Superprognosticari

podaci, ne informacije

Imao sam najbolju nameru da te uzmem za ozbiljno, računam mora nešto da znaš. Ali...

krkar

podaci, ne informacije

Imao sam najbolju nameru da te uzmem za ozbiljno, računam mora nešto da znaš. Ali...

Znam dosta, naravno, mislio sam na data vs. information, prevedi ti ove dve reči na Srpski slobodno ako sam ja pogrešio.

princi

Meni se tekst svideo, iako mi se cini da znam sta je i informacija i sta je procesiranje (doduse, tacno je, nisam iz IT-ja, :)).

Memorija jeste vazan ali daleko od toga da je jedini faktor. Ima tu puno feedbacka , koji ne samo sto je nelinearan, nego je i forward feedback. Kljucna stvar je, izgleda, ono sto smo docs i ja raspravljali negde gore, da te mreze nervnih celija rade istovremeno, concurrently, i da se bore za prevlast nad tim sistemom koji nazivamo mozak. Ljudi koji su gledali i analizirali EEGe svesnog i uspavanog coveka kazu da svest emerges kad neuroni koordinisu rad jednog drugog uz pomoc kompleksnih, suptilnih i mahom nezavisnih ritmova. Kad covek spava, neuroni su mnogo vise in sync i to uglavnom karakterise nesvesna stanja. Kao da postojanje svesti zahteva odredjenu vrstu nereda i haosa. To je kljucna razlika izmedju racunara, bar ovih koji su nam danas na raspolaganju, i mozga. Ne kazem da se to nece promeniti, mozda je i quantum computing korak u tom pravcu (mozda i nije), ali ovako kako danas stoje stvari, racunar i mozak su 2 potpuno razlicite masine.

Nema uopšte potrebe preterivati u poređenju čoveka i kompjutera, "tehnologija" je različita, pa imamo taj fenomen svesti (koji je, tačno, izgleda vezan za paralelizam i koordinaciju u jednom kompleksnom i za sada neuhvatljivom maniru).

A opet, ko voli, ima već preko deceniju kako su uzeli onaj zadebljani deo optičkog nerva kod krave, iseckali na jako tanke slojeve, skenirali ih 2D skenerima visoke rezolucije i "prebacili" INFORMACIJE, bukvalno, u čip, elektroniku, pa je ta elektronika i nešto softvera, paralelno, PROCESIRALO elektrohemijske signale sa tanje strane optičkog nerva isto kao i "prava stvar".

Pa je IBM svašta radio, danas ti više ne treba taj slicing + 2D pošto su 3D skeneri dovoljno velike rezolucije, i eno prave razne čipove već sada - R&D, nije lako reći dokle će dobaciti.

Само да приметим, овај тред је насловљен "Мозак", али се линковани чланак не бави мозгом, већ само његовом когнитивном функцијом.

princi

Nema uopšte potrebe preterivati u poređenju čoveka i kompjutera, "tehnologija" je različita, pa imamo taj fenomen svesti (koji je, tačno, izgleda vezan za paralelizam i koordinaciju u jednom kompleksnom i za sada neuhvatljivom maniru).

Pa tekst kojeg si zajedno sa autorom upravo popljuvao je bas o tome. Ne o poredjenju, nego o tome zasto mozak nije racunar.

Ali svi znaju da mozak nije računar, kao što svi znaju da ne treba šamarati male devojčice za male propuste, a osuđivati na smrtne kazne za velike.

Nego je tekst o tome da mozak nema mnogo veze sa informacijama i njihovim procesiranjem, što nije tačno, pa o pamćenju gde se "informacije" ne pamte u pojedinčanim "memorijskim" lokacijama, što svi znaju, pa zato, valjda, pamćenje kao takvo, pamćenje informacija uopšte ni ne postoji, valja, što je besmisleno, pošto je sve, otprilike, informacija i njeno procesiranje.

Svest je fenomen, ok, a razna frljanja sa stotinama godina su mu besmislena, pošto ne prati šta se dešava u industriji.

Da ti je neko dao upitnik na ove teme ti bi ga bolje popunio, ja znam pošto ga bolje popunjavaju skoro pa deca, bez obzira što si svojom profesiom dalje od teme od njega.

Nego je tekst o tome da mozak nema mnogo veze sa informacijama i njihovim procesiranjem, što nije tačno, pa o pamćenju gde se "informacije" ne pamte u pojedinčanim "memorijskim" lokacijama, što svi znaju, pa zato, valjda, pamćenje kao takvo, pamćenje informacija uopšte ni ne postoji, valja, što je besmisleno, pošto je sve, otprilike, informacija i njeno procesiranje.

hologramskla teorija mozga, Karl Pribrana, funkciju pamćenja objašnjava na zanimljiv način.
u osnovi ona govori o tome da je memorija pohranjena po čitavom mozgu, baš kao što hologramski zapis (u 2D formatu) sadrži informaciju o 3D slici, i to na taj način da svako otkinuto parčence snimka reprodukuje kompletnu sliku samo u slabijoj rezoluciji.

Milane, radi se o tome da mozak zaista ne pamti informacije. Da je tako potvrdjuje i to sto su nam secanja varljiva, sto blede, sto vrsimo njihovu distorziju. Svaki dogadjaj koji prezivimo, u kome ucestvujemo, on ostavi svojevrsni potpis na nasim nervnim celijama, ne postoji ni ROM ni RAM ni hard disk. Jednostavno imas odredjenu mrezu koja ostaje tako formirana odredjeno vreme. Ti secanja mozes implantirati u ljudski um. Mozes ubediti coveka u dogadjaj koji mu se nikada nije dogodio. Posle odredjenog vremena, ako se ne obnavlja, mreza gubi svoju snagu, "secanja" blede, postanu "falicna".

