Društvo| Obrazovanje| Porodica| Roditeljstvo| Život

Trša i crne rupe

tasadebeli RSS / 07.07.2016. u 08:05



Прави је трша.
Зато ћемо га овде тако и звати јер у овој причи ни ликови ни догађаји нису измишљени.
Дакле, Трша.
И нико не зна шта би са њим.

 

 

Дванаест му је година. Ситан, мршав, али са руменим обрашчићима од оне врсте које сви воле да штипкају у пролазу. Коса тршава, светлосмеђа, као четка. И као код сваког неваљалца, свака длака своју политику води и не да се утерати у ред и у раздељак. Очи тамнозелене, велике, радознале, испитивачке. Интелигентан и врло брзо успева код свакога да примети на лицу, у покретима и у речима каква осећања тај његов саговорник тренутно носи у себи.

Трша је пронађен на улици када је имао четири године. Живео је са групом клошара. Биолошки родитељи су га оставили ту, на улици, онако како је већина нас то видела само у неким тужним филмовима.

И Трша то зна. Никада то нико није ни крио од њега.

Неко време је живео у прихватилишту, неколико месеци, а онда је послат у једну хранитељску породицу у унутрашњости Србије. И тај период Трша и данас памти као најлепши период свога живота. Још увек са усхићењем прича о томе како је деда у тој хранитељској породици, који нажалост више није међу живима, имао обичај да га вози на трактору када иде у њиву. Тај човек је данас једини о којем Трша говори као о неком ко му је драг.

А онда је Трша, не знам због којих разлога, враћен у прихватилиште одакле је дат на усвојење. Нови Тршини родитељи су тата који у том тренутку има 45 година и мама која има 40 година. Трша тада има пет и по година.

Какав је Трша био у тој породици у којој је усвојен до поласка у школу, како се понашао, колико су са њим имали стрпљења, како су га васпитавали, да се само наслутити из онога што се данас може видети из васпитних поступака његовог поочима и помајке. Када се ти поступци виде. Много тога се не види. Само се наслућује.

Време лети и зими и лети, деца расту, па је тако брзо дошло и време за Тршин полазак у школу.


 

У локалној школи Трша је провео само годину дана. Немиран, омета часове, свађа се са свима, псује учитељицу, прави материјалну штету, изазива другу децу, врло често долази и до насиља међу децом које обично Трша подстакне и...

У тој његовој првој школи после једне школске године, а на захтев осталих родитеља, и вероватно и стручних служби и свих осталих у школи, Тршу његови помајка и поочим исписују из те школе и уписују га у школу која му је даље од куће.

У тој другој школи ситуација је ипак била мало другачија. Барем када је стрпљење у питању. Нова учитељица посвећује Трши много пажње. Он и даље не може да се прилагоди школском животу, и даље га је тешко уклопити у школску средину, али не памтимо узалуд сви ми своје учитељице као друге мајке. А та друга мајка (поштено говорећи, Трши већ четврта мајка по реду) посвећује му много пажње. Од својих свакодневних 4-5 часова са одељењем, она искључиво Трши посвећује 1-2 часа. Разговара много са њим, посвећује му много времена, стално сваки тренутак на одморима проводи са њим, али и сама све време очајно понавља:"Ово је узалудно. Један корак напред, два корака назад." И често се хвата за главу када Трша направи неку нову глупост јер зна да ће опет, по ко зна који пут, морати да га оправдава пред родитељима друге деце. (Колико због свега тога остала деца у одељењу бивају на неки начин оштећена у образовном процесу, посебно је питање.)

Тршини помајка и поочим учествују у свему томе, али изгледа на потпуно погрешан начин. Док је отац превише болећив и попустљив, што Трша обилато користи јер је, рекох већ, изузетно интелигентан, помајка је па превише строга, кажњава га оштро, и између њих двоје се постепено гради однос одбојности и неповерења којег изгледа она није ни свесна. (Није га ни Трша баш свестан, он више то осећа, али њему се барем то не може замерити. Тек му је сада 12 година.)

А онда долази прелазак у пети разред основне школе. То је ионако трауматично искуство за сваког шврћу у том узрасту. Не треба то да нас чуди. Уместо оне поменуте „друге мајке" сада се пред тобом смењује нека гомила људи које памтиш углавном по строгим погледима, рељефу Србије, номинативу као субјекту у реченици, пећинском сликарству, скуповима,...

За Тршу је то земљотрес.

Од првог дана нове школске године Трша у петом разреду на сваком часу прави потпуни хаос. Тражи пажњу тих наставника, исту онакву на какву је навикао и код учитељице, али то је једноставно технички неизводљиво. Списак Тршиних неподопштина је све дужи и дужи, неподопштине све горе и горе. При томе се ништа и не учи, Трша нема никакве радне навике, нема никакав однос према школском часу, правилима понашања...

И свакодневно се у зборници могу чути притужбе предметних наставника:
„Замисли, рекао ми је на часу 'не сери' (или буде неки пут и 'м'рш у пизду материну') када сам тражила од њега да извади свеске и оловке из торбе."
„Замисли, скочио је насред часа и почео да се скида до голе коже."
„Замисли, нагурао је у гаће гомилу папира, као да има велика муда, и онда се тако шеткао по учионици за време часа."

И тако свакодневно. На сваком часу. Мрзи ме да овде правим списак свих Тршиних неподопштина јер је Трша поприлично маштовит, па би се тај списак отегао у недоглед.

У самом свом одељењу Трша има подршку једне групе деце за све што ради. И то деце која, вероватно као и он, на тај начин просто „урличу" захтевајући пажњу одраслих, јер можда они и нису остављени на улици попут Трше, али изгледа да своје мале животе живе баш као да и јесу остављени. Барем што се тиче њихових биолошких родитеља. Када их ставиш поред Трше, не би се ту баш могло прецизно раздвојити ко је ту био на улици, па га усвојили, а ко није.

Његова разредна, попут некада учитељице, посвећује Трши много свог времена, чак и за време часова које има са другим одељењима (!), али упада у исту грешку као и Тршин поочим. Наиме, болећива на његову животну причу (као и многе Тршине предметне наставнице) допушта да Трша уочи то превелико емотивно ангажовање што дечак, интелигентан какав већ јесте, обилато користи и манипулише и њоме и свима око себе. При томе много и лаже, наравно.

Са Тршом много разговарају и покушавају да утичу на њега и остали предметни наставници, психолог, педагог, директор школе,...

Узалуд. Промена у понашању нема па нема.

Ни ситуација у самој породици не даје баш добру подлогу за некакве покушаје да се Трша изведе из тог психо лавиринта у којем се врти јер у истом дворишту живе и Тршина браћа од тетке (сестра помајке), момци од по тридесетак година, који не раде, незапослени су, типична српска омладина данас без циља и смисла у животу које родитељи још увек издржавају као неку своју казну за грехе у животу, а са којима Трша проводи доста времена што се и види по његовом речнику („Братеее, не зови ме братеее!" и слично). Иначе, та двојица Тршине браће су још уз то и бивши ученици школе коју и Трша сада похађа и они ту своју бившу школу памте из оних лудих деведесетих када су ту важила правила Дивљег запада. То такође има значаја када је Тршино понашање у школи у питању.

Оцена из владања му се постепено смањује (што на Тршу не оставља никакав утисак). Тражи се помоћ ван школе стручњака за поремећаје понашања код деце (при чему Тршини родитељи праве нову грешку и одводе дете „преко везе" код свог познаника, вероватно да њихов неуспех као родитеља не би био толико видљив, чиме у самом старту онемогућавају професионалан однос тог стручњака), па се на крају, после неуспеха стручњака, Трша и породица му упућују и у општинско породично саветовалиште што мајка и отац доживљавају као тешку увреду од стране школе.
(Иначе, у том саветовалишту им је речено да је школа крива за Тршино понашање и послали су их кући.)

На крају, пре неких три месеца, родитељи друге деце у том Тршином одељењу у којем је провео време од другог до петог разреда, губе стрпљење и траже да Трша буде измештен у друго одељење да би њихова деца коначно имала неке нормалне часове, а не вечито распредала о Трши и о његовим неподопштинама.

(И не можеш ни замерити тим људима. После Тршиног премештаја то одељење је драстично поправило свој успех у школи што само показује да су ти људи имали право тражећи да се њихова деца заштите.)

