(присети су једини залог да заиста постојимо)
стрининусам дапроститепичку случајем угледао кад се оно збицикла насдвое скљасмо на друму из винограда уСело.наиме ја бијо на летњем школском ферију па мојима помаго у винограду а и она тог дана дошла наиспомоћ у окопавању и кад је ишла поводу на извор преврне ногу па се ја понудих да је одвезем докуће да метне завој.седне она на штанглу онако сва округла и за уватитије, па се залепи дупетом нузмене ка сицу, амојмисе ома диго.
троњоша бицикли по џонбама земљаног друма, она, к’о намешта угануту ногу, па се врпољи наштангли, па мало мало па ми сисом опаје шаку којом корманим,мени лепо,пажња попусти,те се бицикл занесе у вагашу пута и нас двое бубнусмо у прашину.она одоле а ја нању па како при паду размаче ноге међ белином бутина ми се подносом нашла гужва длака накиселог мириса јер гаће није имала, а по врелом дану и којићејој. ја притом одерах цеваницу крену крв но она ми то умоменту лизну и залепи неки лист изжбуња, а њој ништа. успентрамо се опет на бицикл и кад стигосмо предкапију куће ди је сБабом живила јер стрицми бијо у затвору уМитровици, проневеријо неке новце узадруги, ја јој припомогох да нестаје на изврнуту ногу па је подпазух приватих ал' њена сиса ко да је пута ка мојој шаки тражила, осетих мамљиву мекоћу је, кад ће она
- јел’ ви тамо ушколи већ дирате девојчице
- ма недаду , дивље су неке , ома се цакају ,јаћу, а знам поцевенех улицу
- ма небрини док имаш стрину ,она ће загонетно
у кујници седе она накревет Баба донесе комовице и неку крпу па стрини помогох да јој притегнем зглоба,све завирујућ међноге а она ме помази покоси уз напомену
- полако, видићешје, ди журиш
ту се и разиђосмо, ја очо додунава да малко јаја оладим па натраг у виноград, а она оста зБабом.
њиова кућа је била прекодрума однаше ал ми ко једно били. стрина и стрицми нису имали деце, она била валда јалова , а диванило се поселу да се за њега удала јер је бијо најкуратији уселу и да је она здраво воле оне ствари. зашла у средње године вазда насмешена, била ми је омиљена рођакиња, вредна укући, добра куварица, а и послушна била. мене је некако посебно гледала одкако сам обруцо и длаке по мени нарасле ,а и како сам у занатску школу уПаланки крено да идем да замашинбравара изучим .
одрадисмо ми тај дан у винограду и док су моји прегли коња укола и спремали се за село ја се бициклом ко ракетла стуштих ка кући стрининој.пита ме Баба оћул’ да једем има теста скромпиром но одбих јер се наједнох воћа а на упит дије стрина рече ми ено горе усоби прилегла да одмори ногу.
- идем да видим требал јој нешто ,ја услужан
- казла је ако навратиш да одеш до апотекара и донесеш јој маст заногу
- аха идем само да је питам требал јој још штогод
отрчах угорњу кућу кад тамо све замрачено фирангама , лепа ладовина, а исобе чујем њу ди лако хрче. примакнем се кревету лежи она настрани и ко спава. смандрљах ја смене мајицу и гаће и полако се завукох нузњу, а она гола безичег насеби. и шта сад, се дилемишем, па полако ајд шаком подмишкујој кад се она утом промешкољи размакну руку одсебе а ја искористих и правац засису.пуна ми је шака па тек тек почех да је гњечим кад се она малко ми и натрћи. наравно мој к’о да је само то чекао надижесе и док га руком обуздавам да је не додирне, она, осетих, к’о да размаче бутине и ја га спонтано заглавих између осећајућ’ врхому да је место право.утом и другу шаку ја подвукох подњу,а она само тихо хрче и ни речи.ћутим ија и полако месим шакама и осетим како јој се брадавице утрешње трансформишу и присетих се да су нам старији диванили да кад се то деси, женска је у намери прца. мој доле дуби неку длакаву бразду она се мешкољи све га дубље у себе усисавајући и ја наравно сврших. ништа. мене срамота, а она и даље хрче.е нећеш помислих и ја, тинејџер потентан ко зец, повратих моме живота, ал богме сад се и она пробуди
- знала сам даш пробати
- па срамота ме стрина, ал нисам никад досада то радијо па не одолих, ваљда се нељутиш
окрете се она налеђа рашири ноге напасује ме насебе какотреба и . . шта да Вам густирам даље . . . умало ми уши није одгризла . . . а ја баш исцедих јаја докраја . . пар пута уњојзиној
- ниси лош за почетак а и имаш га поприличног па искористи распуст и немојсе фалити о овом
утом ће Баба сврата
- ајд снајка треба да музеш сад ће по млеко почети да долазе ,него јел ти Мали доно помаду
- да, још кадгод и отрчо да се купа
- ако и треба да се изигра и одмара на распусту
- и тако . . ја се пропрцах, а у 16у већ замако бијо,
закључује исказ Верољуб,одрасли смо у селу заједно па сад под старе дане решијо да осеби се присети у писаној форми, а вели неможе и да се присећа и да пише истовремено јер мисли пожуре а рука их писањем не сустиже, него зна да ја умем испричано да сложим па ајд да му учиним замолиоме, кад навратим уСело
- нежурим , а има тога , чућеш, па објави, несрамимсе
ето.