Život

прониклицама аподиктичких присета

Черевићан RSS / 06.02.2016. u 20:36

читам прибелешку у Дневниками из фебруара 2006. . . . када сам оно, рачунавши да ћу кашњењем на a Party, самољубив, обезбедити неподељену пажњу, сви су већ били пијани или урађени на неки други начин.владало је наиме опште расуло ,но уочих Noru која је фломастером вијала Једног да јој се потпише на обнажену дојку.знао сам је из виђења у бару где сам се у царству штангле опуштао уз пивкана . Зналац морнар на оверкрафту за Сицилију убеђивао ме је да је репертоар њенух услуга много шири јер одрастајући у беди и поразу,пијанству,тучи и злостављању,у гадости и очајима је на време схватила да јој нису потребни туђи редундантни укази да се може јахати и на таласима космичких сила а не сатрти се у судбином јој додељеног родног окружења.. . .

 

    d5969b5e-fd6f-43ca-a60b-953b5c8ad836.jpg

 

Елем,

уочавам да ево често удобно уваљен у, још дедин, Tonet rocking chair , док размишљам како да у писаној форми се потрудим реконструисати присете они почесто скрену у сфере афектацијa примењеног речничког фонда, тој вечној борби поклоника писане речи у рвању са изразом, где суоченог са мањкавошћу вокабулара матерњег ми језика мој заплетени стил казивања, мени моноглоти, често не омогућава читаоцу лако разумевање постираног текста углавном читалачки непроходног махом неспретно измишљеног те површно сагледаног и очигледно мањкавог наративно вешто уконпонованим истинским податцима ,поступку којим се темељи савремена приповетка имајући притом на уму да читаоц једва чека крај сеансе. Е сад кад у казивању исувише запулсира интимни доживљај ето прилике да се и други придобију за објекат мојег дивљења али што се често сведе на прилично узалудно настојање да се опише неописиво. Присећам се белешке Езре Паунда где указује да је језик саздан да означава конкретне ствари и да креативност почиње деловањем писца на ствари, а никако ствари на писца.

Далеко од тога да сам заоденут озбиљнијим списатељским амбицијама но не тежим ни хемингвејски лапидарној приповедној шкртости поготову кад ,чему сам склон, пожелим да трагове ме у прошлости назрем и тако наслутим склоност мене ка писаној речи коју ми нико у и широј фамилији није гајио и тако докон набасах у свескама породичним на претка ми Николу који је 1807 г учио други разред граматике у новосадској католичкој гимназији да би му лично Видаковић Милован ,зачетник српског романа, био префект у Пешти коју годину потом и који у предисловију Усамљеном јуноши (1810 ) прибележи да имајући два моему попеченију вовјерена ученика,младог Шевича Димитрију и Стојановић Николаа ,новосађане, од коих первиј је ритор, а вториј граматиста коима кад куда проходати се мало изидемо свагда морам што лепо приповједати кое они с великим удоволствием слушају и боље памте него исту лекцију која им се на памет дае.потом . . . година је 1846 , Никола је толико разглашен ботаничар да се Дружтво Србске Словесности у Београду упустило са њим у договарање како би о трошку Друштва у Србију дошао и за Друштво ботанизирао .но од тог посла не би ништа и 1849 у дан бомбардовања Новог Сада Никола је . . тако несрећан јер му је дом погођен а он лично у крајње сиромашно стање доведен ( како је написао у једном поднеску новосадском магистрату ) .најжалије му је ипак стелажија са књигама и прибелешки о својим прецима, прибележио је у манастиру Крушедол где се посредством оца песника Змаја , чика Нике, склонио од Буне. . . .

Е сад небих о Николи више . . .него . .. година је 1938, дед ми по матери Наум занатлија Черевићски у новосадској улици Милована Видаковића,sic,( прекопута Српске велике православне гимназије ) купује кућу за штафир кћери својој M. у којој ме Она нешто касније рађа и где ja склон од малена словима,речима,реченицама бележењу доживљаја ми зависник постадох. Да олакшам себи посумњах да је то резултат генетике (претка Николе линија) или локације становања у улици поменутог Видаковића, озрачење га , упс ), или . . . чега ли већ, имајући на уму крилатицу да . . . затвореног ока у глави нам мрак, али да ни зверање није посао лак, но убрзо ту утеху психе поремети ми негде прочитано да нема правила о људској зависности писањем названом јер је писање болест, нешто што би се могло назвати заразом или упалом духа и такво што може да задеси било кога у било ком тренутку. . . .