Углавном, Трша стиже у ново одељење.

Да само подвучем црту овде (тј. да коначно одемо „испод шешира", надам се, у овој Тршиној партији животног преферанса коју је отпочео са много була) и да кажем, да је Трши ово већ пето измештање из средине у којој живи и расте у свом малом животићу.

И за разлику од претходног одељења, Трша овде не налази подршку ни у коме за своје глупирање на часовима. Он и даље прави неподопштине, свакодневно по неколико, али ова деца у новом одељењу то једноставно игноришу. Као да ништа није урадио. Помажу му око учења, терају га да се и он укључи у какав-такав рад на часу, али на све што он направи да би привукао пажњу других, не реагују.

(Добро, добро, да истина буде потпуна, мало су ти клинци у новом Тршином одељењу и унапред били „препарирани" када се сазнало да ће Трша доћи у то одељење. И за сада се држе договора.)

Трши је ту досадно. Не би баш да се прихвати књиге (а и што би ако може лепо да се зеза са свима, да псује наставнике, да се глупира, па да онда ужива у згражавању друге деце итд?), али га секира то одсуство реакције друге деце на његове 'шоу тајм фоукс' на часовима.

Трша због тога уме често да оде са часова у том новом одељењу. И када га нема, његов разредни зна где ће га наћи. У његовом бившем одељењу, уредно седи у клупи као и да није званично премештен у друго одељење.

Свакодневно, по неколико пута, прилази свом разредном и пита:

- Јесте ви нешто љути на мене?
- Не. Зашто питаш?
- Па тако ми изгледате.
- Ја увек тако изгледам, то је због ових мојих дисциплинских обрва...

Трша онда задовољан оде, али већ на следећем часу направи неку нову глупост због које се тражи од разредног да реагује.
Покушава да манипулише и са тим новим разредним старешином, да изазове сажаљење и код њега, па да онда манипулише тиме, али му то не успева. Они ситни мангупски шибицарски штосови помоћу којих покушава да избегава часове и учење му такође не пролазе.
Што све, наравно, не значи да је тај разредни неосетљив и да не схвата Тршине муке и тешку животну судбину, али се барем човек труди да то не показује и да не дозволи да Трша и њиме манипулише на тај начин.
Онда се у таквим ситуацијама Трша заплаче, меркајући кроз сузе реакцију свог разредног, одмеравајући да ли ће се те „дисциплинске обрве" макар за зерицу померити навише.
Пошто не види то што би желео да види, престаје да плаче и одлази збуњен, али само до прве прилике и до неке нове глупости коју прави да би привукао пажњу на себе.

Јер...

Трша је, што се његовог разредног тиче, заправо дете са којим нико не зна шта да ради. Нису знали ни његови биолошки родитељи, није знало ни друштво, није знала ни хранитељска породица, ни усвојитељска породица, па ето, на крају тог ланца, ни школа не зна шта би са њим, као што не знају ни стручњаци за поремећаје понашања код деце.

Једино што његов разредни може да види у његовим великим и паметним очима јесте страх од неког новог премештања, од неког новог мењања средине, од неког новог остављања... Колико год Трша покушавао да сакрије тај страх, он се види. У очима.

При томе, Тршин разредни не жели да манипулише тим Тршиним страхом, као што су то сви други до сада радили, да би га натерали да промени свој однос према средини у којој живи и према школи у коју ипак пре свега долази да би учио, а не да би имао испред себе велики избор ликова чију ће пажњу покушавати да призове.

И тако...

Докотрљао се Трша у петом разреду некако до краја школске године. Није се променио ни малкице. Оно што је његова учитељица говорила, 'један корак напред, два корака назад', важи и даље код Трше. Такав утисак има и његов разредни током ова три месеца како покушава да нешто уради поводом Тршине неприлагођености средини, школским правилима, обавезама, односом према другим људима у средини у којој живи.

Како ће све то изгледати даље, од јесени?
Ко то зна!

Чиме ће, како ће и да ли ће уопште Трша макар мало попунити те празнине, те црне рупе, у својим емоцијама које су настале онда када су му родитељи и били најпотребнији, после првог остављања на улици, а којих ни он сам није свестан и које јесу основни узрок Тршиног понашања, то нико сада не може поуздано да каже.

Једино о чему сада Тршин разредни размишља када је Трша у питању, јесте да полако али неумитно стиже и пубертет... И ускоро Трша више неће бити дечак. Биће момак. А после тога и одрастао човек.

 

 

И размишља разредни још да, у ствари, нема представу о томе како ће се ствари са Тршом даље одвијати. Нити има тај човек неки макар овлашни концепт шта даље да ради са Тршом, сем да се ослони на онај тренутни импулс од ситуације до ситуације који га је и до сада водио кроз његов свакодневни живот са Тршом.

А опет, неку теоријску потпору за то што ради, такав приступ, разредни не може да пронађе ни у каквим педагошким књигама... То је нешто што му долази само од себе... И врло често се после тај човек пита да ли је то баш добро што је урадио са Тршом, да ли је добро то што му је рекао,...

И зна врло добро тај Тршин разредни да су му руке мале, премале да би све те трше на овоме свету загрлио.

Или што би том Тршином разредном својевремено кроз сузе рекла његова добра другарица, најбољи школски психолог (за шта ти је неопходна диплома) којег је тај разредни икада упознао и још бољи васпитач (за шта ти није неопходна никаква диплома, чак можеш да будеш и неписмен):

„Јебига! Не можемо их ни све усвојити!"

Све је то Тршином разредном јасно.

А опет... Не може, а да не размишља о Трши.

И као што не може а да не мисли на њега, тај човек исто тако врло добро зна и да овај посао којим се он бави јесте посао који никада и не може да се заокружи и никада не може човек себи да каже да га је у потпуности завршио и да затим задовољан оде својој кући, својој породици...

Увек тај посао траје и нема му краја...



Komentari (55)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 08:06 07.07.2016

Тастер

kosta.babic kosta.babic 08:54 07.07.2016

Trša i crne rupe

Predivna i pomalo tužna priča.Mada ko zna možda je dečko jednostavno takav,možna bi bio takav i da je živeo sa svojim biološkim roditeljima.Sećam se moja majka je bila profesor biologije u osmogodišnjoj školi u ono vreme kad su deca smela da se kažnjavaju lenjirom po otvorenim šakama.Svi smo često fasovaali lenjir samo jedan Joca nikad.Naj manji a naj nemirniji.Kad sam pitao-Zašto njega nikad ne kažnjavaš?Rekla je -On nema majku,njegova majka je umrla.
arianna arianna 09:50 07.07.2016

Re: Trša i crne rupe

Razredni, idi na odmor
Jutros na pijaci, sretoh mog, skoro preslikan taj tvoj, nazovimo ga Trša-senior, kako prodaje lubenice i dinje.
Blagi Bože, taj nas je tektonski pomerao dok je išao u školu. Skoro svaki mesec, obitavali smo u policiji. Sud nam je bio druga kuća.... i eto, smirio se, kaže "sprema se da ide u Nemačku, hoće nešto da radi!". Ja slušam i ne verujem; lepo je rekao "hoće nešto da radi". Ne bi bilo ništa čudno u uobičajnom kontekstu, ali znajući ko je u pitanju, prosto sam više nego prijatno iznenađena. Smanjile mu se crne rupe, a i deluje mi nekako baš pristojan.

i da... dobih dinju na poklon, kao krunu pedagogije
tasadebeli tasadebeli 09:57 07.07.2016

Re: Trša i crne rupe

arianna

Razredni, idi na odmor



Почео прекјуче. Званично, по решењу.


Jutros na pijaci, sretoh mog, skoro preslikan taj tvoj, nazovimo ga Trša-senior,



Видим, и ти си на годишњем одмору?

Заокружили смо и завршили посао, па ето сад одмарамо?
arianna arianna 10:00 07.07.2016

Re: Trša i crne rupe

Заокружили смо и завршили посао, па ето сад одмарамо?

da, da
cane cane 13:45 07.07.2016

Re: Trša i crne rupe

pomalo


Pomalo?


