PUTOVANJE ZA KSANADU (2)

gost autor: Out of Beirut

Предавње које је у својој првој половини било занимљиво, у другом делу се наставило мета-коментарима, уз понављања истих поенти. Ја сам с инстинктом вука зарио церебралне зубе у говор да извучем све што се може извући. За мене лично пронашао сам ове вредности :

> демонстрацију говорништва усмереног да мотивише: прилично драгоцена ствар ако живите у веома деморалисаној земљи.

> интиман увид у раду зупчаника једног мозга с ванредним квалитетима

То је, уз пешачење кроз природу (слике доле), учинило да добро проведем време ( да се осетим ближи Ксанадуу. 

Узгред, шта ме је навело да откуцам цело предавање уместо да се ограничим на пар цитата?

... Не знам. Можда Пјуитов говор, сам феномен његовог говора: линк. То би било у складу с чињеницом да човек води један од три најпопуларнија курса на његовом универзитету.

Michael Puett, Kyung Hee Cyber University, 18. jul 2013:
“What does China mean for us?” (part 2)

Мајкл Пјуит: Зауставили смо се у нашем приповедању у XIX веку. Хајде да причу наставимо ка новијим временима.

импликација три: примене у различитим земљама

Ако је оно што сам досад рекао истина, то има додатне импликације које сада морамо јасно да кажемо. Осим што су те визије људског процвата настале у Источној Азији, веома моћне визије, аспекти тих институција, су играли и апсолутно кључну улогу у невероватној појави оних далеких, бизарних сила - европских сила. Иницирале су настанак функционалних држава у Европи. Ако је то тачно, морамо да истакнемо још неколико других ствари, јер, слика света коју сада имамо је мало другачија од оне малопређашње. Сада смо пред сликом света у коме се ове бирократске институције развијају на разноврсне начине у различитим земљама. Неке од ових институција функционишу добро, а друге веома, веома слабо. Када их групишемо по успешности, изненадићемо се када видимо у којој се групи налази која земља у датом времену. Дозволите ми да вам дам пар врло изненађујућих конкретних примера.

Кренуо бих прво од Америке.

Да ли је било времена у Америци када је земља била у стању да упрегне државне бирократске институције за друштвену добробит? Било је. Али, упечатљиво је да када Американци причају о својој земљи, они често прескачу тај период. Не виде га у причи о себи. Изгледа да и одбијају да признају да је тај случај постојао, мада ја мислим да је емпиријски непорецив. О ком времену говорим? Сједињене Државе у 1940-им, 1950-им и 1960-им годинама. Ми у САД смо радили много лоших ствари у том периоду, али бар је то било велико доба економског просперитета. Тај период се сада ближи крају. Ближи се крају зато што смо 1980-их почели да мислимо да је употреба државног апарата лоша. И, шта се десило од 1980? Направили смо овај неолиберални систем, који се шири светом и у коме смо довели до тога да држава ради лоше. Делом смо то учинили намерно! Бирократије, данас, напросто лоше раде. Оне више не могу да се баве великим проблемима. Нема покушаја у Америци да се држава носи са еколошком кризом, на пример. Она то и не може. Она се чак не могу носити ни са проблемима који су локалне природе. Држава је постала потпуно нефункционална. Због тога добијате дубоки јаз у Америци између богатих и сиромашних, док је средња класа потпуно уништена. И како држава реагује на то? Никако. И не може. Државни апарат не функционише. Он је - десеткован. И када у Америци кажу : Кина би требало да постане као ми сада, јер ми имамо решења и одговоре .......

Идемо даље. Шта о Кини?

Треба ли постати попут нас?

Не, ако то значи Америка данашњице.

Које су јој, онда, опције?

Па, има их, и неке од њих су прилично добре. Јер, у прошлости, и што је још важније, у прошлости Далеког истока, било је меритократских институција које су биле изузетно позитивне за економски раст и људски просперитет. И када кажем Далеки исток, њега помињем с добрим разлогом, јер, било је различитих варијанти покушаја кроз историју Кине, и било је различитих верзија тих покушаја које су опробане у различитим крајевима Далеког истока. У том погледу постоји изузетна традиција.

И сада наравно, кад мислимо у ширем контексту, било је и бројних покушаја на Западу, од којих су неки били успешни, и од којих су неки били катастрофално неуспешни. С обзиром на све то, ми смо у фантастичној позицији.

Хајде да потражимо оне ствари у светској историји који су функционисале, и оне ствари које нису функционисале. Зашто сте ви на Далеком Истоку имали невероватно плодне економије и зашто је у деветнаестом веку то престао бити случај? Зашто?

Зашто су одређене варијанте ваших система преузетих у Европи биле невероватно успешне у одређеном временском периоду и зашто су, бар у неким земљама, постале лоше?

Ако се отворимо према овим питањима, онда се одједном суочавамо с невероватним опсегом људске историје, и добијамо невероватно богатство идеја погодних да се на њима гради. О њима се, бизарно, данас чак и не говори.

Зашто? Зато што, као друштво, мислимо да је све ово потпуно ирелевантно. Ѕато што мислимо да, које год државе постојале у источној Азији, оне су биле део "традиционалног" погледа на свет који треба безбрижно одбацити. Мислимо да су филозофије као конфучијанске биле "део тог традиционалног погледа на свет." Мислимо да је "оно што ради оно што ради сада у Америци“, „хајде да се спроведе свуда" - иако је очигледно да више не ради ......

Заборавите те појмове, заборавите те категорије, и уместо тога, почните да радите на основном нивоу. Гледајте шта је успешно у смислу људског развоја. Како се он може инспирисати, како развити државне институције које могу да га подстакну, и како развити државне институције које могу довести до економског просперитета. Ако узмете историју света, узмете све оно што се догодило у источноазијској историји - то отвара на хиљаде могућности, за Кину, за Кореју, за Америку, за * свакога * ....

Говорећи о томе шта бих препоручио Кини, без илузија да ико жуди да чује моје мишљење, рекао бих... Шта бих препоручио Кини? Следеће:

Почните да градите на основу ових невероватних, невероватних филозофија и институционалних покушаја њиховог остваривања кроз историју југоисточне Азије. Градите на њима. И, градите на бази сличних таквих покушаја на Западу. Видите и тамо шта је функционисало добро.
Ако то урадите изван оних категорија и погрешних тумачења, схватићете да имате невероватне темеље на којима се може градити.Рецимо:

Има много, много, много начина тестирања кандидата и њиховог довођења у државну бирократију. Кажем много, јер верзије овог су имплементиране, од источно-азијског модела сада, па уназад две хиљаде година. ....

Насупрот сада преовлађујућем мишљењу, бирократија није ту да контролише или ограничава економски раст. НЕ! То је у више наврата доказано у светској историји. Доказано је да ако се бирократија бави јавним добром изградње јавне инфраструктуре, ако се бави с оним с чим треба да се бави, на меритократски начин који је раздвојен од богаташких интереса, то, у пракси, значи велики економски процват. За економију је одлично да има такву државу! Доказано је * много пута *

Наравно, ту постоји проблем који је био стално присутан кроз историју: како спречити да бирократије постану исувише укорењене и егоцентричне, да престану да буду отворене за иновације, да престану да отварају путеве ка новим облицима људског развоја?

Развијају се различите институционалне контроле и баланси моћи. Један облик који је развијен у скорашњој историји јесу општи, популарни избори ....
Такође можете развити и независно судство које има засебну бирократију. Другим речима, стварате институционалне контроле и равнотеже. Узгред буди речено, свет има две хиљаде година искуства са овим.

И коначно, Кина има невероватно богате филозофске школе. Оне се, такође, могу вратити и обнављати.

............

Ако се све што сам овде напоменуо примени, да ли мислим да Кина може створити невероватно успешну државу? И растућу економију која је дугорочно одржива, и бирократију кадру да се ухвати укоштац са опасним импликацијама светских дешавања?

Да. Мислим да може.

Да ли могу да представим алтернативну слику? Могу. И она је, нажалост, вероватнија. Да ли би могло бити настојања да се створи изузетно ауторитарна држава, по узору на Кину деветнаестог века? То је најгори модел који можемо замислити.

Да закључим:

Да ли мислим да постоји опипљива нада?
Да.

Да ли постоји реална могућност неуспеха?
Апсолутно.

Ово ме доводи до моје завршне поенте:

Све што ће се десити у вези са овим о чему смо причали, десиће се у наредних неколико деценија.

То је само делић могућих разлога за нашу узнемиреност. Све ове приче које смо сами исплели о традицији и модерности, - које су постале посебно снажне у последњих неколико деценија, - то, желим да кажем, опасно, опасно су погрешне. Не само емпиријски погрешне, што је јасно. Опасне су и у сваком другом смислу.
Ако људска бића буду постојала и писала историју у будућим вековима, ово је време на које ће се будући историчари осврнути и рећи:
"То је био период када су се невероватне ствари дешавале у свету, које људска бића изгледа као да нису примећивала. Или су их примећивала, али су пропуштала да схвате да с њима морају да се боре много, много озбиљније. "
У те проблеме спадају, јасно, еколошка криза, страховити јаз између богатих и сиромашних (директна последица неолибералне политике), драматичан раст становништва, и могао бих да настављам и даље, и даље, и даље. Зашто не реагујемо ове проблеме? Јер светски лидери, укључујући, нажалост, САД на њих * не умеју * одговорити. Све је постало дисфункционално. ... Америка је драматично подбацила у својој улози, и подбацује баш зато што мисли да је лидер који је решио све велике проблеме и одговорио на сва велика питања. Америка "зна" како људска бића напредују, "зна" како да се изгради економију, "зна" како да направи државу. За све то време, стање се погоршава, јер постоји погрешно разумевање шта је у прошлости функционисало и шта није. И земља не успева да се суочи с проблемима. Она чак и не сматра да са њима треба да се суочи.