па зашто се онда ја ,домоега, болестан по свој прилици, дилемишем.

А?

 



Komentari (38)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

slsl slsl 21:24 06.02.2016

јер је писање болест

Bolest, postovanje Gdine Cerevican


^ 6 godina za drugu zavisnost promenih
I opet sve isto, dosunjaju mi se tako nekako,
Boze me oprosti sve kroz greh, kroz kanjon gde samo
Strah ne spava me sprovedu, I opet me
Pod svoje scepaju Kaliopa I Erato, kud se bre toliko
I razmnozavao taj Zevs, sto nije malo pisao,
Ili pevao, ili se bavio drustvenim mrezama,
Ali jeste bolest, jako bolesna jedna bolestina………………………………….
feliks.krul feliks.krul 21:35 06.02.2016

A?

А где је ту рокенрол?
nsarski nsarski 22:04 06.02.2016

Ти присети...

Како рече Елиот (Четири квартета):

It seems, as one becomes older,
That the past has another pattern, and ceases to be a mere sequence

(Čini se da, kako čovek stari,
Prošlost ima drugačiji oblik, i prestaje da bude prosti sled).

nsarski nsarski 22:17 06.02.2016

Re: Ти присети...

***duplo
mirelarado mirelarado 22:43 06.02.2016

Узрок и последица

За све је криво мишљење, гос'н Чер. Оно је, наиме, та изворна болест. Писање је тек нужна последица надарених, оштрооких приповедача, промишљању склоних. Тако бар тврди Курт Вонегат, а и ја сам све склонија да му верујем.

“And what is literature, Rabo," he said, "but an insider's newsletter about affairs relating to molecules, of no importance to anything in the universe but a few molecules who have the disease called 'thought'.”
― Kurt Vonnegut, Bluebeard
sweet64 sweet64 11:35 07.02.2016

Re: Узрок и последица

За све је криво мишљење, гос'н Чер. Оно је, наиме, та изворна болест.


Nikada nisam sreo, video ni čuo za pisca ispodprosečne pameti a bogami ni slikara.
mirelarado mirelarado 11:51 07.02.2016

Re: Узрок и последица

sweet64
За све је криво мишљење, гос'н Чер. Оно је, наиме, та изворна болест.


Nikada nisam sreo, video ni čuo za pisca ispodprosečne pameti a bogami ni slikara.


А за иронију си, надам се, чуо?
sweet64 sweet64 13:32 07.02.2016

Re: Узрок и последица

А за иронију си, надам се, чуо?

Don't worry, shvatio na najpraviji način.
mirelarado mirelarado 14:23 07.02.2016

Re: Узрок и последица

sweet64
А за иронију си, надам се, чуо?

Don't worry, shvatio na najpraviji način.



jasnaz jasnaz 23:33 06.02.2016

џeziranje je zdravo :)

Черевићан Черевићан 01:14 07.02.2016

наличја лица нам

разгрнути ето искреност у себи
задаћа је богме баш нимало лака
верујем признаће макар климоглавом
писању душа склона . . . . ама свака

поштовани . . slsl,feliks.krul,nsarski,mirelarado,jasnaz . . . ХВАЛА на коментарима
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:55 07.02.2016

Re: наличја лица нам

самољубив, обезбедити неподељену пажњу, сви су већ били пијани или урађени на неки други начин


банка препорука, гос'н Чер, јесте ову фину згодну скулптуру са фотографије пронашли у неком запостављеном трезору док нам улепшавате Голубац? :)
Черевићан Черевићан 11:57 07.02.2016

Re: наличја лица нам

бар маштању свач'јем припада слобода
(стварност ретко да се искрено казује)
трезора углави код мене подоста
без реда их отшкринем и садржај снујем

ХВАЛА г Фукс-у на евидентирању текста ми.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 01:26 07.02.2016

болестан по свој прилици

Черевићан
јер је писање болест, нешто што би се могло назвати заразом или упалом духа и такво што може да задеси било кога у било ком тренутку

mirelarado
За све је криво мишљење... Тако бар тврди Курт Вонегат, а и ја сам све склонија да му верујем.

Prijavio bih se odavno u nadležnu ordinaciju gde leče od te upale duha, ali sam onda negde pročitao da je sve manje-više dobro dok se ne čuju i glasovi. Ja ih još ne čujem.
Черевићан Черевићан 11:51 07.02.2016

Re: болестан по свој прилици

поштовани г Стојковићу не брините јер до појаве гласова има још фаза магли у глави ( како својевремено указа г Скерлић у оцени писања гђе Исидоре Секулић) тако да . . . до заказивања термина у надлежној ординацији . . има се још времена да се понешто прибележи.

ХВАЛА на дружењу.
Unfuckable Unfuckable 03:39 12.02.2016

Re: geriotorinolarigojatrija

Prijavio bih se odavno u nadležnu ordinaciju gde leče od te upale duha, ali sam onda negde pročitao da je sve manje-više dobro dok se ne čuju i glasovi. Ja ih još ne čujem.


možda ne bi bilo loše da se proveri
ako ne krštenica
onobar
upala uha?

muaddib92 muaddib92 17:30 12.02.2016

Re: geriotorinolarigojatrija


onobar
upala uha?


Došao Ciga kod doktora i žali se na bolove u uhu.
Doktor pita: Dobro, a kakvi su ti simptomi?
Ciga: Simptomi su mi odlični. Najviše mi se sviđaju Homer i Bart!
Черевићан Черевићан 20:50 12.02.2016

Re: geriotorinolarigojatrija

г Unfuckable ,хвала на посети ,драг сте ми коментатор.
49 41 49 41 03:12 07.02.2016

BreakingSkyNews.com

Upravo smo primili vest, da je izvesni G-din Cherevichan iz Cherevichkog atara; koji je nestao pred novu god. i bozic pronadjen ziv i zdrav posle duzeg vremena.

Naime G-din Cher, poznat po svojim ratnickim pohodima diljem Balkana, Malte, Afrike i Srbije; obreo se u ataru svojih dedova.
Hteo je, da odmori svoju ratnicku dusu u miru i zelenilu; pa nastavi-kasnije svoje ratnicke pohode.

Iako mu je poznat, svaki kamen, lug u ataru svojih predaka; ugledao je jelu - povisoku; koju dotada nije zametio.
S hodno ratnickoj opreznosti, iskustvu; da neprijatelj nikada ne spava oborio je jelu.
Onda se setio, posto ce ubrzo Nova Godina, da je najbolje je zakititi onako podugacku povisoku; posto je vec oborio na zemlju.

Zbog, iscrpnih radova; tokom KitenjaJele, bio je primoran da se povuce iz javnosti.
Takvi ratnici, gde udru na svom putu; tu trava vise ne nice.

Provericemo na licu mesta, u sledecem javljanju; dal' je trava nikla - gde je kitena Jela.




Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:59 07.02.2016

Re: BreakingSkyNews.com

Hteo je, da odmori svoju ratnicku dusu u miru i zelenilu; pa nastavi-kasnije svoje ratnicke pohode



49 41 49 41 03:12 07.02.2016

BreakingSkyNews.com

***duplo



Черевићан Черевићан 12:18 07.02.2016

Re: BreakingSkyNews.com

da je najbolje je zakititi onako podugacku povisoku


е, драги г 49 41, оно јес' да би најпасираломи то што Ви сугерирате али стварност је посве дијаметрална и да нису, посве случајем, на градилиште нам пристигли наши армирачи исуседног несврстаног Габона - задња пошта Африка (истеко им уговор тамошњи) доневши са собом пар гајби афричке шљиве што потакну идеју куварици нам Анкици маштовитој по природи посла те нам припреми за обед гомбоца сатим шљивама. . . . богме момци око мене се овајдише на сексуалном плану а и ја ,одртавијо,посредством ероцких снове којима ме Орфеј походијо . . бијо . . уживах док . . сан потраја.

ето.фала најавки те в. детаљно изанализираном ми прилогу Блогу.
49 41 49 41 01:09 08.02.2016

Priseta - bajata, reinkarnirana

**duplo
49 41 49 41 01:20 08.02.2016

Re: Priseta - bajata, reinkarnirana

49 41
Sve u redu po 4, od Cherevica do spomenika na FG.
Govorancije, na spomeniku 2-3 sata.

Sad nazad uneredjeni, nazad u tabor pod satore.
Razjurujumo se, posle tabananja i dugog stajanja.

Svak na svoju stranu, niz padinu. Dovikujemo se, da smo na "vezi"; niz lugove, cistine, sumarke.
Nasa zdebacka jurnjava, dovikivanje; uznemirila ga je u kasnom suncavom popodnevu.
Leti u dugom lucnom skoku.

