Ciljevi nauke u Srbiji

Narode, evo mene među autorima. Hvala urednici Vesni na ljubaznoj ponudi. U nastavku sledi moj prvi tekst, koji pristojno pokazuje o čemu i kako pišem. Tokom (eventualnog) komentarisanja molim da se držite teme i održavate trola u stanju mrtvosti od gladi. Hvala na čitanju & pažnji!

 ***

 „Mi smo obasuti elektromagnetskim zračenjem, ono je svuda oko nas, kao vazduh. To zračenje ima široki spektar talasnih dužina. Deo tog spektra registrujemo radio aparatima, deo se koristi u medicini (radiologiji), deo registrujemo čulom sluha, a deo čulom vida, okom."

"Sunčeva svetlost je bela i sastavljena je od svih boja, onih koje vidimo u dugi. Svetlosni zraci su različitih talasnih dužina. Najmanje talasne dužine je ljubičasta boja, pa plava i redom: zelena, žuta, narandžasta i crvena."

"Sunčevu svetlost čine čestice fotoni. Oni do površine Zemlje prolaze kroz atmosferu. Atmosfera je sastavljena skoro sasvim od azota i kiseonika."

"Kada fotoni prolaze kroz atmosferu, oni udaraju u molekule azota i kiseonika. Fotoni koji imaju veću talasnu dužinu slobodnije prolaze kroz atmosferu, a oni sa manjom talasnom dužinom se rasejavaju, raspršavaju i tako „farbaju" nebo. Spektar ljubičaste boje je kraći od spektra plave boje i ljudsko oko je osetljivije na plavu nego na ljubičastu boju, i zato nebo vidimo kao plavo."

Dakle, gornje reči, pod naslovom ZAŠTO JE NEBO PLAVO? možemo pročitati na prvoj stanici publikacije pod brojem ISBN 987-86-89459-18-0 nazvane Pravoslavni dečji kalendar 2016 sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, tvrdo odštampane cijene (prave sitnice) od 200 dinara. Navedeni naslov nije jedini, tu su takođe KRUŽI LI ZEMLJA OKO SUNCA ILI SUNCE OKO ZEMLJE? ZAŠTO IMAMO DAN I NOĆ? ZAŠTO OSEĆAMO DA JE NEŠTO TEŠKO? ZAŠTO JE LETI VRUĆE A ZIMI HLADNO? i konačno ZAŠTO IMAMO GODIŠNJA DOBA? Daljim listanjem dobijamo očekivani pravoslavni kalendar, obogaćen ekstovima vezanim za svaki mesec u godini, kojima se objašnjavaju neki verski praznici.

Nekako neobično zazvuči kada se određeni naučni fakti nađu između korica jednog religijskog pamfleta. Na žalost, motive za ovaj postupak u samoj publikaciji ne možemo saznati. No, to nije potrebno. Baš kao što smo „obasuti elektormagnetskim zračenjem", tako smo obasuti i religijskim prisvajanjem naučnih činjenica. Poslednje bavljenje na tu temu se dešavalo povodom Mihajla Pupina, što je tema koja zaslužuje poseban tekst.

Nauka je potrebna religiji. Nauka je potrebna svakome od nas, pa i religiji. Shodno tome, hteo svako od nas to da prizna ili ne, nauka interesuje svakoga od nas. Zapravo, a posebno u Srbiji, naučnici su ljudi koji do kraja ne razumeju količinu poverenja koju običan narod ima u njih. Nade koje polažemo u medicinu nesumnjivo prevazilaze njene mogućnosti, pa se, po pravilu, tek kada se u medicinu razočaramo, okrećemo alternativnim izvorima placebo efekata ili stvarne, do sada medicinski neispitane, pomoći. Zavisnost ljudskog roda od mobilnih uređaja, tih tehnoloških ekvivalenata starog dobrog biblijskog čuda, je bezuslovna.

Sećam se slučaja sa jednog od prvih festivala nauke, održanog u Beogradu. Mediji su preneli vest da će, između ostalog, na štandu Instituta za biologiju (ili Biološkog fakulteta, ne sećam se tačno) biti moguće dobiti nekakvu grafičku interpretaciju sopstvenog DNK. Drugog dana Festivala odem ja lepo na lokaciju štanda, gde iskažem svoju zainteresovanost za njihovu ponudu. Simpatična gospođa mi razrogračenih očiju kaže da ne može da prihvati još zahteva jer su pretrpani. Nismo očekivali toliku zainteresovanost, kaže umorno. Čekajte malo, čudim se, niste očekivali da će ljudi želeti fotku sopstvene DNK? Sleganje ramenima koje je odgovorilo na moje pitanje, bilo je, strogo po Herbertu, veoma dobro.

Ništa se bolje nije desilo ni na Festivalu nauke 2015. godine. Ceo događaj je bio premešten na beogradski Sajam, čiji je parking bio u potpunosti napunjen, što je nečuveno i praktično se nikada ne događa - ej, na Sajmu niko više nije mogao da se parkira! - u trenutku kada sam na mostu Gazela, 500 metara od ulaska na parking, ušao u stani-kreni kolonu.

Takva je naša nauka: željna da je svi mi, njeni verni korisnici, ostavimo na miru. Evo još jedne digresije pre deprimirajućeg kraja:

Odmah iza spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu nalaze se dva muzeja, Prirodnjački i Vojni. Dok Prirodnjački muzej tavori u dve male prostorije (jedna od skorijih izložbi je bila tragikomična Zemlja i vino), dotle se njegov vojni pandan ponosi svojom, za naše uslove odličnom, stalnom postavkom koja pokriva kompletnu ljudsku istoriju (da ne govorim o slavnoj spoljašnoj postavci na kojoj smo se svi slikali uprkos zabrani pentranja). Svakako, sajt Vojnog muzeja ukazuje da je ta institucija deo Ministarstva odbrane, dok je Prirodnjački muzej samostalna institucija bez stalne postavke gde

у привременом простору чува се природна и културна баштина у 117 природњачких збирки, са приближно 1500000 различитих примерака из Србије, Балканског полуострва, али и целог света.

Umesto psovke, da zaključim. Ljudi su zainteresovani za nauku. No, u Srbiji je sada već možda nemoguće saznati da li imamo nesposobne rukovodioce fakulteta i instituta ili zaista tajkunoliki nosioci krupnog kapitala ne vide način da kroz nauku pristojno zarade - ili vide, ali ne žele jer ih interesuje samo nepristojan profit. Lično bih uvek glasao za prvi scenario, jer znam u kojoj meri se sve naše naučne institucije, znate, bave isključivo fundamentalnim istraživanjima: potpunoj. Naša nauka, umesto da krene putem tržišta, beznadežno pokušava da ostane u državnim nedrima. Beznadežno jer ova država nikada nije želela nauku, već isključivo namensku industriju.

P.S. Svakako, niste ludi. Ljudi zaista ne mogu da čuju elektromagnetsko zračenje. Postoji razlog zbog kojeg sveštenici ne treba da se bave pisanjem naučno-popularnih tekstova.