Razredni,
g.radicevic g.radicevic 08:56 07.07.2016

love is all you need

teška priča
pravi lavirint za razrednog.
treba naći pravu meru, pravi način da se dobaci do najboljeg mogućeg u datoj situaciji.
a tu su i druga deca, roditelji, psihlozi, socijalni radnici, mala plata, porodica....

tasadebeli tasadebeli 09:37 07.07.2016

Re: love is all you need

kosta.babic

Kad sam pitao-Zašto njega nikad ne kažnjavaš?Rekla je -On nema majku,njegova majka je umrla.



g.radicevic

love is all you need



Нема боље педагогије од љубави.

Рекао то још у 4. веку један црквени човек.

Али га данас никада не цитирају у стручној педагошкој литератури.

Ваљда мисле да је то застарело и ретроградно становиште...
antioksidant antioksidant 09:49 07.07.2016

питање

Тражи пажњу тих наставника, исту онакву на какву је навикао и код учитељице, али то је једноставно технички неизводљиво

чисто теоретски: трша је дете коме је потребна потпуна посвећеност што јесте технички немогуће наставницима који имају још деце којима се морају посветити али да ли би лични асистент помогао?
онда то постаје финансијски а не технички проблем (уз офговарајућег асистента).
с друге стране превише тужна прича јер

ускоро Трша више неће бити дечак. Биће момак. А после тога и одрастао човек.

утрошено је време а од свега остају само сећања на пар вожњи трактором.
tasadebeli tasadebeli 10:07 07.07.2016

Re: питање

antioksidant

да ли би лични асистент помогао?



Могло би да се покуша. Са, како кажеш, неким баш одговарајућим.

Али је неизводљиво.

Родитељи нису добростојећи да би то могли да плаћају, а локална заједница нема пара ни за децу инклузивце којима је та помоћ (као и насатвницима) у учионици преко потребна. (Ено, кукао сам већ о томе тамо код Милоша на посту... Сам себи сам досадио с том кукњавом, али то ми једино и преостаје. )


утрошено је време а од свега остају само сећања на пар вожњи трактором.



Atomski mrav Atomski mrav 11:30 07.07.2016

Re: питање

утрошено је време а од свега остају само сећања на пар вожњи трактором.

Tužna i teška priča a ovo je panč lajn...
nikvet pn nikvet pn 13:45 07.07.2016

Re: питање

остају само сећања на пар вожњи трактором.


У ЈеНеА '84 као водник стажа добијем војну фарму. Четрес бикова, двеста свиња и седамнаест војника. Сви по казни. Лопови, силеџије, наркомани али највише иредента, Шиптари; све Трша до Трше.

Заболела ме глава. Невичан командовању ни педагогији смислим па кажем им овако: Слушај војско. Сви сте овде по казни. Мене у кругу фарме Пе-еС не занима, радите шта оћете. Мене овде занима стока. 'Оћу да блиста и стока и фарма. Ко ми стоку зајебе тај ће да најебе.

Као награду објавио сам излаз у град (једва им избоксовао у команди) а за казну... Четвртком је било редовно клање за војску а потом фини ручак за фармере. Е ако си засрао онда нећеш с нама него мрш у мензу; ето казне.

Испрва су се тукли и ленчарили, Шиптари мудровали по страни а пар старијих војника је носило цео посао. Један по један прилазили су упомоћ, најзад и Шиптари. И сви су дошли на тврд рад. Стајско ђубре паковано је под конац у винклу ко пирамиде на Јукатану, пацови су тучени масовном акцијом, бикови уместо да се боду и педеришу играли су се ко јагањци. Прирасти су отишли у небо, фарма је блистала, повређена рода је презимила пажена и мажена.

Од смркнутих протува које се осврћу претворили су се у усправне момке којима се смешка брк кад погледају око себе својих руку дело. Тек онда су ми се отворили један по један. Шта сам тада чуо... аа-ух, далеко било.

Фарма је проглашена за најбољу јединицу Седме армијске области а најбољи војник Дуљи Гани. Радио код свиња. Онда сам отишао код потпуковника и тражио им наградно. Еј Док, преко оваквих досијеа да им дам наградно, шта причаш? Да, друш-потпуковниче, даћете им, заслужили су како казну тако и награду.

Добили су. Како су одлазили баш свакоме је суза кренула, тврдим Шиптарима поготову.
apostata apostata 14:49 07.07.2016

Re: питање

@nikvet pn

Sunce ti ebem pa ti si zaebo Makarenka ... i po vertikali i po horizontali.
tasadebeli tasadebeli 15:18 07.07.2016

Re: питање

nikvet pn

свакоме је суза кренула, тврдим Шиптарима поготову.



А мени су, када сам их учио како се савија шаторско крило, ти Шиптари плакали за време обуке.

Кад им подвикнем.

Такве сам среће ваљда... Сви које ја васпитавам, плачу.

Додуше, њима сам претио чишћењем клозета јербо су на свако моје упутство само викали:"Не разумем, не разумем,..."

Онда ја запретим. На српском. А они удри у плакање... Јбг...

Исто смо се тако лепо после растали када смо скидали униформу.

И исто је то било 1983/84.




П.С. - Сетих се сад једнога што је највише плакао када сам му претио рибањем клозета. Шериф му било име, ми га сви звали Биљка. (Због памети.)

Тај је уз помоћ две гранчице ишчачкавао неексплодирано експлозивно пуњење из рупе у стени.

Ми остали се, наравно, сви разбежимо куд који мили моји у том тренутку... И официри.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 16:01 07.07.2016

Re: питање

tasadebeli
antioksidant

да ли би лични асистент помогао?



Могло би да се покуша. Са, како кажеш, неким баш одговарајућим.

Али је неизводљиво.

Родитељи нису добростојећи да би то могли да плаћају, а локална заједница нема пара ни за децу инклузивце којима је та помоћ (као и насатвницима) у учионици преко потребна. (Ено, кукао сам већ о томе тамо код Милоша на посту... Сам себи сам досадио с том кукњавом, али то ми једино и преостаје. )


утрошено је време а од свега остају само сећања на пар вожњи трактором.





Ja kad cujem ovako nesto, uvek razmisljam o resenju.
I isto mi je palo na pamet slicno kao Antioksidansu, licni psiholog. I onda sam krenula cak dotle kakva bi to osoba morala da bude. Ne samo neko ko je zavrsio visoke skole, nego neko ko moze potpuno da se posveti twkvom jednom Trshi i hiljadama drugih Trsha.
I dosla rqcunivom odmah u startu da za to verovatno para nema.
Posle sam razmisljala i koliko bi da osoba, da postojii, morala daa zna da igra izmedju velike predanoati i ljubavi, ali isto tako da zna da zadrzi distancu.
Da Trsu drzi u ruci kao najtananiji brod od papira, i ondaa ga pusti niz vodu onda kad su vetrovi dobri.A Trsha da nauci da plovi.
Nazalost, ni toga nema, ni za one koji su manje problematicni, ni za one mozda i vise neuklopljene.
Vode nas vode ko zna gde, vetar je nepredvidiv, a kraj je daleko negde, ili mozda, nazalost, iza coska.
principessa_etrusca principessa_etrusca 17:19 07.07.2016

Re: питање

Ja kad cujem ovako nesto, uvek razmisljam o resenju.

Једнареч, и ја.

Мени пада на памет свирање неког инструмента или спорт који би Трша волео и који би му отворио врата једног новог света.
riply riply 17:32 07.07.2016

Re: питање

Da, i ja samo mislim na resenja. Mozda jedan od tih rodjaka, koji mu je model za identifikaciju, sa slicnim backgroundom i pogledom na zivot, da se malo motivise i plati i bude mu asistent u nastavi. Mozda kroz projekat neke nvo u vasem gradu[u][/u]
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 18:11 07.07.2016

Re: питање

principessa_etrusca
Ja kad cujem ovako nesto, uvek razmisljam o resenju.

Једнареч, и ја.

Мени пада на памет свирање неког инструмента или спорт који би Трша волео и који би му отворио врата једног новог света.





Ovo mi deluje kao jako dobra zamisao, jos ako se pokaze talentovanim, utoliko pre.

Jedino, nije bas " sedi - vozi "

Prdloziti roditeljima, naci ok trenera ili nastavnika muzike, platiti to, motivisati dete...

Ali nije nista lako.

