Filozofija| Nauka| Obrazovanje| Planeta| Tehnologija

The University of Google

/ 15.04.2015. u 10:19

Komentari: 268
Čitanost: 17562
/
Preporuke: 2856
/

Можда нисам ја тај који треба да пише на ову тему. Јербо, ствар може да испадне сасвим претенциозна. Нисам ни први који начиње ову тему. Но, листајући "Правопис српскога језика" Матице српске баш у тренутку кад ми у приватној поруци од пријатеља стиже једно разочаравајуће "поДпуно се слажем", једна ми је мисао прошла кроз главу: зашто ова значајна књига нема своје издање тамо где је најпотребнија - на интернету? Признајем да би мом пријатељу било неупоредиво мучније да, ако је и имао дилему у вези са гласовним променама (које сви с времена на време имамо), одговор потражи на једином правом месту, у књизи. Прво, можда нема књигу. Друго, можда му није при руци иако је има. Треће, можда му је напорно да је претражује на превазиђен начин. Даље, у 2015. години, у земљи Србији, далеко је већа шанса да ће оставити писани траг негде на интернету, у брзини, него на неком папиру, полагано, уз проверу лектора и коректора. Логично се онда намеће питање: да ли користимо модерне технологије адекватно? За који нам је мој интернет, и Гугл, и на крају крајева, рачунари и информатика уопште?

Израду поменуте важне књиге финансирало је Министарство науке Републике Србије, штампање је омогућило Министарство културе Републике Србије. Дакле, није неко комерцијално издање, већ нешто од важности за све грађане. Може бити да постоји електронско издање, а да ја то не знам. Но, то и даље није одговор на моје питање. Јер сврха интернета је, по мени, у томе што је то идеална платформа да систематизује знање и стави га на располагање свима једнако, на месту где им је најзгодније, дакле у интернет претраживачу, да не кажем - браузеру. Тако би сасвим интуитивна и логична претрага "подпуно или потпуно" могла да води на најбоље и најрелевантније место по одговор, без лутања по блоговима и форумима, штедећи бајтове, живце и време. Напомињем да је ситуација са књигом правописа специфична јер његову израду плаћају сви грађани кроз порезе, а њега израђују установе под окриљем државе. Нема никаквог сукоба интереса на видику. У наслову поменути Гугл има скениране књиге које нису чак ни његове, доступне су за електронску претрагу са било ког места на планети иако нису све доступне за преузимање.

Сад то отвара много шире питање које превазилази грађане Србије. И опет гласи: који ће нам мој интернет ако садржај на њему није поуздан и лако доступан, чак и када тема није спорна? Ако не може да превазиђе недостатке које имају књиге на путу просветљења. Да ли су праве информације заиста доступније на интернету ако су затрпане гомилом смећа које прави шум? И не мислим ту само на видео клипове са мачкама. Да ли та сфера интернета треба да буде препуштена слободном формирању информација или треба да буде активно подржана од стране кредибилних институција? Да ли, рецимо, Википедија треба да остане пројекат ентузијаста или одговарајуће независне институције сваке земље могу да се умешају и ставе свој ауторитет иза ње, као пројекту од општег значаја? То наравно неће спречити људе да дају своје мишљење о вакцинисању, генетички модификованој храни, пореклу нација, итд. али би могло значајно да умањи количину ђубрета које Земљом кружи држећи онај њен најнеразвијенији део популације у заблуди да је знање ту, на дохват руке, на Гугл Универзитету. И како је на крају, право да оставиш свој дигитални траг ма како штетан био надјачало потребу човечанства да се тачно информише и образује?

Активно учешће кредибилних установа и појединаца је оно што би могло бити урађено за почетак, без неких великих правно-друштвених вратоломија и револуција. Следећи корак би био редефинисање ауторских права и глобална доступност научних сазнања.

postavite na |

Komentari (268)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

marco_de.manccini 23:15 15.04.2015

Re: Blog na mestu

Чекај, како тачка, тек смо почели.

Докторска дисертације је шта год одреди институција на којој се брани докторат. Ако та институција каже да су две стране у купусном листу довољне онда је то дисертација. Ако каже да се дисертације морају објавити јавно тамо и тамо онда се оне морају објавити баш тако како је одређено. Све то лепо пише у правилнику још док је студент почео са студијама, па нема разлога да се ико изненађује и буни. Ко не жели да му дисертација буде објавњена у складу са правилником неке институције има на распологању једноставно решење -- не уписује докторске на тој институцији.

По мом мишљењу, најмање што би било која институција требало да захтева је један штампани примерак и електронска верзија за библиотеку (дакле, сви чланови институције би имали приступ у било ком тренутку).

П.С. Наравно да аутор дисертације задржава ауторска права. Све што кажем је -- да би се нешто звало дисертација мора то-и-то и тако-и-тако, а ти после објављуј где хоћеш и како хоћеш (баш како је у оригиналу, или у деловима кроз неколико радова, или проширену у књигу, или ...), твоја је и даље.

angie01 23:33 15.04.2015

Re: Blog na mestu

Doktorska disertacija je autorsko delo - tačka

jeste,

Autor ima isključivo pravo da odredi način objavljivanja - tačka

u ovom slucaju- nije, univerzitet na kome je radjen doktorat ima pravo da rad objavi na internetu, kao sto ima primerak u biblioteci univerziteta,

Pogledati ovde kako se to radi

pa ovo je nacin da se takvi radovi nadju na jednom mestu,kao validan izvor informacija,

pa kaze,

Time doktorand izjavljuje da je štampana verzija njegovog doktorskog rada istovetna elektronskoj verziji koju je predao/la za objavljivanje na portalu Digitalnog repozitorijuma Univerziteta u Beogradu.

da bi biblioteka bila sigurna da je to upravo taj autenticni odbranjeni rad, bez izmena.

a posle imas varijacije pod kojim uslovima, tj, tipu licence, se autor slaze da njegov rad bude pohranjen u e biblioteci, gde je odredjeno na koji nacin ce se delo koristiti- mahom u nekomercijalne svrhe, a svakako sa naznakom i autora i dela prilikom javnog saostavanja.

srdjan.pajic 01:16 16.04.2015

Re: Blog na mestu

highshalfbooze
ako se radi o doktoratu, univerzitet na kome je polozen, ima pravo da svoju bazu podataka doktorata stavi na internet,

Doktorska disertacija je autorsko delo - tačka
Autor ima isključivo pravo da odredi način objavljivanja - tačka

Pogledati ovde kako se to radi

Delimično si u pravu, highshalf-e.

Disertacija jeste autorsko delo, ali Institucija na kojoj je disertacija proizvedena raspolaže njome prema svojim pravilima, koja su poznata svakom kandidatu prilikom upisa na studije. Institucija čak ima pravo da proda doktorsku tezu na amazon.com-u, od čega autor dobije izvesne royalties, na koje posle mora da plati porez državi. Isto tako, ako za vreme studija kandidat za akademsko zvanje ostvari patente, oni pripadaju Instituciji, i ista ima pravo da od njih ubire prihode ili da ih proda. Tako je uostalom i u bilo kojoj kompaniji u kojoj zaposleni dodje do nekog izuma ili bilo kakvog IP-a - sve pripada kompaniji, iako zaposleni ima pravo da mu ime stoji medju autorima - izumiteljima.

srdjan.pajic 01:30 16.04.2015

Re: Blog na mestu

blogi
Nisu valjda ludi da uloze stotine hiljada dolara, evara, funti i da posle toga stave sve na uvid i Kurti i Murti. Takve se stvari naplacuju.

Ne treba zaboraviti da je dobar deo od tih stotina hiljada dolara došao od poreskih obveznika, i zato su doktorske (i magistarske) disertacije često javno dostupne. Možda ne uvek online, ali po univerzitetskim bibliotekama imaš sve na izvolte, treba samo dodješ i uloguješ se na neki od njihovih public računara. U univerzitetske bibliteke može da se učlani i obično pučanstvo, za sitne pare, a kako su povezane sa gradskim bibliotekama, koje su uglavnom za dž, onda možeš do teza da dodješ a da ne platiš ništa.

