Negativna kamata

There’s one post-Communist country where investors are finding refuge from the risk of Britain’s exit from the European Union: Serbia.
The nation’s Eurobonds have outperformed those of Poland, Hungary, Croatia and Romania in the past month as concern mounted that those nations may suffer from the loss of billions of euros in EU funding if the U.K. votes to leave the bloc in June. Since Serbia’s application to join the 28-nation group has been in limbo for seven years, the country is more shielded than its neighbors, according to Commerzbank AG and Raiffeisen Bank International AG.

Both banks are recommending clients buy Serbian bonds, which are also benefiting from government plans to overhaul the economy and set the stage for an upgrade to its credit rating. Even if U.K. citizens vote to stay on June 23, Serbian debt will continue to gain after the government was re-elected last month on a mandate to accelerate a push to join the EU by 2020, according to Commerzbank.

LINK

http://m.thenational.ae/business/aviation/air-serbia-targets-more-us-traffic-as-profit-soars

zasto bi neko uzimao vladine obveznice s negativnom kamatom?

pa zato sto ce ta vlada da isplati te obveznice. za neke druge vlade nije bas sigurno

te obveznice ne kupuju fizicka lica vec fondovi koji moraju negde da parkiraju novac, ne mogu ga drzati na kastodiju

jinks

samo znači da, umesto da dobijaš kamatu na svoj štedni ulog, oni ti ga redovno štipaju. A zašto ga štipaju? Pa zato što hoće da te podstaknu da trošiš, da kupuješ.

Da, za negativnu kamatu na štednju ... a i koliko sam razumeo, one su specijalitet tokom recesija i kriza.

Ali zašto bi neko uzimao, na primer, vladine obveznice sa negativnom kamatom, što se dešava.

Ili još interesantnije, kako FED upravlja inflacijom pomoću kamatne stope.

Na primer, kulminaciju ekonomske krize predstavlja trenutak u kome FED-ova kamata udara u nulu, i ne može dalje. Mnogi se pitaju, a zašto ne bi išla dalje, u neki ekvivalentni minus. Naravno, uz pomoć odgovarajućih mera, ukoliko bi i to moglo da doprinese ublažavanju krize.

p.s.

Zato sam i postovao donji Jutjub klip, u kome je regulacioni mehanizam FED-a opisan na popularan način.

Видиш, ја бих био задовољан да у стабилној држави (Швајцарска, Чведска, Немачка, ...) плаћам негативне камате, него у нестабилној да добијам парице од камате, тј. позитивне камате.
Да ли ја грешим ?

jinks

te obveznice ne kupuju fizicka lica vec fondovi koji moraju negde da parkiraju novac, ne mogu ga drzati na kastodiju

Da li postoje i ograničenja šta sve centralne banke mogu da kupuju. Koliko sam razumeo ne mogu bilo šta, već, ne znam, vladine obveznice, neke druge vrste vrednostnih papira ... ali ne i akcije, nekretnine, neku drugu vrstu robe.

AO ti priča o investicijskim bankama i fondovima. Postoje jasna (ili pseudojasna) pravila koliko se čega treba i može imati. To definišu ovi raznorazni Bazeli i čuda koje će verovatno ubrzo smandrljati pod tepih.

jinks

Znam ali koja je onda razlika ako uzmete obveznice sa negativnom kamatom u odnosu na to da vam novac leži kući, ili u nekom sefu.

Pokušavao sam da pronađem primere ... po nekima može čak i da se zaradi mešetarići na razlici između dve negativne kamate. A ima i slučajeva firmi koje su obavezne iz nekog razloga da u portfoliju imaju vladine obveznice, pa onda pristaju i na te sa negativnom kamatom.

Ipak, koliko sam razumeo sama negativna kamata, generalno, primenjena u različitim oblicima i na različitim mestima ima potencijal da utiče na promenu toka recesije, iz deflacije u inflaciju.

Мотив је веома прост !
Они ће ти сачувати новац далеко боље него ти сам - и зато има смисла да им ти то платиш. Код њих ће твој новац бити нпр. осигуран од пожара, земљотреса, крађе итд ... Чак ће додатно бити осигуран и од тебе самога да се нпр. не одлучиш на неко сумануто инвестирање ...

Znam ali koja je onda razlika ako uzmete obveznice sa negativnom kamatom u odnosu na to da vam novac leži kući, ili u nekom sefu.

Negativna kamata se zaračunava na tzv. kratkoročne međubankarske pozajmice. Sve banke u frakcionom bankarstvu, deo depozita zadržavaju u rezervi, a ostalo plasiraju. Koliki procenat će zadržati, a koliki plasirati se bazira na računici koja je vrovatnoća da neko dođe i traži svoje pare nazad, koja je verovatnoća da neki dati kredit ne može da se naplati itd. Matematika velikih brojeva.
E sad, kako god da postaviš matematiku, postoje neke oscilacije i dnevni tokovi novca. Banke međusobno pozajmljuju novac jedna drugoj, na kratke rokove, kako se ne bi desilo da nedostatak keša u jednoj banci izazove "Bank run", odnosno navalu deponenata na banke. Ceo proces zapravo ide kroz centralnu banku, koja količinom novca u opticaju i drugim mehanizmima određuje stopu po kojoj se keš prebacuje između banaka.
Banke vole tu vrstu pozajmica, jer predstavljaju siguran profit koji se brzo ostvaruje uz minimalan rizik, pošto iza svega stoji centralna banka. Sa druge strane, centralna banka, smanjivanjem stope na međubankarske pozajmice podstiče banke da novac plasiraju građanima i privredi po nižim stopama, pre nego među sobom.

Što je i poenta bloga, čemu bi po svoj prilici upravo i trebalo da vode negativne kamate.

Smanjivanje kamate je insulin (vidi članak Pola Krugmena, preveden na Peščanikovom sajtu iz NY Times-a). U principu, ima neke negativne efekte ali kada je ekonomija u recesiji, trebalo bi da podstakne potrošnju i investicije.

Rekao si da centralna banka smanjuje kamate na kratkoročne međubankarske pozajmice, ali da li ih je svela i na negativne vrednosti. Jeste, koliko sam razumeo početak tvog komentara :)

Nominalna kamatna stopa nije baš negativna, ali kada se zaračunaju drugi efekti onda ispadne da je realni prinos po određenim plasmanima negativan.

Jebo gazda Jezdu

Finansijska industrija je najvažnije oružje Amerike.

ulaska u novu fazu inflacije.

Ako ima ista zbog cega se brinem kakav svet cu ostaviti deci ( i kakvu decu cu ostaviti svetu ) je apsolutna izvesnost visoke infalicije za koju (surprize- surprize) niko nece biti spreman.

jinks

Da kažu da se Major Bubble tek sprema, i da je ovaj Subprime mortgage bio samo uvodna arija.

I da su je za sve kriva politika izbegavanje recesije po svaku cenu, a ona mora periodično da se desi. Sad, ako je odgađate ona će se desiti ali po svoj prilici zbirno mnogo veća.

Izbegavati recesiju bez strukturnog prilagodjavanja ( propadanja onih koji ne mogu da se menjaju ) je ne samo neodgovorno, nego jos jedna ludost NeoGreenspanovaca i onih koji pokusavaju da odrze primat Amerike bez spremnosti da je menjaju.

I moze da kosta veoma skupo ne samo USofA nego ceo svet, ukljucujuci i moju decu.

Da li je moguće da to postoji i u Americi. Zaštita privatnika od propadanja, čak i onda kada bi po svim zakonima tržišta trebalo da odu.

U US to se zove Too Big To Fail.

Kod nas se zove Zelezara Smederevo.

A nas SpaceX se zove Beograd na vodi Pozdrav Brajovicu

jinks

U US to se zove Too Big To Fail.

Mislim da se to zove i "yellow capitalism" u kome je profit gazdin a gubitak narodni.

I da toga ima poprilično i u privatnom sektoru, posebno u poređenju sa javnim sektorom, što je još gore.

