Zašto premijer mora da smeni Gašića

Nedelja, 6.decembra. delovala je kao prva u seriji koja će proći mirno i bez senzacionalnih vesti koje vas prikuju da ceo dan provedete uz televizor. Vrlo relaksirajuće i prijatno, za promenu. A tako je i bilo sve dok se u večernjim časovima na internetu nije pojavio snimak u kome ministar vojni Gašić, onako usput i u pokušaju da se našali, gledajući novinarku koja je čučnula ispred njega sa kasetofonom u ruci, dakle, u pozi uobičajenoj za sve one koji žele da snime nečiju izjavu tako da ne smetaju kamermanima, kaže: "Što volim novinarke koje ovako lako kleknu."

Istog trenutka na društvenim mrežama nastala je pometnja. Ljudi su izražavali negodovanje. Mnoge novinarke bile su ogorćene seksizmom i muškim šovinizmom Gašićevih reči. Neki su, sa punim pravom, izjavu ocenili frapantnom, skandaloznom i neprihvatljivom.

S obzirom da se sve dešavalo u nevreme, dakle u nedelju kasno uveče, delovalo je kako će se čitava priča i završiti kao brojne pre nje, bez efekta i ishoda. Međutim, na moje veliko iznenađenje, a radio sam u državnim institucijama pa znam kako funkcionišu, naročito u nedelju u jedanaest uveče, u roku od samo pola sata od pojave Gašićevog istupa, mediji su preneli ministrovo izvinjenje opisano rečima vrlo ozbiljnog kajanja, dok  se, u isto vreme, pojavila je i izjava premijera u kojoj on kaže da je "šokiran Gašićevom sramnom izjavom za koju nema reči opravdanja."

Priznajem, ova iznenađujuća urgentnost bila mi je intrigantna. Pošto imam neka znanja o tome kako funkcioniše kolektiv kakav je Vlada, i znam ponešto o načinu na koji razmišljaju politički profesionalci, brzina reakcije ukazivala je da u njoj nije bilo kalkulacije. Snažna retorika kojom je sa indignacijom Vučić odbacio Gašićev mačizam, svedočila je o postojanju jasne moralne vertikale za koju je predsednik vlade procenio da je dovedena u pitanje. Dok ovo pišem, tačno vidim čitaoce cinike koji već počinju da prave grimase, ali takve reakcije, kao inferiorne zanemarujem pokušavajući da stvari čitam u ključu benevolencije, a to je diskurs kakav za učešće u javnoj debati preporučije Nasim Nikolas Taleb u svom filozofskom Principu (Principle of charity) koji, ovim putem, čitaocima preporučijem za proučavanje.

Mnogo je ljudi na javnoj sceni koji izgovaraju preterano teške, opasne ili zapaljive reči ne razumevajući posledice koje one mogu da imaju. I među intelektualcima ima mnogo takvih koji nemaju nikakvu svest o snazi verbalne poruke, kao i o efektima koji nekada mogu biti pogubniji od oružja. Moguće je da je Vučićev racio, u veoma kratkom roku, procenio štetu koju može imati od solidarne reakcije novinarki, posredno celokupnog novinarstva, koje je Gašićeva neslana šala ujedinila u front s kojim će morati da se nosi Vučić, a nikako Gašić. Moguće da je premijer procenio poguban efekat koji ministrova uvreda ostavlja na sve žene Srbije, a one su, to zna svako ozbiljan u politici, najlojalniji i najvredniji deo biračkog tela. A moguće je da je čovek koji reaguje iz premijerske kože, u ovoj reakciji samo bio sin novonarke, suprug novinarke i otac ženskog deteta, i moguće je da poseduje moralne principe u koje se primitivni muški šovinizam nikako ne uklapa. Dakle, ne bih se iznenadio da je reakcija bila posledica stava koji u sebi ne sadrži nužno političku kalkukaciju ili promišljaj.

A i sledeća misao se nametala. Premijer je Gašića, na svoju sopstvenu štetu, branio mesecima u slučaju nesrećnog pada helikoptera. Ako sada smeni Gašića mnogi će uskliknuti: "Eto, zbog smrti sedmoro ljudi nije ga smenio! Ako nije onda, ne mora ni sad." Zašto ga Vučić nije tada smenio? Bilo bi mu korisno. Moguće da je premijer, u par navrata, istinito odgovorio na to pitanje - zato što je bio ubeđen da ministar nije kriv, imao je želju da pomogne bolesnoj bebi, desila se nesreća, kao što se nesreće, nažalost, dešavaju svuda na svetu.

Ali u slučaju pošalice o klečanju, nije bilo nerećnog spleta okolnosti. Istina, niko nije izgubio život, ali je to situacija u kojoj Vlada gubi obraz, pokazuje se kao nepristojna i nevaspitana. A to je nešto što je nespojivo sa željom premijera, onom koju ponavlja od prvog dana, da gradi "normalnu i pristojnu Srbiju". Kad u noći između nedelje i ponedeljka Vučić sve sabere i oduzme, biće mu sasvim jasno - mora da smeni Gašića koliko god mu to tehnički bilo komplikovano s obzirom da je kraj godine, da se donosi budžet za sledeću i da je gotovo nemoguće sve uskladiti. Dok ovo pišem ne znam krajnji ishod, ali predsednik Vlade jednostavno mora to da učini jer neće moći da izdrži da trči trku sa novih 300 kg tereta koje mu je Gašić, na bahat i nepromišljen način, ponovo natovario na leđa.

Objavljeno u Politici, 8.12.2015.