Dobro. Bar pricamo.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 18:16 07.07.2016

Re: питање

riply
Da, i ja samo mislim na resenja. Mozda jedan od tih rodjaka, koji mu je model za identifikaciju, sa slicnim backgroundom i pogledom na zivot, da se malo motivise i plati i bude mu asistent u nastavi. Mozda kroz projekat neke nvo u vasem gradu[u][/u]



Riply, pokusavam samo taj deo da skontam, kako si mislila da rodjak bude asistent na nastavi?

Konkretno kako si to zamislila?

A te NVO, oni pisu kao projekte neke, sta li, pa onda jure kintu za to.
Pretpostavljam da je ovo i moguce. Da naprave posebsn plan za takvu decu.

kick68 kick68 22:00 07.07.2016

Re: питање

заслужили су како казну тако и награду.

Ovo je kjuc. Doslednost vaspitaca u nagradjivanju kao i u kaznjavanju (moze da place koliko hoce:). Kroz sekcije i modifikovane zadatke iz "core" predmeta pokazati detetu da i ono vredi, da je sposobno da nesto uradi i da ima potencijal.
Sa druge strane, cela skola favorizuje prihvatljive oblike ponasanja, tako da uopste nije cool biti problem.
Ne prepricavati njegove podvige i onemoguciti mu da stvori sebi publiku i sledbenike koji hrane ego i teraju ga da odrzi reputaciju.
Imas PP.
zoja444 zoja444 22:25 07.07.2016

Re: питање

usputno zapazanje kad smo kod ega u virtuelnom svetu, nikome nista licno.

nekima opada ego proporcionalno vremenu provedenom na internetu dok drugima raste.
zanimljivo.
tasadebeli tasadebeli 00:26 08.07.2016

Re: питање

jednarecfonmoi


principessa_etrusca


riply


resenja



Инстант решења нема. Евентуална решења су ту на крају дугачког пута. И потпуно неизвесног. Јер никад не знамо шта нам носи сутра.

Није ово мени први трша. Али сваки од њих је прича за себе, па не можеш да се ослониш у потпуности на претходна искуства и само рутински да понављаш поступке.

Сваки пут је то нешто ново.

Рецимо, један од мојих претходних трша сада има 24 године. Живи сам, издржава се, има стални посао, има и неку девојку с којом је дуже... Вредан и паметан.

А радио је и горе ствари од овог сада трше у школи.

Био из разведеног брака, мајка потпуна лудаја, често одсутна (са 45 година иде у Босну да снима плочу; јбт! нашла "менаџера"; ја сам после овим наставницима на наставничком већу, тражећи разумевање за тог мог тадашњег тршу, говорио:"А какви бисте ви били и како бисте се понашали да вам је мајка локална Џенис Џоплин, а отац вазда ождеран?" )

Остављала мајка тог клинца код бабе и деде који га нису волели јер су волели само његовог старијег полубрата (из мајчиног првог брака) којем су све и оставили. Ни тај полубрат га не воли.

Долазио у школу гладан, запуштен, прљав, као да живи на улици. Отац алкохоличар, повремено га узимао код себе. Тада би се дечак још и средио, али то је обично кратко трајало.

И онда, одједном прелом. У седмом разреду (најгора пубертетска година рекао бих). На жалост, тужним поводом. Отац му је преминуо. И дечко се ту потпуно окренуо. Скроз.

И данас када га видим, пуно ми срце. Израстао је у доброг човека. На жалост, кроз бол и патњу, али и то је живот...

Зато сам и код овог садашњег трше поменуо улазак у пубертет као могући тренутак промене. Некако све мислим када у његов свет уђу девојчице на мало другачији начин него што је то сада случај (што би рекао Богдан Тирнанић:"Код нас на Чубури је док смо били клинци владао врло здрав сексуални дух, па би свако коме су се свиђале девојчице, био проглашаван за педера." ), доћи ће ту до неке промене...

Можда... Када се буде први пут заљубио... И стекао некакву представу о себи у овом свету...

Он то, за сада, још увек нема. Мали је... Егоцентрична фаза још увек траје...

А пошто сам по природи оптимиста, отуд ту, на том месту, и онај клип са Мазом и Луњом.

Видећемо... Ја сам ту... Уз њега...


Али ме сваки пут, код сваког мог новог трше, без обзира колико се пута то понављало, изнова потпуно разбије када видим шта смо све у стању да урадимо сопственој деци... И са колико суровости и себичности то радимо... И какве онда последице буду...


Лепо то рече Зоја:


zoja444

potrebno je tu mnogo domacih kolaca svaki dan...i jos svasta nesto... ne mogu trenutno da se setim.

ko moze da natera nekog da voli nekog? zar ljubav moze da se kupi?



Jukie Jukie 00:46 08.07.2016

Re: питање

jednarecfonmoi
riply
Mozda jedan od tih rodjaka, koji mu je model za identifikaciju, sa slicnim backgroundom i pogledom na zivot, da se malo motivise i plati i bude mu asistent u nastavi.

Riply, pokusavam samo taj deo da skontam, kako si mislila da rodjak bude asistent na nastavi?
Konkretno kako si to zamislila?

Riply, tekst glasi
у истом дворишту живе и Тршина браћа од тетке (сестра помајке), момци од по тридесетак година, који не раде, незапослени су, типична српска омладина данас без циља и смисла у животу које родитељи још увек издржавају као неку своју казну за грехе у животу, а са којима Трша проводи доста времена што се и види по његовом речнику („Братеее, не зови ме братеее!" и слично). Иначе, та двојица Тршине браће су још уз то и бивши ученици школе коју и Трша сада похађа и они ту своју бившу школу памте из оних лудих деведесетих када су ту важила правила Дивљег запада. То такође има значаја када је Тршино понашање у школи у питању.


Dakle, u pitanju su mangupi i probisveti, i umesto da ostala deca u odeljenju budu izložena jednom Trši, malom i nedopečenom, koga mogu da ignorišu, sada bi morali da budu izloženi i matorom probisvetu, verovatno i sitnom kriminalcu, koji je sve samo ne dobar uzor.
Jukie Jukie 00:54 08.07.2016

Re: питање

tasadebeli

Зато сам и код овог садашњег трше поменуо улазак у пубертет као могући тренутак промене. Некако све мислим када у његов свет уђу девојчице на мало другачији начин него што је то сада случај
Можда... Када се буде први пут заљубио... И стекао некакву представу о себи у овом свету...
Он то, за сада, још увек нема. Мали је... Егоцентрична фаза још увек траје...

Hmm... sudeći po tome što odrasle nastavnice vrti oko malog prsta trepćući okicama, već vidim desetine ispaljenih devojaka koje su mislile da mogu da promene lošeg momka svojom ljubavlju....



U svakom slučaju, moj savet za razrednog je: kada te policija pozove u 1-2 noću jer pijan ometa saobraćaj ili šta već, ovaj put NEMOJ da ideš po njega; policajci su jaki, mogu oni da prežive jednu noć sa njim u stanici. Hajde da ovaj put probamo tako i da vidimo šta će da bude.
tasadebeli tasadebeli 01:07 08.07.2016

Re: питање

Jukie

moj savet za razrednog je: kada te policija pozove u 1-2 noću jer pijan ometa saobraćaj ili šta već, ovaj put NEMOJ da ideš po njega; policajci su jaki, mogu oni da prežive jednu noć sa njim u stanici. Hajde da ovaj put probamo tako i da vidimo šta će da bude.






Није ни то лоша идеја, Јуки!
riply riply 06:46 08.07.2016

Re: питање

Dakle, u pitanju su mangupi i probisveti, i umesto da ostala deca u odeljenju budu izložena jednom Trši, malom i nedopečenom, koga mogu da ignorišu, sada bi morali da budu izloženi i matorom probisvetu, verovatno i sitnom kriminalcu, koji je sve samo ne dobar uzor.