Dobro nam došao među autore, Jinx!

Ovo bankarstvo za mene je horor tema, ali je ptrebno da o njoj pišu svi koji se razumeju, možda nama laicima i viđenim žrtvama postane jasnije.

Blog je napisan laički, mada tema i nije toliko bankarska, koliko ideja da se uopšte i koriste negativne kamate. Čega do skora toliko i nije bilo, a banke postoje odavno.

U stvari banke su u početku naplaćivale čuvanje novca (zlata) svojim klijentima umesto da kao sada plaćaju kamatu na to, jer je bilo previše opasno nositi ga sa sobom sa svim tim banditima po putevima. To su faktički bile negativne kamatne stope. Evo sad opet ovog puta neke države naplaćuju bankama i fondovima da parkiraju pare kod njih jer je opaet zavladala opasnost da pare nestanu. S druge strane neke centralne banke plaćaju komercijalnim bankama da uzmu pare ne bi li pogurale kreditnu i ekonomsku aktivnost. Kada ni to nije uspelo tj. centralne banke su upale u zero liquidity trap- onda se pristupilo štampanju para. Jedan od mogućih razloga zašto ni to do sada nije uspelo može biti i da su korist od toga videli najbogatiji, vlasnici akcija i finansijske imovine. S druge strane, pokazalo se da oni koji nisu spuštali kamate, kao ECB koja je 2011. čak podigla tek upropastile svoje ekonomije

jinks

S druge strane, pokazalo se da oni koji nisu spuštali kamate, kao ECB koja je 2011. čak podigla tek upropastile svoje ekonomije

Da, izgleda da je ta igra sa kamatama centralnih banaka jedna od ključnih stvari. Opet, zamislite neki set mera koji bi bio ekvivalentan negativnoj kamati centralne banke, i da li bi i to na neki način moglo da pomogne.

Naravno da je jedna od ključnih kad je polovina svih transakcija - novac, a centralne banke direktno određuju ponudu, a indirektno i tražnju za novcem.

Ja navijam za helicopter money - da vidim kako će to da izvedu pa da pare opet završe kod bankara :)

sve se svodi na to koju stopu inflacije centralne banke u stvari ciljaju.

Ta negativna kamata je u stvari cena čuvanja para od strane banke, jer to ipak nosi neke troškove. Kamatna stopa je 0 + ta cena = negativna kamata.

Glavna briga razvijenih zemalja danas je kako nagurati inflaciju na ta 2% koliko ciljaju. Probali su da dele pare bankama, ali one su ih zadržale da povećaju svoju likvidnost i rezerve. Da li će uspeti sa deljenjem direktno stanovništvu? Možda, ali ja mislim da bankari neće dozvoliti da budu izbačeni iz posredovanja između centralnih banaka i stanovništva i privrede

A prvi ekvivalent "platnih kartica" uveli su Templari još u 12. veku, za hodočasnike na Bliski Istok.

Templari su bili zapravo prva multinacionalna korporacija na svetu. Začetnici su raspirivanja verske mržnje radi sticanja ekonomske dobiti.

Srećan prvi blog

jinks

Hvala

Templari su bili zapravo prva multinacionalna korporacija na svetu.

Interesantno kako su funkcionisale templarske platne kartice. Položite novac negde u, na primer, Francuskoj i dobijete komad papira sa šifrom. Odete u Jerusalem 12. veka i u tamošnjoj templarskoj podružnici podignete isti taj novac minus nešto. Ideja je bila, između ostalog da ne nosite keš sa sobom pošto je put bio opasan. Naravno, podružnica je bilo i po mnogim drugim gradovima duž hodočasničkog puta, a sa vremenom i širom Evrope.

Inače, toliko su se bili obogatili da su počeli da pozajmljuju novac i evropskim kraljevima, gde je im je jedan od njih, francuski Filip IV, kada je dara prevršila meru (ustvari kada su dugovanja Templarima prevršila meru) došao i glave.

Znala sam ovo za Templare i kartice i kako su nadrljali na kraju.Ipak nista nisam znala od ovih detalja kako je to funkcionisalo, vrlo zanimljivo Jinks..Tipa, umela bih da zaokruzim u Milioneru tacan odgovori, nista dalje.
A ovo sve sto ti kazes da je pisano laicki,i nad laikom ima laik:)

Odvele su me malo misli u nekom drugom pravcu, rqzmisljajuci o ovoj temi koju skoro jedva razumem.

Pisana rec vs izgovorena.


Deluje mi da ista ovakva vrsta komunikacije je uzivo, glasom, gde mogu odmah da postavim pitanja, mogla bih da skapiram vecinu stvari koju ste pisali.

Inače, sad pročitah, prve moderne banke su nastale u Italiji, tokom Renesanse. A prvi vid "platnih kartica" uveli su vitezovi Templari još u 12. veku, za hodočasnike na Bliski Istok.

A Christian merchant in 12th century London once remarked, “As long as Isaac of York trusted his brother Jacob of Marseilles, and both of them trusted their cousin Joseph of Jerusalem, all three stood to make a profit.”
<...>
The check found was written by a Jew from Baghdad to a Jew in Cairo, and it read, “Please give Joseph, the bearer of this check, a hundred coins,” and it’s signed.
<...>
... evidence of the first check came from the geniza of the Great Ezra Synagogue of Cairo, which dates back to the 9th century.


How the Jews Invented Checks

jinks

Znala sam ovo za Templare i kartice i kako su nadrljali na kraju.

Neki kažu da su ustvari i preživeli u drugom obliku, ali to je već neka druga priča :)

da, i zove se Fukoovo klatno

inače, samo jedna korekcija - templari su vremenom postali veoma tolerantni i kooperativni glede odnosa sa arapima.

jinks

da, i zove se Fukoovo klatno

Postoje razne priče o čuvenom templarskom blagu iz Jerusalema u kome je po nekima između ostalog sakrivena i tajna o Svetom gralu.

Opet, neki drugi bi rekli, uzevši u obzir čime su se bavili da su ti spisi pre bili ekonomske a ne teološke ili neke druge prirode.

ma znam, nego većina ih je upravo izložena u ovoj knjizi. i još mnogo štošta glede ezoteričnih učenja.

Da uprostimo: Negativna kamata je posledica nemogućnosti dovoljno sigurnog plasmana slobodnih sredstava. Dakle pojavljuje se višak novca. Šta dalje? Kako stvari učiniti manje nesigurnim? Pojma nemam.

jednarecfonmoi

Al nije se pisalo o posebnosti imanja racuna tamo.Ne pitaju za poreklo novca(?) ne otkrivaju klijentovo ime, csk prkrsaj otkriti ga, prema njihovom zakonu o bankama starom 300 godina( mogucnost greske, pisem prema secanju) i ostale legende i misterije :)

Od pre 5-6 godina to ne vazi za bilo koga ko ima pasos ili posao u SAD. Takodje ne vazi u pojedinim slucajevima ni za gradjane Nemacke, Italije i Francuske.

Predrag Brajovic

Inače, sad pročitah, prve moderne banke su nastale u Italiji, tokom Renesanse. A prvi vid "platnih kartica" uveli su vitezovi Templari još u 12. veku, za hodočasnike na Bliski Istok.

A Christian merchant in 12th century London once remarked, “As long as Isaac of York trusted his brother Jacob of Marseilles, and both of them trusted their cousin Joseph of Jerusalem, all three stood to make a profit.”

The check found was written by a Jew from Baghdad to a Jew in Cairo, and it read, “Please give Joseph, the bearer of this check, a hundred coins,” and it’s signed.

... evidence of the first check came from the geniza of the Great Ezra Synagogue of Cairo, which dates back to the 9th century.


How the Jews Invented Checks

Ипак, прва права централна (државна, јавна) банка основана је 1408. у Ђенови. Банка Св. Ђорђа (Il banco di San Giorgio) настала је одлуком осморице највиђенијих (тј. најбогатијих) већника - чланова градске управе тада већ економски посрнуле поморске републике - државице Ђенове.

