Srebrenica danas...

Dont Fear The Reaper

princi

Vučić tamo bio kao privatno lice, nego kao premijer jedne zemlje. Te kamenice nisu bacane na Vučića nego na premijera Srbije.

Ajde! Ma da, oće to. Kao kada Bata Stojković kaže - "Keru, konju jedan!"

Opet problemi s dopremom lekića?

Vučić tamo bio kao privatno lice, nego kao premijer jedne zemlje. Te kamenice nisu bacane na Vučića nego na premijera Srbije.

Ma da su bačene na ne znam koga, nebitno je. To je linč, a ova Dunja ga opravdava kao nešto najnormalnije moguće. To znači da opravdava i skotove što su uletali na stadion da biju zbog drona, to znači da opravdava Mladićev pokolj pre dvadeset godina, to znači da opravdava vešanja crnaca po Americi bez suđenja. To je sve bre isto, ali njena misao ne dopire dotle.
Vučić je kenjao devedesetih to što je kenjao, pa jednoj premijerki Nemačke nije smetalo da pre par dana sa njim ljudski priča. Nije smetalo ni ženi kojoj je sin ubijen u Srebrenici da i ona sa njim ljudski priča. A ovoj nije bitno što su ga kamenovali?!
Uostalom, šta je on bio 1995. kad se Srebrenica dogodila? Bio je potrčko dvorske lude, to je bio.
Kakvi su to mozgovi, nemam reči.

Vučić je kenjao devedesetih to što je kenjao, pa jednoj premijerki Nemačke nije smetalo da pre par dana sa njim ljudski priča. Nije smetalo ni ženi kojoj je sin ubijen u Srebrenici da i ona sa njim ljudski priča. A ovoj nije bitno što su ga kamenovali?!

princi

Dont Fear The Reaper

princi

Vučić tamo bio kao privatno lice, nego kao premijer jedne zemlje. Te kamenice nisu bacane na Vučića nego na premijera Srbije.

Ajde! Ma da, oće to. Kao kada Bata Stojković kaže - "Keru, konju jedan!"

Opet problemi s dopremom lekića?

He he he, i to je najbolje što si mogao smislit? Cccccc, slabo je to KoleZa, dajte nešto ozbiljnije. A možda je to posledica pomućenosti kogitivnog aprata, kao posledica kolektivno udarene glave cipelama i jednom kamenicom.

Oće to, oće Keru, konju jedan..

...dapace...
...ono sto mnogi previdjaju, namerno, je cinjenica da je vucic zvanicno pozvan u srebrenicu..
...kad su slali pozivnicu ODLICNO SU ZNALI KOGA ZOVU I STA JE NEKADA GOVORIO...
...ne postoji nikakvo opravdanje za domacine...
...NIKAKVO...
...ali oni ne prestaju da seru, umanjuju svoju krivicu, negiraju dogadjaj...
...onaj nesretnik kaze da ga je cak dva puta zvao telefonom, a vucic, gle, nije hteo da mu se javi...!!!
...do sada je trebalo da bude pohapseno bar 20 ljudi, samo na osnovu snimaka...
...u protivnom, ovo je organizacija domacina...
...klinton, govno bio, govno ostao...

ps...ajd' samo da zamislimo scenu kamenovanja izetbegovica jr. u beogradu...

Dont Fear The Reaper

princi

Dont Fear The Reaper

princi

Vučić tamo bio kao privatno lice, nego kao premijer jedne zemlje. Te kamenice nisu bacane na Vučića nego na premijera Srbije.

Ajde! Ma da, oće to. Kao kada Bata Stojković kaže - "Keru, konju jedan!"

Opet problemi s dopremom lekića?

He he he, i to je najbolje što si mogao smislit? Cccccc, slabo je to KoleZa, dajte nešto ozbiljnije. A možda je to posledica pomućenosti kogitivnog aprata, kao posledica kolektivno udarene glave cipelama i jednom kamenicom.

Oće to, oće Keru, konju jedan..

Да ја мало доправим --- проблеми са допремом лекова ?

Pisac Dragan Velikić, veoma precizno

Pretera ga s Velikićem, svako malo ti s njim.

Kakva svinjarska izjava. A šta je taj Velikić? Neki jugo-plemić? Ko je on da nekoga naziva "nakotom"? Kakva svinja od čoveka.

Sve si rekao. Ali da ipak nešto i dodam.

Raspad Jugoslavije i svi ratovi koji su usledili tehnički je omogućio taj nakot

Ne raspad.... nego razbijanje, rasturanje....

Gomila koja je napala Vučića su potpuni luzeri,

Čik da progovori o winerima.

....... koji nisu " tehnički omogućili " već strateški, planski pripremili , trošeći milione dolara na pripreme.....

.......pa i na menjanje svesti , onih koje naziva luzerima.

I ta " gomila " je nažalost kao i svi mi na istoj strani gubitnika.

Pljunuti na njih, na način na koji je to učinio Velikić, znači pljunuti sam sebe u lice.

Nebojša Milenković

Gomila koja je napala Vučića su potpuni luzeri, onaj deo socijalnog dna koji jedinu identifikaciju ima da bude na nekoj strani, zapravo, njihov identitet je mržnja. Raspad Jugoslavije i svi ratovi koji su usledili tehnički je omogućio taj nakot u kojem nije bila, a nije ni danas, deficitarna nijedna strana. To je svet tzv. navijača pod kapuljačama pretorijanska garda balkanskih nacionalista.

Одакле ова изјава, не могу нигде да је нађем?

.......pa i na menjanje svesti , onih koje naziva luzerima.

Pa da. Vucibatina teška, u stvari, taj Velikić.

Nebojša Milenković

Gomila koja je napala Vučića su potpuni luzeri, onaj deo socijalnog dna koji jedinu identifikaciju ima da bude na nekoj strani, zapravo, njihov identitet je mržnja. Raspad Jugoslavije i svi ratovi koji su usledili tehnički je omogućio taj nakot u kojem nije bila, a nije ni danas, deficitarna nijedna strana. To je svet tzv. navijača pod kapuljačama pretorijanska garda balkanskih nacionalista.

dragan velikić je umišljena dalabu, koja je pažnju sebi sličnih pridobila ne lepom književnošću već kvazi-elitističkim dihotomijama a la brajović.
istine radi, brajović bi za razliku od velikića, garantujem, uradio nešto korisno za srbiju kada bi se neke sinekure dokopao.