Možda ako se tim mangupima i probisvjetima da šansa, a neko stručan procjeni da imaju kapacitete(obrazovne, motivacione, etičke...)i prođu obuku sa psihologom i stručnim timom kako raditi sa dječakom, uz plaćen posao, ubjeđena sam da bi bilo napredka u adaptaciji ovog mališe
docsumann docsumann 07:05 08.07.2016

Re: питање

resenja


gotova rješenja obično nađeš za zadatak iz predhodnog broja.

tasadebeli tasadebeli 08:47 08.07.2016

Re: питање

riply

Možda ako se tim mangupima i probisvjetima da šansa, a neko stručan procjeni da imaju kapacitete(obrazovne, motivacione, etičke...)i prođu obuku sa psihologom i stručnim timom kako raditi sa dječakom, uz plaćen posao, ubjeđena sam da bi bilo napredka u adaptaciji ovog mališe



(Кад већ отвараш ту тему...)


Тачно.

Само Србија није ни Шведска ни Финска...

Србија је Србија.

А "политика" (читај овде: васпитавање деце) је уметност проналажења најбољег решења у датој ситуацији.

У датој ситуацији! - да нагласим.

Овај мој Трша овде је само симбол једног времена у којем живимо и стања у којем се налази та "основна ћелија друштва", породица, како су нас учили на часовима марксизма.

А са њом и читаво друштво, институције, социјална политика,...

Знаш зашто су Тршу и његове родитеље вратили из општинског саветовалишта кући са онаквим одговором?

Зато што имају на дневном реду много горе случајеве од Трше и што се и сами тамо хватају за главу.

(EDIT: Сећате се оног случаја када је група малолетника 11-15 година претукла оног средовечног мушкарца у парку у Новом Саду? Па кренуло клупко да се одмотава и установило се да већи број тих клинаца има и по 80 пријава у полицији? А у том тренутку они и даље живе у тим својим породицама. Већ можете да замислите и какве су то "породице" када су клинци такви...)

Веруј ми, у томе сам већ 25 година и није ми ово први трша, као што рекох. Било их је много и има их с годинама које пролазе све више и више.

И гледам све то време како нам се школе полако али сигурно од институција за образовање претварају у институције за бригу и социјално старање за породице. Пази, не само децу, него читаве породице. Барем оно што је преостало од њих...

И знам да је тога било и раније (додуше не у толикој мери) и да га има сада много више јер су породица и вредности на којима је она заснивала своје постојање у тешкој кризи у Србији... А знам да ће тога бити и у будуће.

Само, некако би се лакше излазило са тим на крај када би нам читаво друштво било мало... како бих рекао... "социјалније". Показивало мало випше бриге за појединца као што је то некада био случај.

Овако, када тај терет пада махом на школу у случајевима као што је овај Трша... Онда школа постане као неки дом за незбринуту децу.

Специјално васпитање.
tasadebeli tasadebeli 08:49 08.07.2016

Re: питање

docsumann

gotova rješenja obično nađeš za zadatak iz predhodnog broja.



arianna arianna 09:55 08.07.2016

Re: питање

Специјално васпитање.



Samo ti njega usmeravaj da radi ono što najbolje ume

npr.
-ako obija automobile, usmeravaj ga na bravarski i autolimarski zanat
-ako lepo peva, nek se bavi time - sad su u skoro svakom gradu audicije i vašari
-ako vidiš da mu ide "trange frange" od ruke, guraj ga u trgovinu
-ako ti se pohvali da je preko leta "prodavao drva", teraj ti njega lepo na poljoprivredu (znači, da već ima nekog da ga "opravi" ili uputi u prostor, i da mu priroda odgovara)
- ako krade i obija nepokretosti, pronađi mu neki "securiti" da volontira (em dobija neku legalnu paricu, em lopove prepoznaje na daljinu, a biće važan do neba)
-ako je skolon nasilju, obavezno na neki sport.


Ključ uspeha je da bude - koristan.....i društvu, a i sebi.

Ti naši mali tršavi, imaju jako veliki društveni potencijal, bez obzira što mnogi misle da im je baš naša pomoć i samilost neophodna, samo ih treba usmeravati na društveno prihvatljivo ponašenje. Meni su, recimo, oni pravi izazov za rad. Dogodi se se da baš ti takvi, obeleže čitavu generaciju i rade poslove, koji nama običnim smtnicima, ne bi pali na pamet.
Na zapadu se baš ti takvi "društveno problematični" angažuju upravo na mestima u kojima mogu da doprinesu suzbijanju kriminala raznih vrsta. Mnogi filmovi su snimnjeni baš na tu temu.
nikvet pn nikvet pn 10:58 08.07.2016

Re: питање

arianna
-ako obija automobile, usmeravaj ga na bravarski i autolimarski zanat
-ako lepo peva, nek se bavi time - sad su u skoro svakom gradu audicije i vašari
-ako vidiš da mu ide "trange frange" od ruke, guraj ga u trgovinu
-ako ti se pohvali da je preko leta "prodavao drva", teraj ti njega lepo na poljoprivredu (znači, da već ima nekog da ga "opravi" ili uputi u prostor, i da mu priroda odgovara)
- ako krade i obija nepokretosti, pronađi mu neki "securiti" da volontira (em dobija neku legalnu paricu, em lopove prepoznaje na daljinu, a biće važan do neba)
-ako je skolon nasilju, obavezno na neki sport.


Па да, тако је. Од поштено плаћенога зноја бољег лека нема.
arianna arianna 12:50 08.07.2016

Re: питање

Од поштено плаћенога зноја бољег лека нема.


tačno tako.... valja se fokusirati na mrvu zdravog jezgra koje svako u sebi nosi, i na njemu raditi, dograđivati , negovati ga u društveno poželjnom i prihvaćenom pravcu.

Jedna surova istina...ne treba se u odnos (razredni-učenik) unositi emitivno, niti taj učenik, na nekom svom duboko ličnom novou ima potrebu da bude voljen od strane nastavika!? Ima potrebu da bude prihvaćen i poštovan. Zato na početku godine napraviti interni dogovor, da ne morate da se volite (jer svestan je Trša, da ga ni njegovi bližnji ne vole, pa zalud igranka na tu temu), treba se uzajamno poštovati i uvažavati, i na tome graditi odnos.

Koliko Trša može da napreduje? Zavisi od njegovog IQ, svesti da za njega radite pravu stvar i vaših ljudskih kvaliteta i resursa. U zavisnosti šta ga pokreće i kako je kanalisan, Trša može završiti u NASI, ili berzi kao izvrstan stručnjak, da vodi sasvim solidan život, prevazilaženjem problema u ponašanju ili u obližnjem zatvoru, sa pozamašnim dosijeom. Izbor, dakle postoji.


emsiemsi emsiemsi 07:02 09.07.2016

Re: питање

nikvet pn
остају само сећања на пар вожњи трактором.


У ЈеНеА '84 као водник стажа добијем војну фарму. Четрес бикова, двеста свиња и седамнаест војника. Сви по казни. Лопови, силеџије, наркомани али највише иредента, Шиптари; све Трша до Трше.

Заболела ме глава. Невичан командовању ни педагогији смислим па кажем им овако: Слушај војско. Сви сте овде по казни. Мене у кругу фарме Пе-еС не занима, радите шта оћете. Мене овде занима стока. 'Оћу да блиста и стока и фарма. Ко ми стоку зајебе тај ће да најебе.

Као награду објавио сам излаз у град (једва им избоксовао у команди) а за казну... Четвртком је било редовно клање за војску а потом фини ручак за фармере. Е ако си засрао онда нећеш с нама него мрш у мензу; ето казне.

Испрва су се тукли и ленчарили, Шиптари мудровали по страни а пар старијих војника је носило цео посао. Један по један прилазили су упомоћ, најзад и Шиптари. И сви су дошли на тврд рад. Стајско ђубре паковано је под конац у винклу ко пирамиде на Јукатану, пацови су тучени масовном акцијом, бикови уместо да се боду и педеришу играли су се ко јагањци. Прирасти су отишли у небо, фарма је блистала, повређена рода је презимила пажена и мажена.

Од смркнутих протува које се осврћу претворили су се у усправне момке којима се смешка брк кад погледају око себе својих руку дело. Тек онда су ми се отворили један по један. Шта сам тада чуо... аа-ух, далеко било.

Фарма је проглашена за најбољу јединицу Седме армијске области а најбољи војник Дуљи Гани. Радио код свиња. Онда сам отишао код потпуковника и тражио им наградно. Еј Док, преко оваквих досијеа да им дам наградно, шта причаш? Да, друш-потпуковниче, даћете им, заслужили су како казну тако и награду.