Ако прочитате линковани чланак, видећете да су ту већ присутни и јавни дуг и државне обвезнице, фондови... Банка је радила четири века и мислим да Ђеновљане од тада бије глас да су највеће тврдице међу Италијанима. :)

Rast kamatnih stopa u US (prvo FEd-a, što vuče i ostale kamatne stope banaka) čine američke papire isplativijim za investitore (svi oni koji imaju pare, fondovi, kompanije, investicione banke...). Oni su zbog niskih prinosa US papira išli po svetu tražeći dobre prinose sa što manjim rizikom (inače američki trezorski zapisi se vode kao bezrizični) i u ovom slučaju se vraćaju kući. To znači da se vraćaju u dolar iz raznih svetskih valuta što znači da dolar jača. To recimo za Srbiju znači da će javni dug (u dinarima) porasti jer je 40 odsto duga u dolarima. I tako za veliki broj zemalja u razvoju po celom svetu. To se desilo pre neku godinu kada je FED samo najavio mogućnost da poveća kamatne stope ( kod nas se to odrazilo na povećanje prinosa na naše obveznice, jer se smanjuje tražnja i oni što ostanu traže više kamate). Tako se dug uvećava i po osnovu jačanja dolara i po osnovu rasta kamata.

I kada kamata FED krene na gore, krenuće i kamate komercijalnih banaka na zajmove. Šta se onda dešava sa starim zajmovima.

Zavisi kako su ugovoreni. Ako je fiksna kamatna stopa ostaće isti, ako je fleksibilna, vezana za npr. USD libor menjaće se u skladu sa njim. Ako misliš na nas, naši su krediti ugavnom vezani za euribor, referentnu kamatnu stopu za EUR

Šta će biti sa dugovima kada jednom kamatne stope krenu da rastu? Šta će biti sa dugovima (u dolarima) zemalja u razvoju kada FED počne da diže kamatnu stopu i povuče silne pare nazad u US?

Ništa, biće otpisani u ovoj ili onoj formi, :).

princi

Šta će biti sa dugovima kada jednom kamatne stope krenu da rastu? Šta će biti sa dugovima (u dolarima) zemalja u razvoju kada FED počne da diže kamatnu stopu i povuče silne pare nazad u US?

Ništa, biće otpisani u ovoj ili onoj formi, :).

Gde si Varufakis?

svarog

princi

Šta će biti sa dugovima kada jednom kamatne stope krenu da rastu? Šta će biti sa dugovima (u dolarima) zemalja u razvoju kada FED počne da diže kamatnu stopu i povuče silne pare nazad u US?

Ništa, biće otpisani u ovoj ili onoj formi, :).

Gde si Varufakis?

Jer život... .

Ne, bez zezanja, šta je, u stvari, dug? Ti oslobodiš top 1% plaćanja poreza (ili, što je još bolje, po Africi i Aziji oni oslobode same sebe), oni štekuju pare po tim tax havens ili štekuju u nekretnine po Londonu, Njujorku, Torontu, Sidneju, odatle hedž i investicioni fondovi mažnjavaju kintu kojom kupuju državne obveznice po bantu zemljama šatro očekujući da će ove rasti po 15% i 20% i kažeš im: "E, bate, dođeš mi..."

princi

svarog

princi

Šta će biti sa dugovima kada jednom kamatne stope krenu da rastu? Šta će biti sa dugovima (u dolarima) zemalja u razvoju kada FED počne da diže kamatnu stopu i povuče silne pare nazad u US?

Ništa, biće otpisani u ovoj ili onoj formi, :).

Gde si Varufakis?

Jer život... .

Ne, bez zezanja, šta je, u stvari, dug? Ti oslobodiš top 1% plaćanja poreza (ili, što je još bolje, po Africi i Aziji oni oslobode same sebe), oni štekuju pare po tim tax havens ili štekuju u nekretnine po Londonu, Njujorku, Torontu, Sidneju, odatle hedž i investicioni fondovi mažnjavaju kintu kojom kupuju državne obveznice po bantu zemljama šatro očekujući da će ove rasti po 15% i 20% i kažeš im: "E, bate, dođeš mi..."

Ееее, мој Принци !
Економсити се толико упињу да од свога занимања направе науку, а ти им то сјебеш у две, три реченице --- до јаја, бате !

princi

svarog

princi

Šta će biti sa dugovima kada jednom kamatne stope krenu da rastu? Šta će biti sa dugovima (u dolarima) zemalja u razvoju kada FED počne da diže kamatnu stopu i povuče silne pare nazad u US?

Ništa, biće otpisani u ovoj ili onoj formi, :).

Gde si Varufakis?

Jer život... .

Ne, bez zezanja, šta je, u stvari, dug? Ti oslobodiš top 1% plaćanja poreza (ili, što je još bolje, po Africi i Aziji oni oslobode same sebe), oni štekuju pare po tim tax havens ili štekuju u nekretnine po Londonu, Njujorku, Torontu, Sidneju, odatle hedž i investicioni fondovi mažnjavaju kintu kojom kupuju državne obveznice po bantu zemljama šatro očekujući da će ove rasti po 15% i 20% i kažeš im: "E, bate, dođeš mi..."

Ne nego oni dođu kod tebe i kažu ti "E, bate, dođeš mi...". Za razliku od pre nekoliko vekova umesto da unajme plaćenike koji će da uteraju dug, sada imaju sudove i države koje stoje iza tih sudova koji će da uteraju dug.
Može i da se ne plati, ali onda više neće da ti daju kredite, a ti ćeš onda da ugineš od gladi i da ih moliš da dođu i uzmu ti sve što hoće.

Sad možeš i da ima kažeš tako nešto filozofski i pametno pa možda i shvate da to nije u redu

Može i da se ne plati, ali onda više neće da ti daju kredite, a ti ćeš onda da ugineš od gladi i da ih moliš da dođu i uzmu ti sve što hoće.

Ti, izgleda, nisi shvatio napisano: jedini razlog zasto imaju da ti daju kredite je to sto ne placaju porez. Kapiras? On ne placa ono sto placam ja, sto placas ti, sto placaju svi. Koristi drustvenu infrastrukturu itekako, mnogo vise nego ja, ali mu tu infrastrukturu placam samo ja, dok on nema vremena za to. Mislim, daj onda svi da stekujemo tako kintu, i ja mnogo vise volim da mi se duguje, nego da nekog efektivno finansiram.

Ovde kod nas (skoro) svi izbegavaju da plate ovako ili onako i ovaj ili onaj porez, tako da smo manje više izborili jednakost između klasa :)

Malo previše pojednostavljuješ, nije izbegavanje plaćanja poreza jedini ni glavni izvor kapitala (mada je sada jako popularna tema).

Pitanje poreske pravednosti je jako kompleksno, posebno kada se uzme u obzir korišćenje javnih usluga. Recimo da neko sa prihodima 1 milion dolara plaća porez na dohodak 10%, a neko sa prihodima od 10.000 dolara 50%. Svako bi rekao da je ovo užasno nepravedan sistem, ali ovaj prvi iako procentualno manje oporezovan plaća 100.000 dolara, a drugi 5.000,a verovatno u istom stepenu koriste javne usluge i infrastrukturu.
A kada se u priču uvede oporezivanje kapitala, što u stvari jedino može da pogodi tajkune, stvar se dodatno komplikuje. Za početak potrebno jedno jedinstveno svetsko fiskalno telo koje će ujednačiti poreske stope u celom svetu da ne bi bilo bežanije u poreske rajeve (koji su između ostalog i Holandija, USA (neke države), Velika Britanija (Ostrvo Man), Luksemburg... da ne padne krivica samo na Panamu i Kajmane:)).
Kako se tebi čini ovo rešenje i implikacije koje bi donelo kreiranje jedne svetske vlade?

svarog

Ovde kod nas (skoro) svi izbegavaju da plate ovako ili onako i ovaj ili onaj porez, tako da smo manje više izborili jednakost između klasa :)

Malo previše pojednostavljuješ, nije izbegavanje plaćanja poreza jedini ni glavni izvor kapitala (mada je sada jako popularna tema).

