Predsednik kućnog saveta

Prvi lik kod kog je trebalo da se uselim

me je non stop zvao lutko

Par puta sam mu rekao da obustavi

Izvinio se

ali je tražio previše za tu gajbu

Uselio sam se u stan u potkrovlju kuće

koja je previše asocirala

na period eksproprijacije

gazdarica je bila na spidu i pivu

a u prizemlju je

ni manje ni više

nikla detektviska agencija

Prezimio sam možda najbedijih par meseci

svog života

pokupio svoje stvari i knjige

u kese za đubre i isto tako jeftino

otišao

bez osvrtanja

Centar pa predgrađe pa opet centar

Nije mi bilo bitno gde je to tačno dom

Nisam imao želju za bacanjem sidra

Bio sam mediokritet popišan kapitalizmom

I gledao da u roku od sat vremena

Stignem do posla i u ulici imam mesaru

berberina i kladionicu

da zidovi ostanu prazni i beli

kao podsetnik kakav život vodim

Gazda jedne garsonjere mi je rekao

da ako želim da budemo u prijateljskim odnosima

ne dovodim nikoga i ne pravim žurku

jer ispod živi protejerej

(Bilo mi je nekako logično da pop i ja zamenimo stanove)

Još mi je dodao da mrzi mačke

i živi dve zgrade niže

Stan u kojem sam sada je na visokom prizemlju

Gazda je mojih godina

i eventualno spuši pljugu pre nego što

pokupi kintu i račune

Juče mi je rekao da predsednik kućnog saveta

matorac od sedamdeset i kusur

kreše ciganku spremačicu

i pokušava da iz adaptirane vešernice

koja je zajedničko vlasništvo

izbaci šestočlanu porodicu kako bi uselio švalerku

Moguće je da najluđe ideje dolaze pred smrt

ali je šteta što će ga upamtiti

kao najveću pizdurinu ikada

a ne kao čoveka koji može da ševi sa sedam banki

dok pola nacije prikriva impotentnost

rakijom i lekovima

verujući da žene sa kojima sa ne zaslužuju

ni dodir

a kamoli doručak

 u krevetu.

I.Pelin