Добили су. Како су одлазили баш свакоме је суза кренула, тврдим Шиптарима поготову.

Браво !
Out of Beirut Out of Beirut 11:10 09.07.2016

Re: питање

Ја сам чуо да је ово стандардна пракса у затворима, не знам тачно где:

од јутра до мрака робијаше држе у простору где раде на одгајивању домаћих животиња (и биљака).

Ко то одбија иде у самицу.

Тражио сам по нету како је то бити у затвору данас, и наишао на разговор између двојице познаника где је један другоме ово описивао. На нашем говорном подручју.

То је, изгледа, и књишки и институционално утврђено као оптимални амбијент за рехабилитацију осуђених криминалаца.

Out of Beirut Out of Beirut 11:12 09.07.2016

Re: питање

... вишак-коментар, дуплирао сам први.

my two additional cents:

Можда неки паранормални лекар типа Сергеј Н. Лазарев http://www.lazarev-balkan.com може да нађе времена и моћи да помогне у оваквом типу ситуација. Наравно, прави су ретки.
Jukie Jukie 13:04 09.07.2016

Re: питање

Out of Beirut

од јутра до мрака робијаше држе у простору где раде на одгајивању домаћих животиња (и биљака).
Ко то одбија иде у самицу.

A šta ubiješ to moraš i da pojedeš
mariopan mariopan 18:00 09.07.2016

Re: питање

nikvet pn
arianna
-ako obija automobile, usmeravaj ga na bravarski i autolimarski zanat
-ako lepo peva, nek se bavi time - sad su u skoro svakom gradu audicije i vašari
-ako vidiš da mu ide "trange frange" od ruke, guraj ga u trgovinu
-ako ti se pohvali da je preko leta "prodavao drva", teraj ti njega lepo na poljoprivredu (znači, da već ima nekog da ga "opravi" ili uputi u prostor, i da mu priroda odgovara)
- ako krade i obija nepokretosti, pronađi mu neki "securiti" da volontira (em dobija neku legalnu paricu, em lopove prepoznaje na daljinu, a biće važan do neba)
-ako je skolon nasilju, obavezno na neki sport.


Па да, тако је. Од поштено плаћенога зноја бољег лека нема.

И ја се слажем.

Рекла бих да је Трши досадно и да би најбоље било да нешто ради макар преко лета, нешто што воли и што га занима, где би могао да добије поштовање за добар рад, да нешто практично ради рукама, да стекне неку нову вештину којом би се издвајао од вршњака, јер то издвајање он сада и ради, само на негативан начин.

Он жели да буде другачији а то би му била прилика да се докаже?
Имао би гомилу доживљаја да прича другаримаа и да буде главни, на позитиван начин?

Рад успешно избија пундравце и одраслима а Трша само што није одрастао, сад ће, док дланом о длан.

И може још итекако да изненади.
zilikaka zilikaka 19:02 07.07.2016

Dakle,

E, moj Taso!

Napisala onoliko pisanije i pred shvatila da mu nije mesto ovde. Imaš pp.

Uključi sonare i prati šta se dešava i šta daje najbolji efekat.
Na duže ne možeš ništa nego da mu iskreno poželiš povoljne struje koje će ga baciti na neku čvršću obalu, a da će on umeti da je se dohvati.

Eto.
zoja444 zoja444 19:28 07.07.2016

nemam resenje

bila je jedna slicna prica pre nekoliko godina na blogu, ne mogu da je nadjem u arhivi. i ja sam, kao i vecina komentatora, mislila da je resenje u institucijama, dok jedan bloger nije prokomentarisao (parafraziram po secanju): potrebno je tu mnogo domacih kolaca svaki dan...i jos svasta nesto... ne mogu trenutno da se setim.
ko moze da natera nekog da voli nekog? zar ljubav moze da se kupi?
sve vise verujem u onu izreku: rodi me majko srecnog, pa me i na djubriste baci.
ne vidim izlaz. drzim mu palceve da u zivotu naidje na sto vise dobrih ljudi.

edit: vidim sad da je i zilikaka nesto slicno napisala
Черевићан Черевићан 20:09 08.07.2016

mi sechini

visoko ce dogurati Trsha
jer buntovan once natji sebe
trtadzije,odlikashi, smerni
nece srljat'bez preke potrebe,


g. tasodebeli
Черевићан Черевићан 20:09 08.07.2016

ili pak

al'ustvari,jer nikad se nezna
za buducnost tipa Trshinoga
sunovrat je najlakshe reshenje
posledica genetskoga koda
zoja444 zoja444 20:38 08.07.2016

Re: il' mozda

to se i ja pitam? koliko smo determinisani genetikom i sticajem spoljasnjih okolnosti? gde je tu slobodna volja? neke odluke donosimo u afektu, u sekundi, ne znajuci koliki je njihov uticaj na nas buduci zivot, bez obzira na iskustvo. svaka situacija je novi izazov sto se licnog rasta tice. a moze biti i stramputica. kako napraviti pravi izbor kod konflikta zelja? srcem ili razumom? itd., itd....

Cece, pomozite, mudriji ste. moze i u stihovima. a moze i nekim blogom. hvala.
Черевићан Черевићан 21:41 08.07.2016

zacrtanost

znano je ....... u Sremu
po zapisu nekom trajesh
mnogi zovu to sudbinom
badava da otpor dajesh,

draga ms zoja
zoja444 zoja444 21:51 08.07.2016

Re: zacrtanost

nisam mislila na trajanje. za nas zivot nema ni vremenske odrednice u odnosu na vecnost.
sudbina. da li to znaci da ce se desiti sto ce se desiti, bez obzira na nasu volju ili ne, druge ljude i okolnosti? samo sto nam nije dato da to znamo unapred?
tasadebeli tasadebeli 05:41 09.07.2016

Re: zacrtanost

Черевићан



Гос'н Че!


И као што анализирам сваку добру поезију на часу, тако ћу се и овде усудити да испишем кључне појмове, речи на табли:


buntovan


sebe


buducnost


genetskoga koda


sudbinom



И да одговорим и Зоји:


zoja444

samo sto nam nije dato da to znamo unapred?



Можда је тако и боље? Можда не бисмо били у стању да нормално живимо са таквим сазнањем?

А само тек понешто у нашим животима заиста и зависи од наше воље. Много тога, богами, и не...

Да искористим овде, кад је у питању живот, онај олимпијски мото (иде нам и Олимпијада у сусрет у августу):

Важно је учествовати!

У животу, мислим...

А победа и прво место је релативна ствар. Зависи из ког угла то гледамо.

Међутим, не можемо ни да макар сањаримо о победи ако не учествујемо, зар не?




П.С. - А да ли сте мислили да ће овај мој пост проћи без још једне, ко зна које, репризе моја два омиљена педагошка клипа?

Не, не пријатељи, ту сте се грдно преварили!








tasadebeli tasadebeli 07:06 09.07.2016

О тршама, алергијама и слободном времену

И црним рупама, наравно!


Још један проблем са којим се често сусрећем међу данашњим тршама у школи.

Много мојих ученика пати од алергија.

Можда ће вас због тога занимати и овај текст (Хвала, Куме!):


Али најстрашније је то што је деци заиста интересантније и забавније да проводе време са паметним телефоном или компјутером него са мамом и татом.


Говорите, разговарајте са својом децом, коментаришите то што видите, певајте песме, читајте пред спавање, питајте децу и стрпљиво слушајте одговоре. Не дозволите да вас мрзи да сами одговарате на питања која поставља ваше дете



По мом мишљењу, против диктата мишљења околине требало би се борити кроз здрав ауторитет родитеља. Ако нема јасног става родитеља и ауторитета маме и тате, онда нема ни решења проблема о којем говоримо.



(Јевгениј Комаровски)




ЛИНКЛИНКЛИНК



А да, после читања овог текста, додам ту још и оно што се и сам питам већ дужи низ година гледајући све те наше трше по школама:


Да ли су то нама, у овом потрошачком друштву у којем живимо и које нам агресивно намеће своја правила понашања, деца у ствари постала само "геџети" (попут фирмиране одеће, марке аутомобила и слично) којима хоћемо да истакнемо свој статус у друштву?

Шта су уопште за нас деца данас?


П.С. - Колико само ја познајем породица које суботом заједно иду у тржне центре, а којима је то једини друштвени живот који имају. И најчешће и једино време које уопште проводе заједно као породица.