Pitanje poreske pravednosti je jako kompleksno, posebno kada se uzme u obzir korišćenje javnih usluga. Recimo da neko sa prihodima 1 milion dolara plaća porez na dohodak 10%, a neko sa prihodima od 10.000 dolara 50%. Svako bi rekao da je ovo užasno nepravedan sistem, ali ovaj prvi iako procentualno manje oporezovan plaća 100.000 dolara, a drugi 5.000,a verovatno u istom stepenu koriste javne usluge i infrastrukturu.
A kada se u priču uvede oporezivanje kapitala, što u stvari jedino može da pogodi tajkune, stvar se dodatno komplikuje. Za početak potrebno jedno jedinstveno svetsko fiskalno telo koje će ujednačiti poreske stope u celom svetu da ne bi bilo bežanije u poreske rajeve (koji su između ostalog i Holandija, USA (neke države), Velika Britanija (Ostrvo Man), Luksemburg... da ne padne krivica samo na Panamu i Kajmane:)).
Kako se tebi čini ovo rešenje i implikacije koje bi donelo kreiranje jedne svetske vlade?

Uh, gde da počnem... Pa, različite stope poreza su duboko nepravedne. Zašto? Zato jer se postavlja pitanje odakle ti prihodi od $1M. Evo ti ova Carly Fiorina, ex CEO HPa. Totalna dijabola žena. Odakle njoj toliki prihodi koje je imala? Pa što je bila u pravom krugu ljudi, što je koristila infrastrukturu koju plaćaju, gotovo isključivo, oni bracketu od $50K-$220K. Ili Bill Gates. I on sam čovek kaže, da za čitav uspeh MSa, najpre ima da zahvali fenomenalnoj i podsticajnoj biznis infrastrukturi Amerike (i on se, čovek, pošteno i zalaže za povećanje poreza top 0.1%). Ovako imamo situaciju da neki građani direktno finansiraju tu infrastrukturu, funkcionisanje države kroz porez, dok drugi, oni najbogatiji, i oni koji su najviše benefitovali od tog sistema, taj isti sistem finansiraju kroz "dođeš mi". Pa jbg, nemam ništa protiv, ali ajde i ja malo tako da finansiram, što će se obračunavati kamate na ono što sam dao država i što će mi kao država nešto dugovati.

Ovde ni ne uzimam u obzir belosvetske hohštaplere i kriminalce, koji su poseban moralni problem.

Pazi progresivni porez na dohodak kolje srednju klasu. Recimo kada bi u Srbiji primenio progresiju kao u Nemačkoj, morao bi da povećaš porez već na plate od 60k dinara. Svi će skočiti kako to i nije neka plata, doktori, profesori trt, mrt. Ali ako hoćeš da taj porez nešto donosi u budžet mora da se počne tako nisko.
Bogataši, pravi bogataši, nemaju platu, njih ne možeš da uhvatiš ni porezom na imovinu jer je njihova kuća na firmu, vikendica na firmu, jahta na firmu... Njih možeš da uhvatiš samo porezom na kapital, a kapital prhne dok si rekao keks.

Evo ti ova Carly Fiorina, ex CEO HPa. Totalna dijabola žena. Odakle njoj toliki prihodi koje je imala

Jel dijabola za vođenje firme ili za politiku? CEO ima svoju cenu i ima mogućnost (za razliku od proleterijata) da pregovara o svojoj nadoknadi. Sasvim sam siguran da je IRS proverila odakle joj te pare

Ili Bill Gates. I on sam čovek kaže, da za čitav uspeh MSa, najpre ima da zahvali fenomenalnoj i podsticajnoj biznis infrastrukturi Amerike

Da li bi bilo MS bez takvih uslova poslovanja? Da li bi bilo svih benefita za US (a i šire) društvo da nije bilo MS-a? (ok, sad će sigurno neka pošalica na račun Windowsa :)

Jel dijabola za vođenje firme ili za politiku? CEO ima svoju cenu i ima mogućnost (za razliku od proleterijata) da pregovara o svojoj nadoknadi. Sasvim sam siguran da je IRS proverila odakle joj te pare

Zapravo i nema. To je čitava jedna kultura CEO i upravnih odbora, daleko bi nas odvela priča. Ukratko, na hiljade i hiljade studija postoje koje dokazuju i pokazuju da uspeh kompanije zavisi pre svega od tržišnih uslova, tj sreće, dok odluke CEO-ova praktično uopšte ne utiču na uspešnost kompanije. Što se posla tiče, treba videti rezultate HPa pre, za vreme i posle nje, pa onda suditi o njenim sposobnostima.

Što se tiče IRSa, verovatno ne pratiš najbolje fabulu radnje ali ja baš to i kažem: ne tvrdim ja da je tu bilo što nelegalno, nego da je čitav sistem, tako kako je napravljen, loše napravljen. Ili ako hoćeš frazerski, sistem je legalan ali nije legitiman.

:) moraću da pročitam neku od tih studija. Na pamet mi pada šta se desilo sa akcijama Stiva Džobsa kad je prvi put objavljeno da se razboleo, a takođe i šta je bilo sa Mančester junajtedom kad je Aleks (ili beše alkos :) Ferguson otišao

edit: da dodam, iako se ne slažem da je svejedno ko je CEo, mislim da su njihove nadoknade nesrazmerno velike u odnosu na doprinose kompanijama (u proseku)

svarog

:) moraću da pročitam neku od tih studija. Na pamet mi pada šta se desilo sa akcijama Stiva Džobsa kad je prvi put objavljeno da se razboleo, a takođe i šta je bilo sa Mančester junajtedom kad je Aleks (ili beše alkos :) Ferguson otišao

edit: da dodam, iako se ne slažem da je svejedno ko je CEo, mislim da su njihove nadoknade nesrazmerno velike u odnosu na doprinose kompanijama (u proseku)

Pa ništa, onda bolje da počneš što pre, jer imaš čitavu disciplinu, bihejvioralnu ekonomiju, koja se zasniva baš na analizi te fundamental attribution error, po kojoj se CEO-ovima pripisuju stvari koje su stvar sreće. Ova Marissa Mayer, na primer, CEO Yahooa, ne znam da li si čuo, ali otići će iz Yahooa sa paketićem od $55M. Došla je ne znam, da li 2011. ili 2012., opet za velike pare, sa reputacijom velikog maga iz Googlea sa velikom pompom, spasioca Yahooa.

Nije to pitanje nikakvog pregovaranja, nego pogrešne kulture koja se zapatila u korporativnom kapitalizmu.

Na pamet mi pada šta se desilo sa akcijama Stiva Džobsa kad je prvi put objavljeno da se razboleo

Onaj ko uspeh kompanija poput Apple, Microsoft, Walmart, Southwest Airlines, Ryanair, Toyota, Samsung, Zara pripisuje "sreći" i tvrdi da osnivač/CEO/neki upravni odbor nema ništa s tim, duboko ne kapira kako funcioniše poslovanje.

rade.radumilo

Na pamet mi pada šta se desilo sa akcijama Stiva Džobsa kad je prvi put objavljeno da se razboleo

Onaj ko uspeh kompanija poput Apple, Microsoft, Walmart, Southwest Airlines, Ryanair, Toyota, Samsung, Zara pripisuje "sreći" i tvrdi da osnivač/CEO/neki upravni odbor nema ništa s tim, duboko ne kapira kako funcioniše poslovanje.