Izjava je toliko duboko i suštinski, a skoro instant glupa i nadobudna da se stvarno pitaš da li je osoba koja je u stanju da ovako nešto napiše ili izjavi u stanju da napiše ili uradi išta kvalitetno ili vredno čitanja.

Nastavi da brišeš, Milenkowicz.

dragan velikić

plus diplomata od karijere, ej!

Nebojša Milenković

Gomila koja je napala Vučića su potpuni luzeri, onaj deo socijalnog dna koji jedinu identifikaciju ima da bude na nekoj strani, zapravo, njihov identitet je mržnja. Raspad Jugoslavije i svi ratovi koji su usledili tehnički je omogućio taj nakot u kojem nije bila, a nije ni danas, deficitarna nijedna strana. To je svet tzv. navijača pod kapuljačama pretorijanska garda balkanskih nacionalista.

Baš je interesantno to da kad su Srbi ili Srbija napadnuti nikad nije u pitanju nacionalni ili verski momenat nego uvek mentalni ili socijalni. Nikad ih ne napadaju Muslimani, Hrvati ili Albanci nego uvek huligani, budale ili kriminalci.
Taj Velikić, jel to neki fin čovek i gospodin?

Nebojša Milenković

Одакле ова изјава, не могу нигде да је нађем?

Pa evo - sad je imaš što bi tražio

Па зато што си, засад, једино ти који каже да је Великић изјавио нешто што га приказује у нимало повољном светлу. Ако ни због чега другог -- зафалио му је, у тексту, и један зарез.

Da, još jedan karakterističan detalj: kad se napadaju Srbi uvek su za to krivi delovi populacije ili pojedinci, pripadnici nacije u pitanju. Kad neki Srbin načini zločin, za to je kriva čitava nacija.

Da, još jedan karakterističan detalj: kad se napadaju Srbi uvek su za to krivi delovi populacije ili pojedinci, pripadnici nacije u pitanju. Kad neki Srbin načini zločin, za to je kriva čitava nacija.

Taj momenat mene ludacki nervira. Osecam se kao u onom stripu, uvek se upecam.

alselone

Da, još jedan karakterističan detalj: kad se napadaju Srbi uvek su za to krivi delovi populacije ili pojedinci, pripadnici nacije u pitanju. Kad neki Srbin načini zločin, za to je kriva čitava nacija.

Taj momenat mene ludacki nervira. Osecam se kao u onom stripu, uvek se upecam.

Tako ja i tumačim ove povećane napore da se pokaže/dokaže da kamenobacač nije Musliman. Da se održi momentum krivice. Moroni.

Da se održi momentum krivice.

Tako je To pitanje sam i ja postavio gore. Ne samo da nije Musliman nego su mu i platili. Cist posao je bio u pitanju.

Predrag Brajovic

Nebojša Milenković

Одакле ова изјава, не могу нигде да је нађем?

Pa evo - sad je imaš što bi tražio

Па зато што си, засад, једино ти који каже да је Великић изјавио нешто што да приказује у нимало пријатном светлу. Ако ни због чега другог -- зафалио му је, у тексту, и један зарез.

brajoviću, ako tebi više smeta nedostajuća zapeta iza "kapuljačama" od besmisla navodne(?) velikićeve izjave - onda ništa.
(pravim se da, sa kojeg god hoćeš aspekta, ne primećujem sam početak sočinjenija)

alselone

Da se održi momentum krivice.

Tako je To pitanje sam i ja postavio gore. Ne samo da nije Musliman nego su mu i platili. Cist posao je bio u pitanju.

Da, da, i zavera obaveštajnih službi. Srpskih, naravno (pardon, srbijanskih). Crna ruka, Apis, bla, bla... čoveče, po milijarditi put, kako ih samo ne umori sopstveni narativ.

Da, da, i zavera obaveštajnih službi. Srpskih, naravno (pardon, srbijanskih). Crna ruka, Apis, bla, bla... čoveče, po milijarditi put, kako ih samo ne umori sopstveni narativ.

Pa da. To je jedina zavera u koju se veruje - zavera srbijanskih sluzbi potpomognuta SANU. Dok ostale zavere ne postoje i smesne su, u njih veruju samo gibanicari.

Da, da, i zavera obaveštajnih službi. Srpskih, naravno (pardon, srbijanskih). Crna ruka, Apis, bla, bla... čoveče, po milijarditi put, kako ih samo ne umori sopstveni narativ.

Pa da. To je jedina zavera u koju se veruje - zavera srbijanskih sluzbi potpomognuta SANU. Dok ostale zavere ne postoje i smesne su, u njih veruju samo gibanicari.

princi

Da, još jedan karakterističan detalj: kad se napadaju Srbi uvek su za to krivi delovi populacije ili pojedinci, pripadnici nacije u pitanju. Kad neki Srbin načini zločin, za to je kriva čitava nacija.

Karaktersitičan za šta? Paćenike koji bi stalno da pronalaze zavere?

Uostalom, uzmimo stvar globalno, eto ti na primer ☻ Upeni se da podigneš masu na uejdinjenje oko Premijera, sve Kolektivno nas poturajući pod Kamen.

Pa netje motji! Kamen neka si slobodno uzmu oni kojima i pristaje, po nasleđu, ali neka hvala, ne delite ga naokolo ko šarene luše.

Dont Fear The Reaper

princi

Da, još jedan karakterističan detalj: kad se napadaju Srbi uvek su za to krivi delovi populacije ili pojedinci, pripadnici nacije u pitanju. Kad neki Srbin načini zločin, za to je kriva čitava nacija.

Karaktersitičan za šta? Paćenike koji bi stalno da pronalaze zavere?

Uostalom, uzmimo stvar globalno, eto ti na primer ☻ Upeni se da podigneš masu na uejdinjenje oko Premijera, sve Kolektivno nas poturajući pod Kamen.

Pa netje motji! Kamen neka si slobodno uzmu oni kojima i pristaje, po nasleđu, ali neka hvala, ne delite ga naokolo ko šarene luše.

Sine, da li sam to samo ja, ali mene ovaj Reaper doima kao neki teški bolesnik koji se javlja između 2 doze morfijuma. Mislim, komentari su mu kao da je pao s Marsa.

Ако ни због чега другог -- зафалио му је, у тексту, и један зарез.

Kod njega zaista taj jedan fali. Al' si zato ti udario po zapetama ka Crnjanski!

Dragan Velikić je, pre svega, pisac, možda najbolji koje trenutno imamo.
A u njegovoj izjavi o luzerima s kapuljačama kao pretorijanskoj gardi
ovdašnjih političara zaista ne vidim ništa sporno. Naprotiv.