Рече ми недавно један мој старији колега, професор у пензији:


"Био сам са женом први пут у тржном центру "Ушће" у суботу. Чујем, сви причају како тамо иду, па да одем и ја.

Као да сам упао у кругове пакла, човече! Они избезумљени људи који трче раширених очију од радње до радње, газе се међусобно, свађају, нервозни, прерачунавају се, деца која поред њих размажено урлају тражећи да им се купи ово или оно, иста та деца у неким ограђеним просторима у којима имају чак и неке аниматоре док им родитељи пију кафу одмарајући се од напорне потрошње,...

Као кругови пакла, бре! Рекох жени, сад смо ишли и никад више!"

Ја му онда кажем како редовно на дечјим рођенданима, који су све чешће по изнајмљеним играоницама, такође виђам те аниматоре који су ту да би родитељи добили "слободно" од своје деце (нема везе што су деца ту на гомили, па итекако имају са ким да се забаве и без аниматора).

Ту се тај старији колега још више растужио.

Каже:"Ово дефинитивно више није цивилизација у којој смо ми одрасли."




Milan Novković Milan Novković 11:40 09.07.2016

Re: О тршама, алергијама и слободном времену

Као да сам упао у кругове пакла, човече! Они избезумљени људи који трче раширених очију од радње до радње, газе се међусобно, свађају, нервозни, прерачунавају се, деца која поред њих размажено урлају тражећи да им се купи ово или оно, иста та деца у неким ограђеним просторима у којима имају чак и неке аниматоре док им родитељи пију кафу одмарајући се од напорне потрошње,...

Dobro, kolega je najverovatnije malo preterao, iako prepoznajem slike, i ja sam se sa devojčicama komada tri nabazao po tržišnim centrima, mnogim lepim, a ponekim i klaustrofobičnim

Sve je to pomalo i kulturološko, ja mislim, a ide povrh sledećeg koje je horizontalno: klincima je do otprilike 12. godine, znači tu i gde je Trša, mozak neverovatno uvezan, bukvalno. Negde od 4-6. godine maksimalno, a tu negde oko 12. broj veza između neurona počije naglo da se "seče", prosto smo, evolutivno, do tog doba previše naučilu za anarhičnu uvezanost koja je do tog trenutka podržavala što brže učenje svega i svačega osnovnog i ne potpuno artikulisaog, recimo jezika, raznih osnovnih obrazaca ponašanja, rada, igranja, istraživanja.

Posmatrati klince tako živahne može da bude i uživanje. Recimo, čitao sam, ne znam iz iskustva kako Italijani puštaju klince da se bukvalno penju na glavu svima i svemu, kako odeš na neko javno mesto, i svima je to normalno, oni jurcaju naokolo. U UK, npr, nije tako, počinju da se dovode u red mnogo ranije.

Pa meni klinci ne smetaju, ja sam više taj italijanski model, koji nikad nisam upoznao uživo, ja čak ćesto "kukam" što nisam u nekom poslu oko njih, meni je veselo posmatrati klince.

Definitivno ne treba od Trše praviti zvezdu, po mom mišljenju, neke nestašluke treba ignorisati, neke opuštetno propričati sa njim.

Sad kako mu se smiri haos u glavi, a hoće verovatno, pubertet je nešto "drugo", može da se pokuša i sa eksplicitnim i naglašenim prebacivanjem odgovornosti na njega, male za početak pa možda veće kasnije, zavisi od uspeha.

Klinci često neočekivano dobro reaguju na taj vid poštovanja onoga što oni znaju, umeju i jesu u tom trenutku.

Kao i odrasli, uostalom
little_radojica little_radojica 12:55 09.07.2016

Лепо написано

Лепо си ти ово Тасо забележио у хронику.

Иако нема дефинитивних а свакако не лаких решења, мислим да се најлакше може обезбедити широка подршка да деца која се суочавају са тешким периодима, или просто имају другачије потребе добију више пажње и адекватнију пажњу. И мислим да је једина препрека да се тако нешто и уради управо заблуда да то значи драстично више запослених у школству те да то Србија не може да плати. А то је заблуда јер се људски ресурси могу распоредити другачије и ефикасније, у складу са овим, за нас, новим парадигмама. И ту се онда морају дирати неке свете краве, па се онда спинује са разних страна, ломе се копља у пребацивању кривице и свете краве побеђују јер њима увек одговара и нерешено. Најмање што може да се уради (а и то је доста за почетак) је да се организује пилот пројекат у неколико школа и постави обавезујући план корекције кадровске политике* у наредних десетак-двадесетак година (можда већ и постоји негде као мртво слово на папиру?) Мислим, догод има мера које се могу предузети без значајног повећања трошкова има разлога и за оптимизам.

*Кад ово кажем мислим да има простора да се повећа број деце по професору (ево их, свете краве, муу), али да се тамо где постоје другачије потребе убаци "либеро" асистент (и неки други асистенти) који би био "мобилан" тј. мењао би школе у зависности од тренутне потребе. То значи да од неких пет професора (рецимо, то зависи од детаљне анализе) један мора да се преквалификује (пошто су те сујете јаке, можда мора и природним одливом, па зато десет-двадесет година). Тако је број запослених очуван, а систем је сврсисходније организован (сваке године све боље).

А ентузијазам свих у том процесу, од родитеља преко професора, запослених у школи, другара из разреда и наравно разредног ће увек бити ту као нулти, неопходан услов. Уосталом да је било бар неког ентузијазма родитеља да се Трше осећају као део овог света не би Трше тако.
Jukie Jukie 13:24 09.07.2016

Re: Лепо написано

little_radojica

*Кад ово кажем мислим да има простора да се повећа број деце по професору (ево их, свете краве, муу),

Pa ne vredi kad su uveli tone papirologije, kad bi bilo više dece po nastavniku oni ne bi mogli da popune sve dnevnike i da iskoriste zakonom predviđeni godišnji odmor pre nego što počne sledeća školska godina.

A i radio sam ja u odeljenju sa 36 đaka. Što više đaka imaš to manje znaš o pojedinačnom đaku (pogotovo ako je dete koje nema problem sa tvojim predmetom i postiže 80-90 poena, nemaš nikad vremena da se pozabaviš sa tih nedostajućih desetak odsto).

A dece kojoj treba pomoć u osnovnoj školi nema jedan Trša po razredu, nego su tu nekoliko Trša, i dete sa disleksijom, i dete sa autizmom, i dete koje slabo vidi, i dete koje ima slabu finu motoriku, i dete koje se teško kreće, i dete sa nižim IQ, i dete koje je još dete dok su ostali tinejdžeri, i dete čiji su roditelji pred razvodom, i dete čiji jedan roditelj umire, i dete sa tumorom, i dete sa tigrastom majkom (danas je jedno od 7-8 đaka vukovac), i mali Tesla koji nema gde da vrši eksperimente, i dete koje želi da ide na takmičenje, i dete koje ne može da uči lekcije napamet kod loše/zle nastavnice, i LGBT dete, i depresivno dete itd. itd.

Ako hoćeš da pomogneš svoj toj deci treba ti po pomoćnik za svakoga, ili bar za cluster od troje-četvoro dece sa istim potrebama, a ako treba da raspodeliš pomoćnike (recimo da imaš 4 pomoćnika po razredu), onda (kao u onoj seminarskoj vežbi gde od dvadeset ljudi biraš deset koje vodiš na splav za spasavanje ili im daješ finansijsku pomoć) Trša ima prvi da izvisi (ja ću prvi da ostavim Tršu na ostrvu).
little_radojica little_radojica 14:49 09.07.2016

Re: Лепо написано

Pa ne vredi kad su uveli tone papirologije, kad bi bilo više dece po nastavniku oni ne bi mogli da popune sve dnevnike i da iskoriste zakonom predviđeni godišnji odmor pre nego što počne sledeća školska godina.


