Meri i Lori

    Fred Melcher je bio poslednja generacija one Amerike, koja nam je bila saveznik i koju smo toliko voleli.

    Rođen je 1918. godine u porodici siromašnih doseljenika iz Nemačke, ubrzo pošto je njegov otac, kao američki regrut u prvom svetskom ratu, umro na brodu za Evropu od posledica španske groznice. Oca nikad nije upoznao.

    Fredova majka,iako udovica, više se nije udavala . Deo para koje bi zaradila peruću tuđ veš i spremajući po kućama odvajala je da bi mu omogućila što bolje obrazovanje. Pomagao mu je kad-kad i stric koji je držao radionocu za prozvodnju vešplava. Stric nije bio oženjen.
Fred je na vreme završio šumarski fakultet i trebalo je da ga postave za upravnika nekog šumskog rezervata. U to vreme desio se Perl Harbur i Amerika je ušla u rat. Ubrzo su ga regrutovali. Međutim pošto je bio jedan od pismenijih regruta u to vreme, dodelili su ga štabu generala Patona. Tako je prošao ratišta; severne afrike, sicilije i evrope.

    Po završetku rata vratio se u svoj rodni Indianapolis i oženio Margi, svoju prvu veliku ljubav, sa kojom se verio pre polaska u rat i koja ga je sve vreme čekala. Pošto nisu mogli da imaju dece usvojili su prvo Džona ,zatim Bila i na kraju Meri. Brinuli su o njima kao o svojoj rođenoj deci. Bili su vrlo pametni i humani ljudi. Decu su upisali u dobre škole znajući da je to zalog za budućnost.

    Meri je u osnovnoj školi upoznala Lori.

    Lori je postala Merina najbolja drugarica.

    I u osnovnoj i u srednjoj školi sedele su u istoj klupi.Slušale su istu muziku, volele Donovana,Kridense ali i lokalne rok grupe.Imale su mirno i srećno detinjstvo i mladost u Indianapolisu, koji je u to vreme više ličio na usnuli provinciski gradić nego na metropolu.

    Fred je tada, već bio vlasnik firme za proizvodnju drvene galanterije čija se vrednost procenjivala na nekoliko miliona dolara.

    Lorin otac bio je takođe izdanak te iste Amerike koja je oslobodivši se balasta robovlasništva, prihvatila nove ideje; ravnopravnosti, slobode mišljenja i preduzetničkog duha. Amerike koja nije htela da prihvati primitivni imperijalizam, najpre britanski , oličen u "Fet king džordžu",kako su ga posprdno zvali . Potom u hegemonizmu Austrougarske monarhije i Nemačkom rastućem imperijalnom apetitu.
    Amerike, koja je našla svoju dušu i u oba svetska rata smogla snage i stala na pravu stranu.

    Lorin otac je bio težak takođe nekoliko miliona dolara.Bio je lekar i imao razrađenu privatnu praksu. Sećam se da mi je Meri pričala da je Lori za osamnaesti rođendan dobila crveni Porše sa menjačem. Porše je dobila jer je bila jedinica, za razliku od Meri koja je imala još dva brata i morala da se zadovolji polovnom Hondom.

    U Americi se deca rano osamostaljuju , pa je tako Meri sa nepunih devetnaest napustila roditeljsku kuću i otišla u Teksas da radi kao konobarica.Vratila se posle godinu dana potucanja, bez para i sa većom količinom psihičkih trauma. Lori je za to vreme bila kod roditelja.

    Ponovo su bile u istom gradu. Druženje i prijateljstvo se nastavilo.
    A onda se Meri zaljubila u nekog propalog hipika. Sklepali su neko tobož venčanje i počeli da žive zajedno. Iznajmili su kuću sa spratom u ne baš elitnom delu grada.
   

     Posle par meseci sa stomakom do zuba,Meri je ušla u kuću i popele se na sprat, onim američkim stepeništem. Kad je otvorila vrata sobe imala je šta da vidi, njen muž je u najboljem kaubojskom stilu, jahao neku nepoznatu žensku. Počela je da histeriše. Na to je ovaj ustao i nokautirao je baš na gornjem kraju stepenica. Stropoštala se koliko je duga i više nije dolazila svesti čak ni kad su je odneli u bolnicu.Konstatonali su teške povrede i rupturu materice, ali je ipak nisu opreisali. Čekali su nekog ko će da plati 20.000 dolara za operaciju.Ova je dotle ležala ni mrtva ni živa.Posle oko sat vremena došao je Fred, Merin otac, i potpisao da plaća operaciju. Napravili su carski rez i tako se rodio Zakary. Nju su takođe pokrpili i evo traje još i dan danas.

    Tih dana u bolnici je posećivala Lori.Jednom prilikom i ona je saopštila da se udaje. Udala se i rodila ćerku ali se i taj brak brzo raspao.

    Prošlo je nekoliko godina , umro je Lorin otac, a ona je sa majkom postala naslednica pozamašne svote novca. Kako je duže vreme bila usamljena, rešila je da napravi turističku turu kruzerom po Meksičkom zalivu. Povela je i ćerkicu.

    Na tom luksuznom brodu upoznala je Turčina (Izvinite što mu ne znam ime), jer bih ga u ovoj priči zvao po imenu. Čovek je bio "mali od kužine" što bi rekli Dalmatinci. Kad bi obavio svoje dnevne obaveze i presvukao se, odlazio bi na palubu da uživa u zalascima sunca na Karibima.Znao je engleski i posvećivao pažnju Lori i njenoj ćerki. Njoj je to prijalo.

    Tako se to pretvorilo u ljubav.

    Ubrzo je napustio posao na kruzeru i došao kod Lori u Indijanapolis. Ljubav je cvetala. A onda su se venčali i otišli da žive u njegovom selu u Anadoliji.
Meri se s' vremena na vreme raspitivala o Lori ali nije saznala puno. Jedino da je njena ćerka ostala sa babom u Americi.
Lori je po dolasku u Tursku saznala da turčin već ima jednu legalnu ženu i dve ćerkice sa njom.Saznanje da će morati da živi kao druga žena u porodici dovodilo ju je do očajanja.Teško se privikavala i na lokalne običaje. Hijerarhija u velikoj zajednici gde su živeli i njegovi roditelji morala je striktno da se poštuje.Koliko god je to obeshrabrivalo verovala je u njegovu ljubav i priču da su ga bez njegovog pristanka oženili.Navodno ispunjavajući neke davno preuzete obaveze.
     Meri je povremeno kontaktirala Lorinu majku u Americi raspitujući se za drugaricu. Saznala je da je Lori rodila sina i da je i dalje u Turskoj.

    Jedne noći zazvonio je telefon, to je bila Lori. Rekla je da su došli u Indijanapolis da ona podigne nešto para.Takođe je ispričala da se naj radije nebi vraćala u tursku, ali joj je sin ostao tamo a turčin nije dao da ga povedu. Posle nekog vremena ne mogavši da kontaktira Lori, pokušavala je da dobije bar njenu majku. Nije uspela.
    Prošlo je još neko vreme i Meri je konačno uspela da dobije Lorinog prvog muža.
    Ispričao joj je da je baba naprsno umrla, dok su Lori i Turčin još bili u Indijanapolisu. Uzrok smrti; gušenje kobasicom koju je večerala.

    Njihova ćerka je prešla da živi kod njega.

    Meri je sve ovo bilo jako sumnjivo. Rekla mi je: Kosta, babe u Americi nikad ne večeraju kobasice. Crv sumje je počeo sve više da je razjeda. Nagovarala me je da udemo u Tursku i potražimo Lori dok još nije kasno. Iskreno rečeno plašio sam se da nas ne pojede mrak. Rekao sam joj da ne fantazira i da će sigurno sve biti u redu.
    Posle još nekog vremena Meri je, ne mogavši više da izdrži, telefonom opet zvala Lorinog prvog muža.
    Saznala je da je Lori, verovatno u nastupu depresije, sa nadvožnjaka skočila pravo pod kamion.Tako je glasio izveštaj turske policije.

    Dečak je postao naslednik pozamašne sume dolara.Ostao je sa ocem u Turskoj.

    Lorin prvi muž je još dugo vodio pravnu borbu da i ćerka dobije bar deo nasledstva.