalicu


uros_vozdovac uros_vozdovac 17:15 24.08.2016

Re: videti gore

tyson
maksa83
Pravda za veziste!

Kako ono: "rodila majka propalicu da mota motalicu!"

Da nosi motalicu



u okviru te pravde molio bih da nas ne mešaju sa telefonistima, hvala. Mi smo još u JNA eksperimentisali sa paket radiom na Čajavec opremi, e ako to nije za poštovanje...
elenold elenold 17:23 24.08.2016

Re: videti gore

. . .

Pravda za veziste!

Ziveli vezisti!
maksa83 maksa83 17:25 24.08.2016

Re: videti gore

u okviru te pravde molio bih da nas ne mešaju sa telefonistima, hvala. Mi smo još u JNA eksperimentisali sa paket radiom na Čajavec opremi, e ako to nije za poštovanje...

Paket radio, Čajavec oprema.

Pa meni tek sad nije jasno kako je ta JNA izgubila...
elenold elenold 17:38 24.08.2016

Re: videti gore

krkar


Američka pomoć svodila se na gađanje RR cenra Ćelavac - a i to je urađeno tek kad su Srbi (jal Krajišnici, jal Bosanci, jal Srbijanci koji nisu učestvovali u ratu) radarskim signalom opleli po američkom F-16 u legalnoj patroli nad Bosnom i UNPA.

Mism, bilo posle O'Gradyja, šta su očekivali?



E ovo americki F- 16 u legalnoj patroli nad Bosnom mislim da ti nedostaje prijateljski americki F- 16.

I sada smo ukapirao da su Srbi, ( svejedno odakle su, jedino ne znam da li su mozda i Srbi iz Crne Gore ucestvovali u poduhvatu protivu Americkog americkog prijateljskog F 16) krivi sto su ih Amerikanci gadjali gde vekovima zive; pa jes ko bi drugi mogao biti kriv.
krkar krkar 17:50 24.08.2016

Re: videti gore

E ovo americki F- 16 u legalnoj patroli nad Bosnom


Pa ti nisi ni guglovao pre nego što si došao ovde?

Dh, dnašnje generacije, ignorantne.

Dakle: Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 781 (1992) (LINK)

Pa čuvena Vikipedija (LINK)


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:53 24.08.2016

Re: videti gore

ili, Srbi su saradjivali sa arhineprijateljem, Rusijom, koja se nasla Amerima na putu u jeku njihove moci; kasnije su Srbi dobili po glavi, dok njihovi prijatelji Rusi biraju da ne intervenishu, manevrishuci sebi prostor za neke buduce Chechenije, Gruzije, Ukrajine, Krimove... drugim rechima, Miloshevic je nalozen te pusten niz vodu, kao pseto, dok Srbija i dan-danas neguje anti-zapadni arhetip.
elenold elenold 18:19 24.08.2016

Re: videti gore

krkar


Dakle: Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 781 (1992) (LINK)

Pa čuvena Vikipedija (LINK)




Ma znam da je to sve pravno pokriveno zato su ti F16 iznad BiH prijateljski, a oni koji su kasnije leteli iznad Srbije bez toga milosrdni.
I ima razlike, prijateljski su bombardovali neke centre RR i sta jos a milosrdni su imali siri humani izbor. I to je razlika ili . . . nema razlike.
krkar krkar 18:20 24.08.2016

Re: videti gore

ili, Srbi su saradjivali sa arhineprijateljem, Rusijom, koja se nasla Amerima na putu u jeku njihove moci; kasnije su Srbi dobili po glavi, dok njihovi prijatelji Rusi biraju da ne intervenishu, manevrishuci sebi prostor za neke buduce Chechenije, Gruzije, Ukrajine, Krimove... drugim rechima, Miloshevic je nalozen te pusten niz vodu, kao pseto, dok Srbija i dan-danas neguje anti-zapadni arhetip.


Odmah se vidi geostrateška genijalnost iskovana i produbljena u poznanstvima sa stotinama generala iz tuceta zemalja.

Sve si u pravu.

Činjenica da podrška Srbije/"SR Jugoslavije"/Miloševića i Kadijevića... Jazovu i propalom puču kojim je pokušano da se ponovo uspostavi Brežnjevizam u CCCP nema nikakve veze. To im nije bilo bitno. A možda nisu ni primetili.

krkar krkar 18:21 24.08.2016

Re: videti gore

Ma znam da je to sve pravno pokriveno zato su ti F16 iznad BiH prijateljski, a oni koji su kasnije leteli iznad Srbije bez toga milosrdni.
I ima razlike, prijateljski su bombardovali neke centre RR i sta jos a milosrdni su imali siri humani izbor. I to je razlika ili . . . nema razlike.


Ko igra za raju i zanemari taktiku... zanemari i činjenice. Ili pojma nema.

Šta je milosrdni? Ajde, iz svoje glave
docsumann docsumann 18:24 24.08.2016

Re: videti gore

Šta je milosrdni? Ajde, iz svoje glave


nešto kao hrišćanski oprost svom krvniku

Arhiva