То је, ценим, такође последица лоше кадровске политике. Код моје мајке у предшколском је то овако испало: назапошљавали гомилу људи у управу (педагога, психолога, ових, оних, чак и једног архитекту ), а најмање васпитача, тј. пореметили су тај однос. Ок, више је ту било родбинског запошљавања и куповања радних места, али је оправдање било да ће то да унапреди рад. Онда су ти људи почели да уводе васпитачима разне новине и трендове које су нашли у литератури (између осталог и инклузију и "свако дете да ради оно што га занима", не водећи рачуна о томе да то, поред тога што није сасвим изводљиво са постојећим капацитетима где васпитачи немају простора за много више од чувања деце да остану у једном комаду, још додатно производи гомилу посла и бирократије те додатно погоршава тај однос броја деце и васпитача. Између осталог, сви додају понешто ново да се записује у те дневнике активности, па се то нагомила. Да се разумемо, све то што они хоће, то су у принципу добре ствари, али су мало преамбициозно замишљене, тј. нема мапе пута како до тога доћи него се ствар уводи преко ноћи и преко леђа малобројних васпитача. Сад их је једно стотинак ипак добило отказ, али то је дуга прича.

A i radio sam ja u odeljenju sa 36 đaka. Što više đaka imaš to manje znaš o pojedinačnom đaku (pogotovo ako je dete koje nema problem sa tvojim predmetom i postiže 80-90 poena, nemaš nikad vremena da se pozabaviš sa tih nedostajućih desetak odsto).


Па ја мислим да та зависност уопште није линеарна и сигурно постоји неки sweet spot. У сваком случају, са двадесет ученика по одељењу у урбаним срединама и гомилом школа које раде за мање од десеторо деце укупно итекако има простора да се професори ефикасније распореде, а неки и преквалификују. Али, опет свете краве и "а што баш ја?"

A dece kojoj treba pomoć u osnovnoj školi nema jedan Trša po razredu, nego su tu nekoliko Trša, i dete sa disleksijom, i dete sa autizmom, i dete koje slabo vidi, i dete koje ima slabu finu motoriku, i dete koje se teško kreće, i dete sa nižim IQ, i dete koje je još dete dok su ostali tinejdžeri, i dete čiji su roditelji pred razvodom, i dete čiji jedan roditelj umire, i dete sa tumorom, i dete sa tigrastom majkom (danas je jedno od 7-8 đaka vukovac), i mali Tesla koji nema gde da vrši eksperimente, i dete koje želi da ide na takmičenje, i dete koje ne može da uči lekcije napamet kod loše/zle nastavnice, i LGBT dete, i depresivno dete itd. itd.


Сад си набројао све који имају било какву тешкоћу у животу (тј. 99% нас упада у ово), али то нема везе са асистентом у настави, осим код деце са аутизмом, са неким физичким/физиолошким хендикепом и донекле Трша (у делу дисциплине на часу). Нити је поента асистента да ради све време само са једним дететом. Ја не знам колико асистената је оптимално, али четири помоћника у разреду од двадесеторо деце?!
За почетак, хајде да видимо како можемо да добијемо двоје-троје по школи, па полако, није још смак света.
Jukie Jukie 15:13 09.07.2016

Re: Лепо написано

little_radojica

A dece kojoj treba pomoć u osnovnoj školi nema jedan Trša po razredu, nego su tu nekoliko Trša, i dete sa disleksijom, i dete sa autizmom, i dete koje slabo vidi, i dete koje ima slabu finu motoriku, i dete koje se teško kreće, i dete sa nižim IQ, i dete koje je još dete dok su ostali tinejdžeri, i dete čiji su roditelji pred razvodom, i dete čiji jedan roditelj umire, i dete sa tumorom, i dete sa tigrastom majkom (danas je jedno od 7-8 đaka vukovac), i mali Tesla koji nema gde da vrši eksperimente, i dete koje želi da ide na takmičenje, i dete koje ne može da uči lekcije napamet kod loše/zle nastavnice, i LGBT dete, i depresivno dete itd. itd.


Сад си набројао све који имају било какву тешкоћу у животу (тј. 99% нас упада у ово), али то нема везе са асистентом у настави, осим код деце са аутизмом, са неким физичким/физиолошким хендикепом и донекле Трша (у делу дисциплине на часу). Нити је поента асистента да ради све време само са једним дететом. Ја не знам колико асистената је оптимално, али четири помоћника у разреду од двадесеторо деце?!
За почетак, хајде да видимо како можемо да добијемо двоје-троје по школи, па полако, није још смак света.


Većina te dece sa bilo kakvom teškoćom u životu su kandidati za individualizaciju, pa ako ne uspe, neku vrstu IOP-1 (kada bi se IOPi delili kao što se sada dele petice, kao da seješ grašak u viktorijansko vreme, jednom nogom zakoračiš, suprotnom rukom zamahneš u daljinu i propustiš seme graška kroz prste da odleti ).
(meni je bilo nepojmljivo kad su neke američke nastavnice rekle koliko one dece sa IOPom imaju po odeljenju, 7-8 je sasvim normalna situacija, a jedna je rekla da su oni u getu i da SVA deca imaju IOP jer su u nestimulativnoj socijalnoj sredini)

Skoro jedino što je u onom pdf o IOP-3 (za nadarenu decu) rečeno je da treba da imaju nekog mentora koji će ih upućivati prema studijama i daljem napredovanju; dakle ako preraspoređuješ nastavnike na radna mesta javascript:;pomagača, nadarena deca ulaze u grupu dece kojoj je to prioritet IOPa. Recimo da na 600 dece, što je jedna lepa škola, u tom scenariju o pomagačima mora da se izdvoji jedan čovek za rad sa decom sa IOPom-3 i drugim problemima vezanim za nadarenost* (ili više njih koji delimično rade to a delimično nešto drugo)
*statistički značajan broj nadarene dece ima probleme u komunikaciji sa vršnjacima i društvenim aktivnostima, a u slučaju premale grupe za radioničarski rad u okviru škole grupa se može dopuniti nenadarenom decom sa istim problemom (Milhaus: "Nisam ja štreber, štreberi su pametni" )


Odoh u tangentu, a inače sam mislio da je po jednom razredu od 60-80 dece (3-4 odeljenja) verovatno najracionalniji broj od 4 pomagača (ako se već 1/5 nastavnika izbacuje iz nastave i prekvalifikuje)
little_radojica little_radojica 16:11 09.07.2016

Re: Лепо написано

Odoh u tangentu, a inače sam mislio da je po jednom razredu od 60-80 dece (3-4 odeljenja) verovatno najracionalniji broj od 4 pomagača (ako se već 1/5 nastavnika izbacuje iz nastave i prekvalifikuje)


ма ја сам то рекао условно, чисто да буде јасно на чији рачун се повећава број асистената, тако да није то никава актуелна цифра већ обична фермијевска процена.

Али и поред тога, наглашавам да није толико проблем у тим стандардима који сад изгледају превисоки, већ у томе што не постоји стратегија или мапа пута како до њих стићи постепено. Са свим тим развијеним земљама за чијим стандардима патимо смо готово једнаки по броју ученика по професору, али они ипак достижу те стандарде, а ми не, што значи да ми негде грешимо, а то нешто није немаштина (и то је добра ствар).

Skoro jedino što je u onom pdf o IOP-3


Где се могу наћи ти пдф-ови, баш ме занима тема?

Edit: Аха, та ИОП је наша скраћеница (збунило ме помињање Американаца). Сад гуглам па видим да је то већ фино разрађено и законски покривено што се тиче списка жеља.
Jukie Jukie 19:15 09.07.2016

Re: Лепо написано

little_radojica


Skoro jedino što je u onom pdf o IOP-3


Где се могу наћи ти пдф-ови, баш ме занима тема?

Edit: Аха, та ИОП је наша скраћеница (збунило ме помињање Американаца). Сад гуглам па видим да је то већ фино разрађено и законски покривено што се тиче списка жеља.


Uf, ne znam više, ja sam to skinuo na kompjuter kad je jednom neko dao link, ali javiće se neko od nastavnika.

Da, u Americi je IEP sa e :)
tyson tyson 14:28 09.07.2016

Misfit

Tipično dete koje je raslo bez autoriteta oko/iznad sebe; prvo to, pa sve ostalo. Zeznuta kombinacija; samo sopstvena pamet, i apelovanje na nju, mogu da ga izvuku. Inače obično završe kao sociopate i uz ovakvo okruženje kakvo imamo u Srbiji danas - u kriminalu.





kick68 kick68 22:35 09.07.2016

Re: Misfit

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana