Сам концепт владе су сенци је мало сеновит. Ова институција има неко своје порекло и сврху у британском парламентарном животу и актери тамо су и навикнути на њено постојање и знају како се односити према њој. У српској политичкој шуми представља релативно ретку звер што је с једне стране добро јер се има пуна слобода деловања неограниченог неким посебним очекивањима а с друге стране је лоше јер не постоји општеприхваћени критеријум који би требало испунити и у сваком случају неко ће имати пуно право рећи да нијe испунила своју сврху.
У сваком случају, они најупорнији који прате политику чули су и најаве да ДС спрема владу у сенци а у суботу је и објављен списак министара. С једне стране врло је смешан, с друге стране екстремно не повећава жансе да ти министри у скорије време искораче из сенке и преузму праве функције, с треће пак стране ако се тај списак упореди са актуелним министрима он и јесте и није неки квалитативни напредак. Гоца Чомић свакако не представља ничији први избор за министра одбране али ако ме питате да ли бих њом мењао Гашића, наравно да бих. И нацртаним дрветом бих мењао Гашића али није ваљда у томе поента? Није ваљда то план - влада СНС-а је смешна а надамо се да ће у једном тренутку гласачи спонтано тако нешто и закључити а ми им нудимо алтернативу тек за нијансу мање смешну.
Демократска странка није баш у позицији да чека да јој јабука власти падне с дрвета у крило. Кад та власт и измакне Вучићу она ће природним падом отићи ка Дверима, ДСС-у, пребезима уз Николића и осталој националније орјентисаној коалицији. Ко је жели скренути ка демократама мора имати мало више трикова у рукаву којима би призвао и окупио гласаче.
Премијер се жали да постоји нека елита која подржава пут којим Србија иде али да му се због личног анимозитеа према њему противи (саплиће га необожавањем). Остављам на страну то што ми је нејасно какав однос од било какве елите Вучић очекује кад се окружио сумњивим дипломама (благо речено), кад на свако питање (понављам - питање!!!!) одговара рафалном паљбом увреда, кад своје сараднике третира као дресер (сад би неко рекао "ако кад су му сарадници...")... али није ми то тема. Тема ми је покушај да разумем шта је тачно тај пут Србије о којем прича Вучић и за који очекује подршку. Претпостављам да мисли на европске интерграције и сарадњу са међународним финансијским институцијама (конкретно - ММФ). Оно што јесте чињеница је да се формално процес придруживања ЕУ спроводи неким својим током (закони се преписују, подзаконска акта с релативно очекиваном задршком усвајају, примена се после неког времена примећује...). Суштински, ту неке превелике промене у владајућој структури нема. То је и даље оријентална деспотија са семоглавом аждајом на врху, неспособна за било какав покушај унутрашњег преиспитивања. Аранжман са ММФ-ом је потписан, свакакве ствари су ту договорене а јавност у Србији је за њих сазнала тек кад је објављен на сајту ММФ-а. И то само захваљујући процедурама које ММФ приморавају на транспарентност. Што се српске номенклатуре тиче могао је остати закопан у тим кабинетима где је и преговаран где су и прихваћене обавезе.
У таквом контексту поставља се питање чему тачно може бити алтернатива било која политицка групација? Они с десног крила нуде јасан заокрет од евроатланских интеграција и окретање ка души и срцу, ка Русији и Путину, можда и Кини и Индији и Бразилу и у суштини било коме ко не дегенерише српско национално биће, не разара српску породицу, ко је против геј бракова и за ћирилицу.
Шта нуди ДС? Шта мисли да нуди ДС? Све исто као и до сад али са неким другим људима?
И та алтернатива (тј њен недостатак) о којој се понекад стидљиво говори се може посматрати из два угла. Из једног угла изгледа да алтернативе нема јер владајући премијер и без подршке елите по анкетама има подршку 50% оних који би изашли на изборе (што је око 25% укупног бирачког тела а мозда је тренутак и да подсетим да је неко обећао да ће се повуци кад му подршка падне испод 26%). Цене расту, просечни приходи падају (осим ако нисте гувернер НБС) али гласачко тело се још увек не окреће ником другом осим оном кога види на телевизији.
С друге стране изгледа као да алтернативе нема јер нема јасно осмишљеног, образложеног и презентираног програма шта би се мењало. Како изгледа та замишљена Србија (хтедох рећи Југославија, чисто да нагласим колико ми је све нереално) коју ДС нуди својим програмом, својим тимом?
И да се разумемо, и даље сматрам да је корак у добром смеру био склањање Тадића са места одлучивања. Овај простор без јаких инститција је створен када се моћ извитоперила и измакла ван уставног оквира и кад су се одлуке доносиле у кабинету (председника, премијера, викедници у Јајинцима или Бајчетини то нема никакве везе, ниједно од тих места се не помиње у Уставу). Тада је и формиран двор који је једним делом само преузет од новог владара а и успостављени су односи у којима они који имају брзи и јаснији приступ "шефу" имају више могућности да спроведу своје. Простор за јавну дебату тада је полако почео да нестаје а што је сада мрак питајте не само ове који не мењају цркнуту сијаллицу већ и оне који су пре неког времена угасили светло.