Jedna ili pet sloboda

  "Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo.

Osam zagrljaja dnevno da bi se održao.

A dvanaest zagrljaja na dan da bi napredovao."

Virdžinija Satir

       Naučila sam. Govorim „Ne!" zagrljajima koji mi ne prijaju, koji u meni bude nelagodu i bes.

       Godinama sam se pitala da li ljubav i prijateljstvo moraju da se pokazuju dodirivanjem poprsja i tapkanjem rukama po leđima. Zar je to jedini znak naklonosti? Pitala sam se i ko je odlučio da zagrljaj bude osnovni pozdrav za svaku društvenu situaciju, posetu prijateljima, zabave, susret na ulici, utakmicu, pozorište.

     Sigurno znate da postoje osobe koje ne vole da ih dodiruju. Posebno ne vole da ih stranci pipkaju. Mene su mogli da grle, i to ne preterano, članovi uže porodice, veoma bliski prijatelji i moj pas.

     Kako nisam umela da kažem „ne", ostali zagrljaji su davani i primani nevoljno, kao deo obaveze, srce nije učestvovalo u tome. Iz straha da ne uvredim druge, nisam govorila „ne". Učestvovala sam  u zagrljajima koji  mi nisu prijali. Pristajala sam, zaboravljajući da „ne" ima isti značaj u našim životima kao i „da".

     Zato: „Ne!" svim zagrljajima bez srca. Nemam vremena za njih, nemam vremena da se ne osećam dobro i nemam vremena da ispunjavam očekivanja drugih. Čovek treba da bude topao, srdačan, fin, bez razloga, prosto da bude. Verujem u to. Samo, ne treba da se bude fin po svaku cenu. Danas biram da se  ponašam onako kako se osećam. Ako želim, daću zagrljaj, ako ne - moja ruka će biti čvrsta i sprečiti neželjeni dodir.

          Ako se pitate da li živim bez zagrljaja, odgovor je: „Ne". Delim ih i primam svakodnevno i to više puta. Podarim ga čim primetim da je nekome potreban, ako ta druga osoba želi baš moj zagrljaj i obrnuto, govorim „da" samo onim iskrenim, toplim, srdačnim. Biram one zagrljaje za koje Virdžinija Satir smatra da doprinose našem razvoju i napretku. Ona me je podsetila, možda i naučila da je sloboda, između ostalog, reći i „da" i „ne". I ne samo to, po Virdžiniji Satir, postoji pet sloboda:

          1. Videti i čuti ono što je sada ovde, umesto onoga što treba da bude, bilo je ili biće.

          2. Reći šta zaista mislim i osećam umesto onoga što se očekuje.

          3. Osećati ono što zaista osećam umesto onoga što treba da osećam.

          4. Tražiti ono što želim umesto čekati na dopuštenje.

          5. Preuzeti i rizik i odgovornost umesto uvek birati sigurnost.

     O njima i o kongruentnoj komunikaciji ćemo govoriti na radionici „Kako u komunikaciji doći do DA?"

     Preporučujem je svima. Onima koji su već bili na komunikacijskim treninzima, jer tamo govorimo o tome kako komuniciramo MI kao celina, kao i onima koji nikada nisu bili na sličnim treninzima.