Opet o HRASTU ...

Наравно, о свему овоме би било лакше разговарати да постоји нека конкретна анализа која би била јавно доступна и на основу ње нека конкретна процена колико тачно то подиже трошкове (номинално и релативно), колико одлаже завршетак радова итд, и за одсуство такве транспарентне анализе стварно треба критиковати одговорне.

Наравно, али шта је уопште транспарентно у данашњој Србији?

Грешке се дешавају и ако тај храст није био уцртан у подлогу коју су пројектанти добили, и ако није био јасно обележен као заштићен не могу се ни они кривити што нису знали да је храст ту.

Грешке се дешавају, али се и исправљају, а грешка са храстом још увек може да се исправи (по некој цени).

Оно што у овоме случају додатно иритира је инерција целог процеса и скоро па извесни фатализам - грешка се догодила, нема назад, и то је то.

Đorđe Bobić

Оно што у овоме случају додатно иритира је инерција целог процеса и скоро па извесни фатализам - грешка се догодила, нема назад, и то је то.

Mislim da nije tako, nema tu inercije, ideja tih iz vlasti je da se stvar odugovlači pa onda kažu ... eto, mora sad da se put završi, mi bi smo ali nema vremena a nema ni para, pa taj put je važan za bolju budućnost a vi što ste za taj Hrast ste iz prošlog vremena, pričate o zapisu i bavite se vradžbinama a mi hoćemo prosperitet naroda i tako to ... to je prosto tehnologija koju koriste i to mora posebno da brine. Nažalost ta priča prolazi ... a kad se ukapira onda je kasno ... nikako ta lekcija da se nauči ...

Ту технологију сам и назвала инерцијом, тај став да је касно и скупо исправити грешку.

А колико су храстови "превазиђени" и ствар прошлости, говори прошлогодишња вест о пожару који је захватио 750 година стар храст у Пољској и која се нашла у многим светским медијима:

ЧЛАНАК ИЗ ДЕЈЛИ МЕЈЛА

Đorđe Bobić

Оно што у овоме случају додатно иритира је инерција целог процеса и скоро па извесни фатализам - грешка се догодила, нема назад, и то је то.

Mislim da nije tako, nema tu inercije, ideja tih iz vlasti je da se stvar odugovlači pa onda kažu ... eto, mora sad da se put završi, mi bi smo ali nema vremena a nema ni para, pa taj put je važan za bolju budućnost a vi što ste za taj Hrast ste iz prošlog vremena, pričate o zapisu i bavite se vradžbinama a mi hoćemo prosperitet naroda i tako to ... to je prosto tehnologija koju koriste i to mora posebno da brine. Nažalost ta priča prolazi ... a kad se ukapira onda je kasno ... nikako ta lekcija da se nauči ...

Има једна књигица од Радована Марковића Белог, награђиваног писца, зове се "Лајковачка пруга". Може да расветли зашто лајковачка пруга кривуда долином.

Мени остаје још само да позовем г. Бобића да погледа како то изгледа, шта је све већ било изграђено и како је тај пут трасиран да савлада топографију и онда каже да ли је то чување храста баш тако тривијално.



Ево и оног сјајног снимка дроном који је поставио Черевићан пре неког времена. Од 20:10 почиње тунел "Савинац" после којег иде део пута на великим бетонским стубовима па храст, па брдо па још један већ изграђен тунел.


Дакле, све је то лепо и племенито, али шта урадити са кривином између два изграђена тунела?

Храст никако не треба посећи па заборавити, ова епизода мора да се угради у наше друштво и поука мора да се извуче и да остане у виду неког параграфа закона да се не загуби негде као тај храст на 600 година.

Ту технологију сам и назвала инерцијом, тај став да је касно и скупо исправити грешку.

А колико су храстови "превазиђени" и ствар прошлости, говори прошлогодишња вест о пожару који је захватио 750 година стар храст у Пољској и која се нашла у многим светским медијима:

ЧЛАНАК ИЗ ДЕЈЛИ МЕЈЛА

То има боље име, "довођење пред свршен чин". Само овде није јасно ко је кога довео пред свршен чин. Да ли мештани који су се сетили колико им је храст битан тек након што су га путари открили, заштитари који никад за њега нису ни знали, или пројектанти који су очигледно "намерно" пут трасирали баш по њему да би министри имали чиме да на себе навуку гнев јавности (то им ваљда некако иде у прилог, бемлига).

А за тај у Пољској ево теби један дуд у Србији
Дуд у Пећкој патријаршији стар 750 година >>>>ЛИНК

Немој нас све у исти кош Хући. Ево ја сам архитекта и имам сасвим другачије мишљење од г. Бобића.

Izvini, najiskrenuije izvini.
Prvo ti, ali ne samo ti, izvinjavam se svima koje sam uvredio, ali pukao živac jbg.

Vidim da u tekstu sad ne piše neki prirodnjak, ali sam siguran da je baš tako pisalo jer mi je to zaparalo uši kad sam ga prvi put čitao.
Napisao sam bio komentar na tu temu i obrisao ga, sad mi krivo što jesam.
Kao, svi koji se ne slažu, koji imaju drugačije mišljenje su neki tamo, oni ništa ne razumeju, a ja sam sveznajući.
I onda navede deo moje rečenice koji je apsolutno tačan, koji je nemoguće osporiti (najobičniji kalemnar to radi) i ispod toga napiše da ja ne razumem.


Jok, ti razumeš.

Kako da ne pukne živac?



a problem ove države je upravo ovde

Грешке се дешавају и ако тај храст није био уцртан у подлогу коју су пројектанти добили, и ако није био јасно обележен као заштићен

što nema onu listu koju ima Britanija, kako navedoše gore.

Koji princip, koji propis nije ispoštovan kod projektovanja?
Šta je prekršeno?
Jel trebao neko da ide i snima gde na trasi stoji neko veliko drvo, da pita popa da to slučajno nije zapis, pa da ga zaobiđe?

А за тај у Пољској ево теби један дуд у Србији
Дуд у Пећкој патријаршији стар 750 година >>>>ЛИНК

Хвала.

Ја сам ставила негде горе линк на листу историјских стабала у Британији, а нажалост, изгледа да историјска стабла у Србији нису каталогизирана. Чији је то пропуст?

Izvini, najiskrenuije izvini.

Ма опуштено, зезао сам се. Ти си познат као фер играч.

Чији је то пропуст?

Onih koji projektuju autoput :)

Ма опуштено, зезао сам се

e super.
Bilo mi krivo.

principessa_etrusca

А за тај у Пољској ево теби један дуд у Србији
Дуд у Пећкој патријаршији стар 750 година >>>>ЛИНК

Хвала.

Ја сам ставила негде горе линк на листу историјских стабала у Британији, а нажалост, изгледа да историјска стабла у Србији нису каталогизирана. Чији је то пропуст?

Е видиш то је оно о чему треба да се води полемика. Врло је вероватно да то није ничији пропуст, већ да ово друштво то још није "стигло" да уреди. Сад видимо да је питање битно, па је неко морао да претресе постојеће регулативе и процедуре, направи извештај, па или да се утврди где је пропуст или да се поправља систем. Тако се граде институције. Највећа несрећа би била да се храст посече и да после три дана кукњаве све остане исто на папиру. Ја бих још додао и једну плочу поред тог накалемљеног стабла на којој би стојало извињење храсту и признање да као друштво нисмо били у стању да га сачувамо те да ћемо се трудити да се тако нешто више никад не понови

little_radojica

principessa_etrusca

А за тај у Пољској ево теби један дуд у Србији
Дуд у Пећкој патријаршији стар 750 година >>>>ЛИНК

Хвала.

Ја сам ставила негде горе линк на листу историјских стабала у Британији, а нажалост, изгледа да историјска стабла у Србији нису каталогизирана. Чији је то пропуст?

Е видиш то је оно о чему треба да се води полемика. Врло је вероватно да то није ничији пропуст, већ да ово друштво то још није "стигло" да уреди. Сад видимо да је питање битно, па је неко морао да претресе постојеће регулативе и процедуре, направи извештај, па или да се утврди где је пропуст или да се поправља систем. Тако се граде институције. Највећа несрећа би била да се храст посече и да после три дана кукњаве све остане исто на папиру. Ја бих још додао и једну плочу поред тог накалемљеног стабла на којој би стојало извињење храсту и признање да као друштво нисмо били у стању да га сачувамо те да ћемо се трудити да се тако нешто више никад не понови

Храст мора да остане !

Ја сам ставила негде горе линк на листу историјских стабала у Британији, а нажалост, изгледа да историјска стабла у Србији нису каталогизирана. Чији је то пропуст?

Nekih prirodnjaka.

Kako nisu, jesu. Znam da su stabla u Beogradu katalogizirana i napisana knjiga.

...нажалост, изгледа да историјска стабла у Србији нису каталогизирана.

Jukie

Kako nisu, jesu. Znam da su stabla u Beogradu katalogizirana i napisana knjiga.

Србија није само Београд и то што су стабла пописана у Београду је само делић посла за који не знамо да ли је обављен.

little_radojica

Radojice, mene si ubedio. Menjam stranu: ako mora da ide neka ide, ali da ne bude uzalud. Ali makar panj da osteve, za uspomenu i opomenu...

Храст никако не треба посећи па заборавити, ова епизода мора да се угради у наше друштво и поука мора да се извуче и да остане у виду неког параграфа закона да се не загуби негде као тај храст на 600 година.

Pritisak na lokalne samouprave da popišu ovakve stvari, a na republiku da obezbedi, ako već ne postoji, centralni registar zaštićenih prirodnih dobara.