Stranger in the day

Mikele, divne su ti ove pacvorak slike!..odupri se kao ovo telo sarenim zavojima,...ako dobro vidim:)

Osećanje bezbednosti je iluzija.

eto nama lepote!

U bazeenu, dok plivas uz-niz; zamisljas kako to cinis Moracom; kao nekada.

Ovu geometrijska apstrakcija kad je pogledas,obraduje te.Odvede te u sekundi od bljuzgavice koju sad vidim kroz prozor.Tekst koji si napisao otvori hiljade kapija,krenes da razmisljas o sukobu dobra i zla,o moru i kamenu,o zvezdama koje se radjaju ili nestaju.I sve to unutar nas.

Tvoja slika me potsetila na jedan period života kad smo kod mog prijatelja slikara Milana Mike Obradovića u ateljeu noćima razgovarali o upotrebi dekorativnih elemenata u slikarstvu.Ispostavilo se da je to vrlo teško.Ti si u tome uspeo.Slika je sjajna.Mislim da" stranac u nama"nije lenjost već stanje kad misli jednostavno beže.Ne mogu da se saberu toliko se zbrkaju da ponekad mislim da umesto mozga imam nekakvu pihtijastu masu.Ne pomaže tu ni "punjenje baterija" ni "reset"ni alko ni šok terapija.A onda u mozgu nešto "klikne"i nastanu ovako dobre slike.

Što bi neki rekli, stranac koga pominjete ji izmedju ostalog i katalizator promena ...

Hteo sam da se složim sa gornjom tvrdnjom da je na Akademiji postojao, a verovatno i dalje postoji animozitet prema primenjašima. Tako su npr. Mucha, Gustav Klimt i ostali iz te škole smatrani slikarima drugog reda. Međutim, kada bi se slični primenjaški dekorativni motivi pojavili van Art-deko škole, onda bi bili posebno cenjeni. Primer bi bio recimo Matis, čija Crvena soba se čak smatra početkom Moderne (1905). Slika je čist art deko, ali iz nekog razloga je prošla kroz stroge naočare istoričara i kritičara. Sličnih čudnih primera ima mnogo. Od Kokoške, pa unazad do Manea i generalno impresionista. Zašto je tako bilo, a i ostalo, može da bude zabavna tema. Za one kojima nije dovoljno da uživaju u lepoj umetnosti, već vole da je pakuju u fioke...

Било да нас кочи или подстиче, није лако с њим.
Микеле, фантастична слика!

Da...To je slično onoj priči iz sedamdesetih, možda i ranije, da svako figurativno slikarstvo mora biti da je neko sranje, sada u naše moderno doba.
Pomodarstvo koje čini mi se ipak ide više na dušu kritičarima ili čak i galeristima nego istoričarima umetnosti. Nije da ću sad da branim istoričare umetnosti što bih i ja bio, da me nije život odvukao na neku levu stranu...Hoću da kažem da su oni najmanje krivi u toj priči.

E, da. Postoji jedna sjajna stvar kod kompjutera. Nekad smo slike velikih i malih majstora viđali samo po knjigama. Koliko god štampa bila dobra, sada na blještavim monitorima možemo slike da gledamo na potpuno nov način. I bez svake šale, reprodukcije izgledaju bolje, efektnije, pa često i približnije originalu nego u štampi. Da li grešim zato što je tako sjajan efekat osvetljenja "iznutra" ili zato što smo oči navikli na TV sliku ili zbog nečeg trećeg ne znam ni sam. Da li se, kao umetnik slažeš sa tom ocenom? Kako ti recimo sopstvene slike izgledaju reprodukovane na monitoru kompjutera?

O, pa tu nema dileme, klanovske podele i slična zlodela su prisutna valjda u svim (na žalost-posebno) umetničkim krugovima. Al nisam ja abolirao istoričare umetnosti. Samo sam rekao da je njihova krivica manja.
A tvoja pozicija u kući je dvostruko teška Supruga ne samo što ima puno pravo da kritikuje tvoj pasulj ili pranje sudova, već može da kritikuje i tvoj umetnički rad !!! Ubeđen sam ipak, kroz čitanje tvojih tako pozitivnih blogova da je situacija upravo suprotna

A ovo za komp....Sećaš se možda da je Doks imao ciklus tzv. Haz-art fotki. Ja sam tada imao ideju, veoma skupu ideju, da se napravi izložba odabranih radova, ali tako što bi svaki haz-art posebno bio izložen na pravom monitoru! Delovalo mi je tada da bi izložene fotke izgledale neuporedivo efektnije nego da se haz-arti izlože kao na uobičajenoj izložbi uramljenih fotografija. Zato sam sada tebe kao slikara pitao kako tebi samom izgledaju tvoje (ili ne samo tvoje)slike na monitoru. Naravno, nisam tako blesav da mešam original sa reprodukcijom, kakva god bila...!

Inače, u galeriji Frick kod Central parka u N.Y. sam video 3 Vermeera. Već sam ranije video malenu Čipkarku u Luvru. Ali Geograf, Devojka koja čita pismo...šta beše treće ne sećam se, ali se odlično sećam tog šoka koji sam doživeo u toj relativno maloj, ali fantastičnoj galeriji Frik. Imaju i Rembrante kakve nisam video ni u Amsterdamu, u Rijksu. Slično važi za Jeu des Pommes i Orangeriju (nekad) sa impresionistima. Otkrovenje! Pa da, uostalom, rekao si već- u knjigama su samo informacije o slikama.
Ma, ne naravno, sad samo nabacujem teme, bez reda i prave veze sa temom "strangera" u nama. Nekako me uvek privuče priča o slikarstvu i onda tako mogu do prekosutra...A taj stranac, kako bih rekao. To ne mora biti, kako su većinom ljudi komentarisali neki unutrašnji TI. On može da bude mnogo prizemnije prirode. Obično i jeste, a verujem da si na tog i te strangere i mislio...To je kao trka na 110 sa preponama. Ti trčiš, svejedno. Ali, malo malo pa neka "prepona"...

evo, sad kad malo otopli, da savladamo po koje picence i razmenimo strance.

То, Микеле! Стварање је оно што човека чини целовитим, попуни празнине које живот уноси у њега. Ако их не попуни, насељавају их странци, страхови, човечуљци, кућни духови... Списак је повећи.

vera.nolan2
on je naš najbolji prijatelj kada ga upoznamo ... on ima odgovore na sva naša pitanja, o sebi i drugima ...

jinks
E sad, po nekima, ako uspe da se pređe i preko tog mosta, izgleda da postaje prijatelj.

angie01
...on mu dodje ko podstanar,...da imas s kim da porpicas, da te uozori,razresi dilemu, negira, potvrdi,...super lik.

U jutru sivom dok kisa polako tera sneg,

Jedan covek samom sebi na trenutak bejase teg.

U njemu se osmeh bori protiv mracnoga lika,

Odjednom iz te "svadje" pocne da se radja prepuna boja,

cudesna slika.


Na slici tama ne postoji,tinja u tebi kao i poneko slovo,

Da opet za radost duse ...stvoris nesto novo.