Ovo je tačno ono o čemu priča Kaneman, kako se stvara the illusion of skill: izaberu su pobednici, i onda se na osnovu njih ispredaju priče (uz gusle ili pored vatrice). Brin i Page (koji su sve samo ne glupi) su hteli Google da prodaju za $1M, za njih je čista sreća što nisu mogli da nađu kupca i što ima danas kompanija vredi više stotina milijardi dolara. CEO Microsofta u periodu od 2000-2014 je bio Steve Ballmer, akcije su se pod istim CEOom kretale od 15$ do 50$ (znači vrednost kompanije se kretala u rasponu od 3x). Zakerberg je FB napravio po modelu Myspacea i mogao je da pukne isto tako kao što je uspeo. Na 1 Walmart, postoji na tisuće i tisuće Woolworthsa, Searsova, Lowesova, Macy's i drugih propalih lanaca, na Toyotu Sony, na Zaru, neki Gap, ili ko već, itd, itd. Kao što rekoh, biznis pobednike bira najvećim delom sreća, umešnost CEOa je tu najčešće potpuno sekundarna.

CEO Microsofta u periodu od 2000-2014 je bio Steve Ballmer, akcije su se pod istim CEOom kretale od 15$ do 50$ (znači vrednost kompanije se kretala u rasponu od 3x)

Stiv Balmer je bio nesposoban CEO i veliko je pitanje da li će se Microsoft izbaviti iz go*ana u koja ih je ugurao. Satja ima zaheban posao, da ispravi gomilu krivih drina.

Kao što rekoh, biznis pobednike bira najvećim delom sreća, umešnost CEOa je tu najčešće potpuno sekundarna.

Kao što rekoh, duboko "nekapiranje" poslovanja.

svarog
Bogataši, pravi bogataši, nemaju platu, njih ne možeš da uhvatiš ni porezom na imovinu jer je njihova kuća na firmu, vikendica na firmu, jahta na firmu... Njih možeš da uhvatiš samo porezom na kapital, a kapital prhne dok si rekao keks.

Postoji pravedno rešenje i zove se progresivni porez na potrošnju, u ambijentu koji se stvori zabranom upotrebe gotovog novca t.j. prelaskom na isključivo elektronski novac.

U zavisnosti ko je na vlasti (socijalisti ili libertarijanci ili neko između) postave se bazni parametri: osnovna mesečna potrošnja po čoveku i osnovni porez na potrošnju. Na pr, postaviš da je OMP 100 evra i OPP 10%.
Na 1. 100 evra platiš 10%
Na 2. 100 evra platiš 20%
Na 3. 100 evra platiš 30%
...
Na 17. 100 evra platiš 170%

Porez se ne plaća na transakcije između povezanih lica do 2. kolena. A može zakonodavac da kaže i da se ne plaća na transakcije između članova zadruge na primer.

Pošto su apsolutno sva plaćanja isključivo elektronska, porez se plaća paralelno i u isto vreme kad i kupovina.

Ko od građana mesečno troši manje od (napr)100 evra (a može to da bude i 500 - zavisi ko je na vlasti), država mu dodaje razliku do 100 evra, bio taj građanin dete, starac ili radnik u Juri. Ovim rešiš i penzije i socijalnu pomoć i dečiji dodatak i sve.

Za firme tj pravna lica, ja bih porez sasvim ukinuo jer firme ne glasaju na izborima, a i ima ih mnogo manje nego građana, pa je jasno da će građani na izborima da biraju nekog ko će da "dere" firme a njih ostavi na miru. A firme nemaju mehanizam da se od toga brane (osim da beže).

Ali može zakonodavac i to da oporezuje isto kao i građane, samo što je za firme OMP zbir svih plata koje firma plati mesečno. Na rpimer:
Firma ima 100 radnika koje plaća po 500 evra (bruto naravno, nema poreza i doprinosa);
njen OMP = 100 x 500 = 50000 evra.
Kad ova firma radi plaćanja ka 3. licima, to ide ovako:
Na 1. 50K evra plaća i porez 10%
Na 2. 50K evra plaća porez 20%
Na 3. 50K evra plaća porez 30%
...
Na 17. 50K evra plaća porez 170%

Da dodam da se porez plaća na SVE kupovine, bio to lebac ili heroin ili belo roblje ili devize.

Jasno je da bi ovakva reforma dovela i do reforme političkog sistema. Partije bi na izbore išle sa ove dve brojke zabetonirane, nema posle dolaska na vlast "ups zajebali smo se, moramo da povećamo inače nema penzija". U tom slučaju automatski se ide na nove izbore. Za postizborne koalicije ona dva parametra se izračunaju, tj kolko je koja stranka uzela glasova toliki procenat "njene" osnovne plate i osnovnog poreza ide u koalicioni OMP i OPP i to je to, oko tih brojki nema pregovora, to se menja samo na izborima.

Plaćanje gotovinom, bilo koja valuta, to je potpuno isto kao poreska utaja i za to se keš pleni, plaća pun pripadajući porez na zaplenjeno + kazna 100 x porez + zatvor po mesec dana za svakih 100 evra (na primer).

jkt2010

Ja sam uvek za to da se što više funkcija vlasti zameni kompjuterima i formulama. Milton Fridman je govorio da umesto centralne banke treba računar koji bi svake godine štampao tačno određenu količinu para. Nisam se sreo sa idejom koja bi i fiskalnu vlast svela na kompjuter :)
Osim toga neizvodivo :)

Pa ništa, onda bolje da počneš što pre, jer imaš čitavu disciplinu, bihejvioralnu ekonomiju, koja se zasniva baš na analizi te fundamental attribution error

Ovo je tačno ono o čemu priča Kaneman,

Hvala, čitao i zaista sjajno štivo, ali meni je na samom početku, valjda u predgovoru ili tako nešto (Thinking...) zapala za oko jedna rečenica da parafraziram: ljudi se uglavnom ponašaju racionalno. Možda je slučajno to napisao, a možda i nije.
Ideja da su (svi) ljudi (potpuno) iracionalni kako ja shvatam tvoje pisanje na ovu temu ja ne mogu ni da shvatim ni da prihvatim. U nekim slučajevima su neracionalni (ili tako deluju jer mi ne znamo ni šta su njihovi drajveri ni šta su ciljevi), u većem broju slučajeva mi nemamo dovoljno informacija da bi uopšte procenili da li su doneli racionalnu odluku. Ne znamo sa kakvim su oni informacijama raspolagali pri donošenju odluka (a moraju se doneti).
Stvarno su ukazali na veliki broj biasa i grešaka u zaključivanju, ali ne može se tako lako ni prepoznati takva situacija pre donošenja odluke.
Sreća jeste važan faktor u biznisu, ali sreća mora da se zasluži, na primer mene nije ukenjalo da niko neće da mi kupi Google za 1M

Evo i tebi nešto kratko da pročitaš naši kritikuju Kanemana

p.s. malo kasnim sa odgovorom ali vikendom uglavnom ne svraćam ovamo

Evo i tebi nešto kratko da pročitaš naši kritikuju Kanemana

Добар чланак.

Но, кад си га већ окачио, да прокоментаришем један феномен. Он ми је на памети још од давних осамдесетих, када је Милорад Павић духовито прокоментарисао, поводом учених критика његових књига, како он стиче утисак да књижевни критичари увек болују од последње књиге из теорије коју су прочитали. И стварно је тако -- тад су га сецирали из угла помодних теорија, без обзира да ли су његове књиге за то биле подобне.

Ја се сећам, тако, да се једно време све "објашњавало" Деридом, као што се сада све објашњава Жижеком. Или, помама за Јунгом па онда Зимбардом и сличнима. Или Чомски и Пијаже, па когнитивна дисонанца шездесетих, теорије масе седамдесетих, Лакоф, постмодернизам, теорије рода, постколонијализма... свашта тако уђе у моду, а брзо из ње и изађе.

И тако свет функционише: као што постоје трендсетери у моди или у неком хајпу, тако постоје и у социјалним наукама, било да је психологија, филозофија или економија у питању. Почесто то буде као они ресторани што су годину-две у моди, докле год у њих иду добре рибе, па после ништа.

jinks

Čitao vest da je u banci u Švajcarskoj za oročeni depozit na 5 ili 10 godina klijent pristao na određenu negativnu kamatu, i da je to prvi put u zadnjih podosta godina.