Ali, naravno, izgleda da je kad nešto izjavi pisac to posebno
inspirativno onima koji i inače ne čitaju ništa drugo osim
novina da ne kažem baš i kojih.

Dragan Velikić je, pre svega, pisac, možda najbolji koje trenutno imamo.

Zna se da je Pisac bio samo Dobrica. A sada, kad je prošla godišnjica od Gubitka Pisca (usred poplava, baš mu se nije posrećila državna sahrana, dan žalosti...), sad se Piscem može proglasiti Matija.

Tako da taj Velikić mora još malo da čeka.

Doduše, možda i dočeka. Posle Pisca iz Titovog Komiteta pa Pisca ispod Ristove mantije možda...

krkar

Dragan Velikić je, pre svega, pisac, možda najbolji koje trenutno imamo.

Zna se da je Pisac bio samo Dobrica. A sada, kad je prošla godišnjica od Gubitka Pisca (usred poplava, baš mu se nije posrećila državna sahrana, dan žalosti...), sad se Piscem može proglasiti Matija.

Tako da taj Velikić mora još malo da čeka.

Doduše, možda i dočeka. Posle Pisca iz Titovog Komiteta pa Pisca ispod Ristove mantije možda...

Čoveče, kad se već ne smarate od kenjanja, kako vam bar sopstveni smrad ne smeta? Matija, Dobrica, Amfilohije, SANU, pa udri opet. Sine, kakvi smarači...

Zna se da je Pisac bio samo Dobrica. sad se Piscem može proglasiti Matija. Tako da taj Velikić mora još malo da čeka.

Pravo veliš. Od čika Dobrice i čika Matije (sa sve ćerkicom mu) Velikić je svetlosnim godinama udaljen...

jedan_covek

Zna se da je Pisac bio samo Dobrica. sad se Piscem može proglasiti Matija. Tako da taj Velikić mora još malo da čeka.

Pravo veliš. Od čika Dobrice i čika Matije (sa sve ćerkicom mu) Velikić je svetlosnim godinama udaljen...

Поменуте можеш да не цениш, легитимно је.
Великић је смрад комуњарски. То овом својом изјавом потврђује.
Комуњарска аристократија.
Смешно.

taj nakot

maca vam je smetala zbog nakota... a sad pravo u citat.

Koliko li, bože, košta ovo pojavljivanje, i ko se sve utalio da se pojavi dobri, stari Klidža? Nije on jeftin.

A Anđelina? Jel i ona bila, srce moje?

A Anđelina? Jel i ona bila, srce moje?

Ona i njen bedz su slomljeni od tuge.

qqriq

priroda, bog, kreator, bilo ko - ne dozvoljava mimikriju zlobe!
nikada nije bio prijatne spoljašnosti, ali, snimi mu sada bradu i nos - veštičara, ko i žena mu.
u sto marke da mu monika sada ne bi dunula.

Cenovnik im sigurno nije tajna. Zna se posto svadba, posto sa'rana itd.

princi

Koliko li, bože, košta ovo pojavljivanje, i ko se sve utalio da se pojavi dobri, stari Klidža? Nije on jeftin.

Mnogo je tu uloženo, a oko cene - ja bih pitao šejkove u Rijadu i brata Muhameda od Beograda-na-Vodi.

alselone
11:25 12.07.2015 / *novo
Re: Vlasnik Tuge
A Anđelina? Jel i ona bila, srce moje?


Ona i njen bedz su slomljeni od tuge.

priroda, bog, kreator, bilo ko - ne dozvoljava mimikriju zlobe!
nikada nije bio prijatne spoljašnosti, ali, snimi mu sada bradu i nos - veštičara, ko i žena mu.
u sto marke da mu monika sada ne bi dunula.

vid mog komentara!

qqriq

priroda, bog, kreator, bilo ko - ne dozvoljava mimikriju zlobe!
nikada nije bio prijatne spoljašnosti, ali, snimi mu sada bradu i nos - veštičara, ko i žena mu.
u sto marke da mu monika sada ne bi dunula.

vid mog komentara!

ženijalan.

Nekako mi žao Engleza. Oni vole predstave, drame, show, pogotovu kad se deli tako velika kinta (ne verujem da je ovo pojavljivanje Klidže prošlo bez neke pozamašne svote uplaćene Hilarinoj kampanji), ali Ameri ih uvek nekako upenduju kod Saudijaca. Sad probali s ovom rezolucijom, ali, jbg, ne ide. Nemaju sreće s tom Arabijom, prvo su se zajebali oko nafte, i to onolike, sad oko ovog.

a rezolucija velika i skupa.

ženijalan

nego nema blogera Krstića? prešo na televiziju or what?

qqriq

ženijalan

nego nema blogera Krstića? prešo na televiziju or what?

Otkako se izblamirao i ispao glup u drustvu kad je 'nomad trazio da siromasi daju decu bogatasima na usvajanje, slabo se vidja.

slabo se vidja.

ma de slabo, sinoć držao banku na nekom pinku.

karabasbarabas

qqriq

ženijalan

nego nema blogera Krstića? prešo na televiziju or what?

Otkako se izblamirao i ispao glup u drustvu kad je 'nomad trazio da siromasi daju decu bogatasima na usvajanje, slabo se vidja.

Zar nije teza bila da bogataši imaju pravo da otimaju (odabranu) decu siromasima, a sve na polzu dece željne beskrajne zabave i veselja. Čoveče, kakav kreten...

Nekako mi žao Engleza

Поштовани,

Овим путем желим да изразим своје дубоко разочарење као и огорченост поводом предлога британске владе који се односи на Резолуцију о Сребреници.

Више од 40 година свог рада и живота посветила сам неговању и промоцији британске културе и језика. Рођена сам у Бечу (Vienna, 1944). Студирала сам англистику/германистику у Хамбургу, Њујорку, Карачију и Београду. Већ 25 година водим лингвистички центар (Oxford Centar, Београд/Ниш). Кроз нашу школу енглеског језика прошло је више хиљада студената, а књижара Oxford Centar, која ради у оквиру исте организације, је за ових 25 година у сарадњи са британским издвачким кућама Oxford, Longman итд. продала хиљаде уџбеника за енглески језик. Заједно са британским стручњацима, организовала сам мноштво стручних семинара по целој Србији који су имали за циљ промоцију енглеског језика и културе, али и стварање тржишта за британске издаваче.

Пре свега, своје дубоко неслагање изражавам у погледу термина геноцид који се користи у резолуцији. Сама дефиниција геноцида, како лингвистички тако и фактички, не може бити примењена на случај Сребреница:

1. Жртве страдале у грађанском рату у Сребреници нису биле жене и деца већ наоружани војно способни мушкарци. То у основи дисквалификује термин геноцид.

2. Број жртава никада није утврђен, а пошто српска страна није имала увид у истраживања, не можемо прихватити ту квалификацију нити број жртава. Број жртава утврђен 2005. био је 1.180. На волшебан начин тај број је 2014. године достигао 6.400 жртава, а ове године појавом „неких нових жртава“ дошло се до броја од 8.000. Питамо се колико ће жртава бити нпр. 2020. године?

3. Цео немио догађај одвијао се у заштићеној зони УН, која је подразумевала демилитаризацију.

4. Познато је да су по уласку српских снага у Сребреницу евакуисани жене и деца на муслиманску територију. Апсолутно није јасно како су се у тој „демилитаризованој“ зони изненада затекли наоружани муслимански војници Насера Орића?

5. ДНК анализа доказано није поуздана, а врло вероватно је и фалсификована, јер су босански Муслимани потпуно истог етничког и генетског порекла као Срби, што је историјски потврђено.

6. Велики број светских и српских аналитичара тврди да је цео догађај у Сребреници био намерно исцениран како би се створио повод за бомбардовање Срба од НАТО, без одобрења Савета Безбедности УН. Као што је познато, овај преседан је отворио врата свим будућим ратовима, разарањима и милионским жртвама на Блиском истоку, у Африци и Азији у 21.веку.

7. Парадоксално је да се прави геноцид над 3.500 српских цивила у тој истој Сребреници не само не подводи под геноцид него се не спомиње ни као ратни злочин. Да не говоримо о осталим страдањима српских цивила широм бивше Југославије који су били мучки убијани од стране Ал Каиде, Муџахедина, хрватско-америчке војске и „савезничког бомбардовања“.

8. Наводи који говоре о Сребреници као највећем геноциду после другог светског рата су једна крајње манипулисана и лажна конструкција и зато, све док се не организује кредибилна међународна истраживачка комисија, која би укључивала и српску страну, не можемо прихватити никакве квалификације јер оне очигледно у овом тренутку само служе даљем бруталном понижавању српског народа. Најгоре је што овим чином Западна Алијанса покушава да оправда ничим изазван распад Југославије и бомбардовање Србије, а у крајњој инстанци и даље раздваја и спречава помирење народа у бившој Југославији. Питање је, коме то иде у корист и на част?

У својој историји српски народ никада није починио геноцид. Вековима је живео са муслиманима и другим верским заједницама и развио највећу толеранцију према свим народима света.

Што се тиче геноцида, историјски највећи ратни геноциди (после јерменског у 20. веку) догодили су се у Првом и Другом светском рату над Србима у Хрватској, Босни и на Косову.

У току Првог светског рата страдало је више хиљада српских цивила од стране аустријске војске, а о чему постоји обимна филмска и фото документација. Српска војска је тада задивила цео свет јер је војне заробљенике не само чувала него и хранила на истом „казану“, о чему су сведочили сви западни медији али исто тако и британске болничарке. Србија је тада изгубила милион и по радно способног и репродуктивног становништва. Жртве геноцида из Првог светског рата никада нису изнете пред светску јавност нити је Србија добила икакву ратну одштету.

У Другом светском рату у највећем геноциду над српским цивилима (1941-1945) у квислиншко-ватиканској Хрватској под окриљем немачке окупације, а под руководством хрватских усташа, заклано је око два милиона српских цивила. Документацију о томе можете потражити :

– BBC documentary – преко пола милиона жртава;

– Spiegel, април 2010 – 1.8 милиона жртава;

– Karl Heinz Deschner, познати немачки католички теолог, у својим бројним радовима наводи два милиона жртава.

Као ни сва претходна страдања Срба, тако ни овај геноцид није признат од међународне заједнице нити је икада одата пошта овим милионским жртвама.

Такође, изгледа да смо заборавили све жртве британских бомбардовања Србије у 20. веку, те остаје питање зашто је Британија бомбардовала српске градове и цивиле, а да притом Срби никада у историји нису напали Велику Британију и њену територију.

После свега наведеног, поставља се питање да ли Велика Британија има морално право, односно кредибилитет, да буде „Judge and the Jury“ не само у случају Сребреница него и уопште. Колико је геноцида, злочина и отимања националних добара учињено у име и за рачун В. Британије у протеклим вековима британских колонијалних ратова на свих пет континената, од Америке, преко Африке, Индије и све до Кине, где се број жртава мери стотинама милиона.

Дакле, ароганција са којом се британска влада поставља у случају Сребренице представља не само крајњи цинизам него и увреду, како српског тако и свих народа света, а кључно питање је који је смисао и циљ оваквог чина.

Наглашавам да се ово моје обраћање односи на политику В. Британије, нипошто на британске народе, који су, упркос империјалном изобиљу, имали своје тешке тренутке у историји.

Такође, моје обраћање није лично и овим путем желим да изразим дивљење према Вашем одличном познавању српског језика. Надам се да ћете имати жељу и прилику да упознате најстарију европску цивилизацију, која не само да је настала на територији данашње Србије (Лепенски Вир, Винча итд.) него је српски народ све њене тековине (језик, митологија, етнографија…) очувао и до дан данас, и предао осталим народима Европе (о чему пишу Gordon Childe, Bryan Sykes, Stephen Oppenhaimer, Collin Renfrew…).

У доброј вери,

Јелена Радојковић
директор Oxford Центра

Јелена Радојковић
директор Oxford Центра

Je li ova Ovlašćena Državna Budala?

princi

Koliko li, bože, košta ovo pojavljivanje, i ko se sve utalio da se pojavi dobri, stari Klidža? Nije on jeftin.

Princi!

Budi principijelan - precizan.

Pre vise godina - kostalo je 450 soma zelenih; dodaj "ofrlje" 20% na tu cifru - TADA!


Danas - pre neki dan je ohhooo: malkice vise bilo.

... nisam našao šta sam tražio - ni pomena o žrtvama.

Već odavno nemam utisak da se sve ono što rade i govore u Srebrenici radi i govori žrtava radi?

Koliko tu lešinara lepo živi već 20 godina samo od "uspomene" na te žrtve?

A koliko još belosvetskih i domaćih lešinara iz "najboljih miroljubivih namera" potpiruju mržnju sa obe strane, pripremajući novo mlado meso za neku buduću klanicu?

Jadni smo mi (:

I mi i oni.

Koliko tu lešinara lepo živi već 20 godina samo od "uspomene" na te žrtve?

Upravo!

ni pomena o žrtvama.

kad ima vaznija vest.

angie01

ni pomena o žrtvama.

kad ima vaznija vest.

Te žrtve nisu vest.

Te žrtve nisu vest.

to ni ne mislim i ti to znas,...to vaznija vest je napisano samo vezano za jucerasnji dogadjaj a, ne za zrtve, koje su fakat potpuno skrajnjute u bilo kakvoj prici, zbog udarne vesti o napadu na av-a.

Juče, tražim ja na TV-u priču o tome ... i nema nigde ... nema na mom servisu RTS1,2,3, nema na B92, nema na Studiju B ... nema na blogu B92.

Ne znam baš šta (i koga ) si tražio - ali B92 ima o tome kako se (ne)izveštavalo o masakru i genocidu u Srebrenici. Evo u celosti (da malo ispere bljuzgu one ex-dimitrijevićevke ili koja li je već, a koja je očigledno čitala - pa tako 20 godina, isključivo SloboMirine medije i izvješća)

http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2015&mm=07&dd=10&nav_id=1014239

Kako su srpski mediji izveštavali o Srebrenici 1995. godine?

U Dnevnicima TV Beograd nije bilo nijedne slike sa ratišta, a većina medija u Srbiji tokom „osvajanja“ zaštićene zone UN nije postavljala pitanja niti istraživala šta se na ratištu događa. Za njih je Srebrenica bila tek jedna od epizoda rata u kojem se žrtve podrazumevaju i ne broje

U danu kada Vojska Republike Srpske predvođena generalom Ratkom Mladićem ulazi u zaštićenu zonu Srebrenice (11. 7. 1995), glavna vest u srpskim medijima jesu poruke koje predsednik Srbije Slobodan Milošević daje u intervjuu za Tajm. „Mir za šest meseci“ najavljuje Milošević sa naslovne strane tog magazina, objašnjava kako je Srbija prekinula sve odnose sa liderima bosanskih Srba i za sebe kaže da je „samo običan čovek koji zbog svog položaja može da pomogne politikom mira, koja je iskrena i objektivna prema svim stranama“.

Predsednika Miloševića i njegove poruke da ga zanima samo „pravedan mir“ i da nema nikakve veze sa Srbima preko Drine, doslovce je razumeo RTS. Najgledanija emisija najmoćnije TV Beograd, Dnevnik u 19.30, do 30. jula ne prikazuje ni jedan jedini snimak iz Srebrenice ili sa bilo kog drugog ratišta

I zaista, kraj rata je na vidiku, najavljuju se mirovne konferencije, a mediji u Srbiji prate napore vlasti da se ukinu sankcije UN. Sa ratišta stižu vesti da je Mladićeva vojska u pohodu na Srebrenicu i Žepu, da je u NATO bombardovanju srpskih položaja pogođen jedan tenk, a da bosanski Srbi zarobljavaju pripadnike UNPROFOR-a.

„Izveštavalo se o ‘ofanzivi širih razmera’, pominjalo se ‘oslobađanje’ pojedinih gradova i ‘potiskivanje muslimanskih snaga’, bilo je vesti i o ‘zbegovima civila i naoružanih Muslimana koji se povlače u više pravaca preko okolnih planina“, seća se medijskih izveštaja Dušan Radulović, tada urednik beogradske redakcije Radija Slobodna Evropa.

U razgovoru sa urednicima tada režimskih i nevladinih medija pokušali smo da, dve decenije kasnije, stvorimo sliku o načinu na koji su beogradski mediji tada izveštavali. Nismo uspeli da dođemo do svih urednika koji su bili u funkciji ratne propagande, ali i pored toga što su danas nedostupni ili su nestali sa medijske scene, za njima su ostali pisani tragovi medija koje su uređivali.

Rade Brajović priča za Cenzolovku da su Večernje novosti, čiji je tada bio glavni i odgovorni urednik, bile ubedljivo najtiražnije na prostoru bivše Jugoslavije, sa prosečnom dnevnom prodajom od oko 500.000 primeraka.

„Takav tiraž je našim novinarima stvarao obavezu da prvi budu na svakom događaju i da informacije budu što ekskluzivnije. Dvojica mojih novinara poginula su na frontu. Nije bilo lako doći do informacija. Bilo je jasno da se u Srebrenici radi o masovnom ubistvu, ali smo istu pažnju posvećivali zločinima u Bratuncu i Podrinju.“

Ipak, pregledom najuticajnijih dnevnih novina: Politike, Večernjih novosti, Politike ekspres i Naše Borbe, te nedeljnika NIN, Vreme, Duga i Intervju, kao i Dnevnika TV Beograd, jasno je da većina medija u Srbiji nije postavljala pitanja niti istraživala šta se na ratištu događa. Za njih je Srebrenica tek jedna od epizoda rata u kojem se žrtve podrazumevaju i više ne broje. Ili se o njima jednostavno – ćuti.

Bez slike i tona

Dok 150 kilometara dalje traje masakr civila, Mira Marković posmatra zvezde i piše kako je „Beograd uvek zvezdana svetlost, kao što je i cela zemlja, iz nekog dalekog ugla kosmosa samo – zvezda“

Predsednika Miloševića i njegove poruke da ga zanima samo „pravedan mir“ i da nema nikakve veze sa Srbima preko Drine, doslovce je razumeo RTS. Najgledanija emisija najmoćnije TV Beograd, Dnevnik u 19.30, do 30. jula ne prikazuje ni jedan jedini snimak iz Srebrenice ili sa bilo kog drugog ratišta.

Dnevnik 11. jula počinje prilogom o žeteocima koje obilazi premijer Mirko Marjanović. Tek dan kasnije gledaoci su na TVB mogli da saznaju da se nešto događa dvadesetak kilometara od granice Srbije: u jedanaestom minutu Dnevnika čuli su izjavu Jasušija Akašija, specijalnog izaslanika UN za BiH, da neće biti intervencije UN u Srebrenici, a od generalnog sekretara UN Butrosa Galija da se plavi šlemovi neće povući iz Bosne.

Danima se od desetog minuta Dnevnika puštaju višeminutni blokovi u kojima međunarodni zvaničnici najavljuju mirovna rešenja, konferenciju Kontakt grupe, sa Miloševićem na kanabetu sede Karl Bilt, Torvald Stoltenbegr, Jasuši Akaši. Ni u jednom od tih priloga ne čuje se izjava nekog aktera, samo se čitaju saopštenja.

Ne postoji nijedna izjava niti slika nekog iz rukovodstva bosanskih Srba, nekog vojnika ili civila. Jedini kadar Srebrenice u tih dvadesetak dana jeste pokrivalica komentara Tatjane Lenard (23. 7). Vidi se panorama grada i vozila UN, što je moglo biti snimljeno bilo kad.

Kamera je ipak bilo na ratištu. Vojsku bosanskih Srba u ofanzivi na Srebrenicu pratili su samo odabrani novinari: Srpska radio-televizija sa Pala, beogradski novinar Zoran Petrović Piroćanac i snimatelji Informativne službe VRS. Za TV Beograd su ove slike bile nebitne, izbeglice nisu postojale, a rat „u kome Srbija nije učestvovala“ okončavao se pregovorima u kojima je ključni „faktor mira“ bio Slobodan Milošević.

„Cilj je da urazumimo muslimanske teroriste“

Štampani mediji su prenosili vesti sa ratišta, izjave civilnih i vojnih lidera bosanskih Srba, ali bez preteranog udubljivanja u razloge i posledice vojnih dejstava u zaštićenim UN zonama.

Izjava generala Ratka Mladića kako je cilj njegove vojske „da urazumi muslimanske teroriste da se više ne bave terorizmom na prostoru koji im je, dobrom voljom srpskog naroda, ustupljen“ prihvatala se kao legitimno objašnjenje.

Većina medija u Srbiji tada je, osim Tanjuga, koristila i servis nezavisne agencije Beta. „Nismo imali nikoga na terenu i događaje smo pokrivali posredno“, priča za Cenzolovku Dragan Janjić, koji je kao jedan od urednika pratio vesti sa ratišta u Bosni.

„Prenosili smo svetske agencije, AP, AFP i Rojters, imali smo razmenu servisa sa agencijom Onasa iz Sarajeva, koja je išla preko Ljubljane i zato je bilo kašnjenja. Imali smo dopisnika na Palama i u Banjaluci. Ipak, nismo od početka imali objektivna saznanja o razmerama onoga što se tamo događa. Ni svetske agencije na terenu Srebrenice nisu imale nikog i njihova saznanja su takođe bila posredna“, kaže Janjić.

Razmere zločina tih dana nisu se naslućivale. „Kao što su masovne grobnice u tajnosti prekopavane i premeštane, tako su i mogući izvori informacija zatrpavani raznim oblicima ratne propagande i dezinformacija“, objašnjava tadašnji glavni urednik nedeljnika NIN Dušan Veličković.

„Sve se pretvara u najveću klaonicu“

Ko je čitao Našu Borbu, već 12. jula je iz izjave koju je za agenciju Beta dao Stefan Obere, predstavnik Lekara bez granica, saznao da je prethodnog dana iz Srebrenice 20.000−30.000 ljudi izbeglo u Potočare, u bazu UN, da je na njih dok su bežali otvarana artiljerijska vatra i da ima mnogo ranjenih.

Ovaj dnevnik prenosi poslednji radio-izveštaj pred pad Srebrenice lokalnog novinara Nina Ćatića:

„Sve se pretvara u najveću klaonicu. Poginuli i ranjeni neprestano se dovlače u bolnicu. Nemoguće je to opisati. Svake sekunde po tri smrtonosna projektila padnu na ovaj grad. U bolnici je trenutno dovedeno 17 poginulih, 57 teže i lakše ranjenih. Da li iko u svijetu može doći da vidi tragediju koja se dešava Srebrenici?“, preneo je AFP, a objavila Naša Borba.

Nino Ćatić je jedan od hiljada Bošnjaka ubijenih u tih nekoliko dana o kojima se u Srbiji nije znalo ništa.

U režimskim medijima, poput Politike (13. 7), u tekstu pod naslovom „U bazi UN u Potočarima mirno“, predstavnici UNPROFOR-a izjavljuju da izbeglice nisu pružale nikakav otpor, a VRS obaveštava kako su njene jedinice „nastavile neutralisanje muslimanskih terorista u rejonu Srebrenice i Potočara“, da deo razbijene muslimanske vojske još pruža otpor, ali da „lojalno stanovništvo izražava spremnost za saradnju sa VRS“.

Takođe, Vojska RS saopštava, a Politika prenosi, da je u borbama poginulo osam, a teže ili lakše ranjeno 18 vojnika.

„Zaštićena zona puna oružja“

U vreme kad uveliko traje pokolj srebreničkih izbeglica, Večernje novosti (13. 7) prenose izjavu generala Mladića da su civili sigurni, a u tekstu pod naslovom „Zaštićena zona puna oružja“ pišu da su „uprkos sporazumu o demilitarizaciji Srebrenice, srpske snage iz grada isterale ili zarobile na hiljade vojnika, a zarobile četiri tenka, haubice, protivoklopne sisteme“.

„Deo muslimanskih vojnika pobegao je u brda, a deo zarobljen, i prema njima se postupa u skladu sa ženevskim konvencijama“, pisale su Novosti.

U Politici ekspres vesti sa ratišta objavljivane su na sedmoj strani, u rubrici Svet i mi. Te novine 15. jula izveštavaju da je „završeno prebacivanje 30.000 muslimana u srednju Bosnu“ i da su „svi povređeni pripadnici muslimanske nacionalnosti kojima je bila potrebna lekarska pomoć smešteni u bolnicu u Bratuncu, gde srpski lekari i ostalo medicinsko osoblje čine velike napore da se svima pruži potrebna pomoć“.

Istog dana (15. 7), iz vesti koje objavljuje Naša Borba, saznaje se nešto potpuno drugačije – „da bosanski Srbi kao zarobljenike drže između 700 i 3.000 muškaraca na fudbalskom stadionu kod Bratunca“. „Imamo izveštaje da među njima ima i veoma mladih, dečaka između 12 i 14 godina“, saopštio je portparol UNHCR-a Rod Redmond.

Mirko Klarin, dopisnik Naše Borbe iz Brisela, prenosi ocenu Kristijana Šartijea, predstavnika za štampu Haškog tribunala, da se radi o „najvećem, najbrutalnijem i najvarvarskijem aktu etničkog čišćenja u dosadašnjem toku rata u Bosni za koji je odgovoran general Mladić“.

„Leševi se gomilaju u hororu Srebrenice“

Reportažu koju je Zoran Petrović Piroćanac, prateći vojnike generala Mladića, snimao 13. i 14. jula u Srebrenici i okolini, emitovao je Studio B 15. jula. Na snimcima se, između ostalog, vide tela dvadesetak muškaraca koja leže uz izrešetan zid skladišta poljoprivredne zadruge u Kravicama. Neverovatno, ali ovaj snimak nije tada izazvao očekivanu pažnju javnosti, čak ni onih medija koji su se trudili da što objektivnije izveštavaju o događajima sa ratišta.

Zoran Petrović Piroćanac će u reportaži u nedeljniku Intervju (21. 7), pod naslovom „Počelo je krečenje grada“, opisivati kako je Mladić delio čokoladice izbeglicama, kako su Srbi uz suze i zagrljaje donosili svojim komšijama Bošnjacima hleb i mleko, a da „Muslimani pucaju jedni na druge“.

„Ne pisati o onome što se vidi jeste antinovinarstvo. Ako su moji novinari pisali angažovanije o svom narodu, ja se time ponosim. To je prirodni refleks, voleti svoj narod je apsolutno prirodno, kao što se voli svoja porodica više od drugih“, objašnjava za Cenzolovku tadašnji urednik Večernjih novosti Rade Brajović

Piroćanac slavi generale Mladića i Krstića i piše:

„Potpisnik ovih redova odgovorno izlazi sa cifrom od 2.000−3.000 pobijenih vojnika u okršajima za Srebrenicu i tokom muslimanskih pokušaja proboja u raznim pravcima.“

O mrtvim telima u Kravicama ni reč.

Kasnije će se, tokom suđenja u Haškom tribunalu, doznati da su, posle emitovanja emisije u kojoj su se „omakli“ kadrovi ubijenih civila, predstavnici Republike Srpske konfiskovali trake sa snimcima.

„Piroćanac nije bio neko kome sto odsto možeš da poveruješ“, objašnjava Dušan Mašić, novinar Radija B92, razloge zašto nezavisni beogradski mediji nisu izveštavali o prikazanom snimku.

Dragan Kojadinović, tadašnji glavni i odgovorni urednik Studija B, ne seća se nikakve reakcije posle emisije, jer: „Srebrenica je bila samo jedan od događaja koje smo radili rutinski“.

„Bili smo opozicioni medij, stalno smo imali problem sa režimom, ali smo se trudili da što vernije prikažemo sve što se događa bez obzira na to da li ćemo imati probleme ili ne“, kaže Kojadinović za Cenzolovku.

Za novinara Indipendenta Roberta Bloka i novinara NIN-a Dragana Čičića, film prikazan na Studiju B bio je povod da pokušaju da uđu u Srebrenicu. Na graničnom prelazu Ljubovija nisu pušteni da uđu na teritoriju Republike Srpske, ali su od ljudi koji su prelazili u Srbiju čuli ponešto od onoga što se događalo.

Tekst „Leševi se gomilaju u hororu Srebrenice“, objavljen u Indipendentu (17. 7), prvi je u stranoj štampi koji ukazuje na masovni zločin.

Dragan Čičić u NIN-u (21. 7) piše da je sudbina muškaraca iz Srebrenice „potpuna misterija“. On navodi razgovor sa vozačem autobusa koji je izbeglim ženama i deci nekoliko dana ranije vozio hranu u Potočare.

„Proveo sam u Potočarima nešto više od sata i za sve to vreme nisam video nijednog muškarca mlađeg od 70 godina“, rekao mu je vozač.

Čičić piše i da su predstavnici UNHCR-a „u Bratuncu čuli pucnjavu iz pravca stadiona, ali da im je rečeno kako su to samo vojnici koji slave pobedu“.

„Glasine o masovnim egzekucijama nije bilo moguće proveriti, jer Pale do sada nisu omogućile nijednoj međunarodnoj organizaciji da poseti zarobljenike“, pisao je tada Čičić.

Zvezdana svetlost Beograda

U reportaži Zorana Petrovića Piroćanca, emitovanoj na Studiju B 15. jula, vide se i tela dvadesetak muškaraca koja leže uz izrešetan zid skladišta poljoprivredne zadruge u Kravicama. Ovaj snimak nije tada izazvao očekivanu pažnju javnosti, čak ni medija koji su se trudili da što objektivnije izveštavaju

Za razliku od nedeljnika Vreme i NIN, koji su detaljno pratili ratne operacije i mirovne pregovore, Duga slavi 50 godina postojanja bez ijedne vesti sa ratišta. Njih ne beleži ni Mira Marković u svom čuvenom dnevniku. Ona 12. jula, dok 150 kilometara dalje traje masakr civila, iz svoje bašte na Dedinju posmatra zvezde i piše kako je „Beograd uvek zvezdana svetlost, kao što je i cela zemlja, iz nekog dalekog ugla kosmosa samo – zvezda“.

„Ćutanje o tome ili minimalizovanje – bila je zvanična politika, kontrola medija bila je veoma snažna i svaki pokušaj da se nešto o tome napiše bivao je dočekan komentarima ‘dežurnih novinara’ koji nisu štedeli negativne epitete“, kaže Dušan Radulović.

„Ipak, glavni razlog što je vestima iz Srebrenice trebalo dugo vremena da stignu na udarne strane, osim ‘patriotske’ samocenzure, bilo je to što su one često ličile na glasine koje nije moguće proveriti. Znam neke ozbiljne, nezavisne i hrabre medije koji su oklevali da objave svoja saznanja upravo iz tih razloga“, objašnjava za Cenzolovku Dušan Veličković.

„Glavoseče u genima”

Paralelno sa oskudnim ali sve stravičnijim podacima koje nevladini mediji objavljuju o žrtvama iz Srebrenice, oni režimski prenose priče o zločinima nad Srbima.

Večernje novosti (17. 7) pod naslovom „Srpska glava – 25 kg brašna“ pišu „kako se vojska Alije Izetbegovića iživljavala nad Srbima u Srebrenici“ i „kako su Kemal Mehmedović i Hajrudin Memišević proneli gradom, nabijene na kočeve, 12 odsečenih srpskih glava“, o čemu navodno svedoči jedan bošnjački zarobljenik.

Politika ekspres (19. 7) objavljuje feljton „Glavoseče u genima“ Simonide Simonović o zločinima Hrvata i Bošnjaka nad Srbima.

Novinari odabranih medija, poput Večernjih novosti ili Politike ekspres, pušteni su da uđu u Srebrenicu i od 18. jula objavljuju reportaže o povratku Srba u razorene domove, o crkvi koja je pretvorena u štalu i starici, Srpkinji, koja je pronađena zaklana.

Na pitanje zašto su Večernje novosti mnogo više izveštavale o zločinima nad Srbima u trenutku kada traje masovno streljanje muslimanskih izbeglica, Rade Brajović odgovara:

„Ako merite u novinama šta imate više a šta manje, to je kraj novinarstva. Lakše je bilo saznati o zločinima nad Srbima, lakše je bilo doći do informacija o tim događajima.“

I devedesetih su Večernje novosti bile ocenjivane kao pristrasno, ratnohuškačko štivo, ali Brajović nije ni tada, kao ni danas, priznavao takve kritike:

„Ne pisati o onome što se vidi je antinovinarstvo. Ako su moji novinari pisali angažovanije o svom narodu, ja se time ponosim. To je prirodni refleks, voleti svoj narod je apsolutno prirodno, kao što se voli svoja porodica više od drugih.“

„Oluja je ’pojela’ Srebrenicu. Ona se dogodila samo dve nedelje kasnije, i kada su krenule kolone izbeglica, druge priče u Srbiji nije bilo. Ono što je stizalo iz raznih izvora, uključujući i satelitske snimke na CNN-u koji su pokazivali kopanje masovnih grobnica, primano je s rezervom, jer je veličina zločina prevazilazila sve što smo mogli da zamislimo“, kaže za Cenzolovku Dušan Mašić, tada novinar Radija B92

Svetska štampa, međutim, sve više piše o zločinima o kojima njihovi reporteri slušaju od izbeglica koje su stigle u Tuzlu. Naša Borba (22−23. 7) prenosi svedočenja iz strane štampe o tome kako su se danima probijali kroz šume i tokom tog bekstva bili desetkovani i kako je samo u jednom danu u seriji zaseda ubijeno 1.600 ljudi.

Neki su tvrdili da su bosanski Srbi prerušeni u plave šlemove, odnosno uniforme snaga UN, pozivali izbeglice da izađu iz šume i odmah ih, na licu mesta streljali, uz ogradu izveštača da „nema nezavisnih potvrda da su se te stvari zaista i dogodile“.

U Našoj Borbi, pa i u Večernjim novostima (18. 7), mogla se pročitati izjava Eme Bonino, komesarke za humanitarna pitanja Evropske komisije, da je posle pada Srebrenice „najmanje 12.000 ljudi nestalo bez traga“, kao i da su viđena četiri autobusa sa mladim ljudima i ženama koji su pošli iz Srebrenice, ali „nikada nisu stigli do Tuzle ili bilo kog drugog grada na teritoriji bosanske vlade“.

Dugo se nije znalo o sudbini „nestalih“ Bošnjaka. „Da li se tada stvorila u našoj javnosti puna slika o zločinu, nisam siguran. Verovatno ne“, kaže Rade Brajović. „Te priče su usledile kasnije. Tek se naknadno saznalo o masovnom pomoru.“

Dušan Mašić je u septembru 1995. uspeo da ode u izbeglički kamp u okolini Tuzle. „Ni tada žene nisu znale šta se dogodilo sa njihovim muževima, braćom, sinovima. Nadale su se da su oni negde živi, zarobljeni“, kaže Mašić.

„Prva reakcija bila je – sumnja“

Izveštavanje o Srebrenici trajalo je tek nekoliko dana. Usledile su nove ratne operacije u Žepi, otvaranje novih frontova, poput Bihaća, Igmana, Grahova, a zatim najava ofanzive hrvatske vojske na Krajinu.

„Oluja je ’pojela’ Srebrenicu“, kaže Dušan Mašić. „Ona se dogodila samo dve nedelje kasnije, i kada su krenule kolone izbeglica, druge priče u Srbiji nije bilo. Takođe, ono što je stizalo iz raznih izvora, uključujući i satelitske snimke na CNN-u koji su pokazivali kopanje masovnih grobnica, primano je s rezervom, jer je veličina zločina o kojem se pričalo prevazilazila sve ono što smo mogli da zamislimo. Bio je toliko veliki da je iskakao iz svih mogućih logičkih okvira. Zato je prva reakcija bila – sumnja“, kaže Mašić.

„Nije postojala svest o razmerama zločina“, slaže se Dragan Janjić. „Nismo mogli na terenu da proverimo tačnost informacija, mediji su već bili izmoreni bespoštednim propagandnim ratom koji se vodio. To je već bio kraj rata i niko, ni u međunarodnoj zajednici, nije bio zainteresovan da se u tom trenutku od toga pravi velika priča, jer su pravljeni planovi za pregovore i okončanje rata.“

Nevladini mediji, čija je uređivačka politika bila protiv politike Slobodana Miloševića i rata, bili su suzdržani i u neverici pred razmerama zločina. Oni režimski su ga u potpunosti poricali.

Dvadeset godina kasnije utisak je i dalje poražavajući. Uz sva saznanja o razmerama zločina, polemika da li se u Srebrenici dogodio genocid, koliki je broj ubijenih, jesu li oni bili civili ili borci, tužna je slika društva nesposobnog da se suoči sa zločinom i oda poštu žrtvama. Za to su, bez sumnje, odgovorni i mediji.

ali B92 ima o tome kako se (ne)izveštavalo o masakru i genocidu u Srebrenici.

Trebalo je da ovo genocid napišeš velikim slovima i bolduješ. Em bi slađe bilo em bi bilo upečatljivije.

Колико ја пратим медије (а то није можда довољно у последње време), јуче сам први пут чуо да је неки медиј у Србији злочин у Сребреници означио као геноцид. То је у Вестима у 20 часова прочитала Ивана Константиновић, претходно довевши своју мимику до врхунца изгледа аутентичности - када је саопштавала вест о каменовању. Нисам провалио да ли је мимика била намештена или ипак аутентична(?!). Мало сам напокон истраживао која је заправо дефиниција геноцида, али сам онда видео два блога у вези са Сребреницом, па одустах од отварања расправе о дефиницији и њеној(не)испуњености у случају Сребренице.

Uzgred, kao da ste svi zaboravili da nije u pitanju dečkić koji je
90-ih vredno studirao, radio, nosio gajbice i mučio se da se prehrani
koji je sad iskrsnuo odnigde i postao premijer.

Dočim Bakir Izetbegović jeste?

Možda i jeste bio predstavnik Srbije - ali Vučić nije moj predstavnik!

Dakle, ti nisi državljanin Srbije, ako sam dobro razumeo.