U redu, mi nemamo istu definiciju za informacije i podatke onda, što i nije toliko bitno. Iskreno, mi u ITju još uvek najčešće koristimo "data", iz istorijskih razloga, nego kako su stupili na scenu BigData postalo je važnije to raslojavanje tj jedno 10tak godina pre toga, kako smo prestali da koristimo "fiksirane" algoritme i strukture najčešće nego počeli pa uvodimo šire koncepte, parametrizacije i meta-podatke, pa onda te koncepte da formalizujemo u obliku ontologija, pa onda počeli da te ontologije održavamo u distribuiranom maniru i realnom vremenu, itd.

Što se tiče pamćenja i procesiranja - imaš ti i u IT svašta, na primer kreneš od najobičnijeg disk sistema, uzmi 6 diskova i podeli na stripe set sa po dve RAID5 konfiguracije i više "stvar" nije kako je većina doživljava, jedni podaci se cepaju i delići razbacuju na razna mesta. Al ovo je trivijalan primer.

Ubrzano se ide u elektronici ka razvodnjavanju granice kako je memorisanje i procesiranje u pitanju, ima pametnih arhitektura, imaš i kompjutere kroz čije ploče opališ metak i oni nastavljaju normalno da rade.

U softveru tek ima svašta, tu sam mislio na formulare, tj po tvojim primerima koje kačiš online je jasno da već uveliko vidiš talasanje na potezima algoritmika, heuristika, bigdata koji čuva "tajne", genetičkim algoritmima, deep learning itd.

Kako "pipneš" heuristiku dobijaš mali problem koji navodiš u prvoj rečenici, značenje fragmenta "pamtiti informacije". I ovde stajem idući sa IT strane.

Sada malo da krenem sa drugog kraja, od mozga. Oni sada već snimaju videoe kako se memoriše. Teško je ovde dodati reč "informacija", ali je sve teže i u ITju, ali se nešto zapamti:

"They discovered that mRNA in neurons is regulated through a novel process described as "masking" and 'unmasking,' which allows beta-actin protein to be synthesized at specific times and places and in specific amounts.
The teams findings suggest that neurons have developed an ingenious strategy for controlling how memory-making proteins do their job.
'This observation that neurons selectively activate protein synthesis and then shut it off fits perfectly with how we think memories are made,' said Dr. Singer.
'Frequent stimulation of the neuron would make mRNA available in frequent, controlled bursts, causing beta-actin protein to accumulate precisely where it's needed to strengthen the synapse.'
To gain further insight into memory's molecular basis, the Singer lab is developing technologies for imaging neurons in the intact brains of living mice in collaboration with another Einstein faculty member in the same department, Vladislav Verkhusha, Ph.D.".

Boldovao sam gore ono što je esencija "memorisanja", imaš na youtubu koliko hoćeš snimaka.

A razne zavrzlame oko "informacija" su priča bez kraja.

Milan Novković

Uključujem se ovih dana, sorry za ovakav komentar, 4 IoT demoa imamo sledeća četiri dana. Ali ukratko da mi komentar ne ostane samo besmisleno kritički:

- Mozak pamti informacije, šta bi drugo. ...

У праву си што си рекао да многи људи не знају разлику између податка и информације.
Наравно, они су веома повезани, а ја сам (себи) информацију дефинисао као --- смислену енвелопу подат(а)ка.
Успут --- напиши мало о IoT, може да буде и опширно, не мора сажето.

princi

Meni se tekst svideo, iako mi se cini da znam sta je i informacija i sta je procesiranje (doduse, tacno je, nisam iz IT-ja, :)).

Memorija jeste vazan ali daleko od toga da je jedini faktor. Ima tu puno feedbacka , koji ne samo sto je nelinearan, nego je i forward feedback. Kljucna stvar je, izgleda, ono sto smo docs i ja raspravljali negde gore, da te mreze nervnih celija rade istovremeno, concurrently, i da se bore za prevlast nad tim sistemom koji nazivamo mozak. Ljudi koji su gledali i analizirali EEGe svesnog i uspavanog coveka kazu da svest emerges kad neuroni koordinisu rad jednog drugog uz pomoc kompleksnih, suptilnih i mahom nezavisnih ritmova. Kad covek spava, neuroni su mnogo vise in sync i to uglavnom karakterise nesvesna stanja. Kao da postojanje svesti zahteva odredjenu vrstu nereda i haosa. To je kljucna razlika izmedju racunara, bar ovih koji su nam danas na raspolaganju, i mozga. Ne kazem da se to nece promeniti, mozda je i quantum computing korak u tom pravcu (mozda i nije), ali ovako kako danas stoje stvari, racunar i mozak su 2 potpuno razlicite masine.

Појасни forward feedback концепт.

Milan Novković

krkar

podaci, ne informacije

Imao sam najbolju nameru da te uzmem za ozbiljno, računam mora nešto da znaš. Ali...

Znam dosta, naravno, mislio sam na data vs. information, prevedi ti ove dve reči na Srpski slobodno ako sam ja pogrešio.

Ниси погрешио --- информације су ембедид смисао у/изнад дата.

MIlan & princi

interesantna diskusija, momci.
puno terminoloških nedoumica. rekao bih da mozak pamti (na neki inherentan mu način), ali ne skladišti podatke.
informacija ipak ostaje zabilježena u mikro strukturi.

ne znam kako to u IT-ju, lično uvijek polazim od kvantne teorije informacija

takođe zabluda u direktnoj analogiji mozga kao računara, je što neuron nije svičer sa 0 i 1 oopcijama stanja. on je daleko složeniji "sklop" sa kompleksnom molekularnom strukturom.
kvantna teorija mozga je jedinične elementa prepoznala u mikrotubulama ... da sad ne ulazim i detalje ... na mnogo fundamentalnijem nivou.

opet, i tu je bilo mnogo osporavanja od strane akademske zajednice, najviše u smislu nepogodnosti sredine (vlaga i temperatura) za postojanost kvantne informacije (kjubita).

Svaki događaj ostavi trag na mreži neurona, ostavi jednu aktiviranu putanju ili više njih. Kako jedan neuron učestvuje u više tih mreža, a neurona ipak ima samo konačan broj, kad dođu novi događaji

na to sam i mislio kad sam rekao da mozak bilježi informacija, a ne skladišti podatke.

a drugi dio mog komentara se odnosio na ovo:



sine, nema ... na tvojim blogovima na kraju uvijek zavtršimo na ovoj temi

Sećanja ne ubija vreme,
nego nova sećanja.

ovo je tako poetski rečeno

mislim da će ti ovaj TED talk biti interesantan. s akterima sam te već upoznao neki prošli put ...

ovdje je objašnjen taj koncept sa mikrotubulama kao nosiocima kvantne kompjutacije u mozgu.

takođe zabluda u direktnoj analogiji mozga kao računara, je što neuron nije svičer sa 0 i 1 oopcijama stanja. on je daleko složeniji "sklop" sa kompleksnom molekularnom strukturom

Ja nisam uopšte video nešto mnogo takvih analogija, a one što sam video nisu u nekoj preteranoj zabludi

Računar uopšte ne mora da se gleda kao 0 i 1 svičer, uglavnom je i besmisleno, a u mozgu isto mogu da se posmatraju tako neki svičeri, iako je besmisleno, kao nepostojanje ili postojanje pojedinačnih molekula na nekim mestima.

Istovremeno, jedinice podataka i informacija u računaru mogu i danas sve češće i jesu kompleksne gde:

- Procesiranje je, u veštačkim neuralnim mrežama, donekle slično kao u mozgu, znači radi se o vrlo "nezabludnoj direktnoj analogiji".

- Pa imaš prostije konstrukte, gde mašina isto dosta odskače od naše arhaične slike o tome šta su to podaci, algoritmi, i katastrofalna osetljivost ishoda, npr, na najobičniju promenu u jednom bitu.

Primer, i biram ga da se uklopim u temu bloga - Kalmanov filter:

Ovaj filter ti radi prognozu nekog signala ili trenda, promenljive, u jako mnogo šuma kojem su poznate spektralne karakteristike.

Pošto se radi o šumu u tu kakofoniju može da se ubaci i gomila drugog đubreta nepoznatih spektralnih karakteristika sve dok profil svog sabratog đubreta, npr, ne pomeri spektralne karakteristike koje mi pretpostavimo, tog većinskog šuma.

Tako, taj šum ume da bude ogroman, velik do te mere da kad ga posmatraš u vremenskom domenu ti uopšte ne vidiš da unutra uopšte postoji neki signal, tebi je sve jedan opšti pičvajz bez ikakvih informacija, a filter precizno izvuče signal i predviđa mu sledeću vrednost.

Tako da ti i unutar računara možeš da dodaš malog demončića koji ti namerno mlati po podacima, menja jako mnogo memorijskih lokacija nasumice a sve i dalje "radi", pa i prognoziranje, dok su svi ti podaci bili deo procesiranja.

Tako, baš je vreme da se u ovoj paraleli zaboravi pomalo istorija gde je softver u računaru do bola precizan algoritam sa potpuno determinističkim ponašanjem na micro nivou.

To je, za potrebe ove diskusije, prošlost, bez obzira što moje kolege i ja još uvek uglavnom tako zarađujemo novac.

Ovo sada vreme je vreme velike tranzicije.

ok, naravno da je tvoje znanje u toj oblasti daleko bogatije nego moje.

nego osnovna premisa je bila da se na fundamentalnom nivou informacija skladišti sa O i 1 stanjem.
sad šta je osnovna jedincica (u materijalnom smislu) koja to stanje bilježi, prenosi, s njim manipuliše, u aktuelnoj IT, ja ne znam.
moje znanje o logičkim kolima i memoriji računara je, priznajem, arhaično.
i nije se rifrešovalo od fakulteta.

moja opaska je bila usmjerena na to da neuron nije osnovna operativna jedinica "moždane računarske mreže".

u tom smislu sam i priložio tjubove o, alternativnoj, kvantnoj teoriji mozga.

moje znanje o logičkim kolima i memoriji računara je, priznajem, arhaično.
i nije se rifrešovalo od fakulteta.

Nije toliko bitno, u stvari - kreacija se sve više prenosi u prostor komponovanja, dirigovanja, kolaboracije, multidisciplinarnosti itd.

možda je rješenje preočigledno?

A možda se komentari čitaju ukoso, pa promaklo. A možda smo lenji

Nisam ni videla tvoj komentar, odoh da prelistam ponovo.

ma ostavih ga rano jutros oko 3 sata, pa je izgleda ostao nezamjećen

evo da ga obnovim

dakle u jednoj kutiji imamo 400 crnih i 400 bijelih kuglica, jednake veličine, teksture i mase.
naslijepo izvlačimo ukupno 400 kuglica koje prebacujemo u novu kutiju.
iz nje takođe nasumično izvlačimo 200 kuglica koje prebacujemo u sledeću kutiju.
iz nje nasumično izvlačimo 100 kuglica koje stavvljamo u narednu kutiju.
iz nje nasumično izvlačimo 50 kuglica.

koja je vjerovatnija opcija da će od tih posljednjih 50 biti:
a) približno jednak broj (recimo do odnosa 30:20) bijelih i crnih
b) drastično više jednih (svejedno kojih) u odnosu na druge kuglice

EDIT: dodao sam još jedan korak u izvlačenjima.

docsumann

ma ostavih ga rano jutros oko 3 sata, pa je izgleda ostao nezamjećen

evo da ga obnovim

dakle u jednoj kutiji imamo 400 crnih i 400 bijelih kuglica, jednake veličine, teksture i mase.
naslijepo izvlačimo ukupno 400 kuglica koje prebacujemo u novu kutiju.
iz nje takođe nasumično izvlačimo 200 kuglica koje prebacujemo u sledeću kutiju.
iz nje nasumično izvlačimo 100 kuglica koje stavvljamo u narednu kutiju.
iz nje nasumično izvlačimo 50 kuglica.

koja je vjerovatnija opcija da će od tih posljednjih 50 biti:
a) približno jednak broj (recimo do odnosa 30:20) bijelih i crnih
b) drastično više jednih (svejedno kojih) u odnosu na druge kuglice

EDIT: dodao sam još jedan korak u izvlačenjima.

Дај сиже !

Дај сиже !

daj rješenje!

a evo ti i "siže":

da li ova uzastopna uzorkovanja uravnotežuju raspodjelu kuglica ili je odvode u potpuni disbalans?

docsumann

a evo ti i "siže":

da li ova uzastopna uzorkovanja uravnotežuju raspodjelu kuglica ili je odvode u potpuni disbalans?

Једнака вероватноћа догађања оба случаја.

emsiemsi

docsumann

a evo ti i "siže":

da li ova uzastopna uzorkovanja uravnotežuju raspodjelu kuglica ili je odvode u potpuni disbalans?

Једнака за оба случаја.

nisam te baš razumio. ajde da se vratimo na postavku zadatak - odgovor pod a) ili b)?

ili ti smatraš da su oba slučaja jednako moguća?

EDIT: oko, sad sam vidio tvoj edit.

tačan je odgovor pod b)

objašnjenje.

recimo da si izvršio prvo uzorkovanje, tj. izvukao 400 kuglica od 800 početnih.
kakav je odnos među njima. sigiurno, ili najverovatnije, nije 200:200 crnih i bijelih.
ali jeste otprilike negdje u odnosu 55%:45% ili 60:40.

sad drugo izvlačenje već radiš na skupu gdje raspodjele nije ravnomjerna, tj. veća je vjerovatnoća da ćeš izvući više onih kojih više i ima.

dakle raspodjela teži da se pomjeri u istu stranu neravnoteže.

i tako redom. poremećaj raspodjele se uvećava sam od sebe slučajnim ishodima.


ovo se u prirodi npr, javlja kod malih populacionih zajednica (recimo neke vrste ptica na izolovanom ostrvu) i naziva se evolucioni drift.

docsumann

tačan je odgovor pod b)

objašnjenje.

recimo da si izvršio prvo uzorkovanje, tj. izvukao 400 kuglica od 800 početnih.
kakav je odnos među njima. sigiurno, ili najverovatnije, nije 200:200 crnih i bijelih.
ali jeste otprilike negdje u odnosu 55%:45% ili 60:40.

sad drugo izvlačenje već radiš na skupu gdje raspodjele nije ravnomjerna, tj. veća je vjerovatnoća da ćeš izvući više onih kojih više i ima.

dakle raspodjela teži da se pomjeri u istu stranu neravnoteže.

i tako redom. poremećaj raspodjele se uvećava sam od sebe slučajnim ishodima.


ovo se u prirodi npr, javlja kod malih populacionih zajednica (recimo neke vrste ptica na izolovanom ostrvu) i naziva se evolucioni drift.

У праву си --- све од другог корака, под условом да не извучеш исти број куглица у првом кораку. Ту си ми користио, погледај болдовано, конструкцију као један мој другар када сам га питао долази ли тамо и тамо у то и то време - он ми је одговорио сигурно можда (истина, он је поприлично необразован човек, али је зато један од најбољих људи).
Успут --- да си у образложењу написао само највероватније и то би било натегнуто --- јер је вероватноћа да ће бити извучена свака појединачна куглицу које се разликују само у једној карактеристици - боји једнака. Наравно, ради се о само првој извученој куглици. При вађењу друге куглице, од 799 преосталих, повећава се вероватноћа да ће друга куглица бити, из простог разлога, што их у кутији има за једну више, је већа. Већ у тређем извлачењу вероватноће им се изједначују, итд... Дакле, свако непарно извлачење је извлачење са истом вероватноћом, а парно је са већом вероватноћом за оне којих има више ...
Успут 2 --- дакле, твој исказ је тачан, само уколико је први корак сигурно.
Успут 3 --- колика је вероватноћа да сам ја у праву, а колика да нисам ?

Успут 2 --- дакле, твој исказ је тачан, само уколико је први корак сигурно.
Успут 3 --- колика је вероватноћа да сам ја у праву, а колика да нисам ?

pa da, ne radio se o sigurnim već o vjerovatnijim događajima.

pošto je pri prvom izvlačenju neuravnotežena prerapodjela odnosa kuglica daleko vjerovatnija od potpuno identičnih količina, proces se dalje sam usmjerava na tu stranu.

pazi, konačna uravnotežena raspodjela se može čak uspostaviti i ako je pri prvom izvlačenju ravnoteža bila znatno narušena.
no, to su tek najmanje vjerovatni događaji, kao recim ošto u kladionici prelaz iz 1 u 2 obično ima najveću kvotu.

al ti se naravno nikad ne kladiš

Дакле, свако непарно извлачење је извлачење са истом вероватноћом, а парно је са већом вероватноћом за оне којих има више ...

pa kad računaš vjerovatnoću sumarnog izvlačenja n kugla iz početnog njihovog broja m, ne računaš vjerovatnoću svakog pojedinačnog izvlačenja već direktno primjenjuješ formulu na osnovu mogućih kombinacija.

Recimo, ta fora da je praktično nemoguće samplovati isti broj crnih i belih kuglica iako tačno znaš da ih ima isti broj

odmah sam se ipravio da to nije sigurno nemoguć već malo vjerovatan ishod.
kolika je vjerovatnoća da pri prvom izvlačenju izvučeš jednak broj i crnih i bijelih (po 200) je jednostavan račun:

(400 nad 200)(400 nad 200)/ (800 nad 400)


jbg, nemam odgovarajuće simbole za kombinatorne operatore, pa sam ovako pješke opisao.

princi

Napisah "praktično nemoguće". Mislio da je jasno da kvalifikativ "praktično" menja osnovni smisao reči nemoguće. Ako nije, praštaj na nepreciznosti.

ok je, nisam odmah uočio.

naziva se evolucioni drift.

Naziva se genetic drift. (Sewal Wright).
Izolovane male populacije narusavaju Hardy-Weinberg ravnotezu.

Naziva se genetic drift. (Sewal Wright).

da, tačno. malo se pozaboravljalo.

princi

Recimo, ta fora sa unbiased novčićem sa prvih stranica svih udžbenika verovatnoće. Bacaj novčić 1000 puta, milion puta, 10M puta, nema šaje da nikad dobiješ isti broj pisama i glave. I onda ti kaže, rezultat konvergira ka 50-50 jer je novčić unbiased.

sjećam se priče da je neki od poznatih matematičar stvarno i sproveo taj postupak, odnosno bacao novčić xy mnogo puta.
čak mi se čini i da je to radio zatočen u tamnici. i kaže stvarno konvergira.

Ali otkud ti znaš da je novčić sigurno unbiased in the first place?

mislim da se to aksiomatski usvaja na osnovu zdravog razuma. ne znam zašto bi posumnjo da nioje.

princi

ne znam zašto bi posumnjo da nioje.

Pa čitava ova serija ovih, ne znam kako da ih nazovem, pisanija (?) je o kritici "zdravog razuma", tj common sensea. Upravo gore pomenusmo jedan aspekt verovatnoće koje kontraintuitivan.

kako da ti kažem, meni baš i nije (kontraintuitivna)

bar ovi primjeri o kojima ovdje pričamo. kontarintuitivno bi mi bilo da je novčić skloniji padanju na jednu stranu.

slično i kod ovih kuglica u primjeru...

mislim da kontraintutivnost ima smisla kod složenijih operacija i uslovnih vjerovatnoća.

kod ovako elementarnih događaja ona ne bi trebala da je kontraproduktivna u prognozama.

princi

kako da ti kažem, meni baš i nije (kontraintuitivna)

Pa kad se drogiraš! Ti se ne računaš.

pripazi na vokabular! psihonautiram je pravi izraz

mada nisam uopšte evo već par godina ... a mislim da mi je vrijeme za jedan dmt izlet.

I onda ti kaže, rezultat konvergira ka 50-50 jer je novčić unbiased. Ali otkud ti znaš da je novčić sigurno unbiased in the first place?

Pa, majku mu, standardna devijacija kod N bacanja je (1/2) x sqrt(N), ako je novcic OK. Ako sistematski dobijes znacajno veca odstupanja od toga, onda novcic nije unbiased.

Ovo ima direktne veze sa Riemannovom hipotezom

princi

a mislim da mi je vrijeme za jedan dmt izlet.

Nemoj, druže. S kim ću u teretanu kad dođem u Kotor?

ma to se ne isključuje. štaviše, poslije svakog DMT expirienca imaš veću volju za životom, baterije su ti na maximumu, osjećaš se slobodnijim, imaš tu spoznaju da je sve u suštini u redu i da stvari u konačnici ležu na svoje (kosmičko) mjesto na najbolji mogući način ... al' džabe priča mora da se proba

nsarski

jesi vidi trejler za film o Ramanujanu?

kad već spomenu Hardija

docsumann

princi

ne znam zašto bi posumnjo da nioje.

Pa čitava ova serija ovih, ne znam kako da ih nazovem, pisanija (?) je o kritici "zdravog razuma", tj common sensea. Upravo gore pomenusmo jedan aspekt verovatnoće koje kontraintuitivan.

kako da ti kažem, meni baš i nije (kontraintuitivna)

bar ovi primjeri o kojima ovdje pričamo. kontarintuitivno bi mi bilo da je novčić skloniji padanju na jednu stranu.

slično i kod ovih kuglica u primjeru...

Мени је (исто) интуитивна конвергенција, тј. фифти - фифти, код појава које имају два пола.

jesi vidi trejler za film o Ramanujanu?

Video.

uzgred, fizički je potpuno nemoguće da je unbiased

potupak bacanja novčića je ono što unosi potpunu nasumičnost u ishodu, čak i pri nesimetričnoj raspodjeli mase (koja je opet minorna, mislim na nesimetričnost)

a ko se,osim MC-ja i tebe, možda, budi i leže sa konceptima standardne devijacije i binomne raspodele u glavi?

Brale, je se ne budim sa konceptima standardne devijacije u glavi jer to je stvar koja se uci u osnovnoj skoli, a imam i preca posla kad ujutru ustanem. Samo sam komentarisao tvoje pitanje o 50-50 rezultatu.

nsarski

jesi vidi trejler za film o Ramanujanu?

Video.

nisam znao za one neprijatnosti koje je doživljavao u Engleskoj kako na ulici tako i na univerzitetu.

E, jbg, ja bežao s tih časova o Rimanovoj hipotezi. Tapkao sličice.

I ja sam bezao, ali sam slucajno bio na tom casu.

Ovo ima direktne veze sa Riemannovom hipotezom

Зајебано добар текст.
Тешко градиво, а лаке речи.

sad drugo izvlačenje već radiš na skupu gdje raspodjele nije ravnomjerna, tj. veća je vjerovatnoća da ćeš izvući više onih kojih više i ima.

dakle raspodjela teži da se pomjeri u istu stranu neravnoteže.

znaci , u drugom izvlacenju, veca sansa je da izvuces vise belih, ako je njih vise bilo. ILI, vise crnih ako je bilo njih vise. znaci sabiras sve povoljne kroz moguce, jel tako?

na stranu to sto mi nije jasno kako nije 50% , 400 od 800 gde su 2 elementa.

znaci , u drugom izvlacenju, veca sansa je da izvuces vise belih, ako je njih vise bilo. ILI, vise crnih ako je bilo njih vise. znaci sabiras sve povoljne kroz moguce, jel tako?

ovdje zapravo nema "povoljnog" ishoda.
možemo da računamo vjerovatnoće mogućih ishoda i to je sve.

iznos vjerovatnoće za slučaj da se u prvom izvlačenju izvuče identičan broj crnih i bijelih (po 200) sam dao u jednom od predhodnih komentara.
pošto nemam Matlab instaliran na kompu malo je zahtjevnije to izračunati pješke.

na stranu to sto mi nije jasno kako nije 50% , 400 od 800 gde su 2 elementa.

nije mi najasnije na šta si ovdje mislio. vjerovatnoća čega? da se izvuče
jednak broj crnih i bijelih (ovaj slučaj kojeg sam gore spominjao)??

pronašao sam na netu online kalkulator koji može da računa kombinacije, mada je broj kombinacija za izvlačenje 400 kuglica od 800 prevelik za njega.

zato usvajam umanjeni model sa ukupno 80 kuglica (40 bijelih i 40 crnih)

vjerovatnoća da se u prvom izvlačenju izvuče tačno po 20 bijelih i 20 crnih iznosi:

(40 nad 20) x (40 nad 20) / (80 nad 40) = 1,7674782678857700196621306916979e-17

znači vjerovatnoća za 50:50 podjelu je ekstremno mala, prva cifra je na 17. mjestu iza decimalnog zareza.
sa uvećanjem ukupnog broja kuglica vjerovatnoća za fifti-fifti raspodjelu se dodatno umanjuje.

npr. ako bi imali ukupno 4 kuglice, 2 bijele i 2 crne, vjerovatnoća da pri izvlačenju 2 kuglice jedna bude bijela a druga crna je 2/3

za 8 kuglica, po 4 od svake vrste, pri izvlačenju 4 kuglice, vjerovatnoća za 50:50 raspodjelu je 18/35

itd.


dakle za slučaj sa 800 kuglica, što reče princi, "praktično je nemoguće" da izvučemo 200 bijelih i 200 crnih kuglica.
dakle, drugo izvlačenje "gotovo sigurno" vršimo na kolekciji sa neuravnoteženim briojem B i C kuglica (jednih ima više).
nesimetrični odnos sugeriše da će u drugom izvlačenju biti vjerovatnije da se izvuče više onih kuglica kojih i ima više u novoformiranoj kolekciji od 400 kuglica.

Kad sam citao ove njegove principe, i uopste dosta tih stvari na koje se poziva, to je inzenjerski nacin razmisljanja, nista novo. Drugim recima, priznajem da je citanje ponekad imalo efekat otkrivanja rupe na saksiji u smislu novih stvari. Mada covek lepo pise.

Upravo tako, nema tu ništa mistično, nego treba , po meni snimiti problem iz što je moguće više pogleda. Onda nabacaš sve to na gomilu i polako slažeš mozaik. U toj fazi svima ličiš na dangubu koja se bavi sitnim crevcima.

E, a ono što je jaaako važno je da pokušaš da se oslobodiš svih predrasuda i nesvesno donetih odluka unapred, zbog želje da nekako bude, ili zbog ličnih emocija i sl.
Kad mozaik počne da liči na nešto, kad ti se učini da si nekim nevažnim sitnicama našao bitno mesto u njemu i pri tome nemaš značajnih delova koji nedostaju - to je to.

zilikaka

Upravo tako, nema tu ništa mistično, nego treba , po meni snimiti problem iz što je moguće više pogleda. Onda nabacaš sve to na gomilu i polako slažeš mozaik. U toj fazi svima ličiš na dangubu koja se bavi sitnim crevcima.

Da, naročito kada nisi u frci sa vremenom.

Često nabacane podatke "sklonim sa strane", pa mi se rešenje često "ukaže" dok radim nešto drugo, recimo dok gledam neki film/seriju ili pričam sa nekim (pa čak i ovde na blogu), iako film/priča nema nikakve veze o onome, o čemu razmišljam.

BebaOdLonchara

ovo je jedan od boljih blogova u poslednje vreme. nema šorke, mada još nije kasno da se s tim krene.

Ипак је моје залагање уродило плодом !
Успут - питање за све суперпрогностичаре ... Колика је вероватноћа да ће emsiemsi донети одлуку да после Нове Године не пише на овом блогу (за другачије мислеће - да не смара итд...) ?

emsiemsi

BebaOdLonchara

ovo je jedan od boljih blogova u poslednje vreme. nema šorke, mada još nije kasno da se s tim krene.

Ипак је моје залагање уродило плодом !
Успут - питање за све суперпрогностичаре ... Колика је вероватноћа да ће emsiemsi донети одлуку да после Нове Године не пише на овом блогу (за другачије мислеће - да не смара итд...) ?

42%

ovo je jedan od boljih blogova u poslednje vreme. nema šorke, mada još nije kasno da se s tim krene.

Pa ima malo podjebavanja, ali to je čisto zbog folklora.
Mogla bi ti da kreneš ono da mi kenjaš -- E, kad si ti ono rekao za onu blogerku da je dobra πtschꦏ...

Predrag Brajovic

ovo je jedan od boljih blogova u poslednje vreme. nema šorke, mada još nije kasno da se s tim krene.

Pa ima malo podjebavanja, ali to je čisto zbog folklora.
Mogla bi ti da kreneš ono da mi kenjaš -- E, kad si ti ono rekao za onu blogerku da je dobra πtschꦏ...

Која она !?
Ник на сунце ! Доста је те анонимне доброте.

Milan Novković

emsiemsi

BebaOdLonchara

ovo je jedan od boljih blogova u poslednje vreme. nema šorke, mada još nije kasno da se s tim krene.

Ипак је моје залагање уродило плодом !
Успут - питање за све суперпрогностичаре ... Колика је вероватноћа да ће emsiemsi донети одлуку да после Нове Године не пише на овом блогу (за другачије мислеће - да не смара итд...) ?

42%

Шта ти је брзина одзива !?
Јбг, види се ко је информатичар (не само да разликује data од information) и, без обзира на све могуће шумове, успева да смањи (информациону) ентропију на блогу.

princi

BebaOdLonchara

ovo je jedan od boljih blogova u poslednje vreme. nema šorke, mada još nije kasno da se s tim krene.

Seko, nema kod mene šorke. Strogo sabornost. Vidiš da čak ni Brajovića nisam banovao. A nije da ne bi trebalo...

Саборно, саборно - па до јаја !
Успут --- ниси ти кркар (или онај милош) па да банујеш (оној не смем ни име да поменем, бановаће ме и код тебе). Тунелираће (што би рекли ми микроелектроничари (добро, и Пајић), односно, траверзираће без обзира на недостајуће пермишне, што би рекао Милан Новковић - и мене ће стићи огањ праведности.
Успут --- да будем коректан (нисам ја кркан) - кркар ме брзо и одбанује. Свеједно, ко га шиша.

Seko, nema kod mene šorke. Strogo sabornost. Vidiš da čak ni Brajovića nisam banovao. A nije da ne bi trebalo...

Светосавски, нема шта!
(Мада сам се ја овде потурио к'о Лазар на Косову.)

Него, шорка је јако важна у животу. Пресудна:



Watch T Cells Hunt Down And Kill Cancer Cells

Seko, nema kod mene šorke. Strogo sabornost. Vidiš da čak ni Brajovića nisam banovao. A nije da ne bi trebalo...

banuj ga zbog tvajningsa, pls. ja da naručujem čaj iz engleske da mi ga šipinguju za 20 funata, ako to nije za ban, ja ne znam šta je?!

Strogo sabornost.

sve dok nije subnornost...

Колика је вероватноћа да ће emsiemsi донети одлуку да после Нове Године не пише на овом блогу (за другачије мислеће - да не смара итд...) ?

Velika. ALI:

- to što je doneo odluku ne znači da će je i realizovati
- uvek postoji opcija da emsi i održi reč al da se pojavi u nekoj novo inkarnaciji

Naravoučenije: Treba uvek pažljivo pročitati pitanje.

banuj ga zbog tvajningsa, pls. ja da naručujem čaj iz engleske da mi ga šipinguju za 20 funata,

Imaš na pijaci, na Kalencu, za 350 dinara.
Izazovi srpske ekonomije: legalni uvoznik nema šanse da radi pored nelegalnog.

Imaš na pijaci, na Kalencu, za 350 dinara.

hvala, na ove dve moje nema. mada, šta je to za 350 dinara, u filter kesicama? 100gr čaja je napolju oko 5-7 evra, zavisi da li je u limu ili kartonu. kesice se ne isplate, jedna je prejaka za jednu šolju.

legalni uvoznik nema šanse da radi pored nelegalnog.

nikada ne bih kupila na pijaci da ima u prodavnici. sad ću pored legalnog uvoznika da se cenkam na pijaci i poručujem na crno. jel znaš da sam te cinkarila tvajningsu? strava su se potresli.

sve dok nije subnornost...

kapiram kultura i subkultura, al' šta je nornost?

nornost

od subnor. :)

BebaOdLonchara

nornost

od subnor. :)

ma znam, zezam se

Jbt, pa napravi lonac caja, sto samo jednu solju? 350 dindzi je super cena, ako je pravi.

pa ne mogu da popijem lonac erl greja, a i ne volim da ga podgrevam. oću da stavim ravnu kašičicu na šolju, hoću da otvorim onu limenku i da ga pomirišem svako jutro, razumeš? pa onda ga malo provučem kroz prste, pa mi prsti mirišu na čaj. želim taj posibiliti da imam u radnji limenku, a ne da sa strahom pravim čaj i gledam dno posude i cmizdrim. zato maltretiram drugare da mi donose kad dolaze, ali je to smaranje za sve. naravno da ću da kupim, onaj teekanne je 200 dinara 20 kesica, i bulja od čaja (inače najbolja varijanta koja može da se kupi kod nas, sve ostale su krš).

Колика је вероватноћа да ће emsiemsi донети одлуку да после Нове Године не пише на овом блогу (за другачије мислеће - да не смара итд...) ?

Tačnije bi bilo, kolika je verovatnoća da će emsiemsi od sledeće godine pisati pod novim nikom

stefan.hauzer

Колика је вероватноћа да ће emsiemsi донети одлуку да после Нове Године не пише на овом блогу (за другачије мислеће - да не смара итд...) ?

Tačnije bi bilo, kolika je verovatnoća da će emsiemsi od sledeće godine pisati pod novi nikom

gdje on nikom tu ja klikom
a fukara može i iz rezervoara

teekanne je 200 dinara 20 kesica, i bulja od čaja (inače najbolja varijanta koja može da se kupi kod nas, sve ostale su krš).

PA ako malo mrdneš dupetom, naći ćeš nešto i da valja: u ulici Svetog save, jedno 70-80 metara prema Hramu od Slavije kad ideš, sa desne strane nalazi se prodavnica čaja firme Small Tree.

Predrag Brajovic

teekanne je 200 dinara 20 kesica, i bulja od čaja (inače najbolja varijanta koja može da se kupi kod nas, sve ostale su krš).

PA ako malo mrdneš dupetom, naći ćeš nešto i da valja: u ulici Svetog save, jedno 70-80 metara prema Hramu od Slavije kad ideš, sa desne strane nalazi se prodavnica čaja firme Small Tree.

hehe, simpatično kako se komentari upućeni Bebi često vezuju za gluteuse i taj rad

za malo drvo trebaće ti i ...

hoću da otvorim onu limenku

Moj cale je iz Londre obavezno donosio erl grej caj, a te limenke ja posle konfiskovala da potrpam djindjuve u njih.

princi

Hoće Princi. Zašto Austrija flertuje sa fašizmom.

Uzgred, suprotno onom što Nemci i Austrijanci hoće da verujemo, izgleda da je glasanje za i protiv fašista više povezano sa geografijom nego sa stručnom spremom. Beč i urbani centri su, po svemu sudeći, kosmopolitskiji i manje okrenuti fašizmu; austrijska unutrašnjost, mahom ruralna ili palanačka, je, pak, overwhelmingly glasala za fašiste. E, sad, pošto gradovi više privlače visokoškolovane ispada da je kao obrazovanost linija razdvajanja. A možda, ipak, nije... Uzgred, i žene su u manjem procentu glasale za fašiste.

Pa naravno, Bec pun stranjerosa nece valjda oni da glasaju za extrem desnicare koji bi ih rado poslali u p...tamo odakle su dosli.

To tamo po planinama i dolinama gde se jodluje umesto telefonira..

Tako i po celoj Evropi dodje raspored snaga levo desno grad selo.

princi

Jbt, ovde pola komentara moji. Sad ću ja malo da zamuknem.

Јбг, кад не даш мени да се размахнем, него ми претиш бановањем...

Нека, нема везе, важно је да се брбља -- сви помало нешто науче, или ураде нешто паметно-
Ево, ја на пример:
1) узео сам ишчитао опет цео нсарскијев блог;
2) од Доце мазнуо оне црнчуге;
3) научио нешто и од тебе, а и о мозгу и механизмима памћења;
4) у том учењу, и током једрења интернетом, наишао на онај сјајни видео како Т ћелије рокају оне канцерозне;
5) најважније -- отишао сам до продавнице Small Tree чајева и купио по 50 грама "дарџелинга" и "асама".

Као бивши увозник Twinings чајева, само да обавестим Бебу и заинтересоване да ови овде куповни чајеви нису ништа лошији од њих. Такође, да напоменем да од мноштва добрих чајева у Лондри ја бих се кладио на ове: https://www.whittard.co.uk/

Štaviše, uopšte nemam nedoumice -- njih bi pre uzeo nego one koje sam uvozio. Da sad ne tupim ovde, ali Twinings su mi naspram Whittarda suviše konfekcija. Nedostaje im prefinjenosti :)