Svetski dan čuda

Čudi me takav pesimizam dr.Čudoljuba,kada su već uradjeni čudni elaborati za izgradnju čudnih mreža i postrojenja za prečuđivanje patvorenih čuda( to su nam potvrdili i relevantni Velikočudni činioci Velikočudnih vladajućih struktura),tim pre čudi to što će puštanje u rad istih postrojenja za prečuđivanje i čudnih mreža uveličati i sam Čudomraz lično.iz Čudaponije(očekuje se da će se to čudo desiti oko čudne godine u za nas bliskoj čudnoj budućnosti) , naravno uz Čudoban koji će predvoditi njegovo pročudenstvo Čudolohije, sa sve Čudinodom.I profesor Mirakul je o tome govorio na tribini Čuđevinskog fafulteta ,sa temom "Čudna mi čuda".

Živi bili pa se čudili!
S verom u čuda

Pedja, meni se bas, ali bas, dopada ideja da se obelezi Svetski Dan Cuda! Cudo u Beogradu: Zrak sunca se probija kroz oblake a gomila ljudi hita prema izvoru toplote i pruza ruke prema nebu..(imamo mi malo cudo u Milanu ispod mostarske petlje). Jedine cudne stvari su u Skupstini, a i tog cuda za tri dana dosta mada se, moram priznati, cuda ciklicno ponavljaju pa se zblanjavamo po sablonu kosave: tri, pet,sedam,dvadeset i jedan...

Ja sam tipičan Čudista ili Čudistica.
Svakodnevno se čudim neodređen broj puta,
Prvo se čudim svemu što je normalno, baš je čudno.
Čudim se kad mi vozač autobusa ne zalupi vrata pred nosom, čudno.
Čudim se kad nema reda u Pošti.
Čudim se kad stignem na vreme GSP-om.
Čudim se kad mogu hleb da kupim uveče.
Čudim se kad se onaj ko me zove by telephone prvi predstavi.
Čudim se što me ne pregaze vozači, kad već imaju tu priliku
koji pređu na suprotnu stranu ulice, samo da me ne bi propustili.
Čudim se isto tako, kad me neko od vozača zaustavljanjem kola,
pusti da pređem ulicu.
Čudim se kad u liftu ima svetla i svih dugmića za spratove.
Čudim se kad naiđem na ulicu koja je čista? Retko.
Čudim se kad kontejnerima funkcionišu poklopci.
Čudim se kad zelenilo pokupi travu koju pokosi.
Čudim se kad vidim neke autobuse GSP-a da se uopšte kreću?
Čudim se kad voz Beovoza dođe na vreme.
Čudom se čudim kad vidim da neko "đače" ustane starijoj osobi u prevozu.
Čudim se kad sve ulične bandere sa svetlima - svetle noću.
Čudim se kad u Opšini obavim posao jednim dolaskom.
Čudim se zašto mi uverenje o državljanstvu važi samo 6 meseci.
Čudim se čemu služi matični broj građana, koji stalno negde upisujem.
Čudim se zašto država traži od mene da posedujem ličnu kartu,
a onda mi sve to još i naplati, od takse do same LK.
Ako misli da mi je potrebna, zašto još mora i da je platim?
(Ja nikad nisam gledala u LK da vidim da li sam to ja)
Čudim se šta sve đake teraju da nauče a što im nikada neće trebati.
Čudim se kad mora da odem do lekara, kako NIKADA ne mogu
da dođem pre bar 4-5 penzionera. Ma koliko rano da dođem.
Čudim se kad nekome treba Hitna pomoć, a ona dođe odmah.
Ko zna čemu se još sve čudim, uglavnom se uvek čudim kad
nešto normalno funkcioniše.
Zar to sve nije čudno?
Svako ima svoja lična čudesa i verovatno ih ima bezbroj.
Ovo je samo mali deo čudesa koja mi sad padoše na pamet.

Čudesni pozdrav čudnom Peđi na svetski dan čuda.

p.s. mi imamo 365 dana čuda, ne samo jedan