То је свет у коме живимо. И његови проблеми неће нестати. Они ће постајати све гори и гори. Или ће неки скуп држава у свету, или нека светска институција, почети да их решавају... Или ћемо те и такве државе и организације развити ради суочавања са овим проблемима - или нећемо. А ако нећемо, ови проблеми заиста значе могућност уништења планете у погледу еколошке кризе, а у погледу неједнакости могу да нас доведу до великих, великих ратова и револуција У случају Трећег светског рата, последице иду буквално преко свега што и можемо да замислимо.

Ако је то реална могућност, а апсолутно је тако, и ако, насупрот томе, можемо изградити другачији свет, тај изазов избора ће пасти на вас. ....

Оно што ћу да сугеришем је да схватите себе као космополитске грађане који граде на идејама - било да су те идеје дошле из Кине, било да су дошле из Кореје, или из Грчке, или Француске, из било којег краја света. И ако кажете, „ми смо космополитска грађани (одбаците те глупе оквире традиционално-модерно) који ће извлачити све што вреди из било чега и градити нове светове који заправо функционишу, на основу многих светова из прошлости који су успели ... и на основу знања зашто су некада подбацивали,“ [ви себи отварате добре перспективе. - прим.прев.]

Ако то урадите, и почне стварање нових облика управе, који могу истовремено бити као и они стари, ви можете да створите свет који се бави људским развојем, и који ће поново бити усмерен на људски развој. Развој у добром смислу. И који ће наставити да инспирише људе, јер ће захваљујући таквом свету људска бића наставити да постоје.

Ваша генерација ће можда морати да се суочи с овим на нивоу као ретко која друга. Ретко је када у прошлости пало на генерацију да се суочи, поштено да се суочи, са правом опасношћу од потпуног уништења.
И ретко је када пало на једну генерацију да буде учена историји на начин који је толико из основа погрешан, да одбацује највећи део историје из скупа тема из којих се може много тога научити.

Дакле, моја препорука је врло једноставна и за успон Кине, и за вас лично. Препорука ми је следећа:

Заборавите традицију у пежоративном смислу (осим када се односи на Европу, хе хе), и усмерите пажњу према великим идејама које су постојале у прошлости, великим филозофијама, - и отворите очи и за опасности, такође, за њихове неуспехе, - а такође и успехе, где су се развиле велике институције. Учите од њих. Отварајући себе према њима, ви ћете такође започети процес учења како да будете отворени према свету, отворени за нова искуства, и у стању да одговорите на све нове ситуације : оне непосредне као и на велике проблеме, с којима ћете, жао ми је рећи, морате да се суочите у току живота.
И ако то урадите, можете створити просперитетан свет. Кажем вам можете јер је то већ учињено, у више наврата, у светској историји. Знамо да је могуће. Знамо да људи могу да просперирају. Знамо људи могу постати нешто више од онога што су икада сањали. Знамо да људи могу створити институције које омогућавају процват и њима и њиховим потомцима. Знамо да то може да се уради. А то је управо урађено у оним периодима за које сматрамо да не треба да обраћамо пажњу, јер је све у њима било старо и традиционално].

Успеха у томе је већ било и раније. Учите од њих. Ако то урадите, помоћи ћете да се успеси врате.

Да ли ће се део овога десити у Кини? Могло би. Свакако би могло. Можда неће. Може да се деси негде другде. Може се десити, на пример, у Кореји. Могло би се десити * било где *

И где год почиње да се догађа, можете заправо почети стварање инспиративног света који ће помоћи и другима у њиховом стваралаштву ...

А пошто говорим да ће терет проблема да падне на вашу генерацију, дозволите ми да закључим са следећом изјавом ...

Ако остварите оно што вам је у моћи и суочите се са опасностима онога што ће се десити ако подбаците, ви заиста можете створити нови свет. И то је свет који ће мало личити на оно што замишљамо када користимо термин модерно у супротности с традицијом. Он ће да буде пре налик на бројна разна времена која су већ постојала у историји, - сада заједно искомбинована на сасвим нове начине, које унапред не можемо ни да замислимо.

Покушајмо да будемо дорасли свему овоме ... Надам се да ће Кина бити дорасла .... Надам се да ћете бити и ви .... Надам се да ће сви бити.
Све што је потребно је да неколико људи то уради. У ствари, то ће се десити само неколико људи и буде то урадило. Могло би се десити у Кини, могло би се десити - било где ...

У сваком случају, ваши избори ће вас водити у то.

Хвала вам пуно.