Medjutim, komplikacija je u tome što da bi uopšte razumeo neku tezu, treba ti pristup gomilama radova (referenci), a do njih se dolazi nešto teže (dakle više $), jer se tu radi o komercijalnim servisima, to jest publikacijama koje izlaze na komercijalnoj osnovi. Ali, ako se dokopaš bilo koje bolje univerzitetske biblioteke, onda imaš pristup i tome.

blogovatelj 04:26 16.04.2015

Re: Blog na mestu

Ne treba zaboraviti da je dobar deo od tih stotina hiljada dolara došao od poreskih obveznika,

Onaj ko daje pare, taj odlučuje. Kao i uvek, kao i svuda.

highshalfbooze 08:35 16.04.2015

Re: Blog na mestu

Disertacija jeste autorsko delo, ali Institucija na kojoj je disertacija proizvedena raspolaže njome prema svojim pravilima, koja su poznata svakom kandidatu prilikom upisa na studije.

I koja je kandidat prihvatio i svojim potpisom to potvrdio. Prihvatanjem tih pravila, autor daje dozvolu da se njegov autorski rad objavi prema trenutno važećem pravilniku. Izmena pravilnika u budućnosti, dodavanjem medija (na primer interneta) važi za nove kandidate, dok bi stari morali da posebno odobre i taj vid objavljivanja.
Dopuna: Zašto univerzitet može da bude konzervativan u pogledu objavljivanja disertacija? Iz razloga što pojedini kandidati ne bi želeli da njihova disertacija bude dostupna na internetu, pa bi zaobišli takav univerzitet.

highshalfbooze 08:40 16.04.2015

Re: Blog na mestu

Ne treba zaboraviti da je dobar deo od tih stotina hiljada dolara došao od poreskih obveznika, i zato su doktorske (i magistarske) disertacije često javno dostupne.

Davalac stipendije može da zahteva i da obaveže stipendistu na određene stvari. Stipendista to prihvata ako želi stipendiju. A obavezan je da uradi samo ono šta je ugovorom prihvatio. I ni dlaku više, niti manje.

little_radojica 14:38 16.04.2015

Re: Blog na mestu

Vodeći svetski časopis Nature je pre par meseci počeo da nudi Open Access opciju, a verovatno će u roku od godinu dana većina časopisa iz Nature grupe preći u potpunosti na OA. Zapravo, u pitanju je izdavač Mekmilan, pogledaj, na primer, ovde:

https://gigaom.com/2014/12/02/nature-journals-now-free-as-open-access-model-gains-steam/

Да, претплаћеним научним институцијама. Али, свакако је добро да се дешава, ма како и ма колико споро. Тај пословни модел није лако заменити.

Moje mišljenje je da prevara uvek ima, i autor treba da zna šta radi, ako već pokušava da dobro radi svoj posao. U Srbiji je problem kad se nema para za pretplatu na prave časopise, pa ljudi zbog lenjosti i lošeg mentorstva ne znaju dobro šta je kvalitetan rad i časopis, pa onda pošalju svoj rad u neku prevaru od časopisa u Indiji ili Poljskoj. Pa je onda na kraju internet kriv za tu nesreću, hm da...

Za to kakve sve bakrače sadrži SCI lista, ne bih znao.

Ovo je odlična studija OA sveta kroz prizmu prevara:

Science istraživanje

Ironično, ne znam da li je taj članak javno dostupan :-D

Моје мишљење је да је "тренутак" у науци специфичан. Експанзија у сваком погледу, инфлација у броју радова знамо где води - у пад квалитета. Највећи део тог раста је на интернету, под тотално либералним правилима која су кројена за класичне издаваче. Интернет је за те преваранте плодно тло, јер не морају да постоје физички, јер су им почетни трошкови нула, јер могу они тебе да изгуглају, итд. Они омогућавају да се створи армија нових "академаца" типа Мића Минхаузен и практично се умножавају простом деобом, прогресивном стопом. Набијају темпо том хиперпродукцијом, кваре опште критеријуме и уопште нису маргинални проблем. Поготово у Србији где су формалне квалификације често битније него перформансе (а и како то објективно измерити). Наравно, није интернет крив, он је само плодно тло за то. Ја мислим да би присуство кредибилних институција и материјала у пуном обиму на интернету врло лако проказало велики број тих загађивача. Но, то је само мисао, може бити да грешим.

Ako se samo buniš zbog teoretičara zavere, to nema nikakve veze sa dostupnošću radova. Poenta tih teoretičara je da biraju isključivo informacije koje odgovaraju njihovoj "tezi", a žive u zgodnoj paranoičnoj iluziji da su svi izvori podjednako podložni korupciji i nekredibilni.

U sferi društvenih nauka te teoretičare zavera valjda možeš prepoznati po tome što omiljenu beletristiku i zalutale radove od pre sto godina smatraju za "jasne" izvore činjenica.

Не буним се само због њих. Јер, стасавају генерације у потпуности образоване кликтањем по линковима на интернету и ја заиста не видим како бих због тога могао да их кривим. Једноставно је бољи тај приступ него линеарни one size fits all који се тренутно нуди у школи. Зато мислим да је битно по каквим садржајима они кликћу. Које им изворе понуди Википедија и Google као полазна тачка? Најбоље? Или најбоље доступне? Да ли мора да иде по тај извор после у градску библиотеку или може кликом да дође до њега? То не решава проблем теоретичара завере, али олакшава борбу са њима.

Још једна ствар, кад би постојали сви материјали на интернету у дигиталној форми то би омогућило њихово увезивање по референцама. Са пар кликова и погледом на неку интерактивну мапу било би могуће: доћи до капиталних дела, пратити развој идеје, лоцирати своју идеју у тим оквирима итд. А да не причам шта би могло да се деси кад би базе Истока постале доступне Западу и обрнуто.

Ako mi je dozvoljeno, ti si u nekoj društvenoj nauci?

Теорија архитектонског пројектовања. Није нека наука, али веруј да то уопште није као што извучи. То је и инжењерство и природне и друштвене науке и уметност, све смиксано, а опет ништа од свега тога. Нама наћи добар часопис (или конференцију) није лако, ретко ко ту има уопште impact factor.

mesan 16:51 16.04.2015

Re: Blog na mestu

little_radojica
Vodeći svetski časopis Nature je pre par meseci počeo da nudi Open Access opciju...

Да, претплаћеним научним институцијама.

Ček, ček, uopšte se nismo razumeli!

Ti pišeš o tome kako bi voleo da buduće generacije imaju besplatan onlajn pristup vrhunskim sadržajima. Ja ti zbog toga sve vreme govorim o Open Access (OA), koji znači upravo to! Štaviše, možeš i da koristiš i distribuiraš radove koje si potpuno besplatno preuzeo, jer OA obično podrazumeva vrlo liberalnu Creative Commons licencu.

I to je zaista utopija kakvu si zamislio i nema veze sa pripadanjem instituciji ili sa plaćanjem pretplate.

Onaj ko snosi troškove objave, odnosno plaća cenu toga da rad bude na taj način potpuno i svima dostupan, je autor rada. Recimo, za prvi Nature potpuno OA žurnal, cena objavljivanja jednog rada je oko $5.000. Međutim, čak se i taj trošak autora može izbeći ako je autor iz jedne od najsiromašnijih zemalja na osnovu nalaza Svetske banke.

Ovde ti je objašnjenje tih detalja oko Nature-a:

Nature Communications OA

PS: Ako te mrzi da otvoriš link, napari oči ovim detaljima iz sopštenja od septembra 2014:

"I am delighted that Nature Communications is to become a fully, open access journal, and one that defaults to publishing content under the CC BY licence"

"The CC BY (Creative Commons Attribution 4.0 International License) license is preferred by many research funding bodies. This license allows for maximum dissemination and re-use of open access materials."

"Major funders including Wellcome, RCUK, NIH, NSF, HHMI and CAS allow funds to be used for APCs (APC je cena od $5.000 koju autor plaća Nature-u), and NPG will work with authors to help them identify funds for open access publication."

I o tome ti govorim da bogate države finansiraju sve to u korist celoj planeti.

srdjan.pajic 16:55 16.04.2015

Re: Blog na mestu

Prihvatanjem tih pravila, autor daje dozvolu da se njegov autorski rad objavi prema trenutno važećem pravilniku.

Ali u vreme kad kandidat upisuje doktorske studje, njegov autorski rad ne postoji, i mislim da Insitucija na kojoj se radi teza ne mora da traži nikakva dodatna odobrenja. Ne mogu da se setim tačno vremena kad sam ja upisao postdiplomske ovde u USA (2000), ali gotovo sam siguran da tada nije ulaženo u detalje raspolaganja budućim radom. Rad nastao na univerzitetu je vlasništvo Univerziteta, i shodno tome može da radi sa tim radom šta god hoće. Ono čega se sigurno sećam je da je jedan od uslova za odbranu teze taj da se kopija dostavi departmanu i univerzitetskoj biblioteci, čime svako dobija pristup tvom radu.

Mene je, recimo zapanljilo kad mi je pre nekoliko godina stiglo da platim porez za royalties, ispostavilo se da je moja teza prodavana na amazonu, iako me niko nikad nije pitao za odobrenje (dobio sam lovu, uredno). Zvao sam Univerzitet da pitam o čemu se radi, jer uopšte nema potrebe da neko kupuje tezu, kad je ona javno dostupna na websajtu moje bivše istraživačke grupe kao i u biblioteci. I objasnili su mi da oni imaju ugovor za nekim izdavačem koji automatski dobije tvoju tezu kad je odbranjena i uknjižena, i ako oceni da može da se proda, to i uradi. I podsetili me da na to imaju pravo, iz gore objašnjenog razloga. To verovatno znači da je objavljivanje teza na internetu, svima na izvolte, krenulo ne tako davno, i da niko nije našao sa potrebno da mi traži dodatno odobrenje. U medjuvremenu sam primetio da je moja teza povučena sa Amazona, iako ja ni to nisam zahtevao. Valjda su ljudi došli sebi, i ustanovili da ne mora da se kupi, nego odeš na unverzitetsku stranicu i skineš pdf fajl, za dž. (a možda je i prodaja slabo išla, pa je povukli

larisa_bg 23:31 16.04.2015

Re: Blog na mestu

marco_de.manccini
Чекај, како тачка, тек смо почели.

el vidiš sad kako je to zajebano

marco_de.manccini 00:31 17.04.2015

Re: Blog na mestu

"А шта си тачно мислио кад си рекао целу ноћ?"

little_radojica 11:09 18.04.2015

Re: Blog na mestu

mesan
little_radojica
Vodeći svetski časopis Nature je pre par meseci počeo da nudi Open Access opciju...

Да, претплаћеним научним институцијама.

Ček, ček, uopšte se nismo razumeli!

Ti pišeš o tome kako bi voleo da buduće generacije imaju besplatan onlajn pristup vrhunskim sadržajima. Ja ti zbog toga sve vreme govorim o Open Access (OA), koji znači upravo to! Štaviše, možeš i da koristiš i distribuiraš radove koje si potpuno besplatno preuzeo, jer OA obično podrazumeva vrlo liberalnu Creative Commons licencu.

I to je zaista utopija kakvu si zamislio i nema veze sa pripadanjem instituciji ili sa plaćanjem pretplate.

Onaj ko snosi troškove objave, odnosno plaća cenu toga da rad bude na taj način potpuno i svima dostupan, je autor rada. Recimo, za prvi Nature potpuno OA žurnal, cena objavljivanja jednog rada je oko $5.000. Međutim, čak se i taj trošak autora može izbeći ako je autor iz jedne od najsiromašnijih zemalja na osnovu nalaza Svetske banke.

Ovde ti je objašnjenje tih detalja oko Nature-a:

Nature Communications OA

PS: Ako te mrzi da otvoriš link, napari oči ovim detaljima iz sopštenja od septembra 2014:

"I am delighted that Nature Communications is to become a fully, open access journal, and one that defaults to publishing content under the CC BY licence"

"The CC BY (Creative Commons Attribution 4.0 International License) license is preferred by many research funding bodies. This license allows for maximum dissemination and re-use of open access materials."

"Major funders including Wellcome, RCUK, NIH, NSF, HHMI and CAS allow funds to be used for APCs (APC je cena od $5.000 koju autor plaća Nature-u), and NPG will work with authors to help them identify funds for open access publication."

I o tome ti govorim da bogate države finansiraju sve to u korist celoj planeti.

Не знам у ком се делу не разумемо, али мени делује да је то неразумевање јако мало и да је у питању неки детаљ.

Не мрзи ме и отварам линкове, хвала ти што их постављаш, ти си најпрецизније и одговорио на оно што сам ја замислио као тему овог блога.

Колико схватам то је само један часопис из палете Nature часописа. Остали имају само основни преглед, па ко хоће може да купи. Одређени чланци су отворени за преглед, али можда ће у будућности у потпуности да пређу на такав концепт објављивања.
Не жалим се ја на њихов однос према неразвијеним земљама, нити се жалим што неко неће да својевољно иступи и да своју личну имовину, нити се залажем да се ауторска права декретом укину преко ноћи. Напротив, ја схватам да је свет тренутно тако устројен и да треба времена да до промене дође. Оно што сам ја покушао овим текстом горе је да дам један разлог зашто би до те промене требало да дође. С једне стране имамо напредне информатичке системе за сортирање, класификовање, уређење информација, с друге стране имамо постојеће знање у форми мастила и папира, послагано по азбучном реду и раштркано по целом свету неједнако. С једне стране имамо интуитиван, нелинеаран приступ учењу, с друге стране ограничен и непоуздан материјал. Дакле, није да материјала нема, него је ограничен, није потпун.

Научни часописи су само једна ставка у том систему. Да би неко могао да их чита потребна су му фундаментална знања и много тога између. Да ли постојећи уџбеници који нуде основна знања (дакле, никакву напредну комерцијалну технологију) постоје у дигиталном облику? Њихова доступност је неупитна, може свако да оде у завод за издавање књига и да купи један, па да га листа. Модерна технологија омогућава да га претражује. Што би то била утопија? Да би један уџбеник био одштампан и стављен у продају, мора да буде откуцан на рачунару. Апсурдно је онда да не постоји у дигиталној верзији. Апсурдно је и због тога што је скупље, између осталог. То је као да на сред равнице човек подигне брдо и на брду кућу, па да сваки дан мора до пијаце да иде низбрдо, а да се враћа узбрдо. Не знам да ли си видео оне линкове које је Раде горе окачио. Технологија може драстично да унапреди начин на који деца уче и људи долазе до информација. Тренутно је ситуација таква да само онај ко створи нов, оригиналан садржај и реши да га подели бесплатно доприноси томе. За остатак света важе превазиђена правила, оличена у превазиђеним пословним моделима. Један део тог материјала и то можда најбитнији део не би постојао без финансирања државе. Како држава постоји због општег добра, ја мислим да би макар требало да омогући дигитализацију садржаја насталог кроз њено финансирање.

По мени, један очигледан пример тога је правопис. 200 коментара овде на ту тему, а и на сваком блогу падне по један мали off-topic како се која реч пише, те ко је писмен, ко неписмен, итд. Евентуални закључци остају да висе у интернет простору не служећи више ником, затрпани међу гомилом других ствари. Тема која нас све дотиче, на платформи на којој језик највише живи, на интернету, а књига offline. Књига, која је и иначе штампана у 5 хиљада примерака, не у 7 милиона. Да не причам да би и новинари, те разни издавачи могли драстично да смање трошкове ревизије кад би постојала једна централизована, интерактивна верзија Правописа (и не само њега).

predatortz 18:09 15.04.2015

Pravopis

Pravopis mi nije jača strana, mi ljudi od tehnike slovimo za nazor pismene, ali mi se pričinjava jedno:

Jebali ste čvorka kad navrne Krki i počne da vas ispravlja!

freehand 19:23 15.04.2015

Re: Pravopis

predatortz
Pravopis mi nije jača strana, mi ljudi od tehnike slovimo za nazor pismene, ali mi se pričinjava jedno:

Jebali ste čvorka kad navrne Krki i počne da vas ispravlja!

A vidiš šta je interesantno: ti si sa svojim skromnim stavom, baš kao i Radojica - među onim osoljenim komentatorima na blogu. Izuzetno pismenim, onim blogerima koji druge ne uče pameti.
Za razliku od pomenutog Krkija, na primer, koji se izbrukao nebrojeno puta učeći druge onome o čemu ni sam pojma nema.

karabasbarabas 20:04 15.04.2015

Re: Pravopis

freehand
predatortz
Pravopis mi nije jača strana, mi ljudi od tehnike slovimo za nazor pismene, ali mi se pričinjava jedno:

Jebali ste čvorka kad navrne Krki i počne da vas ispravlja!

A vidiš šta je interesantno: ti si sa svojim skromnim stavom, baš kao i Radojica - među osoljenim delom komentatora na blogu. Izuzetno pismenim, onim blogerima koji druge ne uče pameti.
Za razliku od pomenutog Krkija, na primer, koji se izbrukao nebrojeno puta učeći druge onome o čemu ni sam pojma nema.

Provalio je ono kad su u Miioneru koristili pomoc prijatelja a ovaj caskom izgugla sta ti treba.

qqriq 19:47 15.04.2015

In love with internet

ili: kako da mi uopšte počne dan a ne vidim šta je Amal prošetala sinoć od onih milion i kusur kompletića?
koji joj svi savršeno stoje jer je - motka.
klunija ovlaš osmotrim, ugojio se srećan.

onda tek predjem na "politiku", ona mi strast.
redovni sam posetilac google strane, tamo šta ima nigde nema.
mislim da bi tvoj naslov mogao ladno da se koristi za cv, kao

Obrazovanje?
The University of Google.

marco_de.manccini 20:23 15.04.2015

кромпири се кромпирају, википедије се не .

Да ли, рецимо, Википедија треба да остане пројекат ентузијаста или одговарајуће независне институције сваке земље могу да се умешају и ставе свој ауторитет иза ње, као пројекту од општег значаја?

Википедија треба да остане каква јесте, уплитање било каквих институција би био њен крај. Институцијама, каквим год већ, нико не брани да праве своје стране и доприносе општем добру.

Milan Novković 07:53 16.04.2015

Re: кромпири се кромпирају, википедије се не .

marco_de.manccini
Да ли, рецимо, Википедија треба да остане пројекат ентузијаста или одговарајуће независне институције сваке земље могу да се умешају и ставе свој ауторитет иза ње, као пројекту од општег значаја?

Википедија треба да остане каква јесте, уплитање било каквих институција би био њен крај. Институцијама, каквим год већ, нико не брани да праве своје стране и доприносе општем добру.

Da, kažu da je Vikipedija socijalni fenomen, i to potpuno neočekivan i mimo svake "logike" - očekivalo se da će autori mnogo više da zavide i da podmeću nogu jedni drugima, pa da se uopšte neće toliko truditi da napišu što bolje priloge.

Ispade da se mi mnogo više volimo i poštujemo nego što mislimo, iako se ne sećam da je neko analizirao šta mislimo o prilozima što nam komšije pišu

Milan Novković 07:48 16.04.2015

Auuu...

...ode meni vikend u isčitavanju ovog bloga i praćenju linkova ("pokušavam" da, nenamerno, napravim što više grešaka u jednoj rečenici)

Svaka čast talentovanima i pismenima - ko misli da su samo gledanje u priručnike i dobra volja dovoljni za učenje alal mu vera na optimizmu.

Evo, ja bih dao svo znanje iz električnih mašina i postrojenja, pa MOS-FETova, samo za nešto više talenta, pa da nešto lakše "sipam" pismenost u glavu

nikvet pn 08:11 16.04.2015

Re: Auuu...

Milan Novković
Evo, ja bih dao svo znanje

Или све знање ?

Milan Novković 08:30 16.04.2015

Re: Auuu...

Или све знање ?

Dobar primer!

Pa dobra prilika da ljudi kojima Bog nije podario genije odsustva talenta za pismenost donekle dotaknu nas "genijalce" - ja sam decenijama govorio "svo", pa godinama na blogu primećivao kako pismeniji koriste "sve", i uvek zastanem i setim se toga da bih zapamtio pa ispravio grešku, da bi i dalje iz glave izletalo "svo" ako spontano pišem, a namere su mi poštene

Evo sad kako razmišljam, tj osećam reči - iako pogrešno i iako želim da ispravim grešku, meni je "svo" nekako meko i uglačano, ko stara kaldrma u tihoj ulici, i toliko se to tamo tako ugradilo da mi "sve" dođe kao vrisak nekoga ko je u kaldrmi primetio jedan novi, neuglačani kamen

Zato to "svo" neće tek tako i milom da mi izađe iz glave! Al ne zvao se ja Miško ako ne nađem načina da mu stavim soli na rep

jkt2010 08:48 16.04.2015

Re: Auuu...

nikvet pn
Milan Novković
Evo, ja bih dao svo znanje

Или све знање ?

Celo znanje (a i vreme). Ko ne razume nije od avde.

st.jepan 10:39 16.04.2015

Re: Auuu...

jkt2010
nikvet pn
Milan Novković
Evo, ja bih dao svo znanje

Или све знање ?

Celo znanje (a i vreme). Ko ne razume nije od avde.

Proverio sam, pravilno je odavde.

OK, tako sam i mislio, ali ništa se ja ne bih sablaznio i potom duševno razboleo ni da sam pronašao kao se od sada ima pisati od avde. Čak ni ako bi to bilo obrazloženo analogijom "od sada, pa dakle i od avde".

Na aroganciju jezičkih vlasti, na svo (nikako sve) ono njihovo ne-uvažavanje prirodnog osećaja za jezik i pristojnost, odavno sam oguglao.

Kad može sa mnom..., kad može mnom da bude samostalna reč (i onda kad ne označava biće iz fantastične zoologije), što ne bi taj status imala i reč avde?

Naravno, ja se ovde kao kurčim, a u stvarnosti uopšte nisam bunđija, običan sam jezički podanik. Pokorno, dabome uz gaduckanje, pišem sa mnom, jednako kao što pristajem i na sve druge nametnute nelogičnosti, skarednosti, bedastoće.

Sve kako vikne Linđo!

P.S. Milane, imaš moju punu podršku, ne daj se skršiti!

Edit:
Da, podanik sam pokoran, ali::
Nikada sebi neću dozvoliti da napišem sve vreme, sve lišće, sve groždje, sve đubre.
SVO, i punktum!

marco_de.manccini 15:07 16.04.2015

Re: Auuu...

kad može mnom da bude samostalna reč

А зар није "мном" само инструментал речи "ја"? И ако јесте, зашто би било чудно што је посебна реч? Никоме не смета "тобом", али "мном" је некако проблем?

st.jepan 15:44 16.04.2015

Re: Auuu...

marco_de.manccini
kad može mnom da bude samostalna reč

А зар није "мном" само инструментал речи "ја"?

Da, znam da je mnom po gramatici instrumental reči ja, to uopšte ne sporim, ali po zdravoj pameti i osećanju za jezik, mnom može da funkcioniše samostalno jedino kao ime neke od ala ili bauka iz Palavestrine knjige o mitskim bičima.
Postoji medjutim sasvim prihvatljiv i uhu mio oblik instrumentala reči ja. Glasi mnome, ali nažalost, izraz sa mnome je prihvatljiv jedino u posprdnom kontekstu.

marco_de.manccini 15:58 16.04.2015

Re: Auuu...

Здрава памет је дискутабилна као арбитар. Ево, моја, на пример, каже да је у реду да се инструментал речи "ја" пише одвојено од речи "са", јер се тако ради, без изузетака, и са инструменталом свих других речи.

st.jepan 16:42 16.04.2015

Re: Auuu...

marco_de.manccini
Здрава памет је дискутабилна као арбитар. Ево, моја, на пример, каже да је у реду да се инструментал речи "ја" пише одвојено од речи "са", јер се тако ради, без изузетака, и са инструменталом свих других речи.

