Društvo| Istorija| Politika

Ćutanje elite

Neven Cvetićanin RSS / 29.05.2015. u 15:50

U srpskom društvu, sociološki rečeno, postoje mnogi društveni rascepi. Odvajkada, Srbi se dele na „prozapadne" i „proistočne", „nemačkare" i „rusofile", „republikance" i „monarhiste", „prečane i Srbijance", „moderniste" i „konzervativce", „građane" i „seljane". Zakrpiti sve te društvene rascepe je već posao za madžioničara, a ne za običnog smrtnika, te otuda kod nas sve kratko traje - ustavi, političari, spoljnopolitička i unutrašnjepolitička usmerenja. Srećno integrisane nacije imaju stoletne ili makar višedecenijske programe kojih se drže i državnike koji ih sprovode. Mi sve radimo od danas do sutra, a pojava državnika kod nas je retka, naprosto zato što je društveno tlo toliko trusno, da neko zaista mora da ima vanredne sposobnosti da bi na takvom živom pesku nešto izgradio. Lako je biti državnik u Britaniji ili Švedskoj, gde su društva zdravo integrisana i gde ljudi znaju što su im okviri i što im je činiti vekovima, teško je biti državnik u Srbiji, gde se uvek iznova moraju praviti mostovi između različitih, i vrlo često, posvađanih, delova društva.

Jedan od vidiljivih i dubokih društvenih rascepa kod nas, koji smo retko kada uspeli da uspešno „zakrpimo", je onaj između elite i naroda. Narod je uvek bio podozriv prema eliti, a elita je uvek, često veoma otvoreno i direktno, prezirala narod. Svako je tu imao svoje razloge i veoma često razlozi su, i sa jedne i sa druge strane, bili validni. Svako je tu imao svoje heroje i svako je tu imao svoje anti-heroje. Oni koji su imali naklonost jednog pola, veoma često su bili prezreni od drugog pola i veoma retki su bili oni koji su uspevali da pridobiju i elitu i narod, i konjicu i pešadince. Jedan od takvih je bio, na primer, Pašić, koga elita nije naročito volela, ali sa kojim sarađivala, jer je bio lukav tip koji je znao da ugodi eliti diplomatskim ophođenjem. Jer elita je osetljiva biljka i ne može se sa njom kao sa sirovim pešadincima koje je vazda lako bilo zadovoljiti berićetnim funkcijama i višim činovima. Za razliku od pešadinaca, konjica je svoje činove sama stekla (ili nasledila) i najčešće je samo tražila - poštovanje i da joj se niko ne meša u rad. Jedna od tajni Pašićevog uspeha u odnosu sa elitom je bila ne samo poniznost lukavog diplomate, već i pragmatičnost inženjera koji bi delegirao poslove obrazovanim delovima tadašnje srpske elite, ne mešajući im se u posao. Pašića je narod voleo, a elita ga je podnosila, što je, obzirom na naše prilike, odličan rezultat. Nadalje, Tito je povukao jedan deo elite za sobom (Koča Popović, Vladimir Velebit, itd.), ali je drugi deo, ostatke stare građanske klase, nimalo nežno, rastočio, oslanjajući se ipak više na narodne mase, nego na elitu. No, Tito je, kao i Pašić, bio majstor u tome kome će delegirati poslove, te je birao za najviše državne poslove elitne i kvalitetne ljude, često veoma pragmatično i bez mnogo predrasuda. Njegov nesuđeni epigon - Slobodan Milošević - nije imao toliko smisla za kvalitetnu kadrovsku politiku, te je svojim nabusitim stilom odbio od sebe mnoge elitne kadrove, koji su od toga vremena naprosto u nekoj vrsti političke apstinencije. Petooktobarski lideri - Đinđić, Koštunica i Tadić - samo su delimično i na mahove uspeli da probude elitniji deo društva, koji bi se, po pravilu, nakon faze kratkotrajnog entuzijazma, ponovo povlačio u sopstvene profesije i tišinu. U toj tišini i apstinenciji je elita, odnosno najkvalitetniji i najobrazovaniji deo Srbije, ostala sve do danas, te (auto)percepcija aktuelnog premijera Srbije Aleksandra Vučića da nema podršku elite jeste tačna. U Srbiji imamo jaz, koji, istina, nije od danas, između najkvalitetnijeg, najobrazovanijeg i najelitnijeg dela društva i političke klase. Ima u aktuelnoj vladi elitnih ljudi u svojim profesijama poput Udovički, Vujovića, Udovičića i još ponekog, ali ih nema dovoljno, a pogotovo ih nema dovoljno po vertikalama upravnog aparata. Umesto toga imamo i dalje kao endemsku pojavu autsajdere i priučene partijce.

Naposletku, reforme i bilo kakvi napori da se uredi Srbija ne mogu uspeti ako se u to ne uključi najkvalitetniji i najobrazovaniji deo društva. Pešadincima je možda lakše vladati, ali samo konjica, dugoročno, rešava stvari. A da bi se pridobila konjica, potrebno je, pre svega, kadrovsku politiku i državnu hijerarhiju ustrojiti po kvalitetu, a ne po tome koliko je ko zalepio partijskih plakata u kampanji.

Pešadinci su nužnost savremene (demokratske) politike, jer mora neko i da lepi plakate i vozi od sela do sela u kampanji, jer bez podrške plebsa nema izbornog rezultata. Ali bez podrške elite bilo koji izborni rezultat je samo mrtvo slovo na papiru i apstraktni broj, jer poslove uspešno mogu da završe samo oni koji o njima nešto znaju.

Članak je objavljen kao kolumna u dnevniku „Politika"

 



Komentari (333)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gabriele gabriele 17:39 30.05.2015

Re: Srpska elita

u pravu si , prezubio sam,mislio sam na Oracle, google je osnovan u garaži,kod nas to ne bi moglo .. hvala na ispravci
hajkula1 hajkula1 19:36 30.05.2015

Re: Srpska elita

freehand


Ma šta je vakuUm, Milisave? Između su išli sudski procesi i pokušaj reforme pravosuđa.



milisav68

Živorad Branković je bivši upravnik Kazneno-popravnog doma u Nišu kog je 2011. ministarka pravde Snežana Malović protivzakonito smenila sa mesta upravnika pošto je obelodanio da vaspitači u domu primaju mito, a da stražari koriste zatvorenike za krađu državne imovine. Branković je podneo pet krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja i pokrenuo 48 disciplinskih postupaka protiv zaposlenih u ovoj ustanovi. On tvrdi da je sklonjen jer je razotkrio „zatvorsku mafiju”.

freehand freehand 21:16 30.05.2015

Re: Srpska elita

ja bih, sad i već, voleo, zbog tebe, da tvoja opsesija ima utemeljenje u nekoj konkretnoj ličnoj koristi - bilo bi, bar, malo smislenije...

Vidi, vazduplohovac: niti znam šta te boli niti me to realno interesuje.
Ono što vidim jeste da nigde, nikad i ni u jednom komentaru ne pišeš o temi. Da u odgovorima na tuđe komentare takođe nikad ništa ne kažeš o meritumu.,
Uvek, jedino i isključivo serendaš na nivou nekakvih kobajagi duhovitih opaski koje, kao, nešto znače. Ok je to za publiku tog kalibra - fanove kpmentara dostojnih polupismene i polupijane bitange.
Što se mene tiče - paljba, na vašar.
Zajedno sa onih dvadesetak debila koji lajkuju prostačko vređanje nepoznatog čoveka bez povoda i razloga.
urbana_gerila urbana_gerila 22:09 30.05.2015

Re: Srpska elita

freehand
ja bih, sad i već, voleo, zbog tebe, da tvoja opsesija ima utemeljenje u nekoj konkretnoj ličnoj koristi - bilo bi, bar, malo smislenije...

Vidi, vazduplohovac: niti znam šta te boli niti me to realno interesuje.
Ono što vidim jeste da nigde, nikad i ni u jednom komentaru ne pišeš o temi. Da u odgovorima na tuđe komentare takođe nikad ništa ne kažeš o meritumu.,
Uvek, jedino i isključivo serendaš na nivou nekakvih kobajagi duhovitih opaski koje, kao, nešto znače. Ok je to za publiku tog kalibra - fanove kpmentara dostojnih polupismene i polupijane bitange.
Što se mene tiče - paljba, na vašar.
Zajedno sa onih dvadesetak debila koji lajkuju prostačko vređanje nepoznatog čoveka bez povoda i razloga.


opet ti je vesna pešić remetila delirium tremens, ili si se samo uzrujao krpeći braon a la buda košutić čarape?

cijenim da "onih dvadesetak debila" - poznaješ, pa im reći da su debili onda predstavlja kompliment, i da to, ni u kom slučaju, nije ona samoselektivnost koju sam glede tebe pomenuo, jer bih onda, prostak kakav već jesam, morao da ti razbijam iluziju oko tvog lika u sentenci o jupiteru i volu.


freehand freehand 22:26 30.05.2015

Re: Srpska elita

urbana_gerila
freehand
ja bih, sad i već, voleo, zbog tebe, da tvoja opsesija ima utemeljenje u nekoj konkretnoj ličnoj koristi - bilo bi, bar, malo smislenije...

Vidi, vazduplohovac: niti znam šta te boli niti me to realno interesuje.
Ono što vidim jeste da nigde, nikad i ni u jednom komentaru ne pišeš o temi. Da u odgovorima na tuđe komentare takođe nikad ništa ne kažeš o meritumu.,
Uvek, jedino i isključivo serendaš na nivou nekakvih kobajagi duhovitih opaski koje, kao, nešto znače. Ok je to za publiku tog kalibra - fanove kpmentara dostojnih polupismene i polupijane bitange.
Što se mene tiče - paljba, na vašar.
Zajedno sa onih dvadesetak debila koji lajkuju prostačko vređanje nepoznatog čoveka bez povoda i razloga.


opet ti je vesna pešić remetila delirium tremens, ili si se samo uzrujao krpeći braon a la buda košutić čarape?

cijenim da "onih dvadesetak debila" - poznaješ, pa im reći da su debili onda predstavlja kompliment, i da to, ni u kom slučaju, nije ona samoselektivnost koju sam glede tebe pomenuo, jer bih onda, prostak kakav već jesam, morao da ti razbijam iluziju oko tvog lika u sentenci o jupiteru i volu.





Iš bre.
urbana_gerila urbana_gerila 22:56 30.05.2015

Re: Srpska elita

freehand
urbana_gerila
freehand
ja bih, sad i već, voleo, zbog tebe, da tvoja opsesija ima utemeljenje u nekoj konkretnoj ličnoj koristi - bilo bi, bar, malo smislenije...

Vidi, vazduplohovac: niti znam šta te boli niti me to realno interesuje.
Ono što vidim jeste da nigde, nikad i ni u jednom komentaru ne pišeš o temi. Da u odgovorima na tuđe komentare takođe nikad ništa ne kažeš o meritumu.,
Uvek, jedino i isključivo serendaš na nivou nekakvih kobajagi duhovitih opaski koje, kao, nešto znače. Ok je to za publiku tog kalibra - fanove kpmentara dostojnih polupismene i polupijane bitange.
Što se mene tiče - paljba, na vašar.
Zajedno sa onih dvadesetak debila koji lajkuju prostačko vređanje nepoznatog čoveka bez povoda i razloga.


opet ti je vesna pešić remetila delirium tremens, ili si se samo uzrujao krpeći braon a la buda košutić čarape?

cijenim da "onih dvadesetak debila" - poznaješ, pa im reći da su debili onda predstavlja kompliment, i da to, ni u kom slučaju, nije ona samoselektivnost koju sam glede tebe pomenuo, jer bih onda, prostak kakav već jesam, morao da ti razbijam iluziju oko tvog lika u sentenci o jupiteru i volu.





Iš bre.


obično ti na ovako smislen i nadasve mudar komentar, za koji samo maliciozni mogu da tvrde kako je odraz frustriranosti, okače sličku nekog žutog kera: ja ne bih da vređam ni ta ni bilo koja druga inteligentna stvorenja, a kako tvoju sličku nemam - onda ništa.

anonymous anonymous 08:49 31.05.2015

Re: Srpska elita


freehand
22:52 29.05.2015
Srpska elita
... dozvolila je sebi da se drugi put u trideset godina podeli na one kloji su se prodali za šaku đinđuva dajući moralni i intelektualni legitimitet nekom ko je duboko prezire, i one koji su u svojoj pokondirenoj teatralnoj zgađenosti odbili da se igraju zatvarajući se u svoj folirantski unutrašnji egzil. Kao da tako nešto zaista postoji i kao da ih već ne šutiraju u debele elitne guzice pljeskavičari, vulkanzeri i keramičari sve upišavajući se od smeha na uvređeno "Znate li Vi, gospodine, ko sam ja?"
Zato je u Srbiji danas na vlasti talog, najgore što - u svakom - moralnom, političkom, stručnom, intelektualnom - smislu Srbija ima. I dobro im ide. Što se njih tiče. Oni ionako niti gledaju, niti vide niti im se živo jebe šta će biti dalje od danas.
Pogledajte samo ministre, pogledajte predsednika republike i ako vam baš treba primer srpske elite 2015. - pogledajte Prvu damu.
Ona je uspela u životu.
U situaciji u kojoj vlada potpuni diletantizam i oportunizam i gde se začas čovek nađe u blatu popljuvan i posran od bestijalne rulje - niko od bilo kakvog integriteta i dostojanstva i ne pomišlja da se sa tim polusvetom i nesvetom meša.
Treba biti Udovički, Vujović ili Tasovac, ketman ili dron da bi se sedelo među falš doktorima i ćutalo na izdiranje srpskog Ostapa Bendera i kneza Potemkina, miropomazanog od svetskih siledžija i hohštaplera i lokalnih podzemnih sila.



Ништа ја ту не бих додавао....

Осим .... можда ...спољнополитичке над-детерминанте и бојевих глава.


sioux sioux 13:05 31.05.2015

Re: Srpska elita

freehand
Jok. Svakakvih je tu gluposti bilo, a ja lično iz nekog razloga verujem da se najveći rpoblem zvao Boško Ristić. Uopšte mi nije jasno ko je tog tipa doveo i ko mu je dao da odlučuje o bilo čemu, al mi nekako izgleda da su on I Homen bili kreatori debilizma.
No da ne zaboravimo i ovo: ja (opet) duboko verujem da je ta (kakva god) reforma bila sto puta bolja od onoga što je bilo pre nje, da je - sudeći po onome što neposredno znam - oduvala u najvećem delu nesposobne i korumpirane delove tog sistema. Moju drugaricu, recimo, kojoj su kad je prstala da bude sudija, u fioci našli preko sto predmeta koje nije rešavala jer nije umela da ih reši.
A nije neinteresantno ni to da su stotine reformom ojađenih i u strašnim duševnim patnjama sudija i tužilaca pohrlile da se učlane u SNS.
Živo me interesuje da li su, vrativši se na posao vratili i članske knjižice

Nemaš ti, očigledno, blagu predstavu ni o pravu niti o srpskom pravosuđu.

Odatle i "neposredna saznanja" ne možeš pravilno da inkorporiraš u sopstvene racionalizacije.

Koje su to stotine - evo ja ću da napišem sve te stotine diciplinskih prijava i inicijativa za razrešenje istih?

ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU, čl. 49, st. 1:
"Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti politički delovati na drugi način."

ZAKON O SUDIJAMA, čl. 30, st. 1:
"Sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ni davati pravne savete uz naknadu."

Većina sudijskog i tužilačkog kadra su komunjarske neznalice, pokvarene do srži. I oni "oduvani", i ovi "doduvani".
freehand freehand 13:16 31.05.2015

Re: Srpska elita

Nemaš ti, očigledno, blagu predstavu ni o pravu niti o srpskom pravosuđu.

Odatle i "neposredna saznanja" ne možeš pravilno da inkorporiraš u sopstvene racionalizacije.

Pa tebe bi to trebalo da raduje. Kako bi inače tvoja pamet i znanje došli do tolikog izražaja kad citiraš članove zakona, da nije tolikog kontrasta u odnosu na moje komentare bez predstave i pojma?
coviax coviax 06:56 30.05.2015

Izološirana "elita"

Prvo :to su samozvanci,pomodari i površni oportunisti koji nikakve naročite
vrednosti nemaju i nisu reprezenti ničega...
Jer...Prava elita bi trebala da izrasta iz imućnih,kulturnih i naučnih slojeva društva! To kod nas postoji samo kao konglomerat manje više primitivaca čija su
funkcionisanja i ponašanja vulgarizovana od komunizma do ovog višestranačkog
totalitarizma...
I nemaju ni uticaj ni ambicije da bi bili neki faktor društveni,zadovoljni su svojim klimavim statusom kog se grčevito drže uplašeni za bilo šta veće...
Inače ,celo društvo je oprimitivizirano!
Ksenofobni krokodili su poiskakali iz bara i vršljaju po državi,tu i tamo
puste koju krokodilsku od po kojeg većeg ili ljučeg zalogaja...Odakle oni?
Buđenje klera s jedne i fabrika ološa službi (za rad lakše kontrole društva) s druge strane!
A mi u procepu!
U ta dva znaka smo i ratove (kako ko!) pregurali,a ko je ostao,ostao je pod pritiskom ksenofobije primitivaca tipa otac Joil i sledbenici te navijača koji
prvo ljube ikonu,a onda bacaju bengalske vatre po stadionu i kolju jedni druge...
Kakva elita...Ološ brate svuda...
tasadebeli tasadebeli 07:16 30.05.2015

Коњица могу бити и дивље хорде...

...које навииру однекуд из степа Азије.


U srpskom društvu, sociološki rečeno, postoje mnogi društveni rascepi. Odvajkada, Srbi se dele na „prozapadne" i „proistočne", „nemačkare" i „rusofile", „republikance" i „monarhiste", „prečane i Srbijance", „moderniste" i „konzervativce", „građane" i „seljane". Zakrpiti sve te društvene rascepe je već posao za madžioničara, a ne za običnog smrtnika,


Зар не би баш то требало да буде доказ демократског потенцијала овог друштва?

А то што се мађионичари ретко рађају и морају да буду богомдани таленти за свој посао, то је већ нешто друго...

Jedan od takvih je bio, na primer, Pašić, koga elita nije naročito volela, ali sa kojim sarađivala, jer je bio lukav tip koji je znao da ugodi eliti diplomatskim ophođenjem.


Кажу да када је својевремено Димитрије Туцовић стигао и до Пашићеве канцеларије све молећи безуспешно Краљевину Србију да му изда пасош да би отпутовао на неки међународни конгрес социјалиста у Швајцарској, Пашић му је без много објашњавања удовољио захтеву. Туцовић није могао да се начуди таквом гесту свог политичког противника и питао је Пашића за разлог таквог његовог поступка. Кажу да му је Пашић одговорио:"Овај... Видите, ја знам да ћете ви тамо где будете отишли причати лоше о Србији. Али ћете ипак причати о Србији..."

Димитрије Туцовић је био међу онима који су у првој години Првог светског рата, у Колубарској бици, погинули бранећи отаџбину Србију од аустроугарске инвазије. Није емигрирао у Швајцарску пре почетка рата...

No, Tito je, kao i Pašić, bio majstor u tome kome će delegirati poslove, te je birao za najviše državne poslove elitne i kvalitetne ljude, često veoma pragmatično i bez mnogo predrasuda.


Е, овде, Невене, ниси у праву. Можда зато што си исувише млад да би се тога сећао, али ми мало старији се тога ипак сећамо.

То за Тита ти једноставно није тачно. Елита у Титовој Југославији бирала се по морално-политичкој подобности и по националном кључу.

То су били примарни критеријуми за избор. А стручност и способност тих људи је била тек на трећем месту и ако би се случајно заломило да се сва три фактора сложе, онда смо тек добијали елитне и квалитетне људе за највише државне послове.

Зато та СФРЈ и јесте била држава којом владају медиокритети бирани искључиво по морално-политичкој подобности. И зато и јесте та СФРЈ завршила тако како је завршила.

Мислим да ти знаш о чему причам јер је та морално-политичка подобност наставила да живи и после Тита и распада СФРЈ и жива је и данас у Србији, иако је партијски врх СКЈ званично прокламовао да она више не важи у јавном животу још половином осамдесетих.

Очигледно се партијска пешадија није придржавала директиве партијске коњице. Или им је, можда, речено да је престанак важења те синтагме само за јавну употребу, а да незванично морално-политичка подобност и даље постоји.

Не знам, нисам никада присуствовао састанцима партијских ћелија, али мора да је тако јер не видим иначе како би другачије тај критеријум избора елите преживео у Србији ево и до данас.


Njegov nesuđeni epigon - Slobodan Milošević - nije imao toliko smisla za kvalitetnu kadrovsku politiku, te je svojim nabusitim stilom odbio od sebe mnoge elitne kadrove, koji su od toga vremena naprosto u nekoj vrsti političke apstinencije.


Милошевић је имао елиту о којој су постпетооктобарци могли само да сањају. Проблем је што је избор кадрова из те елите преузела на себе Милошевићева љубав са цветом у коси чији су принципи били слични Титовим, па се због тога та итекако вредна елита Србије из друге половине осамдесетих нашла у изолацији и апстиненцији.

И на крају као закључак овог чаршафа...

У овом свету у којем ми живимо данас, коњица (елита) се разликује од пешадинаца (плебса) можда једино по томе што има новца да себи купи коња... Или да га навата негде у азијским степама.



П.С. - Мрзи ме да отварам нови коментар...

Што се тиче оних коментара писаних у вези са црквом (почео је Габријел), подсетио бих саговорнике у тој расправи да имају у виду ко то већ деценијама кроји, прекраја, зашива, шије и прави од врха Српске православне цркве пачворк по сопственим потребама.

Мене ту теши само једно: Цркву не чини само њена елита (коњица), него тело Цркве чине сви њени верници што значи и плебс, пешадинци.

То би требало да имају на уму и припадници црквене елите и они који их у тај изабрани круг уводе.
milisav68 milisav68 07:25 30.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

tasadebeli

Што се тиче оних коментара писаних у вези са црквом (почео је Габријел), подсетио бих саговорнике у тој расправи да имају у виду ко то већ деценијама кроји, прекраја, зашива, шије и прави од врха Српске православне цркве пачворк по сопственим потребама.

Мене ту теши само једно: Цркву не чини само њена елита (коњица), него тело Цркве чине сви њени верници што значи и плебс, пешадинци.

То би требало да имају на уму и припадници црквене елите и они који их у тај изабрани круг уводе.

A i oni koji po njima seru i pišaju.

freehand freehand 07:54 30.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

То за Тита ти једноставно није тачно. Елита у Титовој Југославији бирала се по морално-политичкој подобности и по националном кључу.

То су били примарни критеријуми за избор. А стручност и способност тих људи је била тек на трећем месту и ако би се случајно заломило да се сва три фактора сложе, онда смо тек добијали елитне и квалитетне људе за највише државне послове.

Зато та СФРЈ и јесте била држава којом владају медиокритети бирани искључиво по морално-политичкој подобности. И зато и јесте та СФРЈ завршила тако како је завршила.

A bogami ni ovo nije baš puna istina. Jer je bilo mesta na koja se dolazilo po MPP; ali je zato, bogami, bilo mnogo mesta na kojima su sedeli sjajni eksperti i to zaštićeni kao beli medvedi od ovih podobnih a glupih.
Uostalom, ima tu još jedna mistifikacija: ti Titovi pokuzšavali su da u partiju, makar samo slike radi, uvuku sve što je vredelo, i mnoge od njih ostavljajući na miru da rade svoj posao ne čačkajući ih uopšte.
Takođe, u to je vreme ulazak u partiju bio jedini način za bilo kakav politički angažman. I ja znam mnotšvo pametnih i čestitih ljudi koji su neokovanog uma i neokaljanog obraza u toj partiji bili.
Interesantno je da je najveći deo njih sa gađenjem odbio da uđe u SPS, kad je formiran.
principessa_etrusca principessa_etrusca 08:16 30.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

No, Tito je, kao i Pašić, bio majstor u tome kome će delegirati poslove, te je birao za najviše državne poslove elitne i kvalitetne ljude, često veoma pragmatično i bez mnogo predrasuda.

Е, овде, Невене, ниси у праву. Можда зато што си исувише млад да би се тога сећао, али ми мало старији се тога ипак сећамо.

Нажалост, пречесто се ослањамо на лично искуство и сећања или на породично предање, а идеални извор су архиве.

За титоисте је тзв. морално-политичка подобност била кључни критеријум не само када се радило о државној служби, већ и о науци, па и о егзактним наукама, медицини, техници.

Позната је чињеница да је после рата спроведена чистка на БУ и са универзитета одстрањено стотинак професора, доцената и асистената, а чистку су спроводили често будући професори.
tasadebeli tasadebeli 08:31 30.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

freehand

Jer je bilo mesta na koja se dolazilo po MPP; ali je zato, bogami, bilo mnogo mesta na kojima su sedeli sjajni eksperti i to zaštićeni kao beli medvedi od ovih podobnih a glupih.


То и рекох... Када би се поклопила сва три фактора, онда би ствар ферцерала, како ти кажеш.

ако би се случајно заломило да се сва три фактора сложе, онда смо тек добијали елитне и квалитетне људе за највише државне послове.


А распадом СФРЈ на мање делове, тржиште на којем је могуће поклопити сва та три фактора прилично се сузило.

У Србији је и данас морално-политичка (читај: партијска) подобност на првом месту. Чак и национални кључ има своју улогу, мада је, признајем, ипак малкице другачији од оног кључа у СФРЈ. Стручност је тек на трећем месту. О томе и јесте овај Невенов пост, колико сам разумео...


Takođe, u to je vreme ulazak u partiju bio jedini način za bilo kakav politički angažman.



Тачно. А да ли после тога неко има права да себе и даље назива интелектуалном елитом, то још увек не умем да ти одговорим.

Опет си ми овиме вратио у оптицај оно што ми се врло често појави као одговор на многа питања: Образовање, на жалост, не подразумева и просвећивање.

I ja znam mnotšvo pametnih i čestitih ljudi koji su neokovanog uma i neokaljanog obraza u toj partiji bili.
Interesantno je da je najveći deo njih sa gađenjem odbio da uđe u SpS, kad je formiran.



"Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л' бејасте ви на осмој седници када,
Ај' на осмој седници, на голему?
— Та увек смо ми на њему.
Осма седница ј' земља ком се ходи;
Осма седница ј' вода ком се броди;
Осма седница — врти и градине;
Осма седница — брда и долине,...
...
Све ј' то осма седница —
Ал' је и колевка."
Milan Karagaća Milan Karagaća 17:53 30.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Елита у Титовој Југославији бирала се по морално-политичкој подобности и по националном кључу.

Pa Taso nisi ni ti u pravu.Nećeš nas ubeđivati da je Marko Ristić bio baš politički podoban jer nije bio komunista niti je to mnogo cenio ali je bio moralan.Marko Ristić je bio amabasador u Parizu a na mesto drugog čoveka otišla ortodoksna komunjara , kako to kažu, Jovo Kapičić i bez obzira kome se sviđao ili ne ipak tada narodni heroj, general i čovek sa zaslugama.Ali, Jovo dođe u sukob sa Markom baš oko komunizma i pozovu Jovu u Beograd. Dođe on kod Tita i sav onako važan počne da priča kako je "očitao lekciju onom kontrarevolucionarnom elementu" i da oni više ne mogu zajedno da rade da se mora jedan vratiti. Tito mu iz cuga reče da će on da se vrati, na šta Jovo začuđeno upita " a što ja". Tito mu mirno odgovori "Jovo ja takvih šumskih generala imam više od hiljadu , a Marko Ristić je jedan". E pa sada uporedite da li bi npr. Toma Nikolić vratio Bačevića.
I tak pojam moralno-politička podobnost se namerno vulgarizuje , a zapravo je značilo pre svega da je čovek moralno čist i da je partijski na liniji, dok danas je samo bitno da je stranački opredeljen , a za moralnu i svaku drugu čistoću ko te pita.
Inače, za razliku od ovih naknadnoopamećenih Tito je uzimao stručnjake i ugledne ljude na važna mesta pa ih onda ako su hteli primao i u partiju, a sada uzmu nesvršene studente, nesvršene srednjoškolce ali velike stranačke galamdžije pa ih stave na savetnička i druga visoko pozicionirana mesta , a diplomu će da pribavimo.
tasadebeli tasadebeli 18:30 30.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Milan Karagaća

Pa Taso nisi ni ti u pravu.Nećeš nas ubeđivati da je Marko Ristić bio baš politički podoban jer nije bio komunista niti je to mnogo cenio ali je bio moralan.


Тај "морални" некомуниста Марко Ристић је по ослобођењу ишао београдским улицама са старом отрцаном поштарском торбом под мишком и списковима у њој показујући новим револуционарним властима кога то треба од српске интелектуалне елите ухапсити, стрпати у затвор или можда и стрељати.

Причали ми, Милане, сведоци очевици свега тога, и то чланови моје породице, па немам разлога да им не верујем.

Зато је Марко и добио место амбасадора у Паризу за који је био !уметнички везан".



Наравно, уз друга Јова да контролише исправност поступака моралног амбасадора.



Па шта ти мислиш, шта је био један од узрока због којих се Црњански вратио из емиграције у Београд и Србију тек 1965, двадесет година после завршетка Другог светског рата?



Marko Ristić piše esej "Tri mrtva pesnika" (Elijar, Rastko Petrović, Crnjanski) i kaže da je Crnjanski, nekadašnji njegov prijatelj, mrtav pesnik, iako Crnjanski živi u Lonodnu i stvara romane i pesme neprolazne vrednosti. Na šta Crnjanski odgovara: "Ha! Marko, gospodsko dete, tako je mislio i još uvek misli, a komunista sa dušom jedne pralje...".



Толико о "моралном" Марку Ристићу...

То ти је, Милане, као она прича У цара Тројана козје уши. Истина се не може сакрити. Можемо је ми изговорити у рупу и затрпати је земљом, кад-тад ће ту изнићи нека трска која ће на ветру шуштати и шапутати ту истину.

Препоручујем за читање

и књигу Станка Ласића Сукоб на књижевној љевици.
princi princi 10:18 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Милошевић је имао елиту о којој су постпетооктобарци могли само да сањају. Проблем је што је избор кадрова из те елите преузела на себе Милошевићева љубав са цветом у коси чији су принципи били слични Титовим, па се због тога та итекако вредна елита Србије из друге половине осамдесетих нашла у изолацији и апстиненцији.

Prokleta Jerina! Ovo je primer malo one srpske mizoginije, po kojoj je vođa pametan, mudar, dobar, pravedan, i sve bi on, ali mu Prokletnica nije dala. Taj motiv je dosta čest u srpskoj politici (videti, na primer, pod Vuče Draškoviću).

Istina je, međutim, da je Slobčeta ubila vlastita, pomalo manijakalna narcisoidnost. Toga dosta ima kod internet Srba. Svi misle da su u pravu, i to bespogovorno (evo ja prvi! Stalno nešto kenjam). A mu nešto prigovoriš na logiku, on odmah ospe paljbu po tebi, što psovkama, pijačarenjeme, što nekim tabelama i grafikonima koje ni sam, čestit, ne razume. Treba nam svima malo više skromnosti, onoga što Englezi zovu "humble", treba nam malo više "ne znam" i malo više "izvini".
maksa83 maksa83 10:48 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Prokleta Jerina! Ovo je primer malo one srpske mizoginije, po kojoj je vođa pametan, mudar, dobar, pravedan, i sve bi on, ali mu Prokletnica nije dala. Taj motiv je dosta čest u srpskoj politici (videti, na primer, pod Vuče Draškoviću).


Lady Macbeth

ŠeEekspireEee, SrrrbineEee!

(Ili Fren-si-se Bej-ko-ne Sr-bi-ja je uz te-be!, za svaki slučaj, ako se ispostavi da je ono što se priča tu i tamo isitna)

Ima li bre ičeg' što ti Englezi neće da otmu ili ukradu...
freehand freehand 11:09 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

(Ili Fren-si-se Bej-ko-ne Sr-bi-ja je uz te-be!, za svaki slučaj, ako se ispostavi da je ono što se priča tu i tamo isitna)

Čitava priča kod Eka u Klatnu: Bejkon, ŠeJkspir, kraljica. I još i Džim od Konoplje pride.
princi princi 12:16 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Ima li bre ičeg' što ti Englezi neće da otmu ili ukradu...

Meni najgore što su nam ukrali kastanjete.

Bonus:
Neil deGrasse Tyson ‏@neiltyson 9 hrs9 hours ago
At The Who concert listening to 71yr old R. Daltrey & 70 yr old P. Townsend sing their lyric "I hope I die before I get old."
tasadebeli tasadebeli 14:44 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

princi

Prokleta Jerina!

Ovo je primer malo one srpske mizoginije, po kojoj je vođa pametan, mudar, dobar, pravedan, i sve bi on, ali mu Prokletnica nije dala.



maksa83

Lady Macbeth

ŠeEekspireEee, SrrrbineEee!



Немојте барем вас двојица да ми учитавате нешто што нисам рекао.

А рекао сам да је Милошевић долазећи на власт у Србији затекао елиту и у почетку имао подршку целокупне те елите о каквој су постпетооктобарци (и то сви, са све Вучићем данас) могли само да сањају.

Али не можете оспорити ни чињеницу да је при избору кадрова из редова те елите пресудну реч имала Баба Јула, те да су због тога многи из те српске елите осамдесетих отишли у неку врсту изолације или постали љути противници тог режима.

Није ни чудно што је Баба Јула то радила и деведесетих са државом Србијом јер је она са тим "кадрирањем" почела још половином осамдесетих на Београдском универзитету. Рецимо, Тахир Хасановић и Горан Триван су у "студентским" данима били пулени Баба Јуле на БУ.

(Тахир Хасановић звани Трилатерална комисија, Ист-Вест Бриџ и те муње данас... ЛИНК )

А најбоља илустрација за то да је Милошевић имао подршку српске јавности и целокупне културне елите за мене јесте један снимак из времена Милошевићевог "Не сме нико да вас бије", из 1987. када поред будућег вожда на слици стоји Славко Ћурувија, касније симбол и жртва борбе за слободну реч у тој Србији деведесетих.





Godine 1986. Ćuruvija se pridružio novinarskoj ekipi lista „Borba“. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnje političke rubrike, do pozicije glavni i odgovorni urednik.[2] Pisao je komentare i reportaže sa Kosova i Metohije u periodu od 1986. do 1988. godine. Bio je jedan od retkih novinara kojem je omogućeno da bude neposredno uz Slobodana Miloševića tokom njegove posete Kosovu Polju, 24. aprila 1987.[3]

Онда је у септембру те исте 1987. дошла и осма седница ЦК СКС на којој се много тога разбистрило.


Већ до 1989. и Газиместана ствари су се по том питању силно измениле и многи су испали из тог Милошевићевог брзог воза који је јурио у деведесете. А тек у тим деведесетима... На то, ваљда, не морам да вас подсећам...


Шта мислите, ко је имао највише заслуга за то што је један безлични партијски апаратчик постао национални вожд Срба у року од само три године? Па медији, наравно... А кроз те медије су у те три године продефиловали многи из српске елите тог доба пружајући подршку Милошевићу да би се касније нашли ван приче или чак на другој страни као противници.

Знам да је и данас многима баш тешко да превале преко уста да су 1987, 1988, 1989,... подржавали Милошевића и гласали за њега на изборима, али истина се не може сакрити, као што већ то рекох Карагаћи.

Уосталом, погледајте песмицу коју сам, захваљујући чика Јови Змају, оставио горе Фрију у једном од коментара...
princi princi 15:08 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

А рекао сам да је Милошевић долазећи на власт у Србији затекао елиту и у почетку имао подршку целокупне те елите о каквој су постпетооктобарци (и то сви, са све Вучићем данас) могли само да сањају.

Taso, druže, umišljenu elitu. U zemlji u kojoj je diploma fakulteta socijalna legitimacija ne možeš očekivati postojanje bilo kakve prave elite. Istina je da Srbijom i vladao i vlada neviđeni primitivizam i kompleksaštvo. Pa vidiš samo koliko su se ljudi našli uvređeni zbog tih Megatrend doktorskih titula. A šta znače same titule, pa još doktorske? Ništa. Suštinski, doktorat je vrsta majstorskog pisma. Ali u zemlji poremećenih vrednosti, narcisoidnih budala, društvu u kome nije važno šta i koliko znaš nego koja ti diploma visi na zidu, društvu opsednutom formom a ne suštinom, ti Megatrend doktorati su postala centralna politička tema, opsesija, pitanje na kome se sve prelama.
Знам да је и данас многима баш тешко да превале преко уста да су 1987, 1988, 1989,... подржавали Милошевића и гласали за њега на изборима

De, podseti me nekog od tih izbora iz 1987., 1988., 1989.,...
tasadebeli tasadebeli 15:49 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

princi

društvu opsednutom formom a ne suštinom, ti Megatrend doktorati su postala centralna politička tema, opsesija, pitanje na kome se sve prelama.


Анекс-Манекс факултети су се појавили много касније... Са слободним тржиштем и законима понуде и потражње.

И да, у праву си, друштво опседнуто формом... Па барем да је форма нека, него будибогснама...

А опет, са друге стране, некакве форме се морамо држати. Каква год да је, наша је, и спречиће нас да потпуно потонемо у нихилизам.


De, podseti me nekog od tih izbora iz 1987., 1988., 1989.,...


Извини, неопрезно сам употребио реч "избори". То је дошло касније са вишестраначјем.

Мислио сам на референдум за избор председника председништва тадашње Социјалистичке Републике Србије на којем је Милошевићу противкандидат био тадашњи ректор БУ Зоран Пјанић. Непосредно после Газиместана, у децембру 1989.

И то је било пуко задовољавање форме. "Демократске" форме - чуј, референдум; један човек један глас .

И то је било за оне радознале очи споља које су то све пратиле, да им се стави до знања кога Србија обожава до имбецилности. А и у том тренутку се још увек изврдавало увођењу вишестраначког система. (Сећаш ли се оне синтагме из тога доба "плурализам интереса"? )
freehand freehand 18:34 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Мислио сам на референдум за избор председника председништва тадашње Социјалистичке Републике Србије на којем је Милошевићу противкандидат био тадашњи ректор БУ Зоран Пјанић. Непосредно после Газиместана, у децембру 1989.

O čemu pričaš, majke ti? Kakav referendum za izbor predsednika SRS? Koliko ja znam njega je na to mesto imenovala skupština Srbije, a referendum je potom organizovan oko promene ustava i statusa pokrajina, pod sloganom "prvo ustav pa izbori".
nsarski nsarski 18:45 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

и књигу Станка Ласића Сукоб на књижевној љевици.


Ta Lasiceva knjiga (Liber, 1970) je verovatno najpreciznije svedocenje o jugoslovensoj "eliti" i njihovim prepucavanjima, kavgama, pa i likvidacijama (ratnim i posleratnim). Mislim da bi svako onaj ko pokusava da diskutuje o "nasoj" eliti tu knjigu trebao da drzi na uzglavlju kreveta i povremeno prelista.

Nazalost, knjigu je skoro nemoguce naci (ponekad se pojavi u oglasima).
tasadebeli tasadebeli 20:02 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

freehand

O čemu pričaš, majke ti? Kakav referendum za izbor predsednika SRS?



Фри, добро памтим моменат, ја гласао први пут у свом животу...


12. novembar - Slobodan Milošević dobio 86% glasova na referendumu za izbor predsednika Predsedništva SR Srbije. (ЛИНК)


Сећам се тачно, пошто сам отишао пред затварање биралишта, како ми је активиста месне заједнице, иначе мој комшија и члан СУБНОР-а, истргао из руке папир са заокруженим Пјанићевим именом (и умреће Таса као идеалиста) и ставио га на једну огромну гомилу листића које су већ извадили из кутија да би бројали говорећи ми:"Дај то овамо за Милошевића!"

Ја јадан вичем:"Није то за Милошевића, ја сам гласао за Пјанића!"

Не вреди, комшија баци мој листић на ону већ пребројану гомилу за Милошевића...

А они сви тамо у месној заједници, бирачки одбор, гледају ме сажаљиво, у стилу: види овог Дон Кихота.

И тако сам одмах, на првом свом гласању у животу, изгубио поверење у демократију... (Читај: Изгубио невиност на терену политике.)


П.С. - Мој други референдум је био онај пред бомбардовање, сећате се сви сигурно питања око НАТО трупа... Онај на којем ако заокружиш ДА, они те окупирају, а ако заокружиш НЕ, они те бомбардују...

Мој трећи референдум биће сада овај предстојећи, за промену Устава због преамбуле за Косово и Метохију... То јест, ако Вучић буде имао муда да га распише...


milisav68 milisav68 20:31 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

tasadebeli
Мој трећи референдум

A za Ustav 2006.?

c,c,c....
tasadebeli tasadebeli 21:02 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

nsarski
и књигу Станка Ласића Сукоб на књижевној љевици.


Ta Lasiceva knjiga (Liber, 1970) je verovatno najpreciznije svedocenje o jugoslovensoj "eliti" i njihovim prepucavanjima, kavgama, pa i likvidacijama (ratnim i posleratnim). Mislim da bi svako onaj ko pokusava da diskutuje o "nasoj" eliti tu knjigu trebao da drzi na uzglavlju kreveta i povremeno prelista.

Nazalost, knjigu je skoro nemoguce naci (ponekad se pojavi u oglasima).









"Ivo je za mene potpuno drukčiji. On se nikad nije tukao. Krleža liči mnogo više na mene, jer se on stalno borio. I literarno i politički i privatno. Ja sam se sa njim potukao u kafani." (ЛИНК)


Али ја мислим, професоре, да се њих двојица нису потукли око идеологије... Пре ће бити око жена...


Надам се само да није била у питању Бела Крлежа...





(Што би рекла моја кева:"Каква Бела, коју пизду материну!!! Лепосава, бре!!!"

И тај Крлежа је стварно често умео да изиграва некаквог племенитог грофа Усеровског...

А левичар и комуниста. )
tasadebeli tasadebeli 21:11 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

milisav68
tasadebeli
Мој трећи референдум

A za Ustav 2006.?

c,c,c....



У, јбт, тог сам заборавио!

Тог викенда сам морао да прегледам писмене задатке, па не стигох да тркнем до биралишта.

Зато сам га и заборавио.

Вооојоооо, врати сееее... Спаааси нас... (Не Шешељ, он се већ вратио.

Коштуница.)


nsarski nsarski 21:13 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

И тај Крлежа је стварно често умео да изиграва некаквог племенитог грофа Усеровског...

А левичар и комуниста.


Kao sto dobro znamo, biografija ne bira pisca, i obrnuto. Ima gadova koji su bili odlicni pisci i vrednih i usrdnih trudbenika u knjizevnosti koji su bili obicna skrabala. To ti je - izvini na politickoj nekorektnosti - kao sa zenama: lepa i pametna je retka kombinacija. Mada ih ima, ima.
angie01 angie01 21:30 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

kao sa zenama: lepa i pametna je retka kombinacija.


dok je kod frajera upravo obratno, svi nesto lepi, a pametni, bas ono retko da pametan nije lep, il, lepotan da nije pametan, kako vam se vise svidja
tasadebeli tasadebeli 21:30 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

nsarski
И тај Крлежа је стварно често умео да изиграва некаквог племенитог грофа Усеровског...

А левичар и комуниста.


Kao sto dobro znamo, biografija ne bira pisca, i obrnuto. Ima gadova koji su bili odlicni pisci i vrednih i usrdnih trudbenika u knjizevnosti koji su bili obicna skrabala. To ti je - izvini na politickoj nekorektnosti - kao sa zenama: lepa i pametna je retka kombinacija. Mada ih ima, ima.



Тако је, професоре. Човек је ипак само човек, и ништа више и ништа мање...

И да не буде забуне, све што рекох о Крлежи и Црњанском, као и о Марку Ристићу пре тога, не умањује њихову величину и значај за књижевност у мојим очима.

Никако...

Све те приче њихових живота за мене су само још једна потврда да, како рекосте, биографије не бирају писце. И не само писце, људе уопште.

Али заузврат мислим да људи могу понеки пут да изаберу понешто за своју биографију.
princi princi 21:37 31.05.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Meni malo smešno kad čitam ove priče o njima. Mislim, išli po kafanama i tukli se k'o petlići. Ko normalan to radi? Dileje.
freehand freehand 09:55 01.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Фри, добро памтим моменат, ја гласао први пут у свом животу...


12. novembar - Slobodan Milošević dobio 86% glasova na referendumu za izbor predsednika Predsedništva SR Srbije. (ЛИНК)

Taso, izvinjavam se - u pravu si. Taj idiotski momenat mi je, u svoj toj zbrci i gunguli potpuno izvetreo iz pamćenja.
Dakle - u pravu si, mea culpa. I da stvar bude gora - izrečena s' visoka i sa punim autoritetom.
Idem sad u ćošak da se stidim dva sata.
tasadebeli tasadebeli 18:42 01.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

freehand
Фри, добро памтим моменат, ја гласао први пут у свом животу...


12. novembar - Slobodan Milošević dobio 86% glasova na referendumu za izbor predsednika Predsedništva SR Srbije. (ЛИНК)

Taso, izvinjavam se - u pravu si. Taj idiotski momenat mi je, u svoj toj zbrci i gunguli potpuno izvetreo iz pamćenja.
Dakle - u pravu si, mea culpa. I da stvar bude gora - izrečena s' visoka i sa punim autoritetom.
Idem sad u ćošak da se stidim dva sata.



Ма опуштено, Фри, нема потребе за тако драстичним самокажњавањем...

Тог референдума се вероватно сећамо само Википедија и ја...

Википедија зато што јој је то посао, а ја зато што ми је тада повређено моје демократско право гласа и нанет тежак душевни бол који ни до данас није прошао.

Сва потоња варања, крађе гласова, лажи и преваре на вишестраначким изборима за мене су биле тек мачји кашаљ у односу на оно што сам доживео на свом првом гласању онако млад и зелен дубоко верујући у демократски принцип "један човек - један глас".

А можеш замислити како сам се стварно осећао под оним подсмешљивим погледима оних баба и деда, активиста у мојој месној заједници...

Све време ми је кроз главу пролазио мој омиљени кратки филм:





Но, што нас не убије, то нас очврсне, па много лакше после преживљавамо и много горе ствари...
qqriq qqriq 20:07 01.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

што нас не убије, то нас очврсне


Ameri posebno vole tu misao/rečenicu/citat (jer se temeljno uklapa u njihov duh da je svaki poraz početak nove pobede) i veoma često može se čuti u filmovima i serijama; malo njih, gotovo niko, pojma nema da je to rekao Niče.
E, sad, ko je sad pa taj Niče.......
urbana_gerila urbana_gerila 20:30 01.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

qqriq
E, sad, ko je sad pa taj Niče.......


ja bosiljak sadim, meni fridrih niče, taj?
qqriq qqriq 23:11 01.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

ja bosiljak sadim, meni fridrih niče, taj?


tasadebeli tasadebeli 07:26 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

qqriq
urbana_gerila

ja bosiljak sadim, meni fridrih niče, taj?





Верзија те реченице са којом сам се ја сусретао гласила је:

Ја босиљак садим, мени пелен Ниче.

(Сас велико Н! )


У гимназији сам се забављао са једном рибом која је ту реченицу исписивала где год је стигла... На табли у учионици, по зидовима, на свескама, на леђима моје тексас јакне, мени на длану,...


Па сад ви видите кроз какве сам ја љубавне Сциле и Харибде прошао у свом животу...



predatortz predatortz 07:46 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

У гимназији сам се забављао са једном рибом која је ту реченицу исписивала где год је стигла... На табли у учионици, по зидовима, на свескама, на леђима моје тексас јакне, мени на длану,...


Jesu li je izlečili?

U tom periodu, na zidu moje sobe, drugar je napisao: Norveška nije mesto!

Stara, ubeđena da je to moja intelektualna svojina, 'spontano' pozvala koleginicu sa posla, psihijatra, koja je zapodenula razgovor na razne teme.
qqriq qqriq 09:11 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Па сад ви видите кроз какве сам ја љубавне Сциле и Харибде прошао у свом животу...


Talking to me?

Sinoć gledala ono samo stoti put "Taksistu".
Osim boja koje malo iritiraju, koji film, koji De Niro, koji Marti, koji Kajtel.




tasadebeli tasadebeli 09:21 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

qqriq
Па сад ви видите кроз какве сам ја љубавне Сциле и Харибде прошао у свом животу...


Talking to me?

Sinoć gledala ono samo stoti put "Taksistu".
Osim boja koje malo iritiraju, koji film, koji De Niro, koji Marti, koji Kajtel.







Are you talking to me also?

Гледао такођер синоћ по стоти пут...

qqriq qqriq 09:25 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...


Are you talking to me also?

Гледао такођер синоћ по стоти пут...





urbana_gerila urbana_gerila 09:58 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

qqriq
Are you talking to me also?Гледао такођер синоћ по стоти пут...


tasotaso, nikada nećeš naučiti da ne smeš propustiti priliku - dođi kod mene da gledamo taksistu.
(ne se nadaj ne te zovem, italik - to bi ti trebao kasti)
urbana_gerila urbana_gerila 10:00 02.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

tasadebeli

У гимназији сам се забављао са једном рибом која је ту реченицу исписивала где год је стигла... На табли у учионици, по зидовима, на свескама, на леђима моје тексас јакне, мени на длану,...


jbg, taso, morao si da provališ da nema ozbiljne namere glede ti - nije ti to istetovirala na... negde.

sioux sioux 08:44 03.06.2015

Re: Коњица могу бити и дивље хорде...

Milan Karagaća
Pa Taso nisi ni ti u pravu.Nećeš nas ubeđivati da je Marko Ristić bio baš politički podoban jer nije bio komunista niti je to mnogo cenio ali je bio moralan.Marko Ristić je bio amabasador u Parizu a na mesto drugog čoveka otišla ortodoksna komunjara , kako to kažu, Jovo Kapičić i bez obzira kome se sviđao ili ne ipak tada narodni heroj, general i čovek sa zaslugama.Ali, Jovo dođe u sukob sa Markom baš oko komunizma i pozovu Jovu u Beograd. Dođe on kod Tita i sav onako važan počne da priča kako je "očitao lekciju onom kontrarevolucionarnom elementu" i da oni više ne mogu zajedno da rade da se mora jedan vratiti. Tito mu iz cuga reče da će on da se vrati, na šta Jovo začuđeno upita " a što ja". Tito mu mirno odgovori "Jovo ja takvih šumskih generala imam više od hiljadu , a Marko Ristić je jedan". E pa sada uporedite da li bi npr. Toma Nikolić vratio Bačevića.
I tak pojam moralno-politička podobnost se namerno vulgarizuje , a zapravo je značilo pre svega da je čovek moralno čist i da je partijski na liniji, dok danas je samo bitno da je stranački opredeljen , a za moralnu i svaku drugu čistoću ko te pita.
Inače, za razliku od ovih naknadnoopamećenih Tito je uzimao stručnjake i ugledne ljude na važna mesta pa ih onda ako su hteli primao i u partiju, a sada uzmu nesvršene studente, nesvršene srednjoškolce ali velike stranačke galamdžije pa ih stave na savetnička i druga visoko pozicionirana mesta , a diplomu će da pribavimo.


"Naravno, Ristić nije osoba koja povlači obarač. On je revnosni službenik partije kojoj pripada, njen glasnogovornik: "Nema, ne može da bude slobode naroda, ni jedinstva, ni mira ni sreće, bez potpunog nemilosrdnog uništenja izdajničke reakcije, bez pravde koja, kako su rekli Koča Popović i Peko Dapčević, "obuhvata osvetu, uključuje osvetu" ("Politika", 5. 11. 1944.) A obuhvatanje osvete, po Ristiću, sastoji se još i u "nemilosrdnoj kazni". Razlog za tako drastičnu meru on nalazi u sledećem: "Jer i neuklonjeni izdajnik je kvasac budućeg izdajstva". I sve je to ništa drugo do obaveza. A evo i ko je taj zbog koga se sve to čini: "Na to nas obavezuju i budućnost i naša i naše dece."---LINK

"Krajem istog meseca iste godine, i opet u "Politici" (27. 11. 1944), "pesničko" pero Marka Ristića nas obaveštava da je "buduća sreća tako pouzdano obezbeđena". Razlog euforije je sledeći: "Zajedno sa koljačima i agentima i oni koje je do juče Beograd smatrao svojim uglednim građanima... pobedonosni narod počeo je već da uništava."

Ristić preporučuje još i ovo: "Srpski narod može tu sramotu, tu prljavštinu da sere sa sebe jedino jednim beskompromisnim uništavanjem svih onih uslova koji su tu prljavštinu omogućili, jednim potpunim čišćenjem svega onog što je taj gad uslovio i izlučilo."

Opraštanja nema, jer bi "praštanje i zaboravljanje bilo kriminal prema časti i sreći naroda", a "teško onima koji toj sreći hoće da stanu na put." Neki od tih bili su i ljudi sa pomenutog spiska od 105 streljanih, koji "Politika" objavljuje u istom izdanju, na prvim stranama.

Pod rednim brojem 66 bilo je ime Svetislava Stefanovića. Koji su razlozi naveli Ristića na ovakav čin? Njegov nekadašnji kolega iz predratnog nadrealističkog kruga, pomenuti Đorđe Jovanović, u jednom od ratnih brojeva "Glasa", između ostalih, pozvaće i Ristića da se aktivno uključi u NOB. Ristić se ne odaziva. Jesu li, onda, njegovi uvodnici u "Politici" pokušaji iskupljenja? U njima on neće prozvati ni jedno ime, pa ni Stefanovićevo. A i čemu prozivke, čemu nabrajanja kad je spisak i onako predug.
javascript:;
Dokumenta o radu beogradskih intelektualaca za vreme okupacije, Ristić u oktobru i novembru 1944. godine više puta nosi u hotel Mažestik, gde je posle oslobođenja bila smeštena elita nove, partizanske vlasti. Osoba sa kojom se sastaje, vodi razgovore i od koje dobija instrukcije i ovlašćenja, jeste Milovan Đilas, tada glavni ideolog KPJ, a koga neki današnji srpski akademici veličaju kao izuzetnog književnika."

moralno čist i da je partijski na liniji



Ma fuj, idi vanka...
reanimator reanimator 09:31 30.05.2015

...

Ima u aktuelnoj vladi elitnih ljudi u svojim profesijama poput Udovički, Vujovića, Udovičića i još ponekog, ali ih nema dovoljno, a pogotovo ih nema dovoljno po vertikalama upravnog aparata. Umesto toga imamo i dalje kao endemsku pojavu autsajdere i priučene partijce.

Je l' ja ovde dobro prepoznajem kritiku na račun predsednika partije? Ako je odgovor da, zovi da pomognemo :)
qqriq qqriq 10:25 30.05.2015

Re: ...

Ima u aktuelnoj vladi elitnih ljudi u svojim profesijama poput Udovički, Vujovića, Udovičića

i ja baš primetala taj triling asova, al moram sad - kad je najlepše - na pijac, ccc
anonymous anonymous 10:56 30.05.2015

Brainstorming umesto "ispiranja mozgova "



Mi sve radimo od danas do sutra, a pojava državnika kod nas je retka, naprosto zato što je društveno tlo toliko trusno, da neko zaista mora da ima vanredne sposobnosti da bi na takvom živom pesku nešto izgradio.


Konačno - dobar izbor teme. I zato

Iako su neki stavovi diskutabilni,slojevitost i otvorenost teksta za različita tumačenja i analize pruža dovoljno argumenata da mu se posveti zaslužena pažnja.

U tvom radu na novoj knjizi izuzetno ti može pomoći plasiranje sličnih tema, na koje bi ti vrlo obaveštena,stručna i obrazovana blogerska zajednica uzvratila hiljadama upotrebljivih i korisnih informacija,stavova,mišljenja.

Taj mrežni trust mozgova, ta virtuelna "think tank org." vapi za sintetičkim pristupom svemu što je u virtuelnom svetu rasuto.

umesto


Едит : сине ква нон је наравно и да блогер комјунити мало више пажње посвети тачкама сагласности и на њима даље надограђује, уместо да сваку ситуацију користи за свађе,сукобе и расцепе...



omega68 omega68 10:09 31.05.2015

Елита је увек нечији плаћеник

Међу онима који иоле настоје да озбиљно промишљају о политици, аксиоматски је очигледно да политички врхови зависе од сила изнад њих, које у својим рукама имају моћ да ове стварају или руше. Лав Тихомиров те силе назва врховном власти. Како год да их назовемо, такве силе – групе постоје и код нас. Постојаће и постојале су у прошлости. Само су некада, нпр. Уставобранитељи, били видљиви и лично познати. Данас, су вероватно анонимни.
Запад и исток у Србији. Русија и Европа. Дихотомија (подељеност целине на два једнака непреклапајућа дела) српске политике и нације, траје већ најмање два века. Од сусрета Русије са Еворпом. Нове Византије у суштини са новим крсташима, што опет за рачун нових лихвара јуришају на њу, не би ли се дочепали блага Сибира, као некада Константинопоља.
Почело је раније, али од Првог српског устанка интензивно. Паралелно са њим, догодила се Француска револуција. Уништена је једина истинска монархија Европе. Оглашено је право романско – германске цивилизације да влада светом у име оне исте ”изузетности” којом је и пагански рим правдао своја освајања. Америка је само еманат и суштински исход овакве, много пре њеног настанка, формиране парадигме.
На светско господарење позване су пре свега елите свих народа. Па и колонијалних. Уз услов раскида са средином из које су настали, што се мора доказивати сталним ”ратом” против својих корена. Делује једноставно, али велико је то искушење. ”Космополис” Кљакићев, те Велики инквизитор Достојевског (најјаснији и најубедљивији) привлаче многе од елита и преко њих продиру у масе као жељени циљ све већег броја људи.
Народи не одлучују, али не може се водити политика мимо вредносног кода његовор. Главне идеје водиље из најдубљег или највишег слоја народне душе. Може на силу, као окупација, али то изискује огромну енергију, коју ни најјачи не могу увек произвести. Човек, па и онај који припада елити ипак није свемоћан.
Стога је битно убедити, на разне начине, поштене и непоштене, директне или индиректне, бруталне или суптилне, придобити наградом или казном; учинити да народи – српски у овом случају, прихвате идеју глобалне доминације запада као своју сопствену, као остварење властитог идеала. Задатак огроман, сложен и креативан. Захтева готво уметничку ноту у карактеру онога малог броја оних којима је поверен. И велики рад многих овоме посвећених.
.
.
.наставиће се
cane cane 11:14 31.05.2015

Re: Елита је увек нечији плаћеник

наставиће се


najebali smo.

omega68 omega68 18:48 31.05.2015

Re: Елита је увек нечији плаћеник

наставиће се


najebali smo.

Није за будале
елем,

Центри моћи романско-германске цивилизације

Ватикан, Германска група,Глобални револуционари (Ротшилди) и Темплари – масони (Рокфелери)

Српски центри моћи

Српски револуционари ( Титоисти ), (Руска струја ) и Национал-демократе

Када је негде крајем првог миленијума коначно обликована романско – германска цивилизација (Данилевски), формирала су се четири центра моћи унутар ње. Германска група, Ватикан, франачка монархија (Француска – тада само војводство око Париза, краљевски домен) и темплари. Ови последњи као војна организација групе племића (нпр. моћног грофа Шампањског), са особеним тајним учењем, које ће касније мање – више постати делимично открвано у делима разних аутора (нпр. Неста Вебстер – Тајна друштва и превратнички култови). Интеракција ових група кроз сукобе и сарадњу (уништење темплара, стогодишњи рат, борба за инвеституру између немачког цара и папе, француска револуција итд.) одредила је историју Европе. Постепено се обликовала и територија око појединих ових центара. Француска, царство Карла Петог као велико јужно католичко царство, које је подељено јер је било превелико да би га Ватикан контролисао, те касније Пруска као зачетак царства германске групе). Само су темплари негде лебдели по формалном нестанку почетком 14 века. Касније ће многи аутори препознати их као створитеље масона, мада су у њиховом стварању учествовале или у њима имали своје људе и друге групе. Но, укратко, њихово дејство као организације направљене од стране особеног скупа романско-германско паганског племства, чији је центар био у Венецији, онда у Холандији па у Енглеској и наравно и Америци, највидљивије је у промовисању хуманизма као вере, суштинске алтернативе формално хришћанској Европи 15 века, и раније.
Ти глобални револуционари, зваћемо их колоквијално ”Ротшилди” (прим. омега68 ), неколико пута у историји су покушали да изврше светску револуцију, да овладају евроазијом и да створе светску владу. Путин их је зауставио у Дамаску. Тако је вазда било. Снаге глобалне револуције није Русија зауставила први пут. На корист свету. Јер, потом би се страсти смиривале. И неке друге снаге у Европи и САД узимале би ствари у своје руке. Ето га њихов гласноговорник у Кремљу, додуше и идеолог, Хенри Кисинџер, где на јавном предавању одаје почаст чувеном ”Вестфалском миру” и његовом постулату о суверености држава. Предлажући трипларни свет, нову осовину светског поретка.
Изгледа да је Панарин био искрен, рекавши да када заврше са Сриријом, стижу на Балкан.
Формира се руска сфера. И нама је место у њој. По суштинској духовно – културној сродности са Русима. Једно смо иако несливени, и тако треба и да остане, несливено.
Нема уздања у човека, па ни руског цара новог. Али, било је наде да ће правилно поступити. И јесте, на радост Срба. Као његов претходник 1914. год. И било би Велика Србије, да нису руски западњаци – демократе – масони, срушили трон, они а не комунисти – бољшевици, отворивши пролаз снагама светске револуције, од које се Русија спасила (сварила – Решетњиков) тек крајем двадесетих година, а коначно у Отаџбинском рату 1941-45.год.

У 18 веку у причу улази и наша елита, састављена од претеклог племства и обогаћених трговаца те земљопоседника, највише концентрисана у Хабсбуршком царству. Оставши без духовног упоришта укидањем Патријаршије у другој половини тог века, српска се елита нашла између две подједнако непријатне алтернативе: католичке и исламске. Русија далеко, и сама у духовном превирању после Петра Великог, али и под духовним изазовом оне исте силе, темпларо – масона, баштиника хуманизма и из њега истеклог просветитељства европског, којој ће се у нужди приклонити и наше елите. Налзећи у тим идеологијама оправдање за ослободилачке тежње свога народа. Они су (темпларо – масони) стврили и САД као земљу изабраника божијих, земљу спасених. Они ће се касније поделити на снаге које ће остати везане за САД као отаџбину, која са другим земљама учествује у игри равнотеже снага, и снаге које ће ту државу видети као инструмент светске револуције. Ове друге ствриле су нпр.Троцког. Српско национално ослобођење видно је надахнуто европским просветитељством, коју је Доситије (Доситеј) умешно синтетизовао. Касније ће оно добити и демократску конотацију и остати сво и потпуно у најбољој традицији национално-демократских покрета Европе. То су републиканци или уставни монархисти у политичком смислу. Али су и глобални револуционари добили међу нашом елитом брзо своје пристлице. Подела је уследила негде у време владавине Уставобранитеља. Увек ми је Тома Вучић Перишић изгледао њихов присталица. Моћан човек свог времена. И тако су, средином 19.века, створене две међусобно супротстављене српске групе, којима ће се касније придружити и руска са Пашићем на челу.
Још само нешто. Ови темпларо – масони који о Амрици мисле као о држави били су и против Русије и против Велике Србије, али су дозвољавали простор за српско постојање, макар као геополитичког чиниоца на једном важном простору. Јер, тако су видели и Русију. Они су творци прве Југослвије. Надиграти противника у тој игри подједнако је важно као и не уништити га, зарад равнотеже која штити опстанак самих играча(!?!?). Њима је Русија из истих разлога помогла да очувају унију, а пре тога и Француска круна, да изборе независност. Њима одговара јачање Русије, не зато што је воле или се слажу ”да су сви стврени једнаки”, већ зато што им то помаже да у самој Америци сузбију снаге глобалне револуције, које хоће да униште и њу саму. А Србија једина може на Балкану да заустави снаге глобалне револуције, чији су, парадоксално, главни инструменти постали Велика Албанија и фундаменталистички ислам.
Кад је доктрина у питању, међу српским интелектуалцима и писцима има аутентичних духовних носилаца хуманистичко – просветитељске доктрине (гносе у основи), са доприносом учењу. Један Андрић на пример. Или Пекић, Михаило Ђурић, Слободан Јовановић. Доситија смо поменули. Аутентично велики људи и Срби.
Титоисти су збирни субјект, здружени пројекат три од четири главна центра моћи западне или романско – германске цивилизације. Ватикана, германа и глобалних револуционара и темпларо-масона. Са превлашћу глобалних револуционара у том пројекту. Они су објективни издајници; то су по природи ствари. За њих је само ”мртва Србија добра Србија”; евентуално је могу толерисати у згрченом облику устава из 1974. С тим да се у потпуности мора одрећи свог идентитета у смислу својеврсности, непоновљиве створености као такве, која може бити испуњена различитим садржинама, чак и међусобно супротстављеним, само ако те садржине поштују идентитет у чијем саставу се начлазе. Те поништити се пред западом који се од цивилизације у титоистичкој интерпретацији смисла историје претвара у идола. Србија по њима мора признати не моћ или превласт запада. Она мора признати његову божанственост. Сходно признаће и папу. Но, то је само симбол укупног односа према запданом ”риму” и његовом за сада још не персонализованом императору. Других богова, сем запада, по титоистичкој варијанти нећемо смети имати. Скраћено: ”запад је закон живота” (Скерлић, види код М. Екмечића). Титоисти немају циљ да Србијом владају. Они њу треба да униште, јер није у прошлости изабрала да буде део западне цивилизације. Нема жалбе или доказивања да је Србија Европа, позивањем на Винчу и сл. Жалба против те пресуде није дозвољена.
Вратимо се у прошлост. Крај другог св.рата.
На Власти су Тито, српски комунисти и српски комунисти за Русију. Тито има подршку запада. Он је њихов збирни избор. Сем можда? темпларо – масона. Ако је исти и био масон, онда је припадао онима које контролишу снаге глобалне револуције. Српски комунисти су следбеници оног дела српске елите која је следујући идеалима светске револуције у 19. веку, формирала социјалдемократску левицу у предратној Србији, па онда и југословенску комунистичку партију. Када су Руси расформирали Интернационалу, јер је нису могли контролисати, српски комунисти су се поделили на оне за Интернационалу, као следбеници једне од владајућих група запада, групе глобалних револуционара. Глобални револуционари су узгред финансирали и највећма организовали револуцију у Русији. Када им је Русија измакла, остала је Интернационала. Борба се водила унутар ње и многи добри Срби комунсти су у том рвању руса са глобалним револуционарима изгубили главе. Многи на жалост од руке спрских комуниста који су били за руску верзију комунизма, од које је већ тада остала само форма. У рат је ушао СССР, али је из рата изашла Отаџбина (Родина). Но, највећи део по пријави титоиста, који су већ тада отпочели борбу са срским револуционарима.
Онај део српске елите који је следовао темпларо-масонима, доминантан у српском, па југословенском друштву до другог св. рата, препознатљив као национално – демократски, организатор равногорског покрета у рату, принуђен је да се избегне у САД. Они који су остали тешко су страдали. Са њима и добар део народа, означен као следбеник њихове национал-демократске орјентације. Грађански рат започет у току рата наставио се и по његовом свршетку. Само је од сукоба револуционара, потпомогнутих Титом, и национал-демократа, претворио се у сукоб ових првих са ”русима”. Сукоб је добио и геополитичку димензију. Запад је добио целу Југославију а не пола како је предвиђала Јалта. Југославијом владају Тито и српски револуционари. До Брионског пленума.
У осећају свемоћности, српски револуционари нису приметили да су остали сами према Титу, у ствари западној тројци која је преко њега владала Југославијом, а што су из геоплитичких разлога морали поджати и темпларо-масони. Санитарни кордон према Русији, настао после првог светског рата, морао је бити сачуван и по окончању другог. Опасан положај српских револуцинара. Завршили су све за учвршћење Тита на власти. Више нису били потребни. Скинути Пленумом, ипак су се, после краткотрајног покушаја наметања либерал – титоиста на власт у Србији(Перовић-Никезић), успели одржати у ужој Србији, уз услов да не таласају и да управљање Београдом препусте титоистима.
.
.
.
наставиће се...
omega68 omega68 20:02 31.05.2015

Re: Елита је увек нечији плаћеник

nastavak

Усамљеност и нужда после пораза, натерале су српске револуционаре на контакт и мирење са национал-демократма. Припреман је човек чији ће долазак на чело обе српске групе, то помирење озваничити. На крају је доведен брачни пар. Муж у суштини више склон национал – демократама, жена револуционарима. Под њиховим покровитељством, настаје национал – демократска опозиција.
Титоистима процес помирења револуционара и национал демократа није остао скривен. Нису га могли спречити, зато је се Југославија морала распасти. Последњи покушај био је онај са Анте Марковићевом варијантом репризе Југославија модел ’74. Процес помирења из својих интереса, помагали су темпларо – масони. Отуда та видна наклоност амреричког врха Србији током осамдесетих година. У кратком времену повратка на власт преко Буша старијег, темпларо-масона на власт у САД. Иначе, тај се сукоб око превласти између темпларо-масона и светских револуционара у Амрици окончао на штету ових првих, још падом Никсона. Бушова владавина је само епизода. Судбина Југославије била је решена, као и територијални изглед Србије по том.
Титоисти су преко Вука Драшковића извели саботажу обнављања српске државе и демократске форме. Значајне своје кадрове ставили су и у врх демократске странке. Српске групе су узвратиле. Направиле су СРС који је Вука успешно неутралисао. Што му је велика заслуга. А у односу на демократе, прво су извукли Коштуницу, па потом довели свог човека на чело демократске странке. Услови за ”нови почетак” су стврени. Преко Милошевића су у променљивом односу сарадње и сукобљавања са западом, у крајње неповољном окружењу, успели да сачувају какав – такав спрски државни простор и какву – такву привреду. Он је морао да иде, како би се у другачијој форми покушало се то учврстити. Не крив, а прокажен, Милошевић је морао отићи.
Пети октобар је заједнички пројекат запада и српских група. У форми поделе политичке сцене по линији Коштуница – Ђинђић, уз неминовно пребацивање Милошевића и Шешеља у Хаг, да тамо наставе да бију битку, српске групе су полушале да монополишу српску политику и стекну тачку ослонца у односу на запад, користећи демократску форму као средство за очување српских интереса. И успели би у томе да запад, у коме тада, независно од имена америчког председника, главну реч воде глобални револуционари, није убио Ђинђића. Пред нашим очима одвијала се реприза ”савезничког” бомбардовања 1944. и брионског пленума заједно. Само што су овај пут обе српске групе биле заједно бијене. И ко зна како би завршило да Русија није била у успону те 2003., те да темпларо – масонски кругови САД, нису у том јачању видели прилику да смање утицај глобалних револуционара, те да заједно са њом омогуће враћање српских група на политичку и друштвену сцену
.
.
.
наставиће се...
omega68 omega68 21:40 31.05.2015

Re: Елита је увек нечији плаћеник

наставак

Титоистичко дивљање у ванредном стању било је узело такве размере, да се свашта могло очекивати. Влада Коштуница – Лабус исход је привременог споразума у коме запад добија превалентан утицај на српски политчко-економско -социјални простор у замену за какво – такво очување српске државе и дела њених безбедносних снага. Борба за Космет почиње и окончава се констатацијом да је спразум немогућ.
Почињу припреме за рушење Коштунице, који пада 2008. Космет проглашава независност. Те се године поновио Пети октобар. Пораз српских група је евидентан. Заједно са тријумфом глобалних револуционара у САД. Темпларо – масони у страну. Русија застаје са успоном. Српске групе ће успети само да убаце свог човека (Ивицу) у вештичију кућу нове владе Мирка Цветковића. Почиње велика блискоисточна револуција.
И понавља се ”ванредно стање” из 2003. Титоистима је све дозвољено, као у освојеном граду. Очај достиже до границе побуне пред изборе 2012. Запад пристаје да жртвује титоисте, али не и свје позиције. Српске групе добијају власт, али не и слободу њеног вршења. Дачић би уместо скидања слике Милана Недића у Влади, требало да прочита детаљно анализу његовог рада под окупацијом. Сличности су намерне.
СНС је дао више од ДС-а по два најбитнија питања: Космета и економије. Прво је довео скоро до фактичког признавања. Код другог је домаћу испоставу страних економских интереса у виду именом домаћих тајкуна, заменио непосредном управом странаца. Што је био и услов да Тадића смене они који су му 2008 год. дали пуну власт над Србијом. У циљу учвршћивања окупације над њом. Окупација се наставља са још услужнијим људим.
У суштини, издаја коалиције СНС и СПС значи коначно потискивање са политичко – друштвене сцене ДС и ЛДП (о Г17 нећемо сада) као главних полуга титоиста, чак и ако настављају са титоистичком политиком.
Улажењем у простор издаје српске групе су преко својих инструмената, СНС-а и СПС-а, уз подршку ДСС-а, из њега истиснуле титоисте. Што је важно, јер између њих постоји суштинска разлика у поимању српског идентитета. Обе српске групе, како она нацинал – демократска тако и револуционарна, имају погрешно виђење света и цивилизацијског круга коме Србија припада. Косметска слобода није екуменистичка, ни хуманистичка, већ Светосавска. Као православна она припада цивилизацијском кругу који ће предводити Русија. Њена реч свету тек ће се чути. Каква она треба да буде још је Достојевски говорио. Не механичко уједињење света, већ пре свега духовно. Али, обе те групе су наше, јер какво год било њихово виђење, остваривање његово виде са српског становишта (Ломпар). Оствривање идеала истовремено има бити и уздизање српског народа. Ако народ дође у опасност, застаће се са остваривањем идеала да се види да ли је проблем у иделу или глобалним његовим пропведницима. Национал – демократи су то урадили са југословенским, а српски револуционари са комуниситичким идеалом.
Узимајући европску причу из руку титоиста они ће морати прекинути њено разарајуће дејство по Србе и Србију. Макар се неће радовати нашем кукању при његовом спровођењу. Њихова рука има да скупља данак. Као у време Милоша Обреновића. И он је имао пашу у тврђави. Сада се паше зову саветници. Но, има још нешто и то је главно.
Свесно или не, овим приљубљивањем титоистима, спрске групе су отвориле простор и брутално пренеле одговорност на трећег већ заборављеног брата, избациваног из куће почев од Пашића па до Инфорбироа, оног проруског. Њему се отвара готово цео национални простор деловања, са само једном тачком програма. Савез, не пријатељство, братство, већ савез са Русијом. Однос са западом само кроз призму тог савеза и улазак у једно другачије поимање света од досадашњег западног.
Само је то добро. Отвара се прилика за нови социјално-политички програм, стратешки заокрет, који мора бити преточен у нову идеологију, као начин његовог синтетизовања и нови покрет, који ће стати иза тога. А то је колосалан подухват који ни у Русији није окончан. Мада се већ добрано ради на његовом практичном спровођењу, нарочито од повратка цара у Кремљ.
Народ у овако јадном стању ову прилику не мора видети и за то неће бити одговоран. Проруске елите хоће, ако се не организују. Јер, јачањем проруских снага, слабиће притисак запада на српске групе. Прво, стога што би уклањање њихових страначких инструмената могло довести прорусе на власт. И друго, што јачање Русије и њено супротстављање плану глобалних револуционара да приреде свету један нови рат, јача темпларо-масоне, са којом је Русија увек боље сарађивала. Они виде САД као своју државу, а не инструмент глобалне револуције, а држава је конзервативна снага, не у смислу идеологије, већ очувања морала, на првом месту породице, који су основни предуслов физичког постојања и поретка, без чега нема ни државе. Њена конзервативност је у њеној привржености опстанку живота, који револуционарна анархија неумитно доводи у велику опасност.
Стога наш чека куповина времена. Отпори глобалним револуционарима у САД пропорционални су јачању Русије. Дотле владајући треба само да обезбеде да Србија како – тако преживи. У томе је цео њихов задатак. После њих долази коалиција са прорусима. Ту је Коштуница као део српских група зачетник контакта који треба да прерасту у нешто више. Зато је и подржао ”своје” против титоиста. Алтернатива је отворена. Виде то титоисти, зато избацују пројекат свог уједињења.
omega68 omega68 21:51 31.05.2015

Re: Елита је увек нечији плаћеник

Када је по други пут закорачио у Кремљ, пошто је претходно ”сломио” Балотни трг, организован да га у томе спречи, осетила се рука новог, мада не формалног цара руског, како зауставља већ одмакли талас светске револуције, чији је крај преко Дамаска и Ирана имао да се оконча у том истом Кремљу. На чијем згаришту би се формирала тако жељена од светских револуционара, светска влада. Али, нећемо о ”заврама” или заверама. Мада, помазаше Путина као цара.

Дуго смо мислили да су нас заборавили. И често их справом критиковали. Сада су овде. Активно ступају на српску политичко-економску позорницу. Чекајући одговор елита. Да ли ће их наћи? у позападњаченој српској аристократији-елитама, духом орјентисаних ка западу и његовој визији света у пост-националној, компанијско – робовској пирамиди. Чиста Шигаљевштина (”Нечисте силе”). Троцки је популаран у савременим иделошким елитама запада (Милош Ђурковић).
Али и горња визија запада, само је једна од његових манифестација, премда од Регана и Тачерке, најистуренија и најјача. Отпор Русије довешће до испољавања национално-цивилизацијских идентитета запада, који су и сами били жртве глобалних револуционара. То је већ другачији свет, разних идентитета, који не види сврху живота у похлепи и игри са новцем ради његовог гомилања као циља свих циљева, већ у вредностима које су створиле тај идентитет. Кина и исток нису себе губили ни у тржишној привреди. Отприлике о таквом свету пише и Кисинџер у својој ”Дипломатији”. И Никсона су зато срушили, а не што је прислушкивао опозицију.
Било како било, јемство српског правилног држања биће у обнови руске групе унутар српских елита, уништене дефинитивно у време ”Инфорбироа” што одговара и оним деловима српских елита, најдоминантнијим, који су увек били ближи национал – западњацима (Слоба и Борка Вучић код Дејвида Рокфелера, итд. Губитници су једино титоисти, троцкистичко-либерални жбири Србије.
А то је увек било добро за Србију, и пре комунизма (био је и пре Тита Тито, види запис о космополитким умишљеницима око краља Милана) у њему и после њега. Јер коначно слабе они који су радили са циљем уништења Србије.

Са неверицом гледам како су глобални револуционари, германска група те Ватикан, слањем Гузенстрос ( Гузенбауер – Штрос-Кан ) дуета институционализовали своју контролу над Србијом. Тим дуетом обелодањују и свој савезнички подухват растварања Србије, започет у прошлости који још траје. На реду је организациона институционализација већ започетог пројекта ”југосфере”, са јединим циљем у онемогућавању остваривања било каквог српског државног и националног интереса. Јер ће је чинити Хрвати, Муслимани, Македонци, Црногорце, Шиптари, који сви своје националне идентитете заснивају на негирању свог српског порекла. Идеални као инструмент контроле.
Стога и комунистички дрездентски конгрес ’29 и Вимеров извештај Шредеру о
Србима и њиховој будућности личе ко да су писани истом руком. Заправо, и јесу.
Не би те снаге своју контролу овако институционализовали да верују овој власти. Бирана у тренутку кад је револуционарно пролеће почело да жути у Сирији, са последицом ремећења планова довођења у Белу кућу Мита Ромнија (не значи да Обама није њихов, али друга је то прича, видети код Вебстера Тарплија), док су текли напори да се умањи утицај германске групе у Ватикану, док је германска група била забављена заштитом свог простора од разарајућег утицаја револуције у виду финансијске кризе, она није била по њиховој мери. Изгледа да је претећи хаос као резултат четворогодишње власти њихових пулена у Србији, омогућила једну, да тако кажемо, операцију ниског интензитета, изведену од, условно речено, америчких патриота (бар толико колико желе да САД остану држава, и не претворе се до краја у инструмент глобалне револуције), и Руса, са циљем враћања власти српској групи (својеврсној аристократији која се од Првог српског устанка бори да постане и остане српска врховна власт, и која се негде средином 19-ог века поделила на национал-демократску и револуционарну подгрупу, а после и руску), уз доминацију оног њеног дела који је одавно био близак америчким патриотама, дакле национал-демократског дела. Руси своје људе нису имали, а како су на глобалном плану са овим американцима имали додирних тачака, то им је и у Србији више одговарала власт њихових људи, па су платили и још плаћају ову власт иако није њихова.
Коштуница и Николић су једини претекли велику чистку српске групе по убиству Ђинђића. Строго им је била забрањена коалиција. Како је грмело кад је Тома привремено био председник Народне скупштине. Тек 2012. постало је могуће исту остварити.
Али, морао је доћи млађи човек. Дачић је своју улогу одиграо под Тадићем, као
агент српске групе међу титоистима. Кад је група формирала власт, агент
титоиста постао је Динкић. Да, тај млађи је Вучић. Рођен за генералног
секретара. Инаугурисан на место генералног секретара групе, добио је готово
пуну управну власт и над државом. Изузев Београда и Новог Сада, други је пао пре, први тек сада.
Можда дугујем једно појашњење. Странке су инструменти политике, формално демократске. Њих стварају кругови више моћи, које су као врховну власт дефинисали Аристотел и Лав Тихомиров. Врховне власти нису појам теорије завере, већ социолошки појам. Као друштво, држава и нација. Ту прича не престаје, она тече даље но није нам тема.
Потенцијалном шогуну Србије, Вучићу, за заузимање ове позиције фале још само избори, који ће га као таквог и верификовати. Групи преко њега, али није он ту само шраф ни чиновник. Шогун ни у Јапану није био врховна власт, али јесте био стварно управљачко средиште државе. Те изборе гледају да спрече глобални револуционари, германи и Ватикан, по цену да жртвују свог Динкића са места министра, уз замену непосредним контролорима. Тешко Ђиласу, хладно су и њега одбацили. Но, да ли су спречили изборе?
У интересу је групе да постави шогуна Србији. Као и њиховим амреричким покровитељима, који ће им дати и новац преко арапских династа које контролишу. Србији то одговара јер ће престати притисци на гашење идентитета. Групи одговара јер остаје у романско – германској цивилизацији коју види као своју, у чијој је изградњи учествовала преко својих људи у области њене духовности (гноса о примордијалном духовном језгру човечанства, идеално ”Космополису”) науци и уметности. Американци добијају једну од тачака ослонца против револуционарних и других група, са посебним нагласком на брану немачком продору ка истоку, али и могућност споразума са германском групом ако изађе из коалиције са Ватиканом и револуционарима. Руси могу рачунати на гасовод.
Задатост није одмах и датост. Постоји повољна констелација. Покушаће је пореметити, мислим на покровитеље титоиста. Наметањем убрзаног социјално – економског разарања у виду економских реформи (ни једна није била добра, почев од оне из 1965), која са још једним фактором може довести до социјалног расула и крвопролића пре него се шогунат појави.
Не знам да ли сам умислио. Приметих још од пре прошлих избора године, да увек баш пред важне догађаје започиње интензивирање криминалног насиља најгоре врсте, бесмислених убистава и туча, нечасних убистава и туча, напада на слабије, породичних трагедија. То се онда медијски профилише ради подизања тензија и масовне узнемирености те утучености као последице и спремности да се прихвати сваки поредак, макар и титоистички, само да се заустави насиље (баш о том недостатку система вредности недавно један од титоистичкиг гуруа адв. Срђа Поповић). А медије држе титоисти. Пропаганда насиља, кроз писање о њему на тензични начин, уз економско додатно обесмишљавање живота, те несхватљиво лако прометовање дроге по Србији, је опасан коктел који може да пукне тако разарајуће, да ће околне земље комотно моћи да окупирају Србију или поједине њене делове, те униште Српску. И то је стари план. Још га је Аустро-Угарска имала.
Шогунат може успети само ако има за опозицију организацију или покрет који ће значити рехабилитацију руске струје унутар српске врховне власти. Ово је толико важно да се просто сами догађаји намештају. Отвара се простор за такву опозицију. Она ће омогућити остатку групе да задржи своју западну позицију, али не и пристанак на револуцинарирну доктрину самоуништења и уништења Срба. Остаће западни без да ће морати бити титоисти. Да ли ће Коштуница бити део шогуната или опозиције, није толико важно. Важно је да се врате ”руске” позиције у Србији. Јер, тиме српски западњаци постају важни западу макар као антипод Русима. А Русима одговара јака Србија, јер она да би била јака мора почивати на оним вредностима на којима стоје и Руси, те стога је као таква руски природни савезник. Јака Србија значи и организована и економски солидна, са ограниченим дејством банкарских зеленаша.
Тек тада ће се моћи отворити истински српско-српски дијалог, заустављен Првим св.ратом и Југославијом. О цивилизацијском идентитету нашем и смислу нашег постојања. Али увек са ”српског становишта”.
Поново, задатост није и датост. Они који воде имају одговорност. Ако не омогуће опстанак српству, умреће и они сами. Са једном разликом. Обичан народ страдаће мученички и спасиће се, а елите ће бити вечно осућене због саучесништва у убиству свог народа. А Његовом Суду (Симбол вере православне) подлежу сви. И цареви, а камо ли елите.

НАПОМЕНА:
Писано је пре избора 2014.
vera.nolan2 vera.nolan2 12:35 31.05.2015

Ako su elite -Izabrani,

umesto cvetova kod nas raste korov.
Ako su elite sve što (i može da) utiče na egzistenciju naroda,materijalnu i duhovnu:Srbija i nema elitu!

Politička(tehničko-tehnokratska inteligencija,ekonomska i finansijska u kontinuitetu negativnom,poslušničkom selekcijom izabrana)elita je "kompradorska" elita(S. Antonić), zanima je samo vlast,moć i novac;sve ostalo je usputno ili u funkciji jedinog cilja.
Poslušnička spram zapadnog, neumoljivog nacrta NSP.,elita u tranzicionoj globalizaciji,jedino elitno i što ima priliku da čini,a ne čini je -što bezbolnija za narod-dekonstrukcija sistema sa očuvanjem supstance nacionalnog identiteta i integriteta.
U tom smislu,operatvna "državna" elita(gotovo samo na nju se i svodi)su samo "izvođači radova"...

Prava intelektualna kritička i stvaralačka elita i ne postoji za narod.
Veći deo neće da prlja dušu političkom prljavom rabotom,a manji deo koji bi i hteo i nema pristup javnom debatnom prostoru;sve elitno vredno se svodi na individualne domete struke...

Siromaštvo je osnovna odrednica življenja većine,te na skoro animalnom nivou životarenja,preživljavanja,sva duhovna iliti pre,duševna nadgradnja je golo ventiliranje zatomljene energije masa kroz prostačku estradnu podkulturu(zato bi njena cenzura i bila besmislena...jer je samo posledica,a ne uzrok...)
Samo reintegracija tradicije i (moram nevoljno priznati)religije,održava narod na nekom min. obliku dostojanstavenog življenja.

Ekskluzivna delatna elita u ovom socijalno-istorijskom kontekstu se svodi na individualne mogućnosti,izbore i domete i govori,obraća se, samo samoj sebi.

Ono što definiše i utiče na naše društvo je uglavnom kontra-elita,legalizovana kroz stranke, grupe-krvopija bića naroda,demagoški otimači vlasti zarad svoje moći i pride joj što sobom (do)nosi...
...i što rekla, kontroverzna B. Srbljanović: Reč "elita" je kod nas postala uvreda!
vera.nolan2 vera.nolan2 13:13 31.05.2015

Život naroda je

Mali život

Dok neko pije
- ja pijuckam.

Dok neko grize
- ja samo grickam.

Dok neko glođe
- ja samo glockam.

Dok neko bode
- ja samo bockam.

Dok neko peva
- ja pevuckam.

Dok neko drema
- ja dremuckam.

Dok neko radi
- ja raduckam.

I tako malo, sitno - živuckam.


Duško Radović
princi princi 14:22 31.05.2015

Čoveče, ovaj internet je čudo.

Od svih ljudi pravi sveznalice, eksperte. I to, po običaju, što kompleksnija tema, to više eksperata. I to, sine, sve jedan dublji od drugog. Mislim da je po količini generisanja tog hubrisa stvarno jedinstven. Ne postoji bolja pumpa za narcisoidnost. Kad sednu za računar, svi su horny, super sexy i pametni. Što bi rekao Jerry Seinfeld: “The less you know about a field, the better your odds. Dumb boldness is the best way to approach a new challenge." Ne znam zašto ljudi Seinfelda shvataju kao komičara.
tasadebeli tasadebeli 15:15 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

princi

Čoveče, ovaj internet je čudo.
Od svih ljudi pravi sveznalice, eksperte. I to, po običaju, što kompleksnija tema, to više eksperata.



Али усамљене "експерте" чија реч је ту толико вредна таман колико и сузе на киши.





Али је зато моћ јавне речи у политичком животу атомизирана до најмањих честица што баш олакшава посао властодршцима.
princi princi 15:22 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Blade Runner je, u stvari, film o imigraciji. Negde sam čitao da se Philip, s oproštenjem, Dick žestoko borio sa sopstvenim rasizmom. I to se i vidi u filmu. Imajući u vidu ovo povampirenje fašizma u Engleskoj, iskreno me zanima da vidim kako će izgledati ovaj Ridley Scotov Final Cut koji najavljuju (čestiti Ridley je Englez, ne znam kakve političke afilijacije).

Inače, od filmova koji me zaista zanimaju, a nemaju toliko direktne veze sa politikom i društvenom situacijom željno iščekujem The Martian, Petera Weira (seća li se iko tog čoveka, pravio sjajne filmove početkom i sredinom 80tih).
vera.nolan2 vera.nolan2 15:54 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Od svih ljudi pravi sveznalice, eksperte...


poštovani princi,evo jednog tvog komentara,valjda-poželjnog tipa...ali ja nikako ovako nešto ne bih umela da sročim,a možda lečim i kompleks,sticajem životnih okolnosti, neostvarenog možda novinara,analitičara ili nešto slično...ja ne umem sa čašom viskija u ruci(tako te nekako vidim na blogu) da malo kao,onako usput,u dokolici,ćaskam neobavezno na zadate teme...Priznajem ,Blog shvatam previše ozbiljno i tako se i ponašam,a i nemam vremena da na sitno,razmenom mišljenja učestvujem u lepim,govornim žurkama ...

princi 09:28 24.04.2015
Re: Jal politika

Koliko ja mogu da razumem u razvoju društva nema prečica a da se u nekom momentu neiživljene etape ne pojave kao nove deonice koje treba preći. Veliki lomovi se dešavaju na dva načina: kad je društvo "zrelo" i tako se menjaju sistemi i epohe. I kad su promene nametnute, ali to onda niti može da traje dugo niti da da ozbiljan rezultat. Prosvetiteljstvo i revolucija u drugoj polovini osamnaestog veka i na početku devetnaestog odličan su primer za to
o.


Шта чини друштво? Шта нас чини Србима или неким другима? Оно што се зове imagined reality. То што је imagined га не чини лажним, напротив, али то није стварност, реалност у смислу физичке или биолошке (Ено га лав!) стварности. Та imagined reality то су сви они митови, бајке, снови, правни, друштвени системи, скупштине, закони, све је то део неког замишљеног света, света који себе морамо да убедимо да постоји (онај физички, реални, постоји независно од наше воље). То је оно што нас чини људима. Како се прави та замишљена стварност? Наративима, причама, мање или више убедљивим. Ако је прича баш убедљива повероваћеш да је могуће да се дете зачне без секса (Исус), да ће те чекати толико и толико девица у рају, повероваћеш у историјске наративе ове или оне врсте, Валкире, цареве Душане, у шта све не. Како долази до револуција? Па кад стари наративи више не функционишу, кад људи изгубе поверење у њих, кад су људима потребни неки други наративи, некаква друга врста кохезије. Добра или лоша страна наратива је да их људи брзо прихватају или одбацују. Зато, ако хоћете да мењате друштво, мењајте наративе, :). Easy!

-Baš-komplikovano Easy!
angie01 angie01 16:09 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

(seća li se iko tog čoveka, pravio sjajne filmove početkom i sredinom 80tih).


Godina opsanog zivljenja, Svedok, Galipolje, Zelena karta, Trumanov sou,...Poslednji talas, Drustvo mrtvih pesnika,...
docsumann docsumann 16:11 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Negde sam čitao da se Philip, s oproštenjem, Dick žestoko borio sa sopstvenim rasizmom.


uh, borio se on sa mnogim svojim demonima ... haludže, vizije, proviđenja.

jednom prilikom je nakon jedne takve "invazije uma transcendentalnom racionalnošću" hitno odveo sina u bolnicu. ispostavilo se da klinac ima nekakav urođeni defekt koji je mogao biti fatalan.

tasadebeli tasadebeli 16:13 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

princi

(čestiti Ridley je Englez, ne znam kakve političke afilijacije).


Мени је за то најбољи показатељ Гладијатор...






Inače, od filmova koji me zaista zanimaju, a nemaju toliko direktne veze sa politikom i društvenom situacijom željno iščekujem The Martian, Petera Weira (seća li se iko tog čoveka, pravio sjajne filmove početkom i sredinom 80tih).



Како да се не сећам! Година опасног живљења, Друштво мртвих песника, Сведок, Галипоље,... Правио је он и после тога одличне филмове...

У мојој кући се барем једном месечно обавезно одгледа и:






Али мислим да ти је овај нови филм The Martian такође снимио Ридли Скот по СФ роману Ендија Вира... ЛИНК


Енди Вир... ЛИНК
princi princi 16:19 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

vera.nolan2
...

Pa ja prvi kenjam ovde neviđeno. Toliko da bih sebe banovao. Vidiš da ne znam ko snima Martiana (hvala, Taso! Moram priznati da sam sad nešto manje entuzijastičan. Volim Met Dejmona kao lika, ali kao glumac mi je totalni krš. RDJ je od generacije drugi par čarapa.)

edit: E, nemoj neko da se prevario oko onog Aquariusa. Duchovny je tužno podnaduo, ni traga od Kalifornikacije. Kao da je prešao 50-tu,
angie01 angie01 16:34 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Duchovny je tužno podnaduo, ni traga od Kalifornikacije. Kao da je prešao 50-tu,


pa, uvek je nekako bio neubedljiv.
docsumann docsumann 16:36 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

The Martian



princi princi 16:36 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Odo' sad da gledam Maxa. I ja sam čovek od krvi i mesa.
maksa83 maksa83 16:54 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Od svih ljudi pravi sveznalice, eksperte. I to, po običaju, što kompleksnija tema, to više eksperata.


tess tess 17:34 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

pa, uvek je nekako bio neubedljiv.

Eal, isto sam pomislila.
Taj je bio bezvezan i kad je prešao 20-tu,
tasadebeli tasadebeli 20:14 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

princi

Pa ja prvi kenjam ovde neviđeno. Toliko da bih sebe banovao. Vidiš da ne znam ko snima Martiana (hvala, Taso! Moram priznati da sam sad nešto manje entuzijastičan.



Ма опуштено... И сам си приметио да је интернет чудо по питању експерата.

А за мене је и времеплов.

Вратио си ме овом причом негде у 1985. у башту, рецимо, СКЦ-а, Шуматовца или Видинца када се опуштено причало о првој теми која нам падне на памет...

Шта нам је фалило тада?





Хвала ти на томе!
urbana_gerila urbana_gerila 20:18 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

tasadebeli
Шта нам је фалило тада?


demokratija?
princi princi 20:24 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

E, samo da prijavim, odličan Max. Ako je neko gledao ili zna nešto o Slow west, Timbuktu i The Connection, javljajte.

Edit: auuuu, kilave ocene po IMDBu za sva 3.
tasadebeli tasadebeli 21:35 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

urbana_gerila
tasadebeli
Шта нам је фалило тада?


demokratija?



Већ испричах тамо напред како сам изгубио поверење у демократију...
qqriq qqriq 21:42 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Petera Weira (seća li se iko tog čoveka, pravio sjajne filmove početkom i sredinom 80tih).


Ćuj, seća li se iko? Pričala dva tri puta s njim.
Govori neki engleski/australijski da ga je teško razumeti, al mnogo fin čovek. Ono baš baš.
Što se, anpak, filmova tiče, Piknik kod Henging Roka mi u prvih dvadeset, masterpiece, volela i onaj s mel gibsonom i sigorni viver al ne mogu sad da se setim tog lepog naslova, "Svedok" je čist šećer i med, da ne govorimo o "Društvu mrtvih pesnika"............

edit: Godina opasnog življenja
edit2: tek sad videla da je Tasa komentarisao, meni srce zalupalo na Pitera Vira pa brže/bolje. VREDI ON više komentara, makar se potkrala i greška oko poslednjeg filma.
Znam, i meni Piter Vir nedostaje, dugo ga nema, d u g o.
princi princi 22:09 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Zbog Godine opasnog življenja sam dobar deo 80-ih proveo nesrećno zaljubljen u Sigurni Viver. Iz tog perioda je ostala i ljubav prema Amerikankama sa konjskim zubima. Kad ih vidim uvek neki leptiri počnu da lete po stomaku.
sioux sioux 22:14 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

princi

angie01 angie01 22:19 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Zbog Godine opasnog življenja sam dobar deo 80-ih proveo nesrećno zaljubljen u


trazila sam, al nisam nasla, sliku Sigurni i Mela na onom partiju, sa poljupcem na pravi nacin:)....to je scena za desetku, sa sve njenim sandalama u rukama.
qqriq qqriq 23:41 31.05.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Sigurni Viver




al se vika SigOrni, trust me on that.
tasadebeli tasadebeli 00:16 01.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

princi
Zbog Godine opasnog življenja sam dobar deo 80-ih proveo nesrećno zaljubljen u Sigurni Viver. Iz tog perioda je ostala i ljubav prema Amerikankama sa konjskim zubima. Kad ih vidim uvek neki leptiri počnu da lete po stomaku.



Не подсећај ме...

Пола пубертета сам завидео оном Ејлијену што је остао сам у свемирском бродићу негде у свемиру са СигОрнијом која се управо спрема за хибернацију...





Мис'им, у то доба само је Деби Хари заузимала више места у мојим... хм, сновима...
apacherosepeacock apacherosepeacock 06:59 01.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Piknik kod Henging Roka


E, bravo.
princi princi 09:22 01.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

al se vika SigOrni, trust me on that.

Kad ti kazes onda je sigOrno tako.
Ne cackaj po starim ranama.
qqriq qqriq 09:51 01.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

E, bravo.


qqriq qqriq 09:53 01.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

Kad ti kazes onda je sigOrno tako.
Ne cackaj po starim ranama.


Ako ja krenem po starim ranama...........

vera.nolan2 vera.nolan2 08:33 02.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo

princi: Pa ja prvi... ovde neviđeno. Toliko da bih sebe banovao.

Ostala mi je zagonetna tvoja reakcija na moj komentar. Pročitah ga ponovo, nekoliko puta,te mi nije jasno šta si ti tu video "sveznalačko i ekspertsko",sem nekoliko suvislih i korektnih konstatacija
-da je "elita" otuđen deo organizma naroda,
-da je politička-pljačkaška i poslušnička i već siromašno društvo osiromašuje do ugroženosti naroda (ili za njih,samo-plebsa)...
-a prava elita vidljiva i samopotvrđena samo svojim stvaralačkim radom
....npr Isidora Žebeljan-to je elita!!! ,poštovanja dostojan genetičar Nikola Tucić,nedavno nevidljivo za javnost preminuo(a bolje je govorio na društvene teme od svih izvikanih analitičara)...sad reagujem i malo povređena tvojim komentarom,a posebno u nameri da dodam jedan prilog na kvalitetan blog i temu :

Preispitivanje odgovornosti intelektualne elite za sve što nam se dešavalo, kao i odgovor na pitanje da li su ćutanjem intelektualci pristali na sve što nam se dešavalo,...

..ovo zaista vredi odslušati jer nam je duhovni prostor zatrovan petparačkom i zato opasnom politikom...







qqriq qqriq 09:13 02.06.2015

Re: Čoveče, ovaj internet je čudo.

kao glumac mi je totalni krš.


al totalni.
docsumann docsumann 16:03 31.05.2015

interesantan blog


na kojem domaćin ćuti ... poput elite
angie01 angie01 16:09 31.05.2015

Re: interesantan blog

na kojem domaćin ćuti


di sme...:)
vera.nolan2 vera.nolan2 17:07 31.05.2015

Re: interesantan blog


...ja ovo primetno ćutanje shvatam kao filozofski,analitički eksperiment.
(a bio je online)...a možda jednostavno,nemanje vremena...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 17:44 31.05.2015

Re: interesantan blog

docsumann
na kojem domaćin ćuti ... poput elite

Ова нејасна формулација једина је која упућује о коме домаћин говори: U toj tišini i apstinenciji je elita, odnosno najkvalitetniji i najobrazovaniji deo Srbije,

Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...
freehand freehand 18:39 31.05.2015

Re: interesantan blog

Predrag Brajovic
docsumann
na kojem domaćin ćuti ... poput elite

Ова нејасна формулација једина је која упућује о коме домаћин говори: U toj tišini i apstinenciji je elita, odnosno najkvalitetniji i najobrazovaniji deo Srbije,

Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...

Pa valjda bi ti to morao znati, majku mu. Jedan je blogovski eugeničar, plemić i pisac filozofskih crtica.
emsiemsi emsiemsi 18:56 31.05.2015

Re: interesantan blog

Predrag Brajovic

...
Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...

То значи --- Принци, Милан Новковић, Нсарски, ја, Габријел, Срђан Пајић, Микеле, Тасадебели, Макса, Урош, Лариса, Зиликака ... екстраполирај даље сам.
freehand freehand 19:05 31.05.2015

Re: interesantan blog

emsiemsi
Predrag Brajovic

...
Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...

То значи --- Принци, Милан Новковић, Нсарски, ја, Габријел, Срђан Пајић, Микеле, Тасадебели, Макса, Урош, Лариса, Зиликака ... екстраполирај даље сам.

Zašto su Princi i Maksa velikim slovom a ovaj ja malim?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:28 31.05.2015

Re: interesantan blog

Него, да буде јасно -- немогуће је о нечему расправљати док нисмо утврдили о чему расправљамо.
emsiemsi emsiemsi 20:24 31.05.2015

Re: interesantan blog

freehand
emsiemsi
Predrag Brajovic

...
Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...

То значи --- Принци, Милан Новковић, Нсарски, ја, Габријел, Срђан Пајић, Микеле, Тасадебели, Макса, Урош, Лариса, Зиликака ... екстраполирај даље сам.

Zašto su Princi i Maksa velikim slovom a ovaj ja malim?

Зато што су квалитетнији од ја !
freehand freehand 21:19 31.05.2015

Re: interesantan blog

emsiemsi
freehand
emsiemsi
Predrag Brajovic

...
Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...

То значи --- Принци, Милан Новковић, Нсарски, ја, Габријел, Срђан Пајић, Микеле, Тасадебели, Макса, Урош, Лариса, Зиликака ... екстраполирај даље сам.

Zašto su Princi i Maksa velikim slovom a ovaj ja malim?

Зато што су квалитетнији од ја !

Izvini, ali to im i nije neki kompliment.
milisav68 milisav68 21:19 31.05.2015

Re: interesantan blog

angie01
na kojem domaćin ćuti


di sme...:)

Ma to je perfomans.
qqriq qqriq 21:43 31.05.2015

Re: interesantan blog

docsumann

na kojem domaćin ćuti ... poput elite




edit:
sad je Neven već etablirani VIP bloger, šta mi hoćemo?
emsiemsi emsiemsi 05:34 01.06.2015

Re: interesantan blog

freehand
emsiemsi
freehand
emsiemsi
Predrag Brajovic

...
Волео бих да ми неко каже што то значи "најквалитетнији део Србије"?
На кога се мисли?
Мени је то недоумица...

То значи --- Принци, Милан Новковић, Нсарски, ја, Габријел, Срђан Пајић, Микеле, Тасадебели, Макса, Урош, Лариса, Зиликака ... екстраполирај даље сам.

Zašto su Princi i Maksa velikim slovom a ovaj ja malim?

Зато што су квалитетнији од ја !

Izvini, ali to im i nije neki kompliment.

То ће они да процене !

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana