Осамдесетих година прошлог века, донета је одлука да се гради хидроакумулација "Ровни" код Ваљева. Два су била разлога за то: заштита подручја од честих поплава и обезбеђивање питке воде. На подрују планираном за потапање је манастир Св. Архангела Михаила, познат и као "ваљевска Грачаница". Српска православна црква је консултована у вези свега тога и постигнут је договор да се изграде нови објекти. Треба рећи да је разматрана и опција физичког преношења целог објекта, али се од тога одустало, јер је то на датом терену и због конструкције самог објекта (наводно, лоше је грађен па су зидови већ попуцали) веома компликован и скуп подухват са неизвесним резултатима. Приликом такве анализе узима се у обзир и значај самог објекта у смислу градитељског наслеђа, а како овај објекат ни по чему није специфичан, одлука је сасвим разумљива*. Нови објекти (црква и конаци) су изграђени пре неколико година и дошло је време да се стара црква потопи, чиме је тридесетогодишњи процес изградње осамдесет милиона евра скупе бране и акумулације доведен до краја. Међутим, пре неколико година у већ исељену цркву (иконе, иконостас, реликвије су већ пренете у новоизграђени објекат) уселили су се "заштитници цркве". Цркву су попунили својим иконама, почели да држе неке обреде, независно од СПЦ, и најавили да неће дозволити да црква буде потопљена.
Онда су кренули спинови о старости цркве. Наиме, манастир јесте (највероватније) основан у 15. веку, јесте ту црква постојала од половине 16. века, али данашња црква је изграђена на темељима тог објекта у 19. веку (и још једна мања је изграђена у првој половини 20. века), али за "заштитнике" чињенице нису релевантне, за њих је то Немањићка црква(!?). Ту скупину иначе предводи рашчињени поп из озлоглашене Црне Реке, који је и кривично одговарао за напад на полицију. Како је црква коначно почела да се потапа ове године, кренула је и хистерија по друштвеним мрежама и протести испред Владе, те је спиновање подигнуто на виши ниво. Слике полупотопљеног објекта уз пригодну клетву или резигнирану квази-духовну поруку круже интернетом и таблоидима, потписује се петиција за "спасавање" цркве која је већ спасена изградњом новог објекта и пресељењем свега значајног у исти (укључујући и звоно из 1860. год).
Иако су надлежни из "Колубаре" која је и изградила брану, сасвим лепо објаснили хронологију догађаја и предочили да се све ради у договору са СПЦ, иако су се чули и гласови разума оних који већ дуго прате ситуацију, јер цео процес траје већ тридесетак година, број оних који су "изненађени" како се црква тако "напрасно" потапа је и даље зачуђујуће велик. Уље на ватру долива, нико други до - премијер ове земље, показујући још једном да је најкатастрофалнији премијер којег је Србија могла изабрати. Наиме, приликом посете Ваљеву у склопу предизборне кампање, он користи своју познату комбо технику сиктања на демонстранте уз накнадно додавање неке гротескне лажи којим им подилази. Ништа овде боље не пролази доброг старог лупања шаком о сто.
Најупечатљивији пример је, барем мени, посета Смедереву приликом прошле предизборне кампање, кад су га дочекали радници железаре седећи на земљи у знак протеста због ситуације у свом предузећу и неизвесне будућности својих радних места. Тада им је прво рекао да устану јер се "тако премијер не дочекује", а онда им је обећао да ће њихова ситуација бити решена у њихову корист (па шта кошта да кошта, ту су паре пореских обвезника). Демонстранте у Ваљеву је, пак, упозорио својим чувеним смиреним гласом да не вичу, а онда им поручио да ће он зауставити пуњење акумулације само ако му за то патријарх да дозволу! Тиме је још једном поручио да га баш брига за оно што је договорено и урађено у претходних 30 година и да ће је он изнад свих закона и институција ове земље. Наравно, масно је слагао, притом уваљујући врућ кромпир патријарху, што је у принципу у ред, али је том приликом ударио још једну рецку за десекуларизацију овог друштва, постављајући своју улогу испод улоге поглавара једне од цркава, те тако поручио да је премијер православаца, а не грађана Србије (што је супер за рејтинг). Да, све то је успео тим једним потезом.
Црква, пословично прагматична кад су у питању материјална питања, а крута кад је у питању социјални прогрес, се све време држала онога што најбоље ради - демагогије и избегавања директних одговора, маскирајући све то скрушеним изговором уз наводно саосећање са истим тим народом. Уместо да објасни својој пастви како ствари у свету одраслих функционишу**, тј. да је црква та која поседује и управља имовином док су њени добротвори наивни примаоци некакве нематеријалне садржине који се немају зашта ни питати, он је једва процедио да је вероватно за ваљевску Грачаницу већ касно, али да ето, наравно, дозвољава премијеру да овај "види шта може", прихватајући понуђену улогу православног ајатолаха.
Да само кажем још да је овај случај, за разлику од случаја храста и случаја ранохришћанске базилике, угледни пример како би требало да функционишу друштвени процеси у једном озбиљном друштву (планирање бране и акумулације, изградња, преговори ЈП и СПЦ, пресељење цркве, пуњење акумулације), али је ипак налетео на исту врсту опструкције и неутемељених притисака дела јавности - групице грађана који благе везе немају о томе шта раде и зашто раде али то раде гласно и оне веће групе које по правилу подржавају сваки протест против власти или државе (ах, ко ће сад бринути о разликама између та два појма) без обзира колико је глуп и аутодеструктиван. У свакој ситуацији као што је ова, наше друштво има прилику или да се унапреди или да назадује. Ми назадујемо, веома конзистентно и посвећено, кад год имамо прилику и то је морам да признам фрустрирајуће. Како год да се заврши овај случај, било да премијер стане на страну логике и разума и аминује потапање, или да зарад малог броја гласова обустави потапање цркве и баци још осамдесет милиона евра, ми ћемо се као друштво наћи у дубљем блату него што смо сад, наравно значајно дубљем у другој варијанти.
*Иначе, нашим службама за заштиту градитељског наслеђа не треба много основа да нешто прогласе спомеником културе. У принципу, њима све треба, тако да можемо рећи да је црква у смислу градитељског наслеђа стварно небитна кад ни њима није требала.
**Мада, онда би морала да имплодира.