OK, u pravu si glede "zdrave pameti", utrpala mi se, valjda automatski, tamo gde joj nije bilo mesto, ali od argumenta zvanog "zdravo osećanje za jezik", nipošto ne odustajem.

st.jepan 19:14 16.04.2015

Re: Auuu...

st.jepan
marco_de.manccini
Здрава памет је дискутабилна као арбитар.

OK, u pravu si glede "zdrave pameti"

Na trenutak si me pokolebao, ali ne, ipak nisi u pravu - "zdravoj pameti" tu jeste bilo mesto.
Jer nije joj, zdravoj, lako prihvatljivo da su reč ja i reč mnom jedna te ista reč, samo u različitim padežima.
Predaleko su, nijedno slovo im nije zajedničko, ne liče baš nimalo.

marco_de.manccini 20:43 16.04.2015

Re: Auuu...

Upornosti ti ne fali.

Ipak, ni reč "mene" nema nijedno zajedničko slovo sa rečju "ja" pa ne zagovaraš da ti stoga zdrav razum nalaže da pišeš "domene", "zamene", "odmene", ... Slično, ni "meni" nema zajedničkih slova sa "ja", pa ipak ne tvrdiš da bi bilo prirodnije pisati "kameni" umesto "ka meni". Ni reč "njim" nema mnogo zajedničkog sa rečju "on", ali ne verujem da tvrdiš da "sanjim" ili "snjim" imaju smisla. Nekako uvek samo to "mnom" nastrada i ne sme da sedi samo već mora da se zalepi u "samnom".

Hansel 21:05 16.04.2015

Re: Auuu...

st.jepan
Na aroganciju jezičkih vlasti, na svo (nikako sve) ono njihovo ne-uvažavanje prirodnog osećaja za jezik i pristojnost, odavno sam oguglao.

Али, Стјепо, природни осећаји се разликују у много чему, зато обично и постоји нека арбитража. Далтонисти имају други осећај за боје, па ипак њихов осећај не може да постане конвенција.

И, ОК, немој себи да дозволиш да напишеш

sve vreme, sve lišće, sve groždje, sve đubre

али онда обавезно пиши и "Сво то што сам насликао", "Сво то што сам публиковао" итд. Да не понављам нужност разликовања СВОГ и СВЕГ, што сам објаснио на Аздејковићевом блогу. Ово није ствар некакве проскрипције (од стране) залудних књишких мољаца, то је једноставно ствар логике.

st.jepan 22:10 16.04.2015

Re: Auuu...

ekako uvek samo to "mnom" nastrada i ne sme da sedi samo već mora da se zalepi u "samnom".

Naravno. Jer se tako manje primećuje mnomova rogobatnost i ne-srpskost.
Varijanta s menom (koja je verovatno izvorna), i varijanta sa mnome (koja je, pretpostavljam, dogradjena zbog lakšeg izgovaranja) sasvim su prihvatljiva rešenja, ali evo, obećavam da ću, unatoć svojoj legendarnoj upornosti, odustati i konačno se opredeliti za varijantu s mene.

Ipak, ni reč "mene" nema nijedno zajedničko slovo sa rečju "ja" pa ne zagovaraš da ti stoga zdrav razum nalaže da pišeš "domene", "zamene", "odmene",

Moj argument o manjku zajedničkih slova odnosio se na zdrav razum koji teško prihvata nešto apstraktnije, ne-očigledne istine.
Naravno da ni te reči koje navodiš, zdrav razum neće lako prihvatiti kao padeže reći ja, ali to neprihvatanje i opšta nezainteresovanost za gramatičarske izmotacije, uopšte ne utiče na pravilnost upotrebe tih reči, čak i u najneobrazovanijim slojevima.

st.jepan 22:25 16.04.2015

Re: Auuu...

И, ОК, немој себи да дозволиш да напишеш

sve vreme, sve lišće, sve groždje, sve đubre

али онда обавезно пиши и "Сво то што сам насликао", "Сво то што сам публиковао" итд.

A zašto bih? Zar srpski pravopis ne poznaje izuzetke?
O, poznaje ih itekako, pravopis nam pun izuzetaka.
Prosto, negde ću ispred imenice srednjeg roda turiti sve, negde svo, i tako će moj iskaz uvek delovati prirodno, nikad izafektirano.
Uostalom, zar tebi, kao slobodnomislećem građaninu, reč svo ne deluje kao srednji rod mnogo ubedljivije nego reč sve?

Hansel 00:07 17.04.2015

Re: Auuu...

Разликујмо најпре правопис од граматике, лексике... На пример, оно "бисмо" је домен граматике, а да ли се пише "би смо" или "бисмо" домен је правописа.

Свеједно, волео бих да наведеш неке изузетке, а нарочито неке које би биле пандан овоме што разматрамо.

Јесте, "све време" је и мени некада деловало рогобатно, све док нисам схватио зашто се тако каже. Од тада се нисам бунио.

И, хвала ти за оно "слободномислећи"! Покушавам.

st.jepan 00:57 17.04.2015

Re: Auuu...

Јесте, "све време" је и мени некада деловало рогобатно, све док нисам схватио зашто се тако каже. Од тада се нисам бунио.

Hvala ti na ovom priznanju, dotaklo je suštinu priče:

A suština je, uz grubo karikiranje (nema ljutiš), ovo:

Nerma veze što deluje neprirodno i izafektirano, kad ja znam da je po jezikoslovnoj nauci sve đubre pravilno, a svo đubre nepravilno.

OK, ne buniš se otkako si saznao zašto je tome tako, ali ne verujem da ti ta neprirodnost više ne para uši. Neka ih para - to ačenje zarad poštovanja nekakvih "naučnih" principa, obrazovani sloj će jasno ograditi od plebsa koji još nije uzbrao, i koji verovatno nikada neće uzbrati sa drveta od znanja gramatike i pravopisa.

Pa upravo na taj način su i nastajale sve one komične varijante srpskog. Slavijanoserbski, na primer. Da ne bi Vuka, ko zna kako bismo mi izobraženi sada pričali, da li bismo se s "fukarom" ikako razumeli.

izuzetke

Šta misliš, kako su nastajali izuzeci?
Najverovatnije tako što je uočavano da se neke reči nikako ne uklapaju u postavljena "naučno potkovana" pravila.

princi 10:24 17.04.2015

Re: Auuu...

po zdravoj pameti

Zdrava pamet, zdrav razum, u smislu common sense, hrdjav vodic sam po sebi. Mislim, da ne ponavljam one gomile biasa kojima su ljudi po nekoj samoj svojoj prirodi skloni i koji se "kriju" u toj "zdravoj" pameti. I sta je uopste "zdrava" pamet? Mozda neka skupna pamet u nekom trenutku, nesto sto predstavlja kontekst svih nekih razgovora, komunikacija u nekom drustvu. U tom smislu, nesto sto je 1200. ili 1300. bila zdrava pamet (na primer, da je Zemlja u centru kosmosa), neku stotinu godina kasnije se smatra za cisto ludilo (slicna stvar vazi i za evoluciju). Znaci, kad se promeni vreme, i/ili skup, menja se i sama pamet.

S druge strane, ta "zdrava" pamet, taj common sense (pored toga sto nam pomaze da bez razmisljanja izvrsavamo svakodnevne, mundane poslove) sadrzi i sve one elemente koji nam pomazu pri shvatanju sveta, pri komunikaciji, koji nam pomazu da kazem "pa to je logicno", tako da ni prema njoj ne mozemo biti potpuno dismissive, tj ne mozemo je potpuno odbaciti. Slicno je i sa kodifikovanjem jezika: sigurno je da su nam potrebna neka pravila, ali sigurno je da je i jezik ziva tvar, koja se menja iz trenutka u trenutak, tako da i svaki potencijalni kodifikator jezika mora biti svestan sustinske uzaludnosti svog posla.

st.jepan 11:28 17.04.2015

Re: Auuu...

Zdrava pamet, zdrav razum, u smislu common sense, hrdjav vodic sam po sebi.

Naravno.
Zdrava pamet nije naročito pametna.
Ali je sveprisutna i mahom beskompromisna.
Obrazovanje je ne poništava, samo je, više ili manje traljavo, kamuflira.
Po zdravoj pameti, zemlja je još uvek ravna ploča.
OK, blago konveksna ploča.

princi 11:50 17.04.2015

Re: Auuu...

Zdrava pamet nije naročito pametna.
Ali je sveprisutna i mahom beskompromisna.
Obrazovanje je ne poništava, samo je, više ili manje traljavo, kamuflira.
Po zdravoj pameti, zemlja je još uvek ravna ploča.
OK, blago konveksna ploča.

Pa ne bih rekao da je tako nepametna. Ona sadrzi neku, aj da kazemo, sabranu pamet nekog trenutka. Recimo, niko normalan ne dovodi u pitanje evoluciju iako relativno malo ljudi razume sta evolucija zaista znaci. Isto tako, u skoli nabiflamo Njutnove principe (dobro, neko s vise, neko s manje razumevanja) iako niko ne moze tacno da objasni poreklo tog koncepta sile (koji je, zapravo, vrlo apstraktan). Znaci, common sense ti je tu kao neki pojmovnik, on ti stvara strukturu pomocu kojes shvatas svet i komuniciras s njim i ljudima oko sebe. I rekao bih da je to i kljucna uloga skole: ne da te nauci da budes originalan, da imas stil, nego da te nauci te neke osnovne pojmove i ta neka pravila igre, a ti posle s tim pojmovima i pravilima radi sta hoces.

I, rekao bih to je kljucno, ne smes sve to, ta pravila, smatrati za nesto zakucano, moras oko tih koncepata leteti lagano, preispitivati ih, menjati, modifikovati, kao Mohamed Ali, float like a butterfly, sting like a bee. U tom smislu treba imati i fleksibilan odnos prema naucenom, a ne gledati u to kao u Mona Lizu (kao sto se u nekim primitivnim sredinama ponekad radi). Slicna stvar je i sa jezikom, recima i tim nekim gramatickim ili kojim vec formama. U nekom visem smislu, mi koristimo te elemente spoljasnjeg sveta da izrazimo neko unutrasnje sagledavanje stvarnosti. Sine, al se ja nesto jutros raskenjao...

Hansel 16:46 17.04.2015

Re: Auuu...

st.jepan
Hvala ti na ovom priznanju, dotaklo je suštinu priče:

Немам ја потребу да нешто кријем, па ни "признање" није неки домет. Ипак, нје тачно да ми и даље "све ђубре" делује накарадно. Све је ипак ствар навике. Да си одрастао на "све време" не би имао проблем с тим (а ни ја). Снага логике (дао сам ти примере и онога што следи из неправилне употребе – свог/свег) је за мене ипак неприкосновена. И у енглеском су мени субјективно неке ствари, неки идиоми... рогобатни, па морам да се помирим да сенешто код њих тако каже и тачка.

Да поменем и оне чувене "ер-те-ес-овске акценте". Пре неколико месеци сам гледао неку документарну емсисију у којој жена са села 'ладно каже – хељдОпита. Њима то није рогобатно, они тако говоре, били писмени или неписмени... наш је проблем што је њихов језик узет за стандардни.

Ниси ми дао примере за недоследност у граматици/правопису, да подсетим. :)

st.jepan 17:25 17.04.2015

Re: Auuu...

Да си одрастао на "све време" не би имао проблем с тим

Da sam odrastao u Kini, ne bih imao problem s kineskim.
Da sam odrastao na grani, ne bih imao problem s veranjem.

Hansel 23:04 17.04.2015

Re: Auuu...

Видиш како смо се на крају разумели!

st.jepan 23:17 17.04.2015

Re: Auuu...

st.jepan

Hansel
Видиш како смо се на крају разумели!

Jedan smajli mijenja svo.

st.jepan 01:59 18.04.2015

...

freehand 07:58 16.04.2015

Auto-korektor i spelčeker

... koji je meni ugrađen je stari model: "Danica Todorović".
Tako se, naime, zvala nastavnica sprskohrvatskog jezika koja mi je predavala od petog do sedmog osnovne, kad je to, mislim, i najvažnije. I njoj bi pokolenja trebalo da odaju počast na delu koje je u njihovom obrazovanju ostavila.
Nismo je mnogo voleli ali su učenici koji su kod nje jedva gurali dvojku kod drugih nastavnika bivali (prelaskom) ponosni nosioci jakih četvorki.
Sve posle toga bilo je doterivanje, usavršavanje, nadgradnja. Ona je bila ta koja je postavljala dubok, snažan i masivan temelj koji je mogao sve da nosi.
Njena je, dakle, krivica što sam kasnije nervirao i frustrirao prilježne lektore i korektore, i lekotre-korektore čiji je posao bio da love greške pa su u njihovom nedostatku dolazili(e) u napast da intervenišu na stilu, naslovima i podnaslovima.

Sve ono što Angie pominje u svom komentaru/masakru pravopisa deo je plana i programa nastave srpskog jezika u svim školama. Pitanje je samo kako nastavnik tome pristupa i koliko je dobar u prenošenju znanja.
Opet, ono što, verovatno, u nekoliko mojih komentara liči na stalkovanje prečasnog kolege Brajovića posledica je užasa proistekolog iz činjenice da deklarisani filolog i književnik čija nam diploma i dela vise nad glavama u ovoj auli - piše, sa stanovišta poznavanja jezika, potpuno neverovatne stvari. Kao što je ova o nekakvom pravopisu Andrića i Crnjanskog, iako se ti ljudi pravopisom bavili nisu, sem poštujući ga u svom sjajnom pisanju.
Na kraju, sa osnovnim poznavanjem rasporeda slova na tastaturi sasvim je lako uvideti kada je u nečijem pisanju greška zvana lapsus calami a kada gruba greška u nepoznavanju reči i jezika. A i među tim grubim greškama lako je raspoznati neke standardne koje su posledica intelektualne lenjosti poput onog ubistvenog stvaralac/stvaraoc (za koje bih ja propisao javno šibanje pred potomcima), i nekih koje znaju da budu ozbiljne zamke i za one koji su učenju maternjeg jeziku i njegovim pravilima posvetili malo više pažnje.

Milan Novković 08:22 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

... posledica intelektualne lenjosti poput onog ubistvenog stvaralac/stvaraoc (za koje bih ja propisao javno šibanje pred potomcima) ...

Kao što sit gladnom ne veruje tako danas ni pismen ne veruje nežnim dušama na čiji put ka pismenosti je Svevišnji postavio izazov ili dva

Pa ja pre šibanja savetujem strpljivo ispravljanje grešaka bez kolutanja očima

Strpljivo do neke granice, naravno, i naš bivši računovođa je imao dobar savet: "Pametnoj osobi ne treba jednu te istu stvar ponoviti više od sedam puta"

A do koje mere se nešto čudno dešavava u glavama nas "untouchables" kad je talenat za pismenost u pitanju ja ilustrujem na primeru jednog gospodina u poodmaklim pedesetim koji nema fiziološki problem sa pamćenjem i kompleksne šeme iz elektronike je umeo da zapamti u nekoliko sekundi, ali je od srpsko-hrvatskog iz gimnazije, iako se profesorica trudila, zapamtio samo da "... no međutim ..." ne idu zajedno

freehand 08:32 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

A do koje mere se nešto čudno dešavava u glavama nas "untouchables" kad je talenat za pismenost u pitanju

Svetlosnu godinu si ti daleko od "untouchables" kad je pismenost u pitanju, da ne govorimo o stavu koji je sve samo ne nadobudan a podrazumeva spremnost da se primedba prihvati i uvaži.
Još kad bi nekako pronašao način da misli iz te tvoje košnice koju ti vrat spaja sa telom učiniš pitomijim i naučiš da ne lete istovremeno u svim pravcima, te tako i rzaumljivim za nas nišče - ih!

Predrag Brajovic 08:52 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

A do koje mere se nešto čudno dešavava u glavama nas "untouchables" kad je talenat za pismenost u pitanju ja ilustrujem na primeru jednog gospodina u poodmaklim pedesetim koji nema fiziološki problem sa pamćenjem i kompleksne šeme iz elektronike je umeo da zapamti u nekoliko sekundi, ali je od srpsko-hrvatskog iz gimnazije, iako se profesorica trudila, zapamtio samo da "... no međutim ..." ne idu zajedno

Занимљиво.

У оваквим приликама, увек се сетим мог драгог друга Милана Цветковића, сада је у Торонту, који није завршио Математичку гимназију, јер је после трећег разреда уписао Електротехнички факултет ("А да ја пробам да упишем факс, шта ме кошта?''), и истрајно се бави програмирањем и моделирањем неких софтвер-система и приступа обради великог броја информација. Он је, једном приликом, започео свој писмени задатак из српског на тему јесени овом реченицом: Ходаo саm по лишћу дебљине 4,5 cm... Не могу сад да се сетим да ли је, дословце, био написао око 4,5cm, или му је прецизност била непорецива -- али, овако је било.

Хоћу да кажем, очигледно, да у нашим појмовним структурама и путањама мишљења постоје неке које су "појачане", брже, ефикасније, па је тако неком лако да препознаје и ствара вештије језичке структуре, а другом да замишља сложене геометријске обрасце или математичке моделе. Срамно је да признам, али ја сам се са апстракцијијама интеграла и нацртне геометрије мучно борио, а не умем да објасним зашто. Просто -- те ствари ми нису лежале.

Но, после ове, условно речено, природне склоности, долази божанство вежбе, и неке се ствари, код добрих и у једном смислу даровитих писаца, напросто навежбају, па мени је једна врста провере занатске технике да умеш писати у различитим кључевима, у различитим изражајним жанровима и тоновима, па чак и опонашати карактеристике текстова појединих писаца. Имају оне стилске вежбе Рејмона Кеноа, које је превeо Данило Киш, где се један те исти догађај препричава или исказује у различитим језичким валерима. То није случајно, да је Киш превео, будући да се његова језичка интелигенција јако добро види, оном ко уме да гледа.

I Основно
U autobusu S za vreme najvece guzve. Jedan tip od svojih dvadesetsest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa sesirom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prodje. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.

Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u drustvu nekog druga koji mu kaze: "Trebalo bi da das da ti se prisije jedno dugme na kaputu". Pokazuje mu gde (na razrezu) i zasto.

II Метафорично
U srcu dana, bacen u gomilu sardina koje se muce u utrobi tvrdokrilca s belom ljusturom, jedan golovrati curan sruci odjednom svoj bes na neko mirno stvorenje, i njegov govor zapara vazduh jos vlazan od prigovora. Zatim, povucena kovitlacom praznine, ptica se strmoglavi.

Videh je ponovo jos istog dana u sumornoj pustinji gradskoj, gde je ljudska nadmenost prekorevala zbog nekog bednog dugmeta.

III Ханселовски
Nisam bas siguran gde se sve to dogodilo... u crkvi, u kanti za djubre, u susnici za meso? Mozda u nekom autobusu? Bilo je tamo... sta je ono bilo tamo? Bilo je jaja, dzakova, rotkvica? Ili su tamo bili kosturi, sta li? Da, ali oblozeni mesom i zivi. Cini mi se da su bas oni bili u pitanju. Neki ljudi u autobusu. Ali medju njima bio je jedan covek (ili dva?) koji se po necemu isticao, ne znam bas sigurno po cemu. Po svojoj megalomaniji? Pre ce biti... i tacnije... po svojoj mladosti koju je krasio dug... nos li? brada li? palac li? ne: vrat i jedan sesir, cudan cudan, cudan. On poce da se svadja, da, tacno, secam se, upravo tako, s jednim drugim putnikom (covek ili zena, dete ili starac?). To se zavrsilo, to mora da se vec nekako zavrsilo, verovatno time sto se jedan od suparnika povukao, sta li.

Mislim da je to isto lice koje sam vec negde morao sresti, ali gde? Pred nekom crkvom? Pred nekom susnicom za meso? Pred nekom kantom za djubre? Bio je, cini mi se, s nekim drugom koji mu je, po svoj prilici, govorio nesto, ali sta, o cemu i kako?

Итд.
ЛИНК

freehand 09:15 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

Имају оне стилске вежбе Рејмона Кеноа

E jebi ga.

Predrag Brajovic 09:21 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

freehand
Имају оне стилске вежбе Рејмона Кеноа

E jebi ga.

:)))))))

Predrag Brajovic 10:16 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

freehand
Opet, ono što, verovatno, u nekoliko mojih komentara liči na stalkovanje prečasnog kolege Brajovića posledica je užasa proistekolog iz činjenice da deklarisani filolog i književnik čija nam diploma i dela vise nad glavama u ovoj auli - piše, sa stanovišta poznavanja jezika, potpuno neverovatne stvari.

Ове твоје вратоломије око мене, морам да признам, подсетише ми на једну песму мени драгог песника песника који је, сигурно, овде барем малецно обележио наше протекле године:

НЕ ДАМ ЈА ТЕБИ!

Не дам ја теби, мајчин сине!
А могло би то, да ја хоћу.

Мени би и камен пупољ пуштио,
и шуму с рудине у тор бих загнао.
Ја ђе погледам, ко прољеће да дође;
ђе се намрштим — гладна година.

Знам ти ја за све медецину:
врг амо, врг тамо, напирлај, натуци,
удри, одери, па ено виђи —
под кокотом јаје,
на драчи малина,
о вериге душа,
да присмочиш — мрса од сувомразице.

Ано! и с оцем копиле
и с мајком нахоче,
нећеш ти мени!

Поћераћу те ја кано Тара трупину,
сољу ћу ти уши натрљат.
А кад бих ја хћео, и да ти можеш,
па да ти дам, ал ти ни узети не знаш,
дако и то једном буде, а богуми неће,
и од тебе би, биће, пјесник изаша.

А не грдо, да ни за под камен ниси.

Рђо веља, гори си од мокрог барута.
Да на тебе воду сипљу,
не би ти је земља примила.
И да те наглавце претуре,
опет би ти задњица на врху била.

Теж утебе ријеч чути
но клинац у багрем ућерат.

Е вала, нећеш ти мени, мајчин сине.
Нећеш ти мени песме писат.

Не дам ја теби!

freehand 10:20 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

Ове твоје вратоломије око мене, морам да признам, подсетише ми на једну песму мени драгог песника песника који је, сигурно, овде барем малецно обележио наше протекле године:

Ma dobro, citiraj i Andrića, i Crnjanskog i Bećkovića, i Marka Miljanova, i Njegoša, Kenoa, Svifta, Miloša Jovančevića i Rašu Livadu, samo nemoj slučajno da odgovoriš na pitanje o kakvom je pravopisu Andrića i Crnjanskog reč.

Predrag Brajovic 10:23 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

... i Bećkovića

Није Бећковић
Додуше, исто је на Б.
;-)

freehand 10:25 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

Predrag Brajovic
... i Bećkovića

Није Бећковић
Додуше, исто је на Б.
;-)

A ono na P (pravopis)?

Inače - da odam prizanje, da ne bude da samo kudim: majstorski citiraš!

Predrag Brajovic 10:37 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

freehand
Predrag Brajovic
... i Bećkovića

Није Бећковић
Додуше, исто је на Б.
;-)

A ono na P (pravopis)?

Inače - da odam prizanje, da ne bude da samo kudim: majstorski citiraš!

Иначе, да знаш, мени се Андрић, овом приликом, више допада него Црњански ;-)

freehand 10:46 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

Иначе, да знаш, мени се Андрић, овом приликом, више допада него Црњански ;-)

Dobro, štagod da je poenta rečenog.

Hansel 20:48 16.04.2015

Re: Auto-korektor i spelčeker

III Ханселовски

Хихи, ово је врло забавно

, макар нема много везе с мојим когнитивним стилом.

freehand 08:46 16.04.2015

O pismenosti

... i dođe taj pismeni iz srpskog. Tema neka onako, filozofska, poput "Majmun je majmun i na najvišoj grani". Ili tako već nešto što vole profesori koji drže do sposobnosti mišljenja svojom glavom kod učenika.
I bude pismeni, i bude odnešen, ocenjen, podeljen. A današnji docent sa filozofskog,uvaženi i omiljeni predavač - u šoku i neverici: dvojka!?
Skače, unezveren šeta učionicom, maše vežbankom. Izađe bez reči.
Dva dana kasnije (svi znamo da je lanac komandovanja potpuno poštovan: unezvereni učenik sa dvojkom - iznervirana majka - otac u nebranom grođžu), taj, dakle, snuždeni ali odlučni otac dolazi kod razrednog na razgovor.
Otac - Dobardankakosteblabla...
Razredni - Dobardandobrodsmotrućtruć...
Otac - ZAŠTO JE MOJ (...) DOBIO DVOJKU KAD JE ON SAVRŠENO PISMEN I SJAJNO RAZMIŠLJA!?
Razredni - Pa upravo zato. (sa osmehom)
Otac - ... Kako zato?
Razredni - Ja verujem, iskreno, da je on u tom pismenom napisao sjajne stvari. Ali pošto mu je rukopis tako očajan i pošto nisam uspeo ništa da pročitam samo na osnovu tog uverenja dao sam mu dvojku. Inače bi dobio jedinicu.

urbana_gerila 15:07 16.04.2015

Re: O pismenosti

freehand
i bude odnešen

brmbrm!
mene si jednom, ne navodeći druge kontraargumente na moj osvrt na tvoj komentar, nazvao nepismenim zbog istog.
ne mogu reći ni gde ni kad, ali se sećam da sam, verovatno banovanjem, bio onemogućen da ti odgovorim kako - nije nepravilno ali se ne preporučuje, a da ja mislim kako je, ako već nije pogrešno, poštenije pisati onako kako govoriš.
no, jbg, u našega tatka najgolema patka ...

freehand 15:16 16.04.2015

Re: O pismenosti

brmbrm!
mene si jednom, ne navodeći druge kontraargumente na moj osvrt na tvoj komentar, nazvao nepismenim zbog istog.

Ma kakvi. Ovo sam upotrebio misleći da je ispravno, tako da nema šanse da sam te zbog toga ispravljao, naročito ne tako grubo.
Dakle, sad sam i to naučio, usput, naravno, proverivši upitom na Guglu, i na tome sam ti zahvalan.

urbana_gerila 15:32 16.04.2015

Re: O pismenosti

freehand
brmbrm!
mene si jednom, ne navodeći druge kontraargumente na moj osvrt na tvoj komentar, nazvao nepismenim zbog istog.

Ma kakvi. Ovo sam upotrebio misleći da je ispravno, tako da nema šanse da sam te zbog toga ispravljao, naročito ne tako grubo.
Dakle, sad sam i to naučio, usput, naravno, proverivši upitom na Guglu, i na tome sam ti zahvalan.

ma, ja pamtim, makar ponešto, iako nisam zlopamtilo.
no, i ovo je, pre svega, potvrda teze kako jezik nije okamenjena forma i da, čak je i neka neka brajović to priznao, nema nepogrešivih.

freehand 15:35 16.04.2015

Re: O pismenosti

ma, ja pamtim, makar ponešto, iako nisam zlopamtilo.

Pa ti pamtiš najbolje na svetu: i šta je bilo i šta nije!

urbana_gerila 15:39 16.04.2015

Re: O pismenosti

freehand
ma, ja pamtim, makar ponešto, iako nisam zlopamtilo.

Pa ti pamtiš najbolje na svetu: i šta je bilo i šta nije!

ja sam od onih koji svoju lenjost, i polemičarsku i inu, duboko poštuju: to što mene mrzi da potražim to o čemu govorim - ne znači i da ti nisi u pravu.

Hansel 20:53 16.04.2015

Re: O pismenosti

Dakle, sad sam i to naučio, usput, naravno, proverivši upitom na Guglu, i na tome sam ti zahvalan.

Ех, кад ниси читао мој списак најчешћих грешака на Аздејковићевом блогу...

freehand 20:56 16.04.2015

Re: O pismenosti

Hansel
Dakle, sad sam i to naučio, usput, naravno, proverivši upitom na Guglu, i na tome sam ti zahvalan.

Ех, кад ниси читао мој списак најчешћих грешака на Аздејковићевом блогу...

Nisam uopšte čitao taj blog.

freehand 14:17 16.04.2015

I kad smo kod jezika

... glasova, slova, konvencija, evo mog omiljenog:

qqriq 20:49 16.04.2015

kad smo kod gugleta

Nobelovac Jozef Stiglic:
"Nema mnogo ministara finansija koji imaju takav talenat za ekonomiju kao Janis Varufakis".

little_radojica 09:58 18.04.2015

О форми и суштини

Нисам очекивао оволико коментара, хвала вам.
Елем, пажљиво читам све коментаре и не могу да се отмем генералном утиску да мој текст изгледа није био довољно јасан или је можда главна тема незанимљива или неинспиративна. На један други начин, ипак, ова дискусија потврђује оправданост онога што сам предложио као "решење".
Силно време трошимо на бескрајне расправе о правопису и граматици. Оне никако нису бесмислене нити незанимљиве, напротив, али енергија која се потроши на њих не даје никакав опипљив резултат. Постоји тај неки страх да ће неки геније бити спутан потребама да задовољи форму, па се робовање форми сматра назадним размишљањем. С друге стране, да је непоштовање форме одраз интелектуалне лењости и размажености, те да аутоматски дискредитује и ставове. У стварности, ипак, форма наглашава суштину, служи да суштина буде јаснија, али је на тај начин и сама по себи информација. Где је граница између важности форме и суштине, која омогућава да ствари иду даље? Свако од нас има идеју и треба да је има, а коначног одговора нема. Моје скромно мишљење је да би формални захтеви требало да се спусте до оних граница где их већина може поштовати, а онда инсистирати на њима, доследно до краја. И у томе нам технологија на разне начине може бити савезник. О томе се ради у мом тексту. Дискусија о употреби "све" и "сво" би се могла завршити линком на одговарајуће место у правопису да је тај правопис преведан у тај и такав формат који то омогућује. Мирко пази метак, хвала Славко.
Правопис, и расправе о њему су у том смислу, а по мени, једна дивна парадигма нашег неуспешног друштва. С једне стране, форма је постављена високо, превисоко, а с друге стране нико нема обавезу да је поштује. И тако онда и са осталим прописима и правилима, и са законима и са Уставом, вечно у круг. Како год, у овом интернет кутку, опште је прихваћен став да је размена идеја најбитнија, па како се онда блог о једној идеји претворио у блог о - правопису?!

Свечано отварам други круг коментара на тему: Како нам технологија може приближити знање у свакодневном животу? Како нам може помоћи да створимо ефикаснија друштва? Или ту не треба ништа дирати?

П.С. Форма и стил слободни.

Hansel 23:42 19.04.2015

Re: О форми и суштини

Дискусија о употреби "све" и "сво" би се могла завршити линком на одговарајуће место у правопису да је тај правопис преведан у тај и такав формат који то омогућује. Мирко пази метак, хвала Славко.

Јасно је било да се о томе ради, и ваљда је јасно да смо у томе били сагласни (бар сам ја био сагласан с тобом). Али, дискусија оде... заправо, она можда говори и да су јака мишљења да правопис није потребан, па онда ни у електронском, доступном облику.

Чини ми се да границе нису толико високо (и тек не би биле да се објашњавало и практиковало да је граматика и правопис нису наметнуте ствари, него својина свих), а ни оно што је базично није доследно примењивало тамо где треба да се примењује па није ни "пустило корена", а у школама је настава загушена управо превисоким захтевима (формална граматичка знања наспрам стварног разумевања и примене правила). Није то проблем само с језиком...

А за други круг коментара предлажем ти нов блог. Овај се заморио.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

little_radojica

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

The University of Google

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Re: Blog na mestu

Pravopis

Re: Pravopis

Re: Pravopis

In love with internet

кромпири се кромпирају, википедије се не .

Re: кромпири се кромпирају, википедије се не .

Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

Re: Auuu...

...

Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

Re: Auto-korektor i spelčeker

O pismenosti

Re: O pismenosti

Re: O pismenosti

Re: O pismenosti

Re: O pismenosti

Re: O pismenosti

Re: O pismenosti

Re: O pismenosti

I kad smo kod jezika

kad smo kod gugleta

О форми и суштини

Re: О форми и суштини

little_radojica

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana