Jebo ti nas u 3 slike

princi

Daj nek mi neko kaže da je ovo hoax.

To je posledica neceg drugog - naime, ljudi kojima prolaznici pomognu imaju obicaj (ne svi, naravno!) da tuze pomagaca za nanesene povrede.
Cuveni slucaj je devojcice od par godina koja je, udarena saobracajem, cetvrt sata lezala na ulici i niko nije prisao.

Evo linka: In China, No One Will Help You After An Accident

Recent video of a two-year old getting hit by a van has stirred up Chinese attention.

The news clip shows a girl in Guangdong being run over by a van, and then 18 onlookers passing by without stopping or calling for help. This very graphic video is available on Youku.

The clip has revived the debate on whether bystanders should help accident victims.

The Chinese courts set a precedent in 2006 when a young adult trying to help an elderly woman who fell was sued for $6,076.

According to Bloomberg, two separate polls in China determined that the majority of bystanders would NOT help an accident victim.

Since then, the issue of whether or not bystanders should help victims has been under heated debate. And many victims have not received potentially life-saving help for fear of lawsuits.

The Global Times in China has highlighted a number of similar accidents where the victims received no assistance from bystanders. In one incident, the victim only received aid after saying "I fell down myself. You don't need to worry, it's nothing to do with you."

Najcuveniji slucaj je [b]Smrt Wang Yue[/b]. Ja sam proletos citao o zeni (trudnoj) koja je, malaskala, zaglavila glavu izmedju resetki na ulici, zvala za pomoc ali niko nije prisao. Umrla. Prolaznici su povremeno dolazili da prave selfies. (Ima sve to negde na internetu, ali me sada mrzi da trazim).

nsarski

To je posledica neceg drugog - naime, ljudi kojima prolaznici pomognu imaju obicaj (ne svi, naravno!) da tuze pomagaca za nanesene povrede.

To za udarenu devojčicu i slične stvari jeste užasno, ali ovo citirano je, na žalost, tačno. Takođe:
Sredinom devedesetih dva leta sam radio na Adi. Naravno, tu se u društvu motao i jedan od spasilaca, pa sam baš obratio pažnju. Znači, posle svake (ponavljam: svake!) intervencije koju je imao, čovek je dolazio u situaciju da se brani, čak fizički. Otprilike, izvuče dete koje je krenulo da se davi (krklja!) u gužvi, iznese dete iz vode, dotrčava otac i kreće šakom "šta ti diraš moje dete!".
Sad nedavno, video sam kad je jedan mladić bukvalno spasao stariju ženu, povukao je nazad ispred tramvaja. Kad baba (očigledno dobro stojeća starija gospoja) krene da ga udara torbom, te lopove, te ti si me gurnuo, užas.
Verovatno bi profesionalni psiholog lako objasnio navedeno, ali u pitanju su baš, baš nezgodne situacije.

To je posledica neceg drugog - naime, ljudi kojima prolaznici pomognu imaju obicaj (ne svi, naravno!) da tuze pomagaca za nanesene povrede.

Ne sami ljudi, jer se u tim sistemima ne haje previše za indivudalna prava, već predstavnici "narodne" vlasti (tj milicija) optuže onog ko je doveo unesrećenog, smatrajući da je odgovoran za štetu.

Svejedno, interesantno je koliko ti kolektivistički sistemi uništavaju empatiju kod ljudi. Meni se, na primer, čini da u Srbiji empatija ne postoji van plemena, tj porodica, tj da se iskreno saosećanje i altruizam izražva isključivo prema članovima bliske porodične ili plemenske zajednice, ne i prema pripadnicima šire grupe. I inače, čini mi se da je u Srba ta plemenska svest jača od nacionalne, tj da je rastače i uništava. Zato imamo slučaj, na primer, da crnogorska plemena podržavaju isključivo svoje pripadnike, bosanska svoje, lička svoje, itd, itd.

Znači, posle svake (ponavljam: svake!) intervencije koju je imao, čovek je dolazio u situaciju da se brani, čak fizički. Otprilike, izvuče dete koje je krenulo da se davi (krklja!) u gužvi, iznese dete iz vode, dotrčava otac i kreće šakom "šta ti diraš moje dete!".

Drugar i ja videli kako lik samara devojku pored kolovoza na Vozdovcu, stali i krenuli da guramo tipa. A devojka iz torbe izvadila utoku i pocela da urla da ce da nas izreseta i da ga pustimo. Momentalno smo pobegli u kola i od tad gledam svoja posla.

Davie

Znači, posle svake (ponavljam: svake!) intervencije koju je imao, čovek je dolazio u situaciju da se brani, čak fizički. Otprilike, izvuče dete koje je krenulo da se davi (krklja!) u gužvi, iznese dete iz vode, dotrčava otac i kreće šakom "šta ti diraš moje dete!".

Drugar i ja videli kako lik samara devojku pored kolovoza na Vozdovcu, stali i krenuli da guramo tipa. A devojka iz torbe izvadila utoku i pocela da urla da ce da nas izreseta i da ga pustimo. Momentalno smo pobegli u kola i od tad gledam svoja posla.

Pa dobro, možda je čovek platio rough sex. Što kaže predtorz, ne treba olako generalizovati.

Hocu da kazem da dam naucio da gledam svoja posla u situacijama za koje nisu ocigledne, pa i u ociglednim... i tad zovem policiju a ne vadim bezbol palicu da pripomognem.

princi

To je posledica neceg drugog - naime, ljudi kojima prolaznici pomognu imaju obicaj (ne svi, naravno!) da tuze pomagaca za nanesene povrede.

Ne sami ljudi, jer se u tim sistemima ne haje previše za indivudalna prava, već predstavnici "narodne" vlasti (tj milicija) optuže onog ko je doveo unesrećenog, smatrajući da je odgovoran za štetu.

Svejedno, interesantno je koliko ti kolektivistički sistemi uništavaju empatiju kod ljudi. Meni se, na primer, čini da u Srbiji empatija ne postoji van plemena, tj porodica, tj da se iskreno saosećanje i altruizam izražva isključivo prema članovima bliske porodične ili plemenske zajednice, ne i prema pripadnicima šire grupe. I inače, čini mi se da je u Srba ta plemenska svest jača od nacionalne, tj da je rastače i uništava. Zato imamo slučaj, na primer, da crnogorska plemena podržavaju isključivo svoje pripadnike, bosanska svoje, lička svoje, itd, itd.

Није баш тако !
Ја знам доста другачијих.
Баш сутра идемо на концерт са таквима. Истина, ја мало на силу, само друштва ради.

Since then, the issue of whether or not bystanders should help victims has been under heated debate. And many victims have not received potentially life-saving help for fear of lawsuits.

Ovde kod nas zato postoji onaj Good Samaritan zakon, koji uvek pomenu kad uzmeš kurs prve pomoći. Ali pošto sa druge strane ovde isto tako svako može da tuži svakog za bilo šta (i da zahvaljujući poslovičnoj efikasnosti pravnog sistema za života dobije ili izgubi proces) ljudima nije baš svejedno kad se nađu u situaciji da treba da pomognu nekom, ako nisu trenirani profesionalci.

Баш сутра идемо на концерт са таквима. Истина, ја мало на силу, само друштва ради.

Šta slušaš? Šostakoviča?

blogovatelj

Баш сутра идемо на концерт са таквима. Истина, ја мало на силу, само друштва ради.

Šta slušaš? Šostakoviča?

Јок - неки ривајвл Џетро Тал, Џеферсон Ерплејн итд ...

Јок - неки ривајвл Џетро Тал, Џеферсон Ерплејн итд ...

Narkomančina, znao sam.

blogovatelj

Јок - неки ривајвл Џетро Тал, Џеферсон Ерплејн итд ...

Narkomančina, znao sam.

Blogi, nemoj da drkaš čoveka!

srdjan.pajic

blogovatelj

Јок - неки ривајвл Џетро Тал, Џеферсон Ерплејн итд ...

Narkomančina, znao sam.

Blogi, nemoj da drkaš čoveka!

što, el ti rod

srdjan.pajic

blogovatelj

Јок - неки ривајвл Џетро Тал, Џеферсон Ерплејн итд ...

Narkomančina, znao sam.

Blogi, nemoj da drkaš čoveka!

Ма, пусти га - нека му га дрка !

Zena iz pekare je metafora naseg drustva, gledaj samo sebe...

Не обавезно. Ми не знамо њену ситуацију и њена ограничења. Ми не знамо ни шта је она мислила и како је све изгледало из њеног угла, а сигурна сам да није била оспособљена да препозна хипогликемију и још мање да разуме њен механизам.

Ја бих рекла да се она и неки са блога крећу у паралелним световима. У свету те жене која стоји на ногама и броји ситнину цео дан, нема ништа за џ. У том свету 20 динара, без изузетка, прави разлику између куповине векне и гледања векне у излогу.

Са друге стране, нико не наплаћује кесице са шећером у кафићима или бонбоне на пултовима хотелских рецепција, па након што се све добро завршило, могу да напишем да је важно знати где, од кога и како тражити помоћ, наравно ако постоји избор.

ivana23

Lepo je to što si citirala.

Evo i ja nešto slično...

U autobus 26 kod Kalenića pijace ulazi buljuk putnika a zaostaje jedna baka, sitnim koracima žuri da uđe dok autobus ne pobegne ali nema šanse, koraci su joj petomilimetarski.
Autobus stoji, vozač je čeka i niko se od putnika ne buni.
Gužva na prednjim vratima, pomažu joj da uđe, i tek tada vidim da onaj štap na koji se oslanja nije palica nego štap za slabovide ili slepe ljude.

Ustajem ali moje mesto nije zgodno da ona sedne, izdignuto je za stepenik, ustaju dve starije žene (starije od mene) i prebacuju se na dva slobodna mesta, moje i još jedno koje su hitno oslobodili drugi putnici....ali baka odbija da sedne na baš za nju zgodno mesto koje su joj našli, brine se da neće na vreme ustati, kada dođe nejna stanica.
Svi je ubeđujemo da sigurno neće krenuti autobus i samo neka sedne.
Bus stoji sve vreme dok ona nije sela.

Vadi iz džepa na jakni neki papir i daje meni, tu je adresa gde ide.
Ja ne znam tu ulicu ali jedna devojka kaže da ona zna i da će je otpratiti.

Dva momka nabildovana, u tesnim majcama da se svaki mišić ocrtava, na prvi pogled žestoki momci, sede levo na duplim sedištima i ne konstatuju da se nešto događa. Okrenuti su leđima celoj gužvi, imaju sluške u ušima i jedan kucka porukice, nisu ni trepnuli (ili ja nisam videla) na celu gužvu koja se odvija u prednjoj polovini autobusa.

Stižemo do kafane "Jahorina" i tu baka silazi. Sva se uznemirila, vadi pumpicu za disanje iz džepa, plaši se da će autobus krenuti a ona nije izašla. Umirujemo je, bus stoji koliko god treba, niko se ne buni.

Izlaze svi putnici iz prolaza ka vratima. Ona devojka je već čeka...a ona dva mladića ne znam ni kada su se stvorili kod vrata, jedan unutra a drugi napolju i iz ruke u ruku dodadoše baku jedan drugom.

Vraćaju se svi u autobus i krećemo, u tišini, i svi imamo neki blagi osmeh na licu.
One dve gopođe mi se javljaju kad su krenule sa "doviđenja" kao da smo za tih par minuta postali prijatelji?

Ima tome više od mesec dana.

mariopan

ivana23

Lepo je to što si citirala.

Evo i ja nešto slično...

U autobus 26 kod Kalenića pijace ulazi buljuk putnika a zaostaje jedna baka, sitnim koracima žuri da uđe dok autobus ne pobegne ali nema šanse, koraci su joj petomilimetarski.
Autobus stoji, vozač je čeka i niko se od putnika ne buni.
Gužva na prednjim vratima, pomažu joj da uđe, i tek tada vidim da onaj štap na koji se oslanja nije palica nego štap za slabovide ili slepe ljude.

Ustajem ali moje mesto nije zgodno da ona sedne, izdignuto je za stepenik, ustaju dve starije žene (starije od mene) i prebacuju se na dva slobodna mesta, moje i još jedno koje su hitno oslobodili drugi putnici....ali baka odbija da sedne na baš za nju zgodno mesto koje su joj našli, brine se da neće na vreme ustati, kada dođe nejna stanica.
Svi je ubeđujemo da sigurno neće krenuti autobus i samo neka sedne.
Bus stoji sve vreme dok ona nije sela.

Vadi iz džepa na jakni neki papir i daje meni, tu je adresa gde ide.
Ja ne znam tu ulicu ali jedna devojka kaže da ona zna i da će je otpratiti.

Dva momka nabildovana, u tesnim majcama da se svaki mišić ocrtava, na prvi pogled žestoki momci, sede levo na duplim sedištima i ne konstatuju da se nešto događa. Okrenuti su leđima celoj gužvi, imaju sluške u ušima i jedan kucka porukice, nisu ni trepnuli (ili ja nisam videla) na celu gužvu koja se odvija u prednjoj polovini autobusa.

Stižemo do kafane "Jahorina" i tu baka silazi. Sva se uznemirila, vadi pumpicu za disanje iz džepa, plaši se da će autobus krenuti a ona nije izašla. Umirujemo je, bus stoji koliko god treba, niko se ne buni.

Izlaze svi putnici iz prolaza ka vratima. Ona devojka je već čeka...a ona dva mladića ne znam ni kada su se stvorili kod vrata, jedan unutra a drugi napolju i iz ruke u ruku dodadoše baku jedan drugom.

Vraćaju se svi u autobus i krećemo, u tišini, i svi imamo neki blagi osmeh na licu.
One dve gopođe mi se javljaju kad su krenule sa "doviđenja" kao da smo za tih par minuta postali prijatelji?

Ima tome više od mesec dana.

Ljudi se mahom ponašaju mimetički. Oni će kao poslušno stado krenuti i za fukarom i za vitezom. Relativno jako mali broj ljudi odreďuje pravac i prirodu nekog društva. Jedan plemenit gest i stav ume da povede desetine i stotine hiljada i milione. (Recimo, Anđela Merkel i A. Vučić u povodu izbegličke krize.) Ne verujem da više od 10.000 ljudi oblikuje fizionomiju našeg društva. Daju mu pečat. Kakvi su oni -- takvo je i društvo. Kakvi su oni -- takvi smo i mi.

Predrag Brajovic
Ljudi se mahom ponašaju mimetički. Oni će kao poslušno stado krenuti i za fukarom i za vitezom. Relativno jako mali broj ljudi odreďuje pravac i prirodu nekog društva. Jedan plemenit gest i stav ume da povede desetine i stotine hiljada i milione. (Recimo, Anđela Merkel i A. Vučić u povodu izbegličke krize.) Ne verujem da više od 10.000 ljudi oblikuje fizionomiju našeg društva. Daju mu pečat. Kakvi su oni -- takvo je i društvo. Kakvi su oni -- takvi smo i mi.

Da, slažem se da je tako, samo je nesreća kada povedu loši i zli ljudi.

Da, slažem se da je tako, samo je nesreća kada povedu loši i zli ljudi.

To nije pitanje, često, sreće ili nesreće, nego odraz nas samih. Devedesetih smo dopustili da nas fukara vodi, i sami postajući fukara. Nama vladari jesu ti isti iz devedesetih, mahom nedovoljno promenjeni. Ljudi kojima su pogane devedesete godine bile formativne godine jesu sada u naponu snage i na vlasti. Naša prošlost oblikuje našu sadašnjost. Nas Tito, Sloba, Dačić, Šešelj i danas sapliću na svakom ćošku, kao materijalizovane utvare. Mi smo kao oni sablasni engleski zamkovi po brdima -- zemlja progonjena duhovima prošlosti.

Kad bi menne pitali za jednu stvar koju treba prvo napasti i iskoreniti kod nas, bez razmišljanja bi to bio nepotizam.
E, da se se to može nekako razmontirati, mnogo toga bi prirodnim tokom krenulo na bolje.
Opet, taj nepotizam je ovde toliko pustio korenje da je to prosto nemoguće uništiti, jer svaki napad na njega udara u suštinu opstanka onih kojih su se "instalirali" i braniće svoje pozicije po cenu svega.

E, da se se to može nekako razmontirati, mnogo toga bi prirodnim tokom krenulo na bolje.

nema šamse, nepotizam i protekcionizam su osnova na kojoj je izgrađena postkomunistička srbija,njihovim demontiranjem bi se urušio ceo sistem, zavladao bi haos.

Da otputujemo i mi sirotinja u Rio:

A evo i scene iz Grčke. Ovog leta sam bio u pekari u Grčkoj i gazda nije imao da mi vrati kusur, pa mi je ništa naplatio, rekao da ću platiti drugi put. Doduše, bio sam mu česta mušterija.

Poverenje je strašna stvar. A toga je u Srbiji u velikom deficitu.

A evo i scene iz Grčke.

evo još jedne (mada nema direktne veze sa pričom )
Pre dve godine sam stalno kupovao pileći giros, bez dodataka samo sa pomfritom (zbog klinaca) i posle godinu dana svratim u isti lokal i gazda me prepozna i pita "pileći samo s pomfritom?" i još se malo formalno raspitivao... možda čovek samo ima fotografsko pamćenje i osećaj za posao (naravno da sam i to leto redovno kupovao tamo, iako mi je bio na bar kilometr od smeštaja).

možda čovek samo ima fotografsko pamćenje

ne, nego je profi. ne možeš da zamisliš koliko sam gotivila tog jednog kešu koji kad me vidi da stižem na plažu odmah pridje i kaže: freddo espreso i pepsi? prvog dana je zapamtio, drugog dana potvrdio i trećeg sam donosi to šta pijem.

jer već u organizmu ima jednu punu čašu toga nečega čega u limunadi ima (da li je limunada dobra u slučaju pada šećera u krvi? ja se nikad ne bih setio da pijem neku "kiselu vodu" da osetim da mi je pao šećer, nego nešto slatko;

hmmm.. jel si pio skoro limunadu iz poslasticarnice? zadnjih 30-40 god, recimo?

ja se nikad ne bih setio da pijem neku "kiselu vodu" da osetim da mi je pao šećer,

Та "вода", односно "лимунада", типично садржи 10% шећера, а често и знатно више, наравно уколико није у питању нека дијет-варијанта.

pnbb

hmmm.. jel si pio skoro limunadu iz poslasticarnice? zadnjih 30-40 god, recimo?

Nisam :)

Ови твоји примери су сасвим недвосмислени, у два недостатак елементарне добре воље за клијента/странку, а у трећем услужност коју нормално очекујемо од продавца.

natasavb

da se uključim u ovu diskusiju, jer sam bila zauzeta,
ali svima koji su zabrinuti za moje zdravlje i nemaran odnosu prema njemu želim da se zahvalim.
Jeste da u tekstu sve lepo piše, ali ko će to da čita.
Tek tada se setim da nisam ponela tabletu dextrose,

Nemoj da se ljutiš, to sam prvo videla u tekstu. Ne verujem da neko nije.

Ubismo jadnu radnicu u pekari, svašta rekosmo o svima nama kakvi smo ali tebi niko ne sme da kaže da si i ti pogrešila?

Onda izvini.

Neću više komentarisati, nema svrhe ako to tako razumeš.

mariopan

natasavb

da se uključim u ovu diskusiju, jer sam bila zauzeta,
ali svima koji su zabrinuti za moje zdravlje i nemaran odnosu prema njemu želim da se zahvalim.
Jeste da u tekstu sve lepo piše, ali ko će to da čita.
Tek tada se setim da nisam ponela tabletu dextrose,

Nemoj da se ljutiš, to sam prvo videla u tekstu. Ne verujem da neko nije.

Ubismo jadnu radnicu u pekari, svašta rekosmo o svima nama kakvi smo ali tebi niko ne sme da kaže da si i ti pogrešila?

Onda izvini.

Neću više komentarisati, nema svrhe ako to tako razumeš.

Postovana, nisam Natasin advokat, ali stvarno ne razumem sta nije jasno. Zena je lepo napisala, da je zaboravila lek koji inace nosi. Znaci nemarna nije.
Hiljadu puta mi se desilo da nesto bitno i vazno zaboravim. Ali ovde nije poenta u tome. Neko nekome nije hteo da pomogne. O tome pricamo.
Ubismo jadnu radnicu, niti smo je ubijali, niti je mozda zena jadna... Mozda bi takva bila i da je vlasnik pekare, a mozda i jeste. O njoj nista ne znamo, osim cinjenice da nije htela da pomogne.
Ponavljam treci put na ovom blogu, ko zeli pomocice, bez obzira koliko para ima, na kojem mestu radi, cime se bavi, da li pekar, stolar, apotekar, gradjevinac itd...

Ima dobrih ljudi i oni koji to nisu. Cinjenica je da zivimo u okrutnom vremenu i da nas sve po malo to kvari, hteli mi to priznati ili ne. Ali ova tema je o onim sto nisu ok... Ja bih joj dala casu limunade, pa pod cenu otkaza.
Ali nismo svi isti. Ocigledno.

jeste, sele, ubola si poentu:
svi su drugi odgovorniji za tebe nego ti

Mariopan, ja radnicu u pekari nisam ni ubijala, ni svašta rekla o njoj.

Ja jesam, u prvoj rečenici. Nazvala sam je glupačom i čudila se kako nije prepoznala situaciju da je ozbiljna, i kako je mogla da ne pomogne.

A onda sam se setila kako sam ja u sličnoj situaciji, kada sam morala da pomognem onom čoveku jer nikog dugog nije bilo u kući, najveće šanse imala da ga ubijem pre nego da mu pomognem.
Zato što ništa nisam znala o toj bolesti.
Nisam znala da mu je ona crna kutijica na komodi aparat za merenje šećera u krvi, nisam znala ni koje vrednosti treba da pokaže, ni da li mu je šećer skočio ili pao, a tu leži ogromna razlika između prave pomoći i nenamernog ubistva.

Mogla sam mu dati insulin koji je imao u frižideru, izgleda kao penkalo i lako se koristi, i sekundu dve sam o tome i razmišljala, da li to treba da mu dam?

Vidiš kolika je mala razlika između onoga kome treba pomoć, ko je ranjiv i nemoćan pa mu je sve strašno, i onoga ko treba tu pomoć da pruži a ne zna kako, i njemu je sve to strašno ali se to ne uvažava ako dođe do nesreće?

Onda sam razmislila i o njoj i našla mnogo razloga zašto nije pomogla. Najlakše je reči da je eto takva, zla žena. I toga ima, ali onda ne ide naslov "jebo ti nas".

Nismo mi svi takvi, najveći broj ljudi bi ti pomogao na svaki način.

I to što sam pitala zašto uvek ne nosiš sa sobom ono što ti treba, i to sam objasnila. Ja moram isto tako da nosim ono što mi treba.

Da nemam pumpicu i da počnem da se gušim niko od prolaznika ne bi mogao da mi pomogne jer verujem da je mala šansa da neko u džepu ima baš to što meni treba. I bila bih sama kriva za to. Verovatno bih se ugušila ali bi to išlo na moju dušu.
Ne bi svi drugi bili krivi više od mene.

Ljudski je grešiti.

Pa kako sebi opraštaš grešku što nisi ponela šta ti treba tako bi lako trebalo da oprostiš i njoj, možda se uplašila, nije se snašla, možda i ona danima razmišlja što ti nije pomogla i jede se ko lep lebac? A možda i jeste zla žena ali ne hodaju ovom zemljom samo zle žene?

Znam da su ljudi u nevolji ekstra osetljivi i ranjivi, i sama sam bila u tim situacijama, i da boli grubo ponašanje u tim trenucima, ali ako je toga bilo uvek su to bili pojedinci a ne većina.

Prihvatam da je to možda i loša osoba i da je takva u svakodnevnom životu, ali nismo svi takvi. Niti su svi stranci bolji u poređenju sa nama, kao taj na koga si imala sreću da naletiš.

Sve se to desilo sasvim slučajno i ne možeš generalizovati.

Na kraju, zaista nisam imala nameru da te kritikujem ili uvredim, postavila sam ti normalno pitanje koje bih svakoga pitala, prvo sebe, računajući da nisi tako osetljiva i da nećeš to pogrešno razumeti kao kritiku već kao pitanje koje bi ti svako u ovoj situaciji postavio?
Izvini ako sam te time uvredila ili dosula so na ranu, nisam to nameravala.

Izvini i ti, Mariopan, ako sam ja tebe uvredila nećim.
Ne sumnjam u tvoje dobre namere, samo ne želim da mi se učitava nešto što nisam rekla.:)

Ma nisi, samo sam htela da budem sigurna da te nisam i ja nagazila na tvoju muku.

mariopan

Izvini i ti, Mariopan, ako sam ja tebe uvredila nećim.
Ne sumnjam u tvoje dobre namere, samo ne želim da mi se učitava nešto što nisam rekla.:)

Ma nisi, samo sam htela da budem sigurna da te nisam i ja nagazila na tvoju muku.

Ljudi, bre! Mi smo godinama svoji, bar vas ja tako doživljavam. Kakve bre uvrede?! Kada sam rekao 'nosi čokoladicu, ne prepuštaj svoj život u ruke pekarke', rekao sam to kao što bih rekao rođenoj sestri. Rečeno je zbog zabrinutosti za ovu džangrizivu , nikako iz želje da joj dolevam so na ranu.

natasavb

Rečeno je zbog zabrinutosti za ovu džangrizivu

Ovo džangrizava je napredaku odnosu na džgoljava?

Samo dodatak u opisu! Džgoljava, to je konstanta.

natasavb

Rečeno je zbog zabrinutosti za ovu džangrizivu

Ovo džangrizava je napredaku odnosu na džgoljava?

misliš-
em džgoljavo em džangrizavo, ustvari džgoljavo i džangrizavo mu dođe uzročno posledična veza
nesmen dalje da neispanem zao,

natasavb

predatortz

natasavb

Rečeno je zbog zabrinutosti za ovu džangrizivu

Ovo džangrizava je napredaku odnosu na džgoljava?

Samo dodatak u opisu! Džgoljava, to je konstanta.

Eto, sad si razočarao Dragoljuba.
On je taman mislio da je pronašao razlog što su mi stranci pomogli.

ič me nije razočarooo, ja što znamznam, al me čudi da ... ma neću će ispadne neko čudo opet.

natasavb

Hvala, Maminka.
Na tome što si se potrudila da razumeš šta sam htela da kažem i objasniš i drugima koji i dalje neke stvari ne žele da čuju.
Za sve je lako nači opravdanje, ali da li je to i rešenje?

Mariopan, ja radnicu u pekari nisam ni ubijala, ni svašta rekla o njoj.
Nisam ni njoj ništa rekla. Samo sam bila razočarana postupkom jedne moje sugrađanke,a iznenađena dobim gestom jednog stranca, ali to me izgleda odmah svrstalo u neku grupu.
U redu. Neka je. Tuđa svrstavanja me ne zanimaju, jer znam gde pripadam.

Kako me iznenadila ona, tako ste me, moram da priznam, iznenadili i ti i predatorz koji mi u nekoliko komentara obajašnjavate da sam pogrešila, što ja i sama u tekstu navodim, i da sam neodgovorna.
Ne mislite li da je malo preterano da mi u nekoliko komentara ukazujete na grešku koje sam ja svesna (a posle deset godina i bockanja četiri puta dnevnosuludo bi bilo da nisam) i još me proglašavate nedogovornom?
OK, sve i da jesam neodgovorna, a neodgovorna sam prema sebi, ne prema drugome, zar je to opravdanje za neukazanu pomoć?
I da ponovim još jednom, jer vidim da se i to u nekoliko komentara ponavlja, ja od radnice nisam tražila besplatnu limunadu, ni da je ona plati iz svog džepa. Ja sam tražila pola čaše za 40 dinara, a cela čaša je 60.
Dakle nije mi bila namera nju da oštetim, već da za svoje pare kupim ono što mi je u tom trenutku bilo potrebno.

I da, nije me ponudila šećerom i vodom, a nije me pitala ni da li mi treba neka druga vrsta pomoći, da pozove hitnu ili nešto slično.

Potpuno razumela sta si htela da kazes. Nemoj da mi se zahvaljujes. Samo sam iznosila svoje misljenje i stojim iza istog.
Svi nekad gresimo, ali ne mogu da verujem da vecina misli, da ti ne smes da pogresis?!
Da zbog svoje jedne greske si odmah svrstana u neodgovrone.
Ja shvatila tvoj blog sasvim drugacije.
Otudjujemo se jedni od drugih i to je ono sto nas po malo plasi.
Naravno da ima divnih ljudi. Naravno da nisu svi isti.
Ali generalno, hteli mi to da priznamo, polako se gubi ono ljudsko u nama.
Opet, da me pogresno ne shvatite ovde na blogu, ponavljam po ko zna koji put, nismo svi isti. Divnih ljudi srecem svakog dana, gledam i lepih primera slicnih situacija, ali ima i ovakvih, nazalost tuznih, sve vise.
Za doticnu gopodju nema opravdanja, nije bila covek i tacka.
Srecno na sledecem trcanju sa tableticom dextrose. :)

AlexDunja

odličan blog, ne pamtim kad sam ispratila ovako ceo dan.
čudo jedno koliko okrutnosti na intrenetu onako jedan na jedan.
koliko opravdanja za jasnu neljudskost prodavačice u pekari, koliko previda da su i u pekari i na mostu stranci veoma lako ukapirali da je ljudima potrebna pomoć, ništa grandiozno, 20 dinara, pomoć oko bicikla.
to može svako sa imalo empatije, ne treba mnogo.

Bravo!

odličan blog, ne pamtim kad sam ispratila ovako ceo dan.

Verovatno u vreme najveće slave Federer Rodžera

bauer.

Rekoh, odavno me nista nije asociralo na Nikolu Pasica, kao komentari na ovom postu. Sto bi on rekao, svi ste u pravu. I, da navedem malo vodu na svadjalacku vodenicu, treba li reci da ne mislim nista dobro o Nikoli Pasicu?

deli si pa ti , u onu pustinju, iskopao pašića, da mu nisu stavili lik na žetoni, možda

Neko je pomenuo siromastvo kao razlog, ja tvrdim da je do karaktera osobe.
Ili pomognes ili ne bez obzira na sve okolnosti, sve ostalo je bulsit izgovor.

apacherosepeacock

Neko je pomenuo siromastvo kao razlog, ja tvrdim da je do karaktera osobe.
Ili pomognes ili ne bez obzira na sve okolnosti, sve ostalo je bulsit izgovor.

Сагласан !

sve ostalo je bulsit izgovor.

aj mi kaži dal bi u olandiji mogla da dobiješ pola limunade za pola pare?

narcis

sve ostalo je bulsit izgovor.

aj mi kaži dal bi u olandiji mogla da dobiješ pola limunade za pola pare?

Kod neke stipsare i ko se drzi pravila ko lobotomiran/a - ne.
Kod nekog kome se jebe za sve to - da.

Ali nije pekara ovde i limunade pola casa poenta vec ili hoces ili neces pa trazis izgovor. (ako nece bolje da kaze lepo necu, mojne mi prodaje muda za bubrege kao sirotinja, ne zna. i slicno)

apacherosepeacock

narcis

sve ostalo je bulsit izgovor.

aj mi kaži dal bi u olandiji mogla da dobiješ pola limunade za pola pare?

Kod neke stipsare i ko se drzi pravila ko lobotomiran/a - ne.
Kod nekog kome se jebe za sve to - da.

Ali nije pekara ovde i limunade pola casa poenta vec ili hoces ili neces pa trazis izgovor. (ako nece bolje da kaze lepo necu, mojne mi prodaje muda za bubrege kao sirotinja, ne zna. i slicno)

Potpuno se slazem sa vama!

Kod neke stipsare i ko se drzi pravila ko lobotomiran/a - ne.

pa to, kao što neće nijednom olanđaninu da padne na mozak da traži pola limunade,
a cela priča iz ugla prodavačice-
a imala pare za jednu čašu sad oće da izžica drugu za pola pare pa izmišlja priču o bolesti.
a to da će u olandiju da ti neko da pola limunade, neće me uveriš, znam čoveci.

narcis

Kod neke stipsare i ko se drzi pravila ko lobotomiran/a - ne.

pa to, kao što neće nijednom olanđaninu da padne na mozak da traži pola limunade,
a cela priča iz ugla prodavačice-
a imala pare za jednu čašu sad oće da izžica drugu za pola pare pa izmišlja priču o bolesti.
a to da će u olandiju da ti neko da pola limunade, neće me uveriš, znam čoveci.

Holandjani jesu generalno stipse ali kad je urgentna situacija nece se desiti da te odbiju. Da uleti osoba kojoj je pozlilo i da odbiju (narocito pred musterijama) da joj pomognu zaradili grdnju od neke musterije pod obavezno.

Cak i da uletis u samouslugu i uzmes neku cokoladicu i dodjes na kasu i objasnis situaciju najvise sto bi kasirka uradila je da pozove sefa a taj se ne bi cimao ni za 1e a kamo li je gnjavio dalje. Na prvi pogled bi procenio da nije neki zicaros ispred samousluge vec osoba u nevolji.

рецимо 95% у САД, 97% у Србији, 99% у Јапану

Opet provociraš!

Japanci su isti ko Kinezi (inače ih ne bi toliko mrzeli), a Kineze smo videli na delu kod princija na klipu, tako da bih ja promenio tu rang listu, to jest njih izbacio sa liste, to je druga liga. A Srbija vs USA, to ne može ni da se upoređuje. Ovde su ljudi daleko predusretljiviji jedni prema drugima, barem u tim nekim svakodnevnim situacijama. Ona pičkaranja između između najbližih komšija, jebanje majke u samoposluzi ako neko preseče red, ili uđe kod doktora preko reda jer mu nije dobro, ili ovo, da ti neko ne da čašu vode ako ti je pozlilo, jer se plaši da ne izgubi posao, to je gotovo nezamislivo. Mene, bre oduševi kad me na nekom suženju na autoputu uvek i odma puste da se vratim u glavni tok, bez da čekam na dovoljno veliku rupu u koloni ili kakvog vozača dobre volje da me pusti. U Srbiji za to obično jebu kevu, a ako nisi bezobrazan ima da čekaš pola sata da se prestrojiš. Jedino gde sam video sličnu bezoćajnost je u NYC. Ali tamo je život po svakom parametru nenormalan, pa ni ljudi ne zaostaju.

srdjan.pajic

рецимо 95% у САД, 97% у Србији, 99% у Јапану

Opet provociraš!

Japanci su isti ko Kinezi (inače ih ne bi toliko mrzeli), a Kineze smo videli na delu kod princija na klipu, tako da bih ja promenio tu rang listu, to jest njih izbacio sa liste, to je druga liga. A Srbija vs USA, to ne može ni da se upoređuje. Ovde su ljudi daleko predusretljiviji jedni prema drugima, barem u tim nekim svakodnevnim situacijama. Ona pičkaranja između između najbližih komšija, jebanje majke u samoposluzi ako neko preseče red, ili uđe kod doktora preko reda jer mu nije dobro, ili ovo, da ti neko ne da čašu vode ako ti je pozlilo, jer se plaši da ne izgubi posao, to je gotovo nezamislivo. Mene, bre oduševi kad me na nekom suženju na autoputu uvek i odma puste da se vratim u glavni tok, bez da čekam na dovoljno veliku rupu u koloni ili kakvog vozača dobre volje da me pusti. U Srbiji za to obično jebu kevu, a ako nisi bezobrazan ima da čekaš pola sata da se prestrojiš. Jedino gde sam video sličnu bezoćajnost je u NYC. Ali tamo je život po svakom parametru nenormalan, pa ni ljudi ne zaostaju.

U Jokohami, prva polovina osamdesetih, uzimamo taksi (taksisti su inače svi - apsolutno svi - u livrejama, sa sve zlatnim epoletama), vozi nas od luke do neke tačke u centru, najlakše nam je bilo da se sporazumemo "department store". Izlazimo, dakle, kod tog "store-a", koji je zatvoren, nešto ranije ujutro. Da platimo, čovek neće. Objašnjava (uglavnom rukama): "store" je zatvoren, nisam vam učuinio nikakvu uslugu, nemam šta da vam naplatim. Mi u čudu, maltene mu guramo pare, čovek se naljuti i ode.
Očiju mi (a nisu loše, samo +1 za čitanje).
Prvo: OK, nije bilo daleko. Drugo: zamišljam Balkan, manipulaciju klijenata sa radnim vremenom prodavnica i povezujem sa Bg-taksistima?! Idi...

A ovo za uključenje u put. Pa sam si objasnio, ma šta da si hteo da kažeš. I ovde, na Debelom brdu (između Valjeva i B. Bašte) će da te puste da se uključiš, još će da mašu (jer prođe sto kola dnevno, ako). U Beogradu, kao i u NY (Beograd na debelim steroidima) će da te skrate za glavu. U čemu je razlika?

A ovo za uključenje u put. Pa sam si objasnio, ma šta da si hteo da kažeš. I ovde, na Debelom brdu (između Valjeva i B. Bašte) će da te puste da se uključiš, još će da mašu (jer prođe sto kola dnevno, ako). U Beogradu, kao i u NY (Beograd na debelim steroidima) će da te skrate za glavu. U čemu je razlika?

Pa i nisi baš najbolje upoznat. Živim u zabiti, u predgrađu grada gde imaš otprilike automobila kao u celoj Srbiji i puteve i petlje kakve Mrka i Mihajlovićka neće izgraditi ni sledeća dva veka ako budu na vlasti. I pričam kako o autoputu gde se inače vozi 150, sem kad naiđe suženje zbog radova, ili neke nezgode, tako i u naojobičnijim ulicama u predgrađima. Znam za to Debelo brdo, puno puta prošao, tamo gotovo uopšte i nema saobraćaja, niti suženja, a kad sam tuda prolazio poslednji put pre desetak godina gotovo da nije bilo ni puta, samo rupčage. Al probaj na ibarskoj magistrali, bilo gde, da to doživiš, ili u bilo kom prcvoljku od naseljenog mesta. Nema šansi. Srbi su izgleda generalno na steroidima ko da svi žive u NYC.

Ovde, na primer, kad neki baja vozi trejler kroz kanjon, pa se iza njega napravi kolona duža od pet automobila, obavezno na prvom proširenju stane, da pusti ljude da prođu. Ja to apsolutno nikad u životu nisam doživeo u Srbiji, sem kod par stranaca. U najbolju ruku, traktor se malo pomeri u stranu i maše ti rukom da ga obiđeš, iako nemaš mesta.


EDIT: Dobro, lepa je ova priča iz Jokohame, i verujem da je tako bilo, ne mora oči na tacni. Ok, ajde da vratimo onda Japan na listu .

U Jokohami, prva polovina osamdesetih, uzimamo taksi (taksisti su inače svi - apsolutno svi - u livrejama, sa sve zlatnim epoletama), vozi nas od luke do neke tačke u centru, najlakše nam je bilo da se sporazumemo "department store". Izlazimo, dakle, kod tog "store-a", koji je zatvoren, nešto ranije ujutro. Da platimo, čovek neće. Objašnjava (uglavnom rukama): "store" je zatvoren, nisam vam učuinio nikakvu uslugu, nemam šta da vam naplatim. Mi u čudu, maltene mu guramo pare, čovek se naljuti i ode.

Saće Dejvi da se naljuti jer mrziš Srbiju i to pišeš po blogovima. Blogovi treba da služe da na ljih lepimo cveće i pričamo divote o Srbiji majci.

blogovatelj

U Jokohami, prva polovina osamdesetih, uzimamo taksi (taksisti su inače svi - apsolutno svi - u livrejama, sa sve zlatnim epoletama), vozi nas od luke do neke tačke u centru, najlakše nam je bilo da se sporazumemo "department store". Izlazimo, dakle, kod tog "store-a", koji je zatvoren, nešto ranije ujutro. Da platimo, čovek neće. Objašnjava (uglavnom rukama): "store" je zatvoren, nisam vam učuinio nikakvu uslugu, nemam šta da vam naplatim. Mi u čudu, maltene mu guramo pare, čovek se naljuti i ode.

Saće Dejvi da se naljuti jer mrziš Srbiju i to pišeš po blogovima. Blogovi treba da služe da na ljih lepimo cveće i pričamo divote o Srbiji majci.

Meni je Dejvi skroz simpa, ja se tako isto osećam kad krenete da serete po majci Americi, a ne živite ovde.

srdjan.pajic

Pa i nisi baš najbolje upoznat. Živim u zabiti, u predgrađu grada gde imaš otprilike automobila kao u celoj Srbiji i puteve i petlje kakve Mrka i Mihajlovićka neće izgraditi ni sledeća dva veka ako budu na vlasti. I pričam kako o autoputu gde se inače vozi 150, sem kad naiđe suženje zbog radova, ili neke nezgode, tako i u naojobičnijim ulicama u predgrađima. Znam za to Debelo brdo, puno puta prošao, tamo gotovo uopšte i nema saobraćaja, niti suženja, a kad sam tuda prolazio poslednji put pre desetak godina gotovo da nije bilo ni puta, samo rupčage. Al probaj na ibarskoj magistrali, bilo gde, da to doživiš, ili u bilo kom prcvoljku od naseljenog mesta. Nema šansi. Srbi su izgleda generalno na steroidima ko da svi žive u NYC.

Ovde, na primer, kad neki baja vozi trejler kroz kanjon, pa se iza njega napravi kolona duža od pet automobila, obavezno na prvom proširenju stane, da pusti ljude da prođu. Ja to apsolutno nikad u životu nisam doživeo u Srbiji, sem kod par stranaca. U najbolju ruku, traktor se malo pomeri u stranu i maše ti rukom da ga obiđeš, iako nemaš mesta.


EDIT: Dobro, lepa je ova priča iz Jokohame, i verujem da je tako bilo, ne mora oči na tacni. Ok, ajde da vratimo onda Japan na listu .

Ali opet si isto napisao: živiš u zabiti, tamo je tako, a u NY je onako.
Ali OK, ne bih da se nadovezujem, nema potrebe. Samo par prim(j)edbi:
I na Debelom brdu žive ljudi, ima sela i kuća, ima naroda i na putu. Jednom
sam naleteo na rupu, puče guma, baš ispred neke kuće. Pada mrak. Izađe čovek, najnormalnije pali svoj auto, staje ispred mene sa upaljenim svetlima, da se vidi da zamenim točak. Još stavio i kafu, u letnjoj kuhinji. Drugi put, na Poćuti, puknu mi oba kaiša (onaj veliki i mali na alternatoru). Veliki kako je pukao tako je prekinuo i mali. E sad, veliki imam rezervni, mali nemam. Spuštam se onako na zez kilometar-dva, znam ima kafana. Ulazim, kažem takva i takva stvar. Ustaju dvojica, sveštenik iz manastira Pustinja i jedan momak, koji uči automehaničarski zanat. Dva sata su oni mene vozali kojekuda, po nekim vajatima, šupama, dok nismo našli odgovarajući kaiš (najpribližniji). Mali ih zameni i neće da uzme pare. Samo da platim pivo u kafani. Rastali se k'o najrođeniji.
Znači, OK je generalizovati?
Inače, po Ibarskoj se uglavnom voze Beograđani, bar ljudi sa BG tablama

I na Debelom brdu žive ljudi

ne verujem , kao što ne verujem i da u pajitjevom coloradu žive ljudi a ne međeđi i pume
prosto to nije moguće

Ali opet si isto napisao: živiš u zabiti, tamo je tako, a u NY je onako.

Ne, bre, poenta napisanog je bilo da je i ovde ludnica, milioni automobila na autoputevima, jure ljudi na posao, i kući. Ali kad dođe stani pani, nema toga - ko je jači, nego sve fino, pustiš kolegu da se uključi, trudinica da pređe ulicu, nema nigde divljanja i bahaćenja.

Inače, i nama je pukla guma na onoj dunavskoj magistrali, naleteli na odronjeni kamen. I naravno da niko nije stao, nego smo onako po mraku menjali i krpili kako smo znali i umeli. Crkao i motor na Sinjajevini, tri dana smo sedeli u nekoj selendri, naravno da niko nije hteo da nas odšlepuje, nego smo našli nekog ortaka koji je letovao dole na moru, pa nas on odvukao. Jedino nas neki deda posle dan džodženja u jendeku pored puta pustio u dvorište.

Ma kapiram ja da je sada manjeviše cela Srbija u Beogradu, tako da to čije su tablice više govori o Srbiji nego o Beogradu. Tako da da, generalano ne valja.

Na prvi pogled bi procenio da nije neki zicaros ispred samousluge vec osoba u nevolji.

ključna reč, a kako bi reagovao u situaciji da je osoba A kupila čokoladicu pa ustaovila da joj je to malo pa tela da kupi pola čokoladice i tražila od kasirke da polomi čokoladicu na pola.
aj kaži mi

srdjan.pajic

Ne, bre, poenta napisanog je bilo da je i ovde ludnica, milioni automobila na autoputevima, jure ljudi na posao, i kući. Ali kad dođe stani pani, nema toga - ko je jači, nego sve fino, pustiš kolegu da se uključi, trudinica da pređe ulicu, nema nigde divljanja i bahaćenja.

Slažem se, samo to o čemu govoriš je oduvek bilo tako kako je. Mislim na Jugu u celini. Ljudi lažu sami sebe kao nekad je bilo drugačije. Jeste q, da prostiš.

Mislim, ako je negde gužva, a brzo se vozi, trubi i psuje, onda je to Italija. Ali tamo, kad se iz dva pravca - dve kolone uključuju vozila, onda i bez policije i bilo kakve prisile idu naizmenično, po jedan iz obe kolone. Nema šanse da neko pokuša drugačije. U toj istoj Jugi i tih istih osamdesetih takvo šta je bilo nezamislivo. A sad kad čuješ pojedine, maltene osamdesetih su sveci hodali po zlatnim listićima. Pa su devedesetih došli nekakvi divljaci i sve pokvarili.

Lako je lagati druge, najgore je lagati sebe, o tome pričam.

Slažem se, samo to o čemu govoriš je oduvek bilo tako kako je. Mislim na Jugu u celini. Ljudi lažu sami sebe kao nekad je bilo drugačije. Jeste q, da prostiš.

Ma naravno. Meni je inspiracija za ovo sitno podjebavanje (pored dokonosti) ne sama činjenica da smo mi, ajde kažem, južnjaci (da ne trzam ove nadobudne patriote) takvi, bahati, i neuviđavni jedni prema drugima, nego to insistiranje da upravo nismo takvi, to jest da smo bolji nego većina ostalog sveta, topla slovenska duša, bla, bla, truć, truć. Meni je to vrlo zanimljiv fenomen.

Razume se, ja ne puštam nikog da se prestroji, ili da me obiđe!

Meni je Dejvi skroz simpa, ja se tako isto osećam kad krenete da serete po majci Americi, a ne živite ovde.

Još nisi naučio gde ja žiivm?
Živim u Americi. Severnoj.

srdjan.pajic

Ma naravno. Meni je inspiracija za ovo sitno podjebavanje (pored dokonosti) ne sama činjenica da smo mi, ajde kažem, južnjaci (da ne trzam ove nadobudne patriote) takvi, bahati, i neuviđavni jedni prema drugima, nego to insistiranje da upravo nismo takvi, to jest da smo bolji nego većina ostalog sveta, topla slovenska duša, bla, bla, truć, truć. Meni je to vrlo zanimljiv fenomen.
Razume se, ja ne puštam nikog da se prestroji, ili da me obiđe!

Понашање за воланом је углавном као лакмус, када права природа долази до изражаја. У Србији вероватно још и више, пошто је тањи слој оног наученог понашања које зовемо "возачка култура".

Не бих рекла да су српски возачи бахати, али мислим да у Србији има процентуално више бахатих возача него на неким другим местима. То је онај сој који легне на сирену да труби возачу испред себе који је застао иако уопште не може да види зашто се онај испред зауставио, а једино што му пада на памет је да је онај испред будала коју треба хитно заобићи. Ту је за мене најпроблематичнији део, када за другог аутоматски мислиш да је кретен

Иначе, колико сам ја видела, код већине народа постоји црта преувеличавања неке своје особине коју виде као позитивну, а коју неки суседи немају.

Opet provociraš!

Ona pičkaranja između između najbližih komšija, jebanje majke u samoposluzi ako neko preseče red, ili uđe kod doktora preko reda jer mu nije dobro, ili ovo, da ti neko ne da čašu vode ako ti je pozlilo, jer se plaši da ne izgubi posao, to je gotovo nezamislivo.

Брате, не знаш ти шта је америка!
А не знаш зато што живиш у својеврсном мехуру и то може само у том контејнеру од државе где још увек влада нека врста апартхејда. Скренеш лево од Албукеркија (рецимо у онај Гери, Индијана) и исто ти је као да си у Кабулу, толико, ако не и мање људских права имаш. Немој да кренем да ређам слике :)
Тако да ако хоћеш да знаш зашто сам направио онакав редослед на листи, мораш да прогуташ црвену пилулу и погледаш мало истини у очи.

U Jokohami, prva polovina osamdesetih, uzimamo taksi (taksisti su inače svi - apsolutno svi - u livrejama, sa sve zlatnim epoletama), vozi nas od luke do neke tačke u centru, najlakše nam je bilo da se sporazumemo "department store". Izlazimo, dakle, kod tog "store-a", koji je zatvoren, nešto ranije ujutro. Da platimo, čovek neće. Objašnjava (uglavnom rukama): "store" je zatvoren, nisam vam učuinio nikakvu uslugu, nemam šta da vam naplatim. Mi u čudu, maltene mu guramo pare, čovek se naljuti i ode.

Ђе реће Јапан...

Мени је ово невероватно, мада вожња није могла бити много скупа. Постоје два објашњења:
1) Давали сте му девизе или нешто жешће у вези плаћања нисте разумели и он није хтео/могао да се бакће с вама па је једноставно отписао ту вожњу.
2) Видео је да сте се скењали/осећали лоше у његовој земљи па је хтео да вас импресионира "јапанском љубазношћу" и платио је из свог џепа вожњу, мада, с обзиром да је Јокахама и да странци нису толико ретки као по селима и мањим местима то ми је мање вероватно.

Мени се десило да ми је аутомат за пиће прогутао 100 јена у Токију, први и једини пут кад ми се то десило па сам био баш у чуду. Пролазник је видео да ми нешто није јасно и да имам неки проблем и пришао. Онда је назвао компанију која је власник аутомата (пише број на аутомату), објаснио им ситуацију, они га замолили да убаци свој новчић и кад су се уверили да аутомат није исправан, он се понудио да нам надокнади "штету", а компанија му је обећала да ће му послати новац на његов рачун. Ово се не би овако десило да нисмо били странци. Постоји то нешто у јапанској пословној култури што не дозвољава да муштерија оде било чиме незадовољна, макар била и највећи кретен на свету.
Сад се сетих да сам имао још једну сличну ситуацију, кад сам тек дошао и нисам знао како ствари функционишу. Ишао да купим лаптоп, изабрао, дошао на касу, али ми је картица била одбијена. Пробали су неколико пута, није могла да се обави трансакција. Ја сам се онако балкански/западњачки нервирао, ширио руке, колутао очима и ухћао, молио их да пробају опет, сигурно нешто раде погрешно јер је страна картица, али све узалуд. Кад сам тако скењан одлазио, продавац с којим сам закључио продају је отрчао негде и донео ми неку пајалицу за компјутер од 300 јена (динара) и извињавао се због непријатности. Толико су се сви извињавали да сам ја укапирао поруку - да сам игнорантни дебил који је од себе направио дупе и све нас заједно довео у непријатност. Наравно било је до моје банке која је имала лимит од 500 долара дневно.
То једном научиш и онда је лако.

Такође, у Јапану скоро да не постоји култура чашћавања, осим од оних виших по статусу према онима нижим по статусу (профа ученицима, шеф подређенима), а и ту се онда ради углавном о плаћању вечере или пића. Дати напојницу неком је увредљиво, нико неће примити, без обзира колико му гори под ногама. Свуда постоји кутија за црвени крст, па ако баш хоћеш да се решиш сиће можеш ту да сипаш.

narcis

Na prvi pogled bi procenio da nije neki zicaros ispred samousluge vec osoba u nevolji.

ključna reč, a kako bi reagovao u situaciji da je osoba A kupila čokoladicu pa ustaovila da joj je to malo pa tela da kupi pola čokoladice i tražila od kasirke da polomi čokoladicu na pola.
aj kaži mi

Kljucna rec je kakve veze ima Holandija sa mojim prvobitnim komentarom gde ja pricam o ljudskom faktoru generalno (moje misljenje)?

apacherosepeacock

narcis

Na prvi pogled bi procenio da nije neki zicaros ispred samousluge vec osoba u nevolji.

ključna reč, a kako bi reagovao u situaciji da je osoba A kupila čokoladicu pa ustaovila da joj je to malo pa tela da kupi pola čokoladice i tražila od kasirke da polomi čokoladicu na pola.
aj kaži mi

Kljucna rec je kakve veze ima Holandija sa mojim prvobitnim komentarom gde ja pricam o ljudskom faktoru generalno (moje misljenje)?

pa ima veze utoliko što autorica baca sumlju da se samo kod nas ne može da dobije pola od limunade , čokolade i slično, daklem nečega što se prodaje kao celo.
argumentuje to strenđerom -samarićaninom.
a ja odgovorno tvrdim da nema te sile kojom ćeš u olandiji ili bilo gde u jevropi da dobiješ pola od nečega što se prodaje kao celo.
ja razumem natašin osećaj ugroženosti ali baš taj osećaj je sprečava da objektivno sagleda situaciju u kojoj se našla. a ti joj daješ podršku iz sestrinskih pobuda što jopet nema veze sa objektivnom procenom.
plus što znam, a to je prvo što sam naučio kad sam stigo u olandiju , da mi izričito rečeno da ne izlazim na kasu ako nemam ceo iznos i da ako mi fali cent ili dva ili pet niko neće da mi to toleriše i da da kupim bilo šta.
prva lekcija o ponašanju u holandiji mi je to bila.
i pokazala se kao istinita.

little_radojica

Opet provociraš!

Ona pičkaranja između između najbližih komšija, jebanje majke u samoposluzi ako neko preseče red, ili uđe kod doktora preko reda jer mu nije dobro, ili ovo, da ti neko ne da čašu vode ako ti je pozlilo, jer se plaši da ne izgubi posao, to je gotovo nezamislivo.

Брате, не знаш ти шта је америка!
А не знаш зато што живиш у својеврсном мехуру и то може само у том контејнеру од државе где још увек влада нека врста апартхејда. Скренеш лево од Албукеркија (рецимо у онај Гери, Индијана) и исто ти је као да си у Кабулу, толико, ако не и мање људских права имаш. Немој да кренем да ређам слике :)
Тако да ако хоћеш да знаш зашто сам направио онакав редослед на листи, мораш да прогуташ црвену пилулу и погледаш мало истини у очи.

Ja ne znam kakvih si se ti crvenih pilula nagutao, radojice, ali ovde se pričalo o nečem drugom, ne o nekakvim ljudskim pravima. A nešto mi govori da malo znaš i o Geriju, a još manje o Kabulu.

Pazi, ja sam živeo samo u ovoj državi, ali sam dosta putovao, što poslom, što pećinarskim poslovima, što po familiji i drugarima. A u Srbiji pre toga živeo 30 godina, i posle dolazio svake godine. Tako da sam tu nekakav ekspert kad su u pitanju upoređivanja i generalizacije. Ovo kako sam ja opisao situaciju je apsolutno svuda isto, i u Koloradu, i u Teksasu, i u Misuriju, i na Indijanskom rezervatu. Zato kažem, lista ti ne valja, da ne ponavljam iznete zaključke, poštu su sasvim korektni.

srdjan.pajic

little_radojica

Opet provociraš!

Ona pičkaranja između između najbližih komšija, jebanje majke u samoposluzi ako neko preseče red, ili uđe kod doktora preko reda jer mu nije dobro, ili ovo, da ti neko ne da čašu vode ako ti je pozlilo, jer se plaši da ne izgubi posao, to je gotovo nezamislivo.

Брате, не знаш ти шта је америка!
А не знаш зато што живиш у својеврсном мехуру и то може само у том контејнеру од државе где још увек влада нека врста апартхејда. Скренеш лево од Албукеркија (рецимо у онај Гери, Индијана) и исто ти је као да си у Кабулу, толико, ако не и мање људских права имаш. Немој да кренем да ређам слике :)
Тако да ако хоћеш да знаш зашто сам направио онакав редослед на листи, мораш да прогуташ црвену пилулу и погледаш мало истини у очи.

Ja ne znam kakvih si se ti crvenih pilula nagutao, radojice, ali ovde se pričalo o nečem drugom, ne o nekakvim ljudskim pravima. A nešto mi govori da malo znaš i o Geriju, a još manje o Kabulu.

Pazi, ja sam živeo samo u ovoj državi, ali sam dosta putovao, što poslom, što pećinarskim poslovima, što po familiji i drugarima. A u Srbiji pre toga živeo 30 godina, i posle dolazio svake godine. Tako da sam tu nekakav ekspert kad su u pitanju upoređivanja i generalizacije. Ovo kako sam ja opisao situaciju je apsolutno svuda isto, i u Koloradu, i u Teksasu, i u Misuriju, i na Indijanskom rezervatu. Zato kažem, lista ti ne valja, da ne ponavljam iznete zaključke, poštu su sasvim korektni.

Ја мислим да твоји закључци нису коректни.
Посматраш поприлично површно фундаменталне ствари.
Успут --- мислим да је непропуштање других учесника у саобраћају одлика сељачина. Не би било лоше да порадиш на свом егу. Истина, то није лака работа, но, видећеш, предиван је осећај када почнеш да побеђујеш себе (и почнеш да пропушташ - и то са задовољством, остале учеснике у саобраћају, дајући им од срца предност, а не преко оне ствари).

Tako da sam tu nekakav ekspert kad su u pitanju upoređivanja i generalizacije. Ovo kako sam ja opisao situaciju je apsolutno svuda isto

Ма ја кажем да ако нема права на живот (основно људско право) кога боли уво за ред у самопослузи. Иди питај таксисте како цивилизовано уређују ред на таксију, ма зеницу из ока би ти украли и онда се потукли око ње. Кажем ти да живиш у мехуру, јер једно је кад се крећеш по деловима државе покривеним камерама и по дану, а сасвим нешто друго по ноћи кад их нема. Мислим, дете можеш уписати само у школу свог округа. шта мислиш зашто је то тако? Ти си лепо искључио онај део америке који би ти ставио нож под грло за двадесет јебених долара и зато ти генерализација не ваља. Да не помињем бескућнике и илегалце без икакве здравствене заштите. А да, нема их по белим гетоима, већ само тамо где су својом кривицом неуспешни људи...

Ево ти једна слика
Плаче колегиница два дана на послу, менаџерка у ресторану са три звездице. Ја други дан реко шта цмиздриш бре, а она каже боли је зуб, а нема осигурање, добар дан код зубара 500 долара, па сад чека да јој среде папире за осигурање... Супер сте ви хумани и цивилизовани, само треба мало стиснути зубе...

Супер сте ви хумани и цивилизовани, само треба мало стиснути зубе...

pa ima veze utoliko što autorica baca sumlju da se samo kod nas ne može da dobije pola od limunade , čokolade i slično, daklem nečega što se prodaje kao celo.
argumentuje to strenđerom -samarićaninom.
a ja odgovorno tvrdim da nema te sile kojom ćeš u olandiji ili bilo gde u jevropi da dobiješ pola od nečega što se prodaje kao celo.
ja razumem natašin osećaj ugroženosti ali baš taj osećaj je sprečava da objektivno sagleda situaciju u kojoj se našla. a ti joj daješ podršku iz sestrinskih pobuda što jopet nema veze sa objektivnom procenom.
plus što znam, a to je prvo što sam naučio kad sam stigo u olandiju , da mi izričito rečeno da ne izlazim na kasu ako nemam ceo iznos i da ako mi fali cent ili dva ili pet niko neće da mi to toleriše i da da kupim bilo šta.
prva lekcija o ponašanju u holandiji mi je to bila.
i pokazala se kao istinita.

Pa ne pricamo o redovnom stanju stvari vec o potencijalno opasnom po zdravlje, situaciji u kojoj svako od nas moze da se nadje. Trazis pomoc, ne osecas se dobro, mozes da kolapsiras a neko te odjebe za 20 dinara ili za 3 ekstra gutljaja iz bureta od one tecnosti od 2 limuna, kutlace secera i hektolitra vode.

Natasa je opisala svoje iskustvo (a svako je slobodan da opise svoje iz neke druge sredine) i ja to komentarisem, i ne moram nuzno da pravim poredjenja ili je to pod obavezno?

Ovo drugo, ima li zemlje na svetu gde ne moras da platis tacan iznos robe koju kupujes, mislim otkud je to Holandija posebna po tom pitanju.

Usput, nema 1 cent pa se racun zaokruzuje na 5 centi, 1.31 i 1.32 se zaokruzuje na 1.30 a 1.33 i 1.34 na 1.35.

Usput, nema 1 cent pa se racun zaokruzuje na 5 centi, 1.31 i 1.32 se zaokruzuje na 1.30 a 1.33 i 1.34 na 1.35.

aj ne zezaj , ja kad sam učio holandske pare u opticaju je bio 1cent pa nadalje.
ja holandiju navodim zato što je u njoj isto ko bilo gde na zapadu a sticajem okolnosti imam sa njom iskkustva.
a kolko vidim nijedan američanin, canadijen, ingliš, i ostali naši se nije javio da pobije .

Trazis pomoc, ne osecas se dobro, mozes da kolapsiras a neko te odjebe za 20 dinara ili za 3 ekstra gutljaja iz bureta od one tecnosti od 2 limuna, kutlace secera i hektolitra vode.

ona je popila čašu , uporno taj momenat izbegavate, znači više nije bila u opasnosti.

narcis

Usput, nema 1 cent pa se racun zaokruzuje na 5 centi, 1.31 i 1.32 se zaokruzuje na 1.30 a 1.33 i 1.34 na 1.35.

aj ne zezaj , ja kad sam učio holandske pare u opticaju je bio 1cent pa nadalje.
ja holandiju navodim zato što je u njoj isto ko bilo gde na zapadu a sticajem okolnosti imam sa njom iskkustva.
a kolko vidim nijedan američanin, canadijen, ingliš, i ostali naši se nije javio da pobije .

Trazis pomoc, ne osecas se dobro, mozes da kolapsiras a neko te odjebe za 20 dinara ili za 3 ekstra gutljaja iz bureta od one tecnosti od 2 limuna, kutlace secera i hektolitra vode.

ona je popila čašu , uporno taj momenat izbegavate, znači više nije bila u opasnosti.

Otkud znas da nije? (a i tu je platila)

Izgleda nisi bilo dugo na ovu stranu kad ne znas da su izbaceni iz opticaja..

Pa imas iskustva prvenstveno iz Srbije, tamo zivis a u Holandiju dolazis u posetu. A nadam se da ti nece nikad zatrebati 20 dinara ako ti zivot mozda od toga zavisi niti da naletis na odjebaus za par gutljaja tecnosti.

PS. Meni je otac umro od posledica hipoglikemije, bio kod ortaka u komsiluku pa na putu do kuce kolapsirao.

Izgleda nisi bilo dugo na ovu stranu kad ne znas da su izbaceni iz opticaja..

nemo se nerviraš, bio sam pre 6 godinei znam da nema više guldena, ako nisi primetla ja sam pričao o guldenima a ne evrima, a u olandiju sam boravio sporadično od 1977, p o šes meseci i više, ilegalno. više puta. ja tamo nisam bio turistički.

narcis

Izgleda nisi bilo dugo na ovu stranu kad ne znas da su izbaceni iz opticaja..

nemo se nerviraš, bio sam pre 6 godinei znam da nema više guldena, ako nisi primetla ja sam pričao o guldenima a ne evrima, a u olandiju sam boravio sporadično od 1977, p o šes meseci i više, ilegalno. više puta. ja tamo nisam bio turistički.

Nisam ni napisala da si bilo turisticki vec u poseti rodbini ako se dobro secam sam si pisao kako boravis kad dodjes ovamo.

I sto pricas o guldenima kojih nema vec 16 godina? Kakve veze ima sad to sa bilo cim.

da su izbaceni iz opticaja..

Bogami, Grcite ih i dalje drže i vraćaju kusur u njima.
A i primaju ih.

vrabac_u_steni

da su izbaceni iz opticaja..

Bogami, Grcite ih i dalje drže i vraćaju kusur u njima.
A i primaju ih.

ne pričam o eurocentima već o gulden centima.

little_radojica

Tako da sam tu nekakav ekspert kad su u pitanju upoređivanja i generalizacije. Ovo kako sam ja opisao situaciju je apsolutno svuda isto

Ма ја кажем да ако нема права на живот (основно људско право) кога боли уво за ред у самопослузи. Иди питај таксисте како цивилизовано уређују ред на таксију, ма зеницу из ока би ти украли и онда се потукли око ње. Кажем ти да живиш у мехуру, јер једно је кад се крећеш по деловима државе покривеним камерама и по дану, а сасвим нешто друго по ноћи кад их нема. Мислим, дете можеш уписати само у школу свог округа. шта мислиш зашто је то тако? Ти си лепо искључио онај део америке који би ти ставио нож под грло за двадесет јебених долара и зато ти генерализација не ваља. Да не помињем бескућнике и илегалце без икакве здравствене заштите. А да, нема их по белим гетоима, већ само тамо где су својом кривицом неуспешни људи...

Ево ти једна слика
Плаче колегиница два дана на послу, менаџерка у ресторану са три звездице. Ја други дан реко шта цмиздриш бре, а она каже боли је зуб, а нема осигурање, добар дан код зубара 500 долара, па сад чека да јој среде папире за осигурање... Супер сте ви хумани и цивилизовани, само треба мало стиснути зубе...

Preteruješ, radojice, i opet pričaš o nečemu što nije bilo tema. Ne živim ja niukakvom mehuru, nego ti imaš pogrešnu sliku o tome kako običan život koji živi ogromna većina ljudi ovde izgleda, i sad pokušavaš i mene, koji živim, jelte, taj život, da ubediš u to. Što je stvarno smešno. Umesto da pitaš, e, Srki, brate, kako je tu kod tebe, mi ovde svašta čujemo po medijima, brinemo se za tebe, itd

Ja sam dva puta u životu bio napadnut, u smislu pljačke (jednom proveo 10 dana u bolnici, uboli me nožem u stomak i slomili nos) - oba puta u Beogradu. Ovde, nikad. Najgore što mi se desilo je da je neki moron u New Yorku vikao na mene, nemam pojma zašto. Budili me murkani u Teksasu u nekoj teškoj zabiti, jer mi se prispavalo pa skrenuo sa puta da malo odmorim. Kad su videli da sam ok, ostavili me na miru. Isto u Teksasu, isto zaspao, došli neki momci na kamionu, da pitaju jel sve u redu. U Sijetlu, tamo onoj 1 ili 2. Aveniji uz luku, šetao sam se noću, bio mi otvoren ranac i ispadne mi kamera. I baja, crnac, koji je tu gluvario, skokne, podigne je i vrati mi je nazad. U LA-ju sam se vraćao sam isto noću, odvezao neke naše u onaj Six Flags park, sa bajsom na kolima, stajao da kupim namirnice, vodu, nikakvih problema. Spavao par puta u indijanskom rezervatu, jednom me isto tako probudio neki baja, ono, ima ga dva i po metra, ko onaj iz Leta iznad kukavičjeg gnezda, preseče me, on kucka na prozor da pita jel sam u redu, i ako hoću da prespavam tamo kod njega. Na jednom drugom mestu, u Arizoni, spopale me neke Indijanke - da me vode na žurku. Ovo gde sam bio na pećinarenju, Indijana, Kentaki, Misuri, brate, to neću ni da spominjem, tamo su me primili ko rod najrođeniji (u Misuriju, sedim i pričam sa lokalcima, i ne razumem ih ni reč, onaj njihov južnjački dijalekat, a ni oni mene, ladno sam mogao da se prebacim na Srpski. Dali mi sve i opremu, i vodili po pećinama, mislim, ko pravog gosta.). A ono, da dobiješ batine što si nekog slučajno pogledao u oči (ša, je ša me gle'aš) to je apsulotno nemoguće.

Ali dobro, ja sam ovde stvarno dugo, mogao bih da davim sa ovim primerima koliko hoćeš. Evo, kad je bila poplava, pa smo morali da begamo iz kuće, zove nas ženina pajtašica koja živi u Kaliforniji, da pita kako smo. Mi joj rekli da moramo da palimo, jer je voda u podrumu. Za minut smo imali smeštaj kod njenih matoraca koji žive tu u kraju, pa im kuća na suvom. Nismo ni stigli da zovemo prijatelje koji žive u lokalu, doduše i njima su skoro svima bile odnete kuće.

Ne, generalno, mislim da su ljudi ovde daleko uviđavniji jedni prema drugima, nego na mnogo drugih mesta. I to na neki prirodan način, bez imalo pompe i pokazivanja, kao što je recimo slučaj u Srbiji. U Srbiji će taj isti baja koji je včučku opravio auto i odbio da uzme kintu, da dođe kući i umlati ženu, ili da jebe kevu rođenom burazeru oko parčeta zemlje zbog kojeg se sudi. Uopšte, to neko "naše" poslovično gostoprimstvo i toplina više liči na nekakvo dokazivanje i lečenje kompleksa niže vrednosti. U tome je, mislim, glavna razlika.

Btw, ta tvoja drugarica što plače zbog loše planiranog budžeta, trebalo je da joj kažeš da je zubno osiguranje 60 dolara mesečno, što ona sigurno zaradi od dva malo bolja bakšiša, a i da svuda ima klinike koje će da je prime i bez osiguranja, ako je u bolovima i oprave je bez da plati, ili će da plati koliko može. To ima čak i ovde u ovom mom mehuru gde živimo samo mi beli bogataši i niko više (tu redovno ide moja dobro pajtašica, gle, Japanka, jer kaže da su doktori odlični). A dete možeš da upišeš u školu u bilo kom okrugu, ako ti se isplati da ga voziš. Ne znam odakle ti ta informacija da ne možeš. Jedino što lokalci imaju prednost pri upisu, ali to je valjda ok (sa tobom više nisam siguran). I tako dalje.

A dete možeš da upišeš u školu u bilo kom okrugu, ako ti se isplati da ga voziš. Ne znam odakle ti ta informacija da ne možeš. Jedino što lokalci imaju prednost pri upisu, ali to je valjda ok (sa tobom više nisam siguran). I tako dalje

ja gledo nekukomendiju na teveju gde su se bavili tom temom, izmeđuostalog, pa bukvalno razvlačili mernu traku koliko je kuća udaljena od čkolje da bi sprečili nekog da upiše klinčad, sad ako su filmađije lagale mene lažem i javas.
moj drugar u picburgu mi je reko da živi u kraju koji je skuplji za njegov status ali mora zbog kvaliteta čkolje, a on nije sitna riba, naučnjak/ šef tima na/pri koleđu.mislim nije mu mali platni razred.
mislim ta prič o tome da nesmeš da pešačiš ulicama je vrlo prisutna i kolko god da sam se raspitivo i skupljo informacije , a jesam baš od tipova koji žive amerićanski san, nisam uspeo da razlučimšta je urbana legenda a šta istina, čak mi ni činaski nije dočaro to tačno.

Ne živim ja niukakvom mehuru, nego ti imaš pogrešnu sliku o tome kako običan život koji živi ogromna većina ljudi ovde

Управо то сам ја рекао, то је повелики мехур, оних 95%. Ја сам такође мало живео у Америци, изван мехура и видео сам ту оштру сегрегацију својим очима, сигурно си и ти само или си заборавио или си се навикао толико да не дајеш више ни фак/шит за то. Дакле имаш сиротињска насеља и богаташка насеља и њихова деца никад не дођу у додир једно с другим јер се уписују у школу унутар свог зип кода (има изузетака, али углавном је тако).
И да будем јасан, унутар тог мехура у којем не постоје егзистенцијални проблеми људи јесу генерално дивни и увиђајни међу собом, мада је то прилично тешко за дефинисати јер у различитим културама то различито значи. Рецимо жена код које сам нешто лопатао ми је изнела ручак, неке хот-догове, лепо од ње, али ја сам јео напољу на некој клупици на плус 40, а кроз велика застакљена врата могао сам да видим њу и њену децу како једу унутра за трпезаријским столом нешто што нису хот-догови, већ прави ручак. И мало сам се осећао као дог коме је бачена коска, тако издвојен, иако ми је било више него јасно да је она имала добру намеру, а осећао сам се тако јер сам у Србији одгајан тако да се гост, мајстор, путник намерник, овај-онај постављају у чело софре и даје му се најбоље парче.

Ne, generalno, mislim da su ljudi ovde daleko uviđavniji jedni prema drugima, nego na mnogo drugih mesta. I to na neki prirodan način, bez imalo pompe i pokazivanja, kao što je recimo slučaj u Srbiji. U Srbiji će taj isti baja koji je včučku opravio auto i odbio da uzme kintu, da dođe kući i umlati ženu, ili da jebe kevu rođenom burazeru oko parčeta zemlje zbog kojeg se sudi. Uopšte, to neko "naše" poslovično gostoprimstvo i toplina više liči na nekakvo dokazivanje i lečenje kompleksa niže vrednosti. U tome je, mislim, glavna razlika.

Стварно ми је жао да овако размишаш. Породично насиље не постоји у Америци? Спорови међу комшијама не постоје у Америци? Како уопште знаш шта се дешава међу људима кад нису у јавности? Јеси видео некад израз лица љубазне конобарице кад се окрене од тебе? Тај њен осмех је осмех за бакшиш, 100% лажан, само су неки мање а неки више изверзирани да то сакрију.

Btw, ta tvoja drugarica što plače zbog loše planiranog budžeta, trebalo je da joj kažeš

Шта ја њој да говорим кад је она ту рођена. Ако је њена околина за 35 година није томе научила шта ја ту могу. Ја сам зубе све средио у Србији пре доласка, али мој други другар који зарађује бар 5000 месечно у Њујорку није. Он је тамо илегално био већ десет година, а зуби су му били као да је пушио петарде, тешко за гледати. Док не реши папире не може ни у САД да их среди (јер му је прескупо) ни у ЦГ (јер не сме да изађе из земље).

Едит: а да, заборавих -

narcis

I tako daljeja gledo nekukomendiju na teveju gde su se bavili tom temom, izmeđuostalog, pa bukvalno razvlačili mernu traku koliko je kuća udaljena od čkolje da bi sprečili nekog da upiše klinčad, sad ako su filmađije lagale mene lažem i javas.moj drugar u picburgu mi je reko da živi u kraju koji je skuplji za njegov status ali mora zbog kvaliteta čkolje, a on nije sitna riba, naučnjak/ šef tima na/pri koleđu.mislim nije mu mali platni razred.mislim ta prič o tome da nesmeš da pešačiš ulicama je vrlo prisutna i kolko god da sam se raspitivo i skupljo informacije , a jesam baš od tipova koji žive amerićanski san, nisam uspeo da razlučimšta je urbana legenda a šta istina, čak mi ni činaski nije dočaro to tačno.

ne lažu jbt..
evo ja sad gledam škole i jedna koja nam je u užem izboru ima dijametar upisa 163 metra od škole..
bez jebe..
dalje od centra može da se nađe i dobra škola sa normalnim dijametrom, da ne moraš baš da useliš kod školskog domara ali u skučenijim krajevima su dijametri po par stotina metara plafon, kad kažem par mislim 2-3 i to je to..
pa ti zabodi kuću/stan za petoro čeljadi ak si faca..
i na svakakva još čuda nailazim u tom preselenju..

ali generalno sam više na strani onoga što priča srki nego što pračaju oponenti..
mi srbi nismo baš neki prekrasni ljudi, decenije i vjekovi nemaštine i svake nedaće oće malo da naruže čovjeka.. i fizički i psihički..
al jebatinas, da nas je ko pitao kad smo se rađali dal bismo radije bili englezi, amerikanci ili španci, sumnjam da bi mnogi rekli, jok bato, ja ću da budem srbin..
no nije niko pitao pa nam je tu šta nam je..
a da bi mogli da budemo finiji.. ih..
samo sad smo počeli i sa djecom da brljavimo pa ja nešto sumnjam u neko profinjenje serbsko u narednim decenijama

Јеси видео некад израз лица љубазне конобарице кад се окрене од тебе? Тај њен осмех је осмех за бакшиш, 100% лажан, само су неки мање а неки више изверзирани да то сакрију.

Pa jebote, ne plaćam ja nju da mi se smeje, nego da mi se nacrta tu pored stola u nekom razumnom vremenu, da mi donese to što sam hteo da pojedem manjeviše tačno, da se u pola obroka pojavi da me pita kako je, i jel' mi treba nešto, tačno kad sam ostao bez sosa, ili tortilje. A smeh može i ne mora. O poslovično ljubaznim i toplim konobarima po Srbiji valjda ne moram da pričam, njima ni ne moraš da daješ bakšiš, on ti je već zaračunat u cenu hrane i pića.

Ali podsetio si me, kad sam bio u Beogradu pre par godina, pa moj tast i tašta hteli da se zahvale na gostoprimstvu, i odvedu moju familiju na klopu u neku malo bolju kafanu. Sine, keše su odma nanjušile da će biti love, i ko je tu ko, pa su sa računom, razume se, spopali mog tasta, a ne nekog od nas. Ali, tupsoni, na onom papiriću gde piše konačna cifra, nema linija za bakšiš. I moj tast ukapirao da se valjda bakšiš daje posebno, na ruke šta li je. Sine, kad mene spopadoše konobari, ono, ljuti, oće da se biju malte ne, gde je naš bakšiš! Ja reko, pa jebote, jel vam ovaj moj nije dao neku kintu sa strane, mislim, to je običaj i ovde sa ove strane okana. Oni besni: ne, nije! Izvadim ja iz džepa i dam, izvinim se. Kad posle minut vidim mog tasta kako im prilazi sa dolarima u rukama, i ovi ih uredno primaju, sa velikim, toplim i iskrenim osmehom preko lica, koji verujem da je trajao do duboko u noć.

Dobro, nemam šta novo da dodam diskusiji, sem dodatnih primera iz svakodnevnog života koji ilustruju da sam ja u pravu, a ti u krivu, tako da ne bih dalje da guram i smaram. Ovo uopšte nije raj na zemlji, kao što ni je ne živim niukakvom "mehuru", ali kad je ljubaznost i uviđavnost u pitanju, od ovih ovde može da se uči, to je trebalo da bude poenta.

srdjan.pajic

ali kad je ljubaznost i uviđavnost u pitanju, od ovih ovde može da se uči, to je trebalo da bude poenta.

saće ti kažu da je to sve hinjena ljubaznost.. samo se lova gleda..
a ti im uzvrati da ima i studija.. pa kaže studija da je amerika zemlja visoke mobilnosti stanovništva.. a kad je mobilnost visoka onda je poznavanje ljudi sa kojima stupaš u svakodnevne kontakte oskudnije.. a kad je poznavanje oskudno onda je povjerenje još oskudnije.. a kad nema povjerenja nema ni biznisa.. a kako je motiv svih motiva biznis tako je u ameriki prijaznost prema ljudima koji te okružuju dio kulturne matrice..
tako da jeste da je ishodište svega lova..
ali iz tog je ishodišta kroz dug vremenski period proizašla urođena blagonaklonost prema okolini, znanoj i neznanoj..
e al đe je studija ne znam da ti kažem..

Japanci su isti ko Kinezi

jebote sto moze svasta da se procita na onim news aplikacijama sto ti dovlace razna sranja..
evo citam da japanci nisu japanci, nego neki jos gori jakovljevici.. ima naime neko pleme starosedelace na severu japana, sto su aboriginal

pnbb

Japanci su isti ko Kinezi

jebote sto moze svasta da se procita na onim news aplikacijama sto ti dovlace razna sranja..
evo citam da japanci nisu japanci, nego neki jos gori jakovljevici.. ima naime neko pleme starosedelace na severu japana, sto su aboriginal

Pa ko i ovde što su ovi Indijanci, što smo ih istrebili, zapravo najobičniji skorojevići, koji su i sami istrebili one neke azijate (Japance?), koji su pre dvaes iljada godina došli ovamo i naselili kontinent. Ima dole u Novom Meksiku neko čuveno arheološko nalazište ostataka tih praprastarosedelaca).

Pre dosta godina ja tražio grob Brus Lija (da položim venac i upišem se u knjigu utisaka, jebi ga, idol iz detinjstva), na jednom od gradskih grobalja u Sijetlu. I naletim na aleju naših građana (Srba, ili možda Crnogoraca, dobro možda se i koji Hrvat tu umuvao), ono sve sa početka veka, i to ne par nekih spomenika, nego, cela aleja, koliko ti se pogled pruža. Jedva nađoh čestitog Brus Lija od toliko Đokovića i Petrovića...Posle pitam tasta, on kaže, to kad je u gore u onom Klondajku pukla zlatna groznica, Sijetl je bio poslednja civilizovana ispostava iz koje se kretalo na teren, i tu su se skupljali avanturisti i radna snaga iz celog sveta, kao launch pad za kopanje zlata u Aljasci. I vrlo je moguće da su i ti, naši, učestvovali.