Vašar hipokrizije

jedan deo saradnika je u vlasti i danas. to sto su u njegovom sistemu imali jednu ulogu i kontrolu a u ovom sasvim drugu posebna je tema. tj to kako su njegovi bekovi postali kreatori igre mozda je i do publike, ne do bekova. (vesic je mozda najslikovitiji primer). i slava mu i hvala mu.

ja se sećam da sam bio jako mračnog raspoloženja kada je vest doprla do jerusalima, na stranu to je điđi bio jedan od najvećih zagovornika bliskog savezništva Srb i IL. kada vraćam tu emociju unazad, zapravo, od 12.3.2003. do 12.3.2015. Srb se nije pomakla dva pedlja unapred. kvalitet života je gori nego pod miloševićem. ds se sjebačila za narednih 20 godina, izgubljena je vera u demokratiju, i da stvar bude gora, masa Srba želi iz očaja da ode pod diktat Putinove čizme.

antioksidant

jedan deo saradnika je u vlasti i danas. to sto su u njegovom sistemu imali jednu ulogu i kontrolu a u ovom sasvim drugu posebna je tema. tj to kako su njegovi bekovi postali kreatori igre mozda je i do publike, ne do bekova. (vesic je mozda najslikovitiji primer). i slava mu i hvala mu.

ovo mi je nejasna stavka u njegovoj državničkoj ličnosti - taj odabir saradnika? pa Tyson je pričao o sumlji da su ga upravo najlbiži izradili, hint: beba popovič.

edit: b i l se zbunili.

Srb i IL

Je li, keve ti, koliko imas sekundi ustede na godisnjem nivou ako pises ovako skraceno?

ovo mi je nejasna stavka u njegovoj državničkoj ličnosti - taj odabir saradnika? pa Tyson je pričao o sumlji da su ga upravo najlbiži izradili, hint: beba popovič.

"Neverovatno je da ubice čekaju premijera pred Skupštinom, pa kod hale Limes, i zatim da ga ubiju ispred Vlade. Ne može se to objasniti samo neradom i nesinhronizacijom službi bezbednosti." (sudija Nata Mesarović)

Atentat kod Bubanj potoka 15.februara 2003
Atentat kod hale Limes 21. februara 2003
Atentat kod Savezne skupštine 7.marta 2003
Atentat na vratima zgrade Vlade 12.marta 2003

Aprila meseca 2002. sa četrdesetak Ijudi naoružanih automatskim puškama Ljubiša Buha Čume zauzima zgradu TV "Pink" zbog jedne vesti u emisiji "Infotop" ... Čume hoće u program, užvo; pravi scene, DRŽI TAOCE ...
Neko to javlja u Vladu; Beba Popović zove Čedu Jovanovića;Čeda zove Zorana Đinđića koji se zatekao u Frankfurtu. Iznervirani Đinđić kaže da zovu Milana Obradovića, načelnika GSUP Beograd, da "TO ZAUZME I POBIJE AKO TREBA".

Držanje taoca sa kalašnjikovima u TV kući "sa četrdesetak ljudi naoružanih automatskim puškama" od strane kriminalnog klana smatra se TERORIZMOM i ugrožavanjem Ustava i bezbednosti bilo koje države .

Do sada nije podignuta optužnica i nije navedeno da li su pravoznažno osuđena lica za ubistvo predsednika vlade sudelovale u ovom aktu terorizma."Četrdesetak ljudi" je poluvojna jedinica.

Mene je septembra meseca 2002. godine, pozvao na ručak ambasador jedne velike zapadnoevropske države i onda me pitao šta znam o tome da se priprema atentat na Zorana Đinđića. Ja sam rekao - ne znam ništa… Ja sam normalno o tom razgovoru obavestio i Zorana, ali i Službu državne bezbednosti. (Vladimir Popović Beba)

Juna meseca 2002. godine ubijen je general policije Boško Buha posle "provale" izveštaja "Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na teritoriji Republike Srbije"

Podaci do kojih se došlo kroz vođenje istrage nedvosmisleno ukazuju da je reč o klasičnom terorističkom aktu iza koga stoji vrlo moćna i organizovana kriminalna grupa.(šef beogradske policije Milan Obradović)

Pokojni Vukojević lišen je života jer je svedok saradnik, na surov način, zbog davanja značajnog iskaza i istinitog sadržaja tog iskaza. Svedok u ovom predmetu Kriještorac , takođe je ubijen je zbog sadržaja svoga iskaza. (Jovan Prijić , specijalni tužilac u završnoj reči u procesu za ubistvo predsednika vlade Srbije)

Posle ubistva , atentatori na predsednika vlade Srbije za kojim traga srpska policija , prema do sada podignutim optužnicama ili donesenim presudama izvršili su seriju ubistava u Beogradu !

freehand

Aprila meseca 2002. sa četrdesetak Ijudi naoružanih automatskim puškama Ljubiša Buha Čume zauzima zgradu TV "Pink" zbog jedne vesti u emisiji "Infotop" ... Čume hoće u program, užvo; pravi scene, DRŽI TAOCE ...

Držanje taoca sa kalašnjikovima u TV kući "sa četrdesetak ljudi naoružanih automatskim puškama" od strane kriminalnog klana smatra se TERORIZMOM i ugrožavanjem Ustava i bezbednosti bilo koje države .

Odakle je ova informacija o četrdesetak ljudi sa dugim cevima?
I zna li taj koji je pisao koliko je četrdesetak ljudi?
Ja teško mogu da poverujem i da ih je bilo desetak, kamoli konvoj od 10-12 automobila punih naoružanih ljudi u centru grada izvršava upad u zgradu televizije. Velike oči - krupan spin, tako to meni izgleda.

jeste, bre, kada ih je samo desetak to se svodi pod - igrala se deca, i vodi se računa da se nikako ne naruše njihova dečja prava glede - lopova i žandara, kamaj-kamaj, asfaltiranja i ostalih igara primerenih tom uzrastu.

freehand

jeste, bre, kada ih je samo desetak to se svodi pod - igrala se deca, i vodi se računa da se nikako ne naruše njihova dečja prava glede - lopova i žandara, kamaj-kamaj, asfaltiranja i ostalih igara primerenih tom uzrastu.

Misliš - to sam baš hteo da kažem samo nisam našao prave reči ali je prijatelj u nevolji uvek tu da svoju elokvenciju i bogat vokabular stavi na raspolaganje?
Ili samo seruckaš učitavanjem?

ja sam komentarisao ono što si ti napisao, za šta sanjaš i šta ti se događa - naplaćujem.

freehand

ja sam komentarisao ono što si napisao, za šta sanjaš i šta ti se događa - naplaćujem.

Gde sam napisao igrala se deca i ove ostale gluposti?

Da probam da pojasnim: i desetorica su mnogo, ali to je banda, i takve su se kretale po Beogradu, tada.
četrdesetorica sa dugim oružjem su vojna jedinica kakve se nisu kretale Beogradom. Ima ih po Meksiku, koliko znam, ali ih u Srbiji, na taj način kako je ovde opisano - nije bilo. Ili ih je bilo a ja za to ne znam, pa sam zato pitao za izvor i način da se događaj proveri.

ajde, naši smo, neka prva seansa bude za dž - poenta nije u distinkciji između bande i paravojne jedinice, već u tome da li je i kako država reagovala na akt terorizma.

Odakle je ova informacija o četrdesetak ljudi sa dugim cevima?
I zna li taj koji je pisao koliko je četrdesetak ljudi?
Ja teško mogu da poverujem i da ih je bilo desetak, kamoli konvoj od 10-12 automobila punih naoružanih ljudi u centru grada izvršava upad u zgradu televizije. Velike oči - krupan spin, tako to meni izgleda.

Izvor je policijska brigade koja je zauzela busiju oko televizije ne usuđujući se upasti unutra jer su naoružani TERORISTI držala veću grupu TAOCA , naoružani policijskim kalašnjikovima , sve dok TERORISTI nisu predali upozoreni od strane za sada NN lica da je predsednik vlade naredio policijskoj brigadi da neutrališe TERORISTE - "Pobijte ih ! " .

Izvor su i TAOCI saslušani u policiji i tužilaštvu, kao i neposredni svedoci i lica koja su prepoznali TERORISTE na osnovu ponuđenih fotografija i Vladimir Beba Popović koji je imao neposredne kontakte sa šefom TERORISTIČKE BRIGADE , kao na Siciliji.

Predsednik vlade Stbije , ovim hrabrim činom, zapečatio je sebi smrtnu presudu jer je TERORISTIMA odgovornim za masovna ubistva , njihovim policaijcima, tužocima,sudijama i političarima ,dao do znanja da su im dani odbrojani što je jedan od razloga "izdaje unutar policije" i zašto je ubijen "kao pas na ulici" sa objavljenom uvredljivom umrlicom u medijima.

Da se radi o TERORISTIČKOJ BRIGADI, govori i kredibilni svedok suda koji je precizno naveo (pošto je brusio na oružju brojeve) da su od Čedomira Jovanović i dva pratioca , obadvojicu je kredibilni svedok suda prepoznao (tužilac nema težak posao), dobili na dar policijskog oružja u količini za jednu TERORISTIČKU BRIGADU ne računajući oružje koje su već imali u posedu i koristili za TERORIZAM.

U kombi smo uneli oko 50-60 "kalašnjikova", 70 do 80 "rapova" sa municijom za iste, 5 do 6 snajpera , oko 10 PKT-a, 6-7 "zolja", 7-8 pištolja kalibra 7,62 mm i 5-6 sanduka sa municijom. Kada smo utovarili oružje u kombi, Ljubiša Buha je svojim vozilom - blindom marke "pežo 406" išao ispred mene, a ja kombijem iza ...(Dejan Milenković Bagzi, kredibilni svedok suda)

pošto si ti muško, sigurno znaš da PKT ili slično oružuje ovom gore koje navodi kredibilni svedok suda koriste pobunjenici u Meksiku

U procesima samo za zločine "zemunskog klana" za 18 ubistava bez "surčinskog klana , osuđeno je za sada oko 30 ljudi . Ostalo je još da se sudi za gotvo 20 ubistava .Koliko će ta grupica TERORISTA na kraju da broji ljudi još se ne zna.

Na Andriju Draškovića smo pucali iz "mercedesa" koji je imao vojne tablice i rotaciju. I tada smo išli da slavimo, jer je Luka bio srećan što smo napali kolonu od nekoliko vozila ...(Sretko Kalinić koji je sj..ao "pakt o nenapadanju"

Navedena kolona vozila nije se kretala da zauzme TV već pošli ljudi na "ribu i šah" sa ministrima, premijerima, predsednicama ... Ne tako davno kolona vozila PR Peconija ukrstila je oružuje sa kolonom pretorijanske garde LjB Čumeta, tipično za Meksiko .

Čitavim tokom pobune (prim. pobuna JSO) rukovodili su Spasojević, Čume i Legija. Čume je sve vreme bio na vezi sa Čedom i Bebom (Zoran Vukojević ,kredibilni svedok suda ubijen od strane atentatora na predsdnika vlade Srbije 2006)

Koliko su Šiptar & Čume imali ljudi pod oružjem za vreme izvođenje " PUČA " i oslobađanje zatočene grupice TERORISTA (6) ?

Mi smo naravno imali ta operativna saznanja, a ona su potvrđena i tokom te pobune, pre svega mislim na snimljene telefonske razgovore, od kojih su neki objavljeni u javnosti, u kojima pripadnici Jedinice komuniciraju sa Spasojevićem, sa Buhom... (Goran Petrović načelnik RDB-a)

Kada su premijeru Zoranu Đinđiću vojska i policija rekla NE, kolika je to sila bila ?

Doveo mi je LjB Čume u kancelariju jednog dana čoveka koji se zove Šumski (prim. otmica Miškovića 2001) ,koji je pokazivao noge ,ne znam tamo nešto naduvene,da mi kaže ,kako,eto policija ga je palila,žarila,ne znam sta mu je radila...Posto nikoga nisam mogao da nađem,pozvao sam Zorana Mijatovića (zamenik načelnika RDB-a) i došao je Zoran Mijatović … Preuzeo je te informacije i podatke i rekao da će o tome obavestiti sutra ministra. (Vladimir Beba Popović )

Šta kažu tvoj zdrav razum, zašto je zamenik RDB-a Zoran Mijatović dolazio na noge šefu mafije koji predvodi TERORISTIČKI napad na televiziju?

Kada sam procenio da je to zloupotreba sa njegove strane i da vrši na mene taj pritisak, a to se desilo, mislim može da se proveri po papirima, ali ja mislim da je to bilo negde tako u isto vreme kada je i taj Gavrilović , UBPOK je ušao u tu zgradu gde živi Čume i pohapsio tamo neke stotine ljudi, ili ne znam šta je već uradio, uzeo mu neke kamere, uzeo mu neke kasete…Čume zvao i tražio od mene da ja zovem Dušana Mihajlovića jer će on svašta da uradi, u smislu da će oni sada da krenu u napad, jer to je stalno bilo: “Mi ćemo da krenemo u napad, mi ćemo da okupiramo SUP...Ja sam tada prekinuo sa njim kontakt(Vladimir Beba Popović )

"Iza Gavrilovićevog ubistva stoji Jovica Stanišić koji je s njim manipulisao do poslednjeg trenutka ...Iza ubistva Boška Buhe stoji Željko Maksimović Maka" ( Čedomir Jovanović kredibilni svedok)

Ti nisi učestvovao u dilovima 5.oktobra i sta se tebe tiče ova pobuna?-govori Čume- Završiće se ova pobuna čim Đinđić stigne iz Amerike.On mora da ide u Kulu i da klekne tamo. (Zoran Mijatović autor "Priča o Ljubiši Buhi Čumetu"

"POJELA MACA" predsednika vlade Srbije ili "Slepac je naredio ubistvo predsednika vlade Srbije" i sada "Svi Slepci zajedno u nove radne pobede"


Zašto TERORISTE nazivaš "sitnom bandom" ? Zašto imas "velike oči ", dok spinuješ ?

Sa koliko vozila TERORISTI zauzimaju zgradu televizije prema tvojem iskustvu ?

to sam i sa Tajsonom pričao - naime, Đin je odrastao u west germany, heidelberg je l' beše postdiploma, a frankfurt doktorat? on je imao samouverenost ličnog kvaliteta - al' jedno je lično, a drugo je kada moraš voditi komunističku kliku napred. bila je tu, po meni, masa pogrešnih odabira, koje ja ne znam čime pravdati, osim prekomernom samouverenošću. recimo da kapiraš da si zvezda, a tim oko tebe je dubočica.

freehand

Srpski premijer Zoran Đinđić nedavno je u intervjuu nemačkom "Špiglu" oštro kritikovao Zapad i briselsku birokratiju koja se, po njemu, ne pretrže preterano da Beogradu isporuči obećanu pomoć. Nazivajući donatorsku pomoć "farsom", Đinđić je ujedno upozorio zapadne partnere kako bi njegova vlada mogla da padne zbog nemogućnosti da ljudima ponudi bolji život. A onda bi, tvrdio je prilično dramatično srpski premijer u "Špiglu", taj isti Zapad mogao da dođe u situaciju da prvu ratu pomoći šalje vladi nekog radikalskog vođe. Đinđić se još požalio i na "skeptičan stav" predsednika SRJ Vojislava Koštunice prema Zapadu i "njegovo stalno upozoravanje da obećane pare neće stići".

Iz intervjua "Vremenu", jul 2001.
KLIK

Koja je to moša bila ... Moščina!

oštro kritikovao Zapad i briselsku birokratiju koja se, po njemu, ne pretrže preterano da Beogradu isporuči obećanu pomoć.

I stvari se nisu mnogo promenile u međuvremenu. Pričaju mi ljudi oko poplava prošle godine pa prvo daju primer Japana, sa njima lako, strogi su i oni ali tačno znaš šta treba da uradiš i kad to uradiš oni ti daju obećano.

Sa Briselom nikad kraja.

Samo ako je suditi po njihovim mnogim potezima u menadžmentu istraživačkih grantova oni su takvi prema većini, prosto nedodefinisana birokratija.

nedodefinisana

Nedojebana je reč.

Tu se opet, po ko zna koji put, vraćamo na pitanje: šta Brisel i Vašington aka Zapad žele od Srbije?

Meni se čini da ne žele ništa, tj da ne znaju šta žele i da zato vlada tako entropična situacija. To otezanje, mučenje, navlačenje je jednostavno maska, prikrivanje činjenice da oni jednostavno ne znaju šta bi sa Srbijom. Možda, evenutalno, kao neki žeton u pregovorima s muslimanskim svetom ili Rusima. I tu se završava svrsishodnost Srbije što se njih tiče.

freehand

I stvari se nisu mnogo promenile u međuvremenu. Pričaju mi ljudi oko poplava prošle godine pa prvo daju primer Japana, sa njima lako, strogi su i oni ali tačno znaš šta treba da uradiš i kad to uradiš oni ti daju obećano.

Sa Briselom nikad kraja.

Tu se opet, po ko zna koji put, vraćamo na pitanje: šta Brisel i Vašington aka Zapad žele od Srbije?
Moj, sad već mnogo puta ponovljen zaključak jeste da im treba nezavisno Kosovo radi dovršenja projekta i pacifikovan prostor omamljen i omlitavljen najjeftinijim sredstvom.
Obećanja se još uvek pokazuju kao dovoljno delotvorna.
Čitajući njegove stavove rekao bih da je Đinđić 2001. to slutio a 2003. pouzdano znao.

Oni Kosovo već imaju. Da im treba nezavisnost oni bi je već dobili, od Vučića, Tadića, nije bitno (nagađam sve, naravno). Što ne znači da su Vučić ili Tadić u svakom trenutku bili svesni detalja igre i sebe i okoline kao figura u toj igri.

Kosovo kakvo je sada je zgodan alat širokog spektra, ne samo nad srpskom mašinerijom.

Od početka devedesetih je krenula igra oko cementiranja US kao svetskog hegemona. To nije ni tajna, to je još tada Paul Wolfowitz otvoreno rekao, da sad ne Googlujem i kad je bio predsednik MMF-a.

Iako je Nemačka uglavnom gurala komadanje Jugoslavije oni umeju da budu kratkovidi kada je geo-politička igra u pitanju i odjednom su u Srbiji za vlasnštvo ostali da se bore UK i US, u stvari. I US su pobedili.

I Nemačka često pravi takve greške a sada i vrapci znaju da je i EU na putu US hegemonije - veća ekonomija, bolji položaj, zdraviji temelji. I dobar primer greške je Južni Tok - prvo su pristali da budu US poluga u odugovlačenju i maltretiranju Rusije, i kada su ga Rusi naprasno obustavili počeli da im prete pravnim ugovorima po kojima moraju da ga završe.

Srbija je zgodna poluga sada za "rad" u regionu, a Kosovo, Vojvodina, Sandžak zgodne poluge za rad po Srbiji koje im i nisu nešto potrebne dok imaju Vučića.

Grčka, Makedonija i Srbija su sad tekući značajan teren u regionu posle ruskog gasnog dila sa Turskom - iole slabić iz ove tri države koji stane na put US će biti najverovatnije slomljen, iako se sada i Evropa pomalo budi i, kao i uvek, igra skoro sigurno ide mimo domašaja nas amatera.

Ma jok, to je krenulo od kraja sedamdesetih. Čitaj malo i Bžežinskog.

O cemu vi pricate, ljudi? Kakve 90te, kakav Bzezinski... Vi kao da niste gledali Stoneovu istoriju Amerike. Ta bitka za US hegemoniju je pocela jos sa Trumanom, sa prakticnom propascu britanske imperije.

Milan Novković

To nije ni tajna, to je još tada Paul Wolfowitz otvoreno rekao, da sad ne Googlujem i kad je bio predsednik MMF-a..

čika poderanih čarapa bio je predsjednik Svjetske Banke, i kao takav, Amerikanac, i kao takav, nije mogao biti predsjednik MMF-a..

čika poderanih čarapa bio je predsjednik Svjetske Banke

Taj gospodin!

Hajde što su 1992 digli buku na PROCUREO doc nego je on, u nekoj polu-javnoj prilici potvrdio tamo neku listu nekog novinara kojim će redom da se "obrađuju" evroazijske države. Nemam vremena ni ovo da pretražujem sad ali ako naletim na listu prilažem.

A i doc otvoreno priča o vojnoj, agresivnoj misiji gde i kako zatreba.

Čitajući njegove stavove rekao bih da je Đinđić 2001. to slutio a 2003. pouzdano znao.

Venac delivery unit.

+ vesić

freehand

Venac delivery unit.

Zašto ovaj lik nosi venac?
Zato što je premijer.
Zašto je ovaj lik premijer?
Zato što nije bilo lustracije.
Zašto nije bilo lustracije?
...

zato što im je vučke zadao domaći kako se pravi lustracija political enemy-za.

zato što im je vučke zadao domaći kako se pravi lustracija political enemy-za.

Lustracija se ne sprovodi prema političkim protivnicima, već prema protivnicima države.
Da li bi ovog "tužnog" skupa sa sve vencem bilo da je bilo lustracije?
Naravno da ne bi.

Venac delivery unit.

Morbidno.

Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerom Aleksandrom Vučićem položili su venac na spomen - ploču u dvorištu vlade gde je ubijen premijer Zoran Đinđić.
Vučić je položio venac na mestu ubistva Đinđića 12. marta 2003. godine.
Počast Đinđiću odali su i ministri Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić, Rasim Ljajić , Kori Udovički , Aleksandar Vulin , Srđan Verbić ...

Šta znače .... !? Koga kriju mediji u kojima nema cenzure ?

Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i možda još neke stranke povezivane su sa političkom pozadinom ubistva. Zašto tada nosioci republičke vlade nisu izvršili pretres tih stranaka? Sedam godina nakon toga, to je kudikamo teže. (Boris Tadić za Televiziju B92)

Koliko političkih stranka je ukupno povezivano sa ubistvom pet, šest ... !?

Užas.

Da li je neko iz Demokratske stranke tokom istrage osumnjičen da je policijskim oružjem naoružao ubice Zorana Đinđića ili da je vadio iz zatvora ubice Zorana Đinđića ili …. ?

Šta su mogli da urade šef nacionalne bezbednosti Miki Rakić, ministar policije Ivica Daćić i ministar pravde Snežana Malović u mandatu Borisa Tadića ?

Skino sotonski znak nad Beogradom

sjajan akt, ja sam ga tada zavoleo potpuno.

Vratio veronauku u školu

so what, what exactly is a fuckin prob with that, i mean, once when one's not a commie?

a na onom pikniku reče; Volim te brate Radovane , što kad jedeš, jedeš ko da ti je zadnje , a kad piješ gledaš se u oči.

pa šta, moš misliti, Bosančerosi se džapaju?

usput ko je digo pare za cobija , zna i ko je naručio zločin

ovo ne znam šta je?

ovo ne znam šta je?

pa ko je uzo pare od "uhidbenog naloga USA" za privođenje slobe ,,,, jebiga možda je trebao platit porez,pdv,,, delo je obavljeno na teritoriju Srbije ,,, pa se čoek bojao da ga Zoran ne drukne poreznoj

Nešto mi, ipak, nije jasno: ako je već toliko bio razočaran u Zapad, toliko bez iluzija o tom Zapadu, ako je već u julu 2001. to javno pričao u intervjuima, zašto im je samo neki dan pre toga isporučio Miloševića? Nije moguće da nije bio svestan onoga što sam gore pomenuo.

Verovatno je to bio deo aranžmana...

Ma, pusti Dalija... ali moje pitanje i dalje stoji. Ne vidim kako intervju odgovara na njega. Intervju samo pokazuje da Đinđić nije imao nikakvih iluzija (za razliku od onih koji se danas kite Đinđićevim perjem a za koje je sve što Zapad radi svetinja; doduše, nekima je to u međuvremenu postao i posao).

Mislim, meni je i malo striking koliko je on bio, zapravo, izolovan, da je neke važne poruke morao da šalje intervjuima u Špiglu. Jbg, možda i nije imao sreće. Svega mesec dana posle Miloševića počela je ona parada sa Bušom i Gorom, onda 9. septembar, pre toga Enron, pa monetarna unija, sve su to stvari koje su na ovaj ili onaj način odvlačile pažnju od Srbije. Uz to su provalili koliko je Srbija, u stvari, nevažna i mala.

Nešto mi, ipak, nije jasno: ako je već toliko bio razočaran u Zapad, toliko bez iluzija o tom Zapadu, ako je već u julu 2001. to javno pričao u intervjuima, zašto im je samo neki dan pre toga isporučio Miloševića? Nije moguće da nije bio svestan onoga što sam gore pomenuo.

Pa i ja sam razocaran u Zapad zestoko ali ipak ga ipak biram u poredjenju sa Istokom.

Sta je tu cudno?

princi

Ma, pusti Dalija... ali moje pitanje i dalje stoji. Ne vidim kako intervju odgovara na njega. Intervju samo pokazuje da Đinđić nije imao nikakvih iluzija (za razliku od onih koji se danas kite Đinđićevim perjem a za koje je sve što Zapad radi svetinja; doduše, nekima je to u međuvremenu postao i posao).

Ако Ђинђић није имао никаквих илузија, онда је био покварен као мућак.
Углавном, аматер у пословима вођења (и оправљања) државе, окружен башибозуком и калакурцијом.

ja mislim da je đinđić imao zapad u šesn'estercu - nije bio zloba dovoljan, već uništavanje privrednih kapaciteta, poglavito ja znam za Bor, iz prve ruke. kasnije je to odrađeno. zoki je tu ušao u sukob, koji ga je koštao života. motiv: beba tada, nad kojim, Политика piše, on nema kontrolu više, koliko krajem 2002., i beba o kojem Tajson priča sa najvećim gnušanjem. worth of thinking.

Pa i ja sam razocaran u Zapad zestoko ali ipak ga ipak biram u poredjenju sa Istokom.

Dobro, o tome možemo kad neko bude pisao blog o tebi ili kad tvoji izbori budu presudni za živote još 7M ljudi.

окружен башибозуком и калакурцијом.

Da, ja isto mislim da je Đinđić bio 1000 kopalja iznad ekipe koja ga je okruživala i posle nasledila.

Nešto mi, ipak, nije jasno: ako je već toliko bio razočaran u Zapad, toliko bez iluzija o tom Zapadu, ako je već u julu 2001. to javno pričao u intervjuima, zašto im je samo neki dan pre toga isporučio Miloševića?

Pragmatizam.

Mislim, što da ga ne isporuči? Šta bi dobio držanjem Miloševića u Srbiji uprkos optužnice i poternice, dokle bi tako mogao da ga drži, i šta bi uopšte bilo sa Miloševićem na kraju?

Znajući Đinđića, uopšte me ne čudi da ga je isporučio. Pokušao je da predvidi sve rizike, i doneo odluku.

Za njega to nije bila dilema Srbija vs. Zapad, već Milošević u Srbiji vs. Milošević u Hagu.

emsiemsi

Ако Ђинђић није имао никаквих илузија, онда је био покварен као мућак.
Углавном, аматер у пословима вођења (и оправљања) државе, окружен башибозуком и калакурцијом.

nije điđi bio pokvaren, ali taj tim ne znam po kojim osnovama je birao - valjda ko mu se činio da nije korumpiran saradnjom sa udbom?

Pragmatizam.

Pragmatično bi bilo ovo:

Milošević gine u pokušaju hapšenja.

Milošević gine u pokušaju hapšenja.

Da ne preterujemo. Teoretskim i to je jedna od mogućnosti, ali sumnjam da se u planiranju i razradi dotle išlo (jer da jeste onda bi se verovatno i desilo; sva ona gužva u vreme hapšenja je odgovarala takvom scenariju).

Tajsone, i tada, i kasnije, vi ste imali masu kape kadra, što vas je i na kraju koštalo totalnog fijaska - a ekipa je opet na vlasti... šta ste mislili, šta želeli, vi znate... ali tolika masa, ovako, lično vrlo niskokvalitetnih ljudi, ne znam čemu je sve to trebalo da vodi? a možda i nema drugih ljudi u Srbiji na raspolaganju? beži brate, ja se se u životu ne bih bavio Srbijom, koja masa bogus u državnom aparatu, užas. svaki put procvetam kada odem iz te zemlje.

tyson

Milošević gine u pokušaju hapšenja.

Da ne preterujemo. Teoretskim i to je jedna od mogućnosti, ali sumnjam da se u planiranju i razradi dotle išlo (jer da jeste onda bi se verovatno i desilo; sva ona gužva u vreme hapšenja je odgovarala takvom scenariju).

Mislim da je tu samo loše odvagano...
Prvo, ozbiljna država ne isporučuje bivše predsednike, ma kakvi da su bili.
Suđenje predsedniku je, zapravo, suđenje državi.
Drugo, da je Sloba 'junački poginuo', svim Slobićima bi bila poslata jasna poruka da treba da aportuju.

Srđan Fuchs

emsiemsi

Ако Ђинђић није имао никаквих илузија, онда је био покварен као мућак.
Углавном, аматер у пословима вођења (и оправљања) државе, окружен башибозуком и калакурцијом.

nije điđi bio pokvaren, ali taj tim ne znam po kojim osnovama je birao - valjda ko mu se činio da nije korumpiran saradnjom sa udbom?

Da, i meni se čini da nije bio kvaran. Ali kako se okružio takvim mangupčićima i dilejama? Nemoguće da nije video koje su dileje onaj Korać ili Živković, ili koji je mračnjak onaj Mihajlović (još mu dao policiju). Zašto je držao manijake poput toga Bebe, zašto mu je Čeda bio dečko za sve? Zašto se toliko unterhaltovao sa Canetom Subotićem, sa Krmivoproduktom, nije moguće da ga je Kole preveslavao svojim libertarijanskim žvakama?

Biće, da i pored sve svoje bistrine, Đinđić ipak nije bio imun na obične ljudske slabosti. Lepo kaže Arijeli, pamet ne služi da se donose pametne odluke nego da se sebi i drugima što ubedljivije opravdaju one već donešene ili nametnute (a koje uopšte ne moraju biti pametne).

mislim da je Đinđić bio 1000 kopalja iznad ekipe koja ga je okruživala i posle nasledila.

Ali nije on bio neki pasivni posmatrač koga okruženje oblkuje. Apsolutno sam mu verovao... tada. Danas sam, isto tako, apsolutno siguran da bi sve isto bilo i da je ostao živ.

princi

a za koje je sve što Zapad radi svetinja;

ti si, brate, u USA-i, ovaj naš jadni narod bi sutra pohrlio u Rusiju, da nije UK nešto kao počeo da se zauzima, da l' Karageorgevitchi, ili tko je zaslužan, ne znam. to što bi nas drkala Rusija - a već je dala pattern s drkanjem oko cene i zavrtanja gasa, možemo samo da nagađamo. Srbija danas je toliko očajna da bi pošla u Rusiju, da očigledno ne postoji određena prepreka sa Zapada da to učini, i to je neko u UK. inače, crkva, ds, dss, zdveri, patrijotski blok, sdu, svi bi u Rusiju, bez promišljanja ikakvog kakvom uređenju društva to vodi. mada, ja mislim da nema ništa od toga pošto su i bia i vojska za zapad, po đinđićevom ključu, paradoksalno?!

Mihajlović mu nije bio "saradnik", već jedan od lidera DOS koji je završio i stare kumrovačke i debeovske škole, blizak raznim centrima, od masona do Dobrice. Da sad ne idem redom, ali ni ti, u svom poslu i životu nikad ne znaš ko će se kako pokazati na novom zadatku i kad ga baciš u vatru. Neki izgore, neki se migolje, neki se pojave kao sjajni igrači i budući lideri.

Meni će uvek ostati dilema: kako je jedna partija "pametnih" kao što je DS, 2 puta za manje od 10ak godina u jednoj zemlji kao što je Srbija, dala ministarstvo policije na upravljanje nekim krajnje sumnjivim ljudima? I oba puta je, naravno, ta partija tu grešku jako skupo platila.

princi

Biće, da i pored sve svoje bistrine, Đinđić ipak nije bio imun na obične ljudske slabosti. Lepo kaže Arijeli, pamet ne služi da se donose pametne odluke nego da se sebi i drugima što ubedljivije opravdaju one već donešene ili nametnute (a koje uopšte ne moraju biti pametne).

moguće, stvarno ne znam, nisam poznavao čoveka, sa čime se ovde sve nosio, ali od svih ljudi koje sam sreo mi je delovao onako, poprilično kao drugar - pritom ja nisam neko koga možeš obrlatiti tek tako. onako, jedna opuštena razgovarancija i konstatacija istih misli o bedaku srbije - doduše, to je bilo pre vlasti.

Nenad Milić

Nenad Milić kao iz Milić & Milić? :) Ti to smatraš za solidno kadrovsko rešenje? Mislim, ti Kolesari, Križani, Kopčalići neki od njih su ekipa koju lično znam.

Ajde bolje da pričamo o nečem drugom. Vidim Zvezda razbila Turke...

princi

Meni će uvek ostati dilema: kako je jedna partija "pametnih" kao što je DS, 2 puta za manje od 10ak godina u jednoj zemlji kao što je Srbija, dala ministarstvo policije na upravljanje nekim krajnje sumnjivim ljudima? I oba puta je, naravno, ta partija tu grešku jako skupo platila.

two directions - they were either the same bunch, or more likely, they were compromising. Tyson knows perhaps, but he he doesn't feel like sharing the knowledge.

two directions - they were either the same bunch, or more likely, they were compromising. Tyson knows perhaps, but he he doesn't feel like sharing the knowledge.

Ima i treća varijanta kojoj sam ja najskloniji: da oni nikad nisu bili partija "pametnjakovića" (ili "smart asses", ako hoćeš) kakvim su sebe smatrali. Meni DS-ovci iz ove perspektive deluju kao Biksiji sa malo više samokontrole. Dileje, u svakom slučaju.

Često se setim one scene u "Bubi u uhu" kad Ciga Milenković onako trešten istetura na binu i pita: "E, aoooo čeeemu se ovderadi!?"

princi

Dileje, u svakom slučaju.

absolutely, ali mi u Srbeli nemamo kapacitet da gradimo išta novo, znači jedino vi iz juse end zer žermani da pripomognete, ili da se nadamo da će vučke da ukenja stvar, pa da opet počnu da investiraju u dees, što nije nezamisliva mogućnost.

princi

Pa i ja sam razocaran u Zapad zestoko ali ipak ga ipak biram u poredjenju sa Istokom.

Dobro, o tome možemo kad neko bude pisao blog o tebi ili kad tvoji izbori budu presudni za živote još 7M ljudi.

Point taken.
Samo sam hteo da kazem da niko ne mora da voli Zapad da ne bi bio glup.
Neisporuciti Slobu bi bilo glupo. I na stetu tih 7 miliona.

Iz onoga što je Đinđić govorio u intervjuu ispada da je Miloševića predao jer su ga, maltene, ucenili. Maltene su pretili sankcijama. Nikakva ljubav ni ideologija nije bila u pitanju.

freehand

tyson

Nešto mi, ipak, nije jasno: ako je već toliko bio razočaran u Zapad, toliko bez iluzija o tom Zapadu, ako je već u julu 2001. to javno pričao u intervjuima, zašto im je samo neki dan pre toga isporučio Miloševića?

Pragmatizam.

Mislim, što da ga ne isporuči? Šta bi dobio držanjem Miloševića u Srbiji uprkos optužnice i poternice, dokle bi tako mogao da ga drži, i šta bi uopšte bilo sa Miloševićem na kraju?

Znajući Đinđića, uopšte me ne čudi da ga je isporučio. Pokušao je da predvidi sve rizike, i doneo odluku.

Za njega to nije bila dilema Srbija vs. Zapad, već Milošević u Srbiji vs. Milošević u Hagu.

O izručenju:

Izručenje Miloševića je bila cena za našu neaktivnost po tom pitanju u prethodnih šest meseci. Mi time ne dobijamo nikakvu nagradu, samo sprečavamo sankcije. Da smo u februaru ili martu rešili zakonom problem saradnje sa Tribunalom, da je u zemlji u maju ili junu počelo neko suđenje po pitanju ratnih zločina, Milošević ne bi danas bio u Hagu. Postojao je neki prećutni konsenzus da je on pojedinac koji je za nas važan i ne bi bilo nikakvih uslovljavanja u tom smislu. Pošto smo zakasnili, došli smo u situaciju da je naš kredibilitet bio generalno doveden u pitanje. Nije to bila nikakva trgovina "Milošević za pare", nego "Milošević za kredibilitet". Da nismo u junu imali krizu sa saveznom vladom oko pitanja zakona o saradnji sa Hagom, Donatorska konferencija bi takođe uspela. Ali pošto smo imali tu krizu, da nije bilo ovog poteza, Donatorska konferencija bi propala i na tome bi se pokazalo da smo zemlja koja ne zaslužuje poverenje. To bio bio kraj ne reformi, već slike Srbije stvorene u svetu posle 5. oktobra. Gubitak bi bio takav da nijedna pojedinačna sudbina to ne zaslužuje. Da sam na Miloševićevom mestu, lično bih rekao – idem u Hag ako je toliko toga na kocki. Nisam kriv, nema veze, znaće se da sam to uradio za svoju zemlju. I niko sada ne kaže zašto Milošević nema tri čiste da preuzme tako nešto na sebe iako je bio predsednik te države, nego svi kažu zašto je Đinđić to uradio. Ako su sudbina nacije i lična sudbina na tasu, prirodno je da taj čija je lična sudbina u pitanju preuzme na sebe teret u ime nacije. Nije valjda da nacija treba da objašnjava zašto je ona važnija nego pojedinac.

Ne mogu da verujem da Djindjic nije razumeo kako izruchivanje Miloshevica znachi gubljenje SVAKOG kredibiliteta - u zemlji i izvan zemlje.
On jednostavno to nije smeo da uradi. Tachnije, morao je da zna da Srbija to NIPOSHTO ne sme da uradi.

Drugo - Djindjic je ubijen U ZGRADI VLADE i to na mestu gde bi obezbedjivanje bilo veoma jednostavno i lako. Ubice su ubice ali zemlja/drushtvo/drzava koja ne moze da obezbedi/sachuva svoje kraljeve u ZGRADI VLADE ili njihovom domu nema elementarne atribute moderne drzave/naroda/drushtva.

Koji moderan narod/drzava/drushtvo ima vishe ubijenih/nesachuvanih/izdatih lidera u 20om veku?

Za mene, tu je negde pochetak i kraj problema.
Sve ostalo - "politichke pozadine", "naruchioci", "destrukcija" i ostale baljezgarije su samo sharena laza i magla koja je tu da obscure jednostavnu istinu o tome da Srbi nisu, josh uvek, razumeli sushtinu i svrhu drushtva/zajednice i DRZAVE.

emsiemsi

Ако Ђинђић није имао никаквих илузија, онда је био покварен као мућак.
Углавном, аматер у пословима вођења (и оправљања) државе, окружен башибозуком и калакурцијом.

Covic, Mihajlovic, Kostunica, Karic, Slobodan Radulovic, Aca Tomic, Bracanovic...

Zaista, u odnosu na ove prevejane profesionalce u poslovima vodjenja (i opravljanja) drzave, on je bio sitan amater.
Odmah se vidi da tu ne pripada.

Iz onoga što je Đinđić govorio u intervjuu ispada da je Miloševića predao jer su ga, maltene, ucenili. Maltene su pretili sankcijama. Nikakva ljubav ni ideologija nije bila u pitanju.

Jeste to govorio, ali što se tiče pravog razloga slanja Miloševića u Hag, ja se slažem sa Tajsonom. Jednostavno je bilo pametno rešiti ga se, a da ne moraš da ga ubiješ.

Razumeo je Koštunica.

Da. Suština neslaganja imeđu Koštunice i Đinđića je bila u tome što je Koštunica razumeo bit politike koja se tada vodila. Shvatio je čovek da do suštinskih promena ne može doći preko noći i na način na koji je to radila tadašnja vlada. A način bi se dao opisati sledećim rečima : brzo, kuso i pogubno.

freehand

Ne mogu da verujem da Djindjic nije razumeo kako izruchivanje Miloshevica znachi gubljenje SVAKOG kredibiliteta - u zemlji i izvan zemlje.
On jednostavno to nije smeo da uradi. Tachnije, morao je da zna da Srbija to NIPOSHTO ne sme da uradi.

Razumeo je Koštunica.
Interesantan je njegov poli8tički put, naročito od tog momenta.

Nisam siguran shta si hteo ovim da kazesh. Elaborate?

Još uvek se, nažalost, ne shvataju razmere štete koju je ostavila Miloševićeva vladavina. Srbija i danas nije prevazišla probleme prouzrokovane njegovim "nasleđem".
Tako temeljno uništavanje institucija sistema u zemlji, i spoljne politike kao da smo nuklearna supersila, unazadile su nas, kako se sada vidi, najmanje 20 godina. Pod uslovom da 2020 dostignemo nivo 1990. Prosto mi je neverovatno, i razočarava me, da pametni ljudi porede bilo koji peroid posle 2000. sa životom u klasičnoj tiraniji pod Miloševićem. Vreme fizičkih likvidacija, krađe izbora, ratova.

Zoran Đinđić je bio jedan od onih koji je svojim životom platio povraćaj jednog od osnovnih elemenata državnosti i demokratije. U pitanju je monopol sile. Monopol sile mora biti u rukama države i pod nadzorom javnosti.

Srbija ima izuzetno mladu državu-republiku. Još mlađu izbornu demokratiju. Nažalost trebaće dugo vremena da se izgradi pravna država, i mnogi nemaju strpljenja i volje da istraju u tom putu. I nema im se šta zameriti.

Da navedem redom kako vidim da je tekao razvoj(gde smo napredovali) srpske države(bez spoljne politike) od 2000. :
1. 5. oktobar 2000. - prekid sa izbornim krađama koje suštinski menjaju rezultate izbora, zasluge se pored ostalih moraju pripisati i Vojislavu Koštunici, to je inače bio i njegov najveći društveni kapital kasnije. Pored ovoga i razvoj medijskih sloboda kao osnovni kontrolni faktor javnosti.

2. 12. mart 2003. Ubistvo Predsednika Vlade Zorana Đinđića, vanredno stanje od više meseci, prethodno borba za kontrolu Crvenih beretki, borba za promenu načelnika Generalštaba, što se na kraju završilo stavljanjem monopola sile - vojska, policija, specijalne jedinice pod državnu kontrolu. Obaveštajne službe još uvek nisu u potpunosti pod civilnom kontrolom.

3. Prvi predsednički mandat Borisa Tadića 2004 - 2008, sprečena revizija prethodno uspostavljenih institucija(nosilac revizije Koštunica). Legija ostaje u zatvoru i više ne predstavlja paralelni sistem bezbednosti. Ovim izborom građana odbranjena je žrtva Zorana Điniđića.

4.Drugi predsednički mandat Borisa Tadića, pacifikacija i kontrola obaveštajnih službi.

Šta nam predstoji:
1. Vladavina prava
2. Ekonomske slobode
3. Odbrana već stečenih sloboda.

Spoljna politika je tek posebna tema.

Ovo takođe moram da kažem:
Ako želite da analizirate donošenje i sprovođenje političkih odluka bez uzimanja u obzir teške, da ne kažem nemoguće, situacije u kojoj je bio Zoran Điniđić, bez osnovnih poluga države, a sa svom odgovornošću, teško da ćete doneti neki valjan zaključak.

Ovim izborom građana odbranjena je žrtva Zorana Điniđića.

Zoran Djindjic je umro uzalud.

Još uvek se, nažalost, ne shvataju razmere štete koju je ostavila Miloševićeva vladavina. Srbija i danas nije prevazišla probleme prouzrokovane njegovim "nasleđem".

Nije Miloseviceva vladavina bila nikakav diskontinuitet. Ona je pre bila tacka na jedan suludi i vratolomni (u smislu da se vratolomno odlamao jedan po jedan deo drzave, pri brzini od cca 180km/h) deo srpske istorije, skoro bi se reklo prirodni zavrsetak jednog poglavlja. Milosevica je iznedrio duboko nedemokratski, jednopartijski system i, u sustini, bilo je samo pitanje trenutka kada ce se jedan takav manijak pojaviti na sceni.

Tako da kad pricamo o nasledju, nikako ne mozemo pricati samo o Milosevicu.

Tako da kad pricamo o nasledju, nikako ne mozemo pricati samo o Milosevicu.

Ovo je delimično tačno. Ali:
Nije Srbija bila jedina nedemokratska, jednopartijska zemlja u Evropi koja je nastala raspadom veće države u to vreme. Neki su, čini mi se, bolje prošli.
Nije Milošević bio jedini lider komunističke pripadnosti koji je mogao da vodi državu. Neki bi sigurno bili uspešniji.
Nivo represije je od 45-90 padao, a ne rastao.
Država je 1990. što se tiče mnogih stvari imala drastično veći institucionalni kapacitet nego što ga ima danas(osim političkih sloboda).

Meni će uvek ostati dilema: kako je jedna partija "pametnih" kao što je DS, 2 puta za manje od 10ak godina u jednoj zemlji kao što je Srbija, dala ministarstvo policije na upravljanje nekim krajnje sumnjivim ljudima?

pre misterija nego dilema. I ja sam se uvek isto pitao. Mihajlovic je npr. bio totalni promasaj.
Meni je Zivkovic bio pravi covek za takvu funkciju dok je bio savezni ministar unutrašnjih poslova kao i Svilanovic za inostrane poslove.

Zoran Djindjic je umro uzalud.

Koliko god ovo bilo zvučno, nije tačno.

Argumente sam izneo iznad.

Da li je moglo i bez te žrtve, moglo je. Ali onda bi uspostavljanje monopola sile bilo još sporije. Strpljiv sam, meni ne bi smetalo.

Da nije odnos prema SAD i NATO to što pravi razliku?

Više odnos prema dobrobiti sopstvenih građana.

U tom geopolitičkom trenutku svakako da je trebalo biti dobar sa pobednicima(SAD), a ne materijalno pomagati povratak komunizma u Rusiju. Tu smo izgubili trajno na oba fronta.

Mislim da je spoljna politika određenog lidera samo posledica njegove/njene sposobnosti da prepozna dobrobit sopstvenih građana u tom trenutku. I uglavnom je reakcija na neke događaje. Dok je unutrašnja politika mesto gde lider ima mnogo veću slobodu da bude pokretač. U tom smislu je i odgovornost veća u drugom slučaju. Zato je za mene važnije šta je lider uradio na unutrašnjem nego na spoljnom planu. Ovo važi za malu zemlju u međunarodnim okvirima.

Nivo represije je od 45-90 padao, a ne rastao.
Država je 1990. što se tiče mnogih stvari imala drastično veći institucionalni kapacitet nego što ga ima danas(osim političkih sloboda).

Pre fluktuirao. Tacno je da represija nije imala oblike fizicke eliminacije politickih i ideoloskih protivnika, ali je isto tako tacno da smo imali na delu meku vojno-policijsko-mafijasku diktaturu koja je strogo kontrolisala ekonomske i politicke tokove, kulturu, sport, prakticno sve aspekte javnog zivota (mogao si, na primer, da slavis slavu, ako si bas hteo, ali strogo u krugu porodice). Nije bilo nikakve borbe ideja, svaka inicijativa koja je vodila ka slobodnom i civilnom drustvu je uz pomoc prilicno kompleksnog sistema represije gusena u samom zacetku.*

Sto se tice onih koji su bolje prosli, to su Poljaci, Cesi, Slovaci koji su imali jaku demokratsku tradiciju i makar secanje na institucije koje ni 50 godina diktature nije uspelo da unisti. Za Madjare ne znam, nisam siguran, a za Rumune, Hrvate i Bugare sam prilicno siguran da su ista govna kao i mi (ako ne i gora).

*Cesto se zaboravlja da Srbija nije bila demokratska ni pre Drugog svetskog rata, da je Srbijom u to vreme vladala neka vrsta seljacko-oligarhijsko-mafijaskog kapitalizam prvo Pasica, potom Milana Stojadinovica. U stvari, kad se vidi koliki kontinuitet imaju nedemokratski rezimi u Srbiji, pravo je cudo kako drzava uopste postoji.

Mihajlovic je npr. bio totalni promasaj

Mihajlovic nije bio promasaj, nego ruski rulet. Pistolj uperen u slepoocnicu koji je morao da opali (i na kraju je i opalio).

Promasaji su bili raznorazni Koraci, Vukovi Obradovici, Perisici, Veselinovici, Tadici, Zivkovici i ostale dileje.

freehand

O izručenju:

Izručenje Miloševića je bila cena za našu neaktivnost po tom pitanju u prethodnih šest meseci. Mi time ne dobijamo nikakvu nagradu, samo sprečavamo sankcije. Da smo u februaru ili martu rešili zakonom problem saradnje sa Tribunalom, da je u zemlji u maju ili junu počelo neko suđenje po pitanju ratnih zločina, Milošević ne bi danas bio u Hagu. Postojao je neki prećutni konsenzus da je on pojedinac koji je za nas važan i ne bi bilo nikakvih uslovljavanja u tom smislu. Pošto smo zakasnili, došli smo u situaciju da je naš kredibilitet bio generalno doveden u pitanje. Nije to bila nikakva trgovina "Milošević za pare", nego "Milošević za kredibilitet". Da nismo u junu imali krizu sa saveznom vladom oko pitanja zakona o saradnji sa Hagom, Donatorska konferencija bi takođe uspela. Ali pošto smo imali tu krizu, da nije bilo ovog poteza, Donatorska konferencija bi propala i na tome bi se pokazalo da smo zemlja koja ne zaslužuje poverenje. To bio bio kraj ne reformi, već slike Srbije stvorene u svetu posle 5. oktobra. Gubitak bi bio takav da nijedna pojedinačna sudbina to ne zaslužuje. Da sam na Miloševićevom mestu, lično bih rekao – idem u Hag ako je toliko toga na kocki. Nisam kriv, nema veze, znaće se da sam to uradio za svoju zemlju. I niko sada ne kaže zašto Milošević nema tri čiste da preuzme tako nešto na sebe iako je bio predsednik te države, nego svi kažu zašto je Đinđić to uradio. Ako su sudbina nacije i lična sudbina na tasu, prirodno je da taj čija je lična sudbina u pitanju preuzme na sebe teret u ime nacije. Nije valjda da nacija treba da objašnjava zašto je ona važnija nego pojedinac.

braaate, davno nisam video ovoliku kofu govana....

freehand

ŽIV ČOVEK. Hiperinteligentan, brz, odlučan, pravio greške i u hodu ih ispravljao, učio sve vreme, prilagođavao se, plivao.

pričaš o vučiću?

princi

Mihajlovic je npr. bio totalni promasaj

Mihajlovic nije bio promasaj, nego ruski rulet. Pistolj uperen u slepoocnicu koji je morao da opali (i na kraju je i opalio).

Promasaji su bili raznorazni Koraci, Vukovi Obradovici, Perisici, Veselinovici, Tadici, Zivkovici i ostale dileje.

ok, to je poznato, znaš li nekog đinđićevog saradnika koji nije bio promašaj?

Promasaji su bili raznorazni Koraci

Jbt, koliko je taj čovek zaostao. Slušam ga pre nekoliko meseci u Slobodnoj Evropi. Omer Karabeg i on recenziraju situaciju u Ukrajini i jednu jedinu rečenicu ne umeju da kažu, a da ta rečenica ne sadrži neku paralelu na temu Putin na Krimu - Milošević u Bosni. Ono, jun 1994.

freehand

urbana_gerila

freehand

ŽIV ČOVEK. Hiperinteligentan, brz, odlučan, pravio greške i u hodu ih ispravljao, učio sve vreme, prilagođavao se, plivao.

pričaš o vučiću?

Pokušavam da Velikog gmaza na svaki način izbegnem.

ma, zbog toga sam iznenađen - još samo fotka fali za vučićev cv.

ok, to je poznato, znaš li nekog đinđićevog saradnika koji nije bio promašaj?

Gordana Matković i Rodoljub Šabić.

reanimator

ok, to je poznato, znaš li nekog đinđićevog saradnika koji nije bio promašaj?

Gordana Matković i Rodoljub Šabić.

em nisu imali nikakvog uticaja em nisi u pravu.

em nisu imali nikakvog uticaja em nisi u pravu

Nek ostane na ovome, da ne bude da sam te ja naterao da prekršiš zavet ćutanja