Gde, verovatno neka nasa zuta stampa?
Prvo, retko koja banka u Svajcarskoj nudi orocenju stednju (mislim da to vec jedno 20 godina ne postoji), a drugo, sto bi bilo ko pristao na tako nesto, kad ti bukvalno sve banke daju neku minimalnu (pozitivnu) kamatu za drzanje para kod njih???
Recimo zvanicna drzavna kamatna stopa (racuna se za sve poslove od strane drzave) je 1.75%, a gomila banaka na penzione uloge daje oko 0.75-1% kamate.
Trece, ako je u pitanju veliki iznos niko normalan u Svajcarskoj ga ne bi drzao u banci u kesu jer na to mora da plati porez. Neuporedivo je jeftinije kupiti bilo kakve obveznice jer se na njih ne placa porez ili ako ti bas ne treba nikakav prinos na novac drzati ga jednostavno u sefu.
Dakle ako bi i bilo istina da neka banka uzima negativnu kamatu covek bi stvarno trebalo da je klinicki neuracunljiv da bi pristao na tako nesto.
Ko sto rekoh nevidjena glupost nedostojna cak i zute stampe.

kalaf

jinks

Čitao vest da je u banci u Švajcarskoj za oročeni depozit na 5 ili 10 godina klijent pristao na određenu negativnu kamatu, i da je to prvi put u zadnjih podosta godina.

Gde, verovatno neka nasa zuta stampa?
Prvo, retko koja banka u Svajcarskoj nudi orocenju stednju (mislim da to vec jedno 20 godina ne postoji), a drugo, sto bi bilo ko pristao na tako nesto, kad ti bukvalno sve banke daju neku minimalnu (pozitivnu) kamatu za drzanje para kod njih???
Recimo zvanicna drzavna kamatna stopa (racuna se za sve poslove od strane drzave) je 1.75%, a gomila banaka na penzione uloge daje oko 0.75-1% kamate.
Trece, ako je u pitanju veliki iznos niko normalan u Svajcarskoj ga ne bi drzao u banci u kesu jer na to mora da plati porez. Neuporedivo je jeftinije kupiti bilo kakve obveznice jer se na njih ne placa porez ili ako ti bas ne treba nikakav prinos na novac drzati ga jednostavno u sefu.
Dakle ako bi i bilo istina da neka banka uzima negativnu kamatu covek bi stvarno trebalo da je klinicki neuracunljiv da bi pristao na tako nesto.
Ko sto rekoh nevidjena glupost nedostojna cak i zute stampe.

Ne znam ništa o tekućem stanju što se depozita tiče, ali:

- Pre nekoliko godina je Švajcarska vlada izdala 10Y bond sa negativnim kuponom (neki ekvivalent kamate, tj ako kupiš bond u primarnoj emisiji pa ga držiš dok ne istekne, 10 godina, prihod ti je negativan).

- Razni izdaju takve bondove, ali ovo je bilo prvi put da je bond desetogodišnji, obično se radi o nekoliko godina.

- Bond je razgrabljen što ukazuje na paniku na setskim tržištima kada su flight-to-quality putevi u pitanju - naime više ni države nisu garancija kreditnog kvaliteta pa sve od kreditne reputacije privlači pažnju.

- Što se tiče sekundarne bond trgovine koju isto spominješ ni tu situacija nije kao što je nekad bila - oko 10,000 milijardi (da, hiljade milijardi dolara, otprilike, u bondovima je danas "negative yielding". Većina otpada na Japan i Evropu ali ih još uvek ima mnogo na sve strane pa penzioni fondovi i osiguravajuća društa počinju polako da se vrpolje. A oni su prvi koji plaćaju premije na dugoročnije bonodove (pa tako guraju yield niže od proseka) pošto im je specifičan investicioni horizont, tradicionalno su risk averse, i nisu, u proseku, sofisticirani kad investicioni bankari, hedge fond manageri itd.

- Tako, čupavo je u svetu, ima previše novca pa je kreditni kvalitet na ogromnoj ceni - "dokaži" da su nikakve šanse da bankrotiraš i trenutno ćeš privući veliku pažnju, gde si i dalje ti "gospodar" kamatne stope.

Iako je svet kompleksan i jako uvezan zbog tog viška novca, pa mnogih prenaduvanih balona, pa turbulencije, pa straha od nelikvidnosti, pa konsolidovanog bankarskog sektora ... banke imaju sve više moći u svojim rukama, polako se krećemo ka društvu bez keša gde ćemo bankama ipak plaćati što nam je novac kod njih, tj biće još veći gospodari života i smrti nego što su sada.

Danas više ni druge velike interesne grupe ne mogu da priušte da se previše zameraju bankama ili da prave neprijatelje među top bankarima.

Istovremeno je zapad sateran dosta u ćošak, ali to su preširoke teme, dok je isto tako interesantna kineska igra sa Juanom i zlatom, pa ruska sa Medvedevim i njihovim uopšte pro-zapadnim delom njihovog društa, i NGOs.

Pošto je sve to tako napeto već ne treba propustiti priliku pa se nervirati oko nove faze svetskog geopolitičkog rata, US plana "B" u Siriji, obojenih revolucija u Južnoj Americi, pomeranje Indije (Kinesko-Pakistanska saradnja im baš bode oči, i to je paravan), Juan kao svetska valuta sa podlogom u zlaru, itd, bitaka ima na desetine.

kalaf

Ne znam ko te je slagao ali u Svajcarskoj apsolutno ni u jednoj banci (ni na federealnom nivou, ni kantonalnoj) ne postoji negativna kamata na stedne naloge, kao ni po vidjenju. Vecina kamata se krecu oko 0.05-0.1%.

Pgogledao sam na Bloombergu i evo vesti od pre otprilike godinu dana (Feb 2015):

"... Banks including UBS Group AG, Credit Suisse Group AG and J. Safra Sarasin Holding AG have levied charges on some cash accounts after the Swiss National Bank last month began charging 0.75 percent interest to hold francs. The central bank is trying to deter investors from amassing francs, whose value has surged since the SNB lifted its cap versus the euro, also in January...."

--> CELA VEST <--

Milan Novković

kalaf

Ne znam ko te je slagao ali u Svajcarskoj apsolutno ni u jednoj banci (ni na federealnom nivou, ni kantonalnoj) ne postoji negativna kamata na stedne naloge, kao ni po vidjenju. Vecina kamata se krecu oko 0.05-0.1%.

Pgogledao sam na Bloombergu i evo vesti od pre otprilike godinu dana (Feb 2015):

"... Banks including UBS Group AG, Credit Suisse Group AG and J. Safra Sarasin Holding AG have levied charges on some cash accounts after the Swiss National Bank last month began charging 0.75 percent interest to hold francs. The central bank is trying to deter investors from amassing francs, whose value has surged since the SNB lifted its cap versus the euro, also in January...."

--> CELA VEST

Stedni nalozi gradjana nemaju bas mnogo veze sa dodatnim troskovim koje penzioni i hedge fondovi moraju da placaju za drzanje velike love u francima, a pogotovu sa negativnom kamatom.

Milan Novković

- Pre nekoliko godina je Švajcarska vlada izdala 10Y bond sa negativnim kuponom (neki ekvivalent kamate, tj ako kupiš bond u primarnoj emisiji pa ga držiš dok ne istekne, 10 godina, prihod ti je negativan).

- Razni izdaju takve bondove, ali ovo je bilo prvi put da je bond desetogodišnji, obično se radi o nekoliko godina.

- Bond je razgrabljen što ukazuje na paniku na setskim tržištima kada su flight-to-quality putevi u pitanju - naime više ni države nisu garancija kreditnog kvaliteta pa sve od kreditne reputacije privlači pažnju.

To je bila prilicno jedinstvena situacija, jer je franak bilo "floor-ovan" u odnosu na evro i apsolutno svi su znali da takva politika nije odrziva na duzi vremenski rok i da ce jednom kad floor padne (u narednih godinu-dve) to doneti 15-20% prihoda (sto se naravno vrlo brzo i dogodilo). Tako da takvu situaciju nema smisla porediti sa drugim.

- Što se tiče sekundarne bond trgovine koju isto spominješ ni tu situacija nije kao što je nekad bila - oko 10,000 milijardi (da, hiljade milijardi dolara, otprilike, u bondovima je danas "negative yielding". Većina otpada na Japan i Evropu ali ih još uvek ima mnogo na sve strane pa penzioni fondovi i osiguravajuća društa počinju polako da se vrpolje. A oni su prvi koji plaćaju premije na dugoročnije bonodove (pa tako guraju yield niže od proseka) pošto im je specifičan investicioni horizont, tradicionalno su risk averse, i nisu, u proseku, sofisticirani kad investicioni bankari, hedge fond manageri itd.

- Tako, čupavo je u svetu, ima previše novca pa je kreditni kvalitet na ogromnoj ceni - "dokaži" da su nikakve šanse da bankrotiraš i trenutno ćeš privući veliku pažnju, gde si i dalje ti "gospodar" kamatne stope.

Obveznice definitnivno vise ne donose prihod ko nekad, ali primarni razlog za to je sto smo do prosle godine bili u mozda i najjacem bull marketu od 80-ih.
Situacija sa u poslednjih godinu dana menja i nema sumnje da ce i prinosi obveznica krenuti da rastu.

jinks

Kako se zove suma novca koju penzioni ili hedž fond drži u banci, u francima na primer. Depozit, štedni depozit, ... Nigde i nisu pominjani štedni nalozi građana, što ne znači da i do toga možda neće doći.

Takođe, u linkovanoj vesti Blumberga piše "negative interest rate" a ne dodatni troškovi za državnje velike love u francima, koliko vidim.

Ti napisao:
"u Švajcarskoj, na primer, za oročenu štednju u pojedinim bankama umesto da dobijete vi plaćate kamatu". Orocena stednja sigurno nije novac koji penzioni ili hedge fund drzi u banci, a ovo tvoje vi sigurno nisu penzini ili hedge fund nego gradjani.
A vesti kod Blumberga:
"Banks including UBS Group AG, Credit Suisse Group AG and J. Safra Sarasin Holding AG have levied charges on some cash accounts"

Nije bas toliko tesko pazljivo procitati?

princi

Americki BLS kad racuna inflaciju, on to racuna kao neku uprosecenu vrednost kroz celu ekonomiju. Ta prosecna vrednost inflacije od 1995. do danas iznosi 2.2% na godisnjem nivou i ona predstavlja inflaciju na osnovu koje je FED formirao svoju ekonomsku polltiku.

E sad, problem sa tom uprosecenom vrednosti inflacije je sto ona nema mnogo veze sa inflacijom koju vidi najveci broj Amerikanaca. Kada se inflacija racuna na osnovu 4 najvece stavke koju placa najveci broj Amera, a pogotovu oni najsiromasniji- cene hrane, energije, stanovanja i medicinskih usluga- onda je inflacija za isti period iznosi 3.0%. Ta razlika od 0.8% ne izgleda previse na godisnjem nivou, ali za period od 21 godine, ona iznosi citavih 20%. E sada, ovih 20% stvarne dodatne inflacije (koja nigde nije priznata) u kombinaciji sa stagnirajucim pa cak i padajucim nadnicama stvaraju posebno toksicnu i eksplozivnu masu, koju ovih dana prepoznajemo kao glasacku masinu Donalda Trumpa.

Зашто млади доста подржавају Трампа (тако ми се чини) ?!
Или је то за младе само добра зајебанција ?
Успут --- да ли иједан појединац у УСАи има моћ да од њега нешто битно зависи --- или је ту све већ одавно на себе преузео Систем ?

emsiemsi

princi

E sada, ovih 20% stvarne dodatne inflacije (koja nigde nije priznata) u kombinaciji sa stagnirajucim pa cak i padajucim nadnicama stvaraju posebno toksicnu i eksplozivnu masu, koju ovih dana prepoznajemo kao glasacku masinu Donalda Trumpa.

Зашто млади доста подржавају Трампа (тако ми се чини) ?!

Emsi, etf-kolega brate, prati malo sta se desava. Mladi skoro da ne podrazavaju Trampa uopste, to nije "cool". Osim naravno onih koji nikada ne glasaju za demokrate (tipa murjanci, vojaci i sl.).
Mada sam bas ovih dana na uskrsnjem rucku u crkvi (ne bas u samoj crkvi naravno) sedeo pored neke srpkinje vojakinje (navy) u 20-tim godinama koja je bila za Hillary. Tako da je sve moguce na nivou malog uzorka.

Nego interesantna stvar, Rush Limbaugh je poceo da se kaci na Trump voz (uh, ovo stvarno zvuci ruzno na srpskom).
Od svega sto je rekao najinteresantnije mi deluje deo o medijima:

"We're the Democrats! We're invincible. We own the media. We don't lose." They haven't figured out the media wants Trump in the White House because it's gonna be the most fun four years they've ever had. It'll be fun. They'll try to take Trump out. They'll be able to party with Trump! They'll go to the White House. They'll be able to do everything they do as media; they'll be able to trying to destroy him. He'll expect it. He'll toy with 'em. They'll get to cover him, go wherever he goes. It's gonna be unexpected, unpredictable, ratings boosts and all kinds of stuff. Make no mistake: In the Drive-Bys, this is universal. There's nothing exciting about Hillary Clinton.

emsiemsi

да ли иједан појединац у УСАи има моћ да од њега нешто битно зависи --- или је ту све већ одавно на себе преузео Систем ?

Ovo je vec zanimljivo pitanje.
Obama je pokazao da od pojedinac moze dosta toga da promeni (ne na bolje u njegovom slucaju). Ali sa druge strane on je poslusni vojnik krupnog kapitala i globalista.

Tako da zavisti od onoga sto hoce da promeni:

1. ako ide na ruku globalistima / krupnom kapitalu (tipa ovo catch&release za ilegalne emigrante) - naravno da moze

2. ako ih previse ne zanima, tj. nema negativnog uticaja na biznis - opet moze (deluje mi da "affordable care act" spada u ovu kategoriju, mada je to pitanje, posto je dizajniran tako da neizbezno propadne i posluzi kao izgovor uvodjenju univerzalnog zdravstvenog na nivou cele drzave - ako do toga dodje o svemu ce da odlucuju korumpirani politicari koji ce tesko da udare na profite svojih finansijera tipa farmaceutskih firmi)

3. ako moze da ugrozi interese krupnog kapitala - to je vec pitanje.
Npr. Tramp postane predsednik i krene sa repregovaranjem trgovinskih sporazuma, carinama, smanjivanjem kvota za H1B i poostravanjem uslova, univerzalnom elektronskom registracijom kada zaposljavas nekog - za proveru da li su ilegalni imigranti i poostrenim kaznama za zaposljavanje ilegalaca.
U tom slucaju interes srednje klase je suprostavljen interesu krupnog kapitala koji dobrim delom kontrolise i medije - verovatno bi bilo svega. Ne bi iskljucio nista - od pokusaja impeachment-a kroz neke namestaljke do atentata.

Btw, dosta stvari mora da prodje kroz kongres (koji je naravno potpuno kontrolisan) ali kao sto je Obama pokazao to moze i solidno da se zaobidje.

Ukratko o ovlascenjima predsednika USA.
I o ovlascenjima kongresa.

Obama je koristio "executive order" da zaobidje Congress kontrolisan od strane republikanaca.
Kongres, us mogucnost ignorisanja predsednickog veta ako je za to 2/3 kongresmena u oba doma, ima i novcanik u svojim rukama ("The Power of the Purse" ).

jinks

Ko je viđen kao potpredsednik Trampu, a ko Hilari ili Sandersu.

Da li na primer može da se desi da Sanders bude potpredsednik Hilari (sigurno ne, ali pitam, onako).

Najludje bi bilo kada bi Sanders bio VP Trumpu.

Naravno nije moguce, ali kada covek pogleda ko je za sta:
- i Trump i Sanders su za izolacionizam sto se tice spoljne politike (nisu laki na obaracu)
- i Trump i Sanders su anti-globalisti tj. za reviziju trade agreement-a
- Trump se uglavnom zalagao za vece poreze za super-bogate (dakle i za sebe), iako je imao neke flip-flopove u svom stilu (da bi se realno sagledali njegovi stavovi, treba pratiti sta je pricao poslednjih 30 godina a ne u toku GOP primaries gde je trebalo privuci glasove konzervativaca)
- Trump je cesto flip-flopovo sto se tice odnosa prema zdravstvu i skolstvu (jedno vreme se zalagao cak i za univerzalno zdravstvo), iako je u toku GOP Primaries izjavljivao da je za kompletnu promenu Obama-care i za trzisnu metodu regulisanja problema u zdravstvu nije nemoguce da flopne ponovo sto se toga tice
- Sto se tice ilegalnih emigranata, Sanders se utrkivao sa Hilari ko bi im vise prava dao u toku DP Primaries. Ali realnost je da Sanders ima 74 godine i da jesi iz Njujorka, koliko god bio liberalan, deal breaker nisu ilegalni meksikanci i biracki pool Demokratske stranke u buducnosti.
A takodje su ovo stavovi vecine amerikanaca.
Sve ostalo (uglavnom "identity issues" ) realno nije bitno.

emsiemsi

princi

Americki BLS kad racuna inflaciju, on to racuna kao neku uprosecenu vrednost kroz celu ekonomiju. Ta prosecna vrednost inflacije od 1995. do danas iznosi 2.2% na godisnjem nivou i ona predstavlja inflaciju na osnovu koje je FED formirao svoju ekonomsku polltiku.

E sad, problem sa tom uprosecenom vrednosti inflacije je sto ona nema mnogo veze sa inflacijom koju vidi najveci broj Amerikanaca. Kada se inflacija racuna na osnovu 4 najvece stavke koju placa najveci broj Amera, a pogotovu oni najsiromasniji- cene hrane, energije, stanovanja i medicinskih usluga- onda je inflacija za isti period iznosi 3.0%. Ta razlika od 0.8% ne izgleda previse na godisnjem nivou, ali za period od 21 godine, ona iznosi citavih 20%. E sada, ovih 20% stvarne dodatne inflacije (koja nigde nije priznata) u kombinaciji sa stagnirajucim pa cak i padajucim nadnicama stvaraju posebno toksicnu i eksplozivnu masu, koju ovih dana prepoznajemo kao glasacku masinu Donalda Trumpa.

Зашто млади доста подржавају Трампа (тако ми се чини) ?!
Или је то за младе само добра зајебанција ?
Успут --- да ли иједан појединац у УСАи има моћ да од њега нешто битно зависи --- или је ту све већ одавно на себе преузео Систем ?

Ne znam, nemam odgovore ni na jedno od tih pitanja. I nisam siguran da Trumpa podržavaju mladi, izgleda da ga ne podržavaju ni preterano siromašni, jer mu je valjda preko 50% glasača u 150K bracketu, a to se u US računa za bogatije, viša srednja klasa. Meni je taj Trump nekako simbol toga američkog terminal declinea kao jedine svetske supersile. Mislim, neće Amerika nestati, neće ni postati siromašna, ali ona polako postaje samo još jedna zemlja, sve je manje stvari u kojima je izuzetna: ako hoćeš veliko tržište sa obećavanjem velikog rasta, idi u Kinu ili Indiju, ako hoćeš visokorazvijena tehnološka društva, idi u Južnu Koreju, Japan, Tajvan, ako hoćeš lifestyle idi u Evropu ili Australiju, ako hoćeš da se lečiš, svakako nemoj ići za Ameriku... mislim, Amerika više nema primat ni u čemu od svega toga. Ima još taj Silicon Valley, ima te top fakultete, ali i to je na izdisaju. Tako da je ovaj patak Dača od Trumpa i sva ta podrška koju ima, u stvari, odličan simbol ovog trenutka Amerike.

Ko je viđen kao potpredsednik Trampu

Sara Palin, :).

jinks

Ima još taj Silicon Valley, ima te top fakultete, ali i to je na izdisaju.

A dolar, koliko se i on uklapa u ovu priču.

Pa dolar... jebi ga, to je fora s Amerima, jaki su oni još uvek, ali nisu jako kao što su bili i pitanje je koliko oni sve to kontrolišu. Kome sve odgovara jak dolar: Nemcima, Žunjama (Kinezi + Japosi + Korejanci) sigurno odgovara jer Ameri od njih kupuju kola, opremu, robote, elektroniku, ogromno tržište. Ne odgovara sirotinji, ali njih i inače ko jebe.

Biće interesantna ova priča s naftom i električnim kolima. Da li će to konačno uzleteti, ili će bog oil još jednom uspeti da sjebe priču o čistim energijama.

Biće interesantna ova priča s naftom i električnim kolima. Da li će to konačno uzleteti, ili će bog oil još jednom uspeti da sjebe priču o čistim energijama.

Mislim da se komercijalni moment toliko uvukao da se naftaši ovaj put ne mogu izvući. Sve firme koje shuttleuju, sve firme kojima su kola u smenama i impulsivno angažovana -- dostavljaš robu po gradu, pa voziš 3 km, a onda stojiš 15 minuta, smaraš se po gužvama, taj ritam... -- one će po logici uštede preći na elektriku.

Predrag Brajovic

Biće interesantna ova priča s naftom i električnim kolima. Da li će to konačno uzleteti, ili će bog oil još jednom uspeti da sjebe priču o čistim energijama.

Mislim da se komercijalni moment toliko uvukao da se naftaši ovaj put ne mogu izvući. Sve firme koje shuttleuju, sve firme kojima su kola u smenama i impulsivno angažovana -- dostavljaš robu po gradu, pa voziš 3 km, a onda stojiš 15 minuta, smaraš se po gužvama, taj ritam... -- one će po logici uštede preći na elektriku.

U.S. gasoline consumption, averaged over four weeks, rose 3.9 percent from a year earlier to 9.39 million barrels a day through April 15, Energy Information Administration data show. Demand this summer will increase 1.4 percent to a record, the EIA said April 12. Americans drove 232.2 billion vehicle miles in February, up 5.6 percent from a year earlier, Transportation Department data show.

Ne znam, ima neki elemenat ludila, da ne kažem neku težu reč, u psihi običnog Amerikanca. Niska cena benzina mu poveća disposable income i on prvu stvar koju uradi: kupi nova i još veća kola i vozi još više. Mislim, adekvatnija reč je, zapravo, glup, ali rekao sam da neću biti grub.

princi

jinks

Ima još taj Silicon Valley, ima te top fakultete, ali i to je na izdisaju.

A dolar, koliko se i on uklapa u ovu priču.

Pa dolar... jebi ga, to je fora s Amerima, jaki su oni još uvek, ali nisu jako kao što su bili i pitanje je koliko oni sve to kontrolišu. Kome sve odgovara jak dolar: Nemcima, Žunjama (Kinezi + Japosi + Korejanci) sigurno odgovara jer Ameri od njih kupuju kola, opremu, robote, elektroniku, ogromno tržište. Ne odgovara sirotinji, ali njih i inače ko jebe.

Biće interesantna ova priča s naftom i električnim kolima. Da li će to konačno uzleteti, ili će bog oil još jednom uspeti da sjebe priču o čistim energijama.

Ја верујем (намерно нисам рекао мислим, не због тога што не знам да мислим) да ће ново време доћи од Амера. Верујем да су једино они у стању да креирају (да створе) нови квалитет.
Европљани су најобичнији сероње.