Jelen, al' tako visoko; tako daleko u jednom skoku preko oboda luga.

Lepota, visina, daleki doskok.

Posle padoh nicice - poledjuske u travnati proplanak. Znojav od trcanja, preskakanja zbunova.

Okolo zuji od pcela, miomirisi od poljskog cveca, znoj curi niz lice, celo telo.
Disem tesko, skoro ropcem; kao posle sveobuhvatnog orgazma.

On mi pred ocima, u dugom nebeskom skoku.


P.S.
Rastojanje Cherevic Spomenik na FG u hodu - km; pojelo vreme.

Черевићан Черевићан 23:41 08.02.2016

присета доста ал' НИКАД

има у кућинам черевићској усоби сасокака један повећи зидни рустик рам који обрубљује подлогу чојом застрту а на њој деда стрикиних множина ловачких ножева, а поврх њих 1 флоберт (пушка) коју је његов отац а мој прадеда ( био ловочувар на Тестери тада поседу- ловишту футошких грофа Котек) добио лично од престолонаследника Рудолфа, сина цара фрање Јосипа I .причало се да су и са том пушком ишли у лов на срндаће по Фрушкој Гори . . .

искрено, увек ми је кнедла у грлу кад помислим шта би та пушка причала . . да уме. . .г 49 41.
amika amika 16:53 08.02.2016

Писање је болест....

"нема правила о људској зависности писањем названом јер је писање болест"...

... да се каже оно о чему други ћуте и ствари назову правим именом...
Черевићан Черевићан 21:53 08.02.2016

Re: Писање је болест....

да се каже оно о чему други ћуте



недореци . . много више мааме
него кад је на изволте свеје
транспарентност да засмета уме
(ко снег друму када га завеје)

захваљујем на коментару, г. amika
mirelarado mirelarado 22:17 08.02.2016

Re: Писање је болест....

недореци . . много више мааме
него кад је на изволте свеје
транспарентност да засмета уме
(ко снег друму када га завеје)


Недорек је срж песништва. Рече тако и гос'н Б. Миљковић:

Kritika Metafore

Dve reči tek da se kažu dodirnu se
I ispare u nepoznato značenje
Koje s njima nikakve veze nema
Jer u glavi postoji jedna jedina reč
A pesma se piše samo zato
Da ta reč ne bi morala da se kaže
Tako reči jedna drugu uče
Tako reči jedna drugu izmišljaju
Tako reči jedna drugu na zlo navode
I pesma je niz oslepljenih reči
Ali je ljubav njihova sasvim očigledna
One žive na račun tvoje komotnosti
Sve su lepše što si nemoćniji
A kad iscrpeš sve svoje snage kad umreš
Ljudi kažu: bogamu kakve je taj pesme pisao
I niko ne sumnja u reč koju nisi rekao
nsarski nsarski 22:51 08.02.2016

Re: Писање је болест....

Ah, neizdrž...

...the magnetic attraction of the similar...

The Motive for Metaphor

You like it under the trees in autumn,
Because everything is half dead.
The wind moves like a cripple among the leaves
And repeats words without meaning.

In the same way, you were happy in spring,
With the half colors of quarter-things,
The slightly brighter sky, the melting clouds,
The single bird, the obscure moon--

The obscure moon lighting an obscure world
Of things that would never be quite expressed,
Where you yourself were not quite yourself,
And did not want nor have to be,

Desiring the exhilarations of changes:
The motive for metaphor, shrinking from
The weight of primary noon,
The A B C of being,

The ruddy temper, the hammer
Of red and blue, the hard sound--
Steel against intimation--the sharp flash,
The vital, arrogant, fatal, dominant X.

Wallace Stevens

The motive for metaphor, according to Wallace Stevens, is a desire to associate, and finally to identify, the human mind with what goes on outside it, because the only genuine joy you can have is in those rare moments when you feel that although we may know in part, as Paul says (1 Cor. 13:9), we are also a part of what we know. (N. Frye)
Черевићан Черевићан 00:00 09.02.2016

Re: Писање је болест....


Tako reči jedna drugu izmišljaju


живот ми је сав у недореку
а што желим неумем исказат
паника ме полако походи
трајања ми смалаксава сат

а што Бранко поручује песмом
ни преписат' то умео не би
недостижан критеријум речи
ја понесен зацртах их себи

тече време гле старости приде
пробам слично, али ми неиде

хвала гђо mirelarado на одабиру Бранкова казивања . . .
mirelarado mirelarado 00:32 09.02.2016

Re: Писање је болест....

Черевићан

Tako reči jedna drugu izmišljaju


живот ми је сав у недореку
а што желим неумем исказат
паника ме полако походи
трајања ми смалаксава сат

а што Бранко поручује песмом
ни преписат' то умео не би
недостижан критеријум речи
ја понесен зацртах их себи

тече време гле старости приде
пробам слично, али ми неиде


Опет право у срж, гос'н Чер! Једино се са закључком не могу сложити, напротив: иде то Вама одлично и као од шале. Иако с речима нимало није лако, кад их Ви постројите, изгледа тако.


Черевићан Черевићан 00:34 09.02.2016

писање је болест баш заразна

захвалан на Прилогу г nsarski, а и баш пасује уз опаску ми у тексту спочетка


...Присећам се белешке Езре Паунда где указује да је језик саздан да означава конкретне ствари и да креативност почиње деловањем писца на ствари, а никако ствари на писца.

јер код Вас прочитах . .
Мотив за метафору, према г Валас Стивенсу, је жеља да се удружују, и коначно да се идентификују, људски ум са оним што се дешава ван њега, јер се једина права радост може имати у оним ретким тренуцима када осетите да, иако се препознамо у делу (како апостол Павле каже ,1 Кор 13:. 9), дело је део онога што већ одраније знамо . . .
Черевићан Черевићан 00:38 09.02.2016

Re: Писање је болест....

иде то Вама одлично


па . . доообро,онда . .гђо mirelarado
muaddib92 muaddib92 17:19 08.02.2016

A Nora?

често не омогућава читаоцу лако разумевање постираног текста углавном читалачки непроходног

Ма разумевамо ми Ваше текстове без имало муке драги Чер, него бацисте нам удицу горе са Нором, па остаде недоречен онај аутограм на, јелте и даље потом, око космичких сила...
Па ето за нас радознале, ако бисте мало још дилемисали.
Леп поздрав, као и увек!
Черевићан Черевићан 22:03 08.02.2016

Re: A Nora?

недоречен онај аутограм


ма кренух ја да постирем умишљај наведен курзивом с'почетка овог писанија кад ме Унук опомену да су неки његови школски другари читали му дедине саставе на интернету па га после прозивали пред девојчицама зарад неваљалости писанија те се стога недорекох у вези Норе.но ни Деда није од јуче тако да ће се о Поменутој . . . још овде читати додуше малко ероцки замумуљено али посве јасно радозналим.


ето г. muaddib-е, фала на дружењу.
muaddib92 muaddib92 17:25 09.02.2016

Re: A Nora?

Вид мангупа - прозивају пред девојчицама,дерани ниједни - ее, добро се деца досетила!
Мада у праву сте Ви Чер, ваља бити пристојан и надасве фини и културан.
Ето одскора и ја постао деда (унука 2 за сада од ДЦ3), па тако понекад погледам понеку Нору, пунолетну наравно, па се, али као друштвено одговоран, строго у себи присетим стихова непознатог аутора (Доџи мала деди/ да те деда мало изуједа
49 41 49 41 20:53 09.02.2016

Logorashi

Cerevicki.

Bratstvo jedinstvo nas drzase, praznih stomaka.

Mi, kusasmo retke corbe i cajeve. Komadic putera u 1/4 hleba okruglog.
Puter americki iz konzervi od 3 kg, zaostale rezerve od doba embarga.

NovoSadisti, rostiljahu svake veceri; na 50 m od nas.
Trk u poljski WC; pored njihovog rostilja.
Ne bese nam tolko do pishh, kolko nam se oci lepljahu za rostilj.

Kobasice, ribu, opet snicle; izvestavasmo jedan drugog.

Od bratstva - sestrinstva nista ne bese, tada.
Morasmo da pretrcavamo u drugi atar Cerevicki; citavih 400 m
Eto mi dosli u ime bratstva, da se nagledamo sestri.
Черевићан Черевићан 20:58 12.02.2016

рекосмрс

наравно да без размишљања г Б.Пекића о писању . . овај састав проћи не може . . .

. . . Istina je da način na koji mislim određuje način na koji ću pisati, ali i način mog pisanja određuje način na koji ću o tom pisanju misliti.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana