Овако: реформи једноставно - нема. И не треба мењати тезу да "народ неће реформе", јер су реформе биле главно предизборно обећање за које је тих милион и седамсто хиљада наивних суграђана гласало. Изостанак реформи је и разлог зашто пола милиона наивних суграђана није (опет, гунђајући да је последњи пут) гласало за ДС. Јесте, разне интересне групе (рецимо синдикати) које би биле најдиректније погођене реформама би наравно (и сасвим легитимно у демократском друштву) биле гласне, медији би им се додворавали и спиновали и што јесте и што није само да продају неку новину више, било би патетике на све стране, али томе служи апсолутна већина. Да обезбеди да можеш да останеш глув и нем на ускогруде опструкције (али не и на добронамерне критике) и да истрајеш на спровођењу неког плана/идеје за који си добио подршку, па макар потрошио популарност као Шредер својевремено. Наравно, сад је јасно да нема ту ни плана ни спровођења, а најгласнији је и највише спинује сам премијер, док апсолутна већина служи за украс.
Неке ситне ствари јесу урађене и то треба рећи. Конкретно, од онога што је мени запало за око, донето је системско решење за нострификацију диплома. Можда је могло бити и боље, и овакво и онакво, али сад први пут постоји. Процедуре за издавање грађевинске дозволе су поједностављене, а одговорност за поштовање УТ услова и правила градње је пребачена на пројектанте. То је, по мом мишљењу - добро, јер пројектант нема ни где да побегне ни толико мотива као инвеститор да би вршио малверзације, напротив, има мотив да чува своју репутацију, мада је то делимично упрскано непостојањем државне контроле (што оставља могућност довођења државе пред свршен чин - оно чувено: "јао ми већ изградили (мало се зезнули па повећали квадратуру дупло), нећете ваљда сад да нас рушите? А мала деца се већ уселила и кренула у школу..."). Слични мали помаци су чињени и раније, па и већи од тога, али се то не може сматрати реформама.
То је све кап у мору кад је главни оквир додатно уназађен, а то је сама владавина права. Устав је стављен ван снаге, а на власти су, уз пар часних изузетака, и доказани преваранти и плагијатори, незналице, дилетанти и неморални људи. Ниједног се Вучић није одрекао, а аргументоване оптужбе само гура у фијоку или после краћег рафалног напада саопштењем или драмљењем на конференцији за медије - игнорише. Сама чињеница да се полиграф установио као некакав аргумент власти у кризној комуникацији о све бројнијим аферама довољно говори о урушавању права у Србији. То све много теже пада него интервентно кресање плата, јер се ту види да је од свега пречи останак на власти, да су неки људи недодирљиви ма шта да ураде. За реформе је најбитније да њихов терет сви носе, да постоји поверење између грађана и власти, а нема поверења кад има недодирљивих.
Слично се дешава и са политичком културом. Чудни људи (да се послужимо еуфемизмом) који се појављују у местима где се одржавају локални избори, преузимање једне по једне општине што куповином одборника, што уценама, што злоупотребом државних институција у кампањи на терену. Политичка нетрпељивост је подигнута на један ниво са којег се тешко спушта, јер кад једном завадиш људе у малом месту и доведеш на власт неки људски талог (или дискредитујеш квалитетне људе) само да би и ту побио заставицу, слободно заборави да ће се у тој средини повратити било какво поверење у државу наредних десет година. Вучић систематски развенчава народ од државе иако је јасно да ниједна реформа не може да успе у таквом друштву. О медијима да и не говоримо. Онолико пренемагање пред камерама, ad hominem исмејавање критичара без суочавања са аргументима, питања новинарима, јавно брецање на министре и радикалске хајке на неистомишљенике су само шлаг на торти хаоса који је Вучић мање-више сам направио у јавном животу Србије. На крају, брзинско прогуравање закона, ad hoc мере које су дошле право ниоткуда и изостанак дијалога са струком су све једна за другом пропуштене прилике да ово друштво добије могућност да напредује (песимисти би рекли да би је ионако упрскало, али - јбш песимисте).
Најгоре од свега је што ту огромну власт Вучић не уме да искористи ни на економском плану (као деспоти са Истока на које очигледно покушава да се угледа), већ својим солирањем прави толику штету да то није нормално. Све што је преговарао (БГнВ, Мерцедес, Железара, Сису, Мубадала, Ал Дахра,...) се изјаловило, а оно што је у наше име потписао коштало нас је стравично (бар оно што знамо). Ево сад Телеком, ни на памет им/му није пало да пробају да га изведу на берзу, него све директна погодба, као Стојадина да продају. Дуг расте, куповна моћ опада, привреда прави све веће губитке, а порези се и даље дижу. Ај народ, народ увек има резерве (још је далеко од старог хлеба и попаре), али привреда пропада под тим теретом, што доводи до ланчане реакције. Ово је она ситуација у шаху кад топ и краљ полако праве замку другом краљу и чека се само да и он то схвати да мора једно поље на доле. Да бар постоји нека шира стратегија, да смо нешто као посадили па сад заливамо и чекамо да никне изданак, па и да покушаш себе да убедиш да ти се све ово само причињава, али нажалост нема ту ничега осим празне приче, као и код давно заборављене борбе против корупције.
Осим ових очигледно негативних реформи других реформи нема иако их чекамо годинама. За једну брзинску илустрацију довољно је бацити поглед у комшијско двориште, у Албанију, где је Рама недавно укинуо порез за мала и средња предузећа која имају промет до 36,000 евра годишње. Вучић за то време обећава страним инвеститорима да ће да да 10,000 више од било кога ко улаже у региону, па је онда преформулисао то у "10% више" (што јасно говори колико је та мера разрађена). 1:0 за Раму*.
Шта ми онда улива наду? Па начин на који се "реформе" сада бране - "ми као хоћемо, а народ, као, неће". Ако ти треба бољи народ да спроведеш реформе онда значи да оне:
а) такве какве су нису примерене том народу у том тренутку
б) нису добро образложене
в) једноставно не постоје
"Народ" уствари воли реформе, због реформи би прескочио и оброк (ОК, шалим се), али не воли да буде дежурни кривац онима који за праве реформе немају оно што треба. Досад је проблем била малобројна и умишљена "елита", а сад је проблем и неваљали "народ". Можда се "проблеми" множе, али ће гласови онда да се пресабирају.